Boginje i robinje - Judy Garland

AleXandar Lambros

datum rođenja: 10.06.1922.
mesto rođenja: Grand Rapids, Minesota
pravo ime: Frances Ethel Gumm
znak: blizanci
datum smrti: 22.06.1969.

Judy Garland jedna je od najvećih gej ikona. Oduvek je imala veliki broj obožavalaca iz gej zajednice. Na dan njene sahrane, gej muškarci su se suprostavili policiji koja je upala u Stonewall Inn, gej bar u Grinič Vilidžu, događaj koji je pokrenuo pokret za gej prava. Od tada se Gay Pride parade po svetu održavaju svakog juna u znak sećanja na ovu pobunu. Mada je to što se sukob sa policijom dogodio istog dana kada je održana i sahrana Judy Garland najverovatnije čista slučajnost, njena smrt se često navodi kao jedan od ključnih događaja modernog gej pokreta. Zanimljivo je da se barem za dvojicu njenih muževa, kao i rođenog oca, zna da su imali homoseksualne sklonosti.

TV film Life with Judy Garland: Me and My Shadows iz 2001. otkriva tek vrh ledenog brega što se tiče života ove tragične glumice. Dok film nagoveštava neke uspone i padove u karijeri i životu Judy, njen stvarni život bio je zapravo jedna mnogo uzbudljivija odiseja puna trijumfa i katastrofa.

Kada je legendarna glumica počela da piše svoje memoare šezdesetih godina (koje nikada nije završila), objavila je da će to biti "đavolski sjajna knjiga puna humora, suza, zabave, osećanja i ljubavi". Ova rečenica zaista ko da u najkraćem sumira njen olujni život koji je ličio na jednu grandioznu operu sa sve raspevanom heroinom žrtvom (ona sama), neprevaziđenim zlikovcima (njena majka, studijski šefovi i nekoliko njenih bivših muževa), i obeshrabrujućim stremljenjima ka magičnim ciljevima (njene uloge). Ono što ovu sagu čini tako žalosnom jeste da su "neprijatelji" protiv kojih se Garland često borila bili demoni rođeni iz njene velike paranoje i samodestruktivnog ponašanja.

Garland je jednom upitala - Ako sam tolika legenda, zašto sam onda tako usamljena? To nije bilo retoričko pitanje jer Judy je veći deo života provela pokušavajući da se uklopi u svet za koji je osećala da mu ne pripada. Njen voljeni otac umro je kada joj je bilo trinaest godina. Osećala se napuštenom od nekoga ko joj je pružao bezuslovnu ljubav. Judy je oduvek imala odnos ljubavi i mržnje sa svojom majkom i taj odnos je ostao nerazrešen i u trenutku kada joj je majka umrla 1953. godine.

Judy je 1935. godine potpisala ugovor sa MGM koji ju je u potpunosti uveo u svet gde se lepota visoko vrednovala a gde su obični (kakvom je i sebe smatrala) bivali prezirani i omalovažavani. Upoređujući se sa fizički lepšim i glamuroznijim koleginicama njeno samopoštovanje je venulo. Te mlade starlete, ubeđivala je Judy samu sebe, nisu patile od njenih nedostataka: punoće, niskog rasta i krive kičme zbog koje je bila blago povijena.

Što se tiče njenih studijskih šefova, koje je personifikovao Louis B. Mayer, posmatrala ih je kao zahtevne, nemilosrdne očinske figure koji su je tretirali s omalovažavanjem jer im se suprostavljala i nikada nije bila dovoljno zahvalna za njihovu dobronamernu kontrolu. Ubeđena da je ružno pače, bezvredna i iskorišćena, Judy je razvila svoj životni obrazac. Kad god bi osetila da radi previše i da je ne cene dovoljno ona bi se pobunila. Ili bi počela da se goji kako bi svojim šefovima pokazala da je samo ona ta koja kontroliše svoju težinu ili se ne bi pojavljivala na zakazana snimanja, ili bi se, kad bi se i pojavila, ponašala kao najrazmaženija primadona. Kad se uz sve to dodaju i kasnije razvijena navika konzumiranja lekova sa akoholom, stiče se uvid u njen sumorni svet.

Rođena je kao Frances Ethel Gumm 1922. u Grand Rapidsu u Minesoti, kao treća ćerka irskog tenora Franka Aventa Gumma i Ethel Marion Milne, pijanistkinje jednog kabarea. Njeni roditelji vodili su jedno lokalno pozorište. Kada je Frances bilo dve i po godine ušla je u svet šou biznisa tako što se roditeljima pridružila na sceni da izvedu jednu božićnu pesmu (ovaj tobože spontani trenutak, iscenirala je njena majka).

Nadajući se da će svoju decu uspeti da progura na film i da se će muža Franka odvući od skandala koji su izazvale glasine da je u vezi s jednim mladićem, ambiciozna Ethel je porodicu preselila u Kaliforniju. Najpre su se naselili u Lankasteru, nekih stotinak kilometara severno od Los Anđelesa. Tamo je Frank držao jedan bioskop. Nakon brojnih pokušaja tri sestre Grumm dobile su ugovor sa Meglin Kiddies, agencijom za talente koja se specijalizovala za rad sa decom. Između 1929. i 1931. tri sestre su se pojavile u jednom filmu i išle na turneju sa svojom muzičkom tačkom. Za vreme nastupa u Čikagu 1934. godine ime sestara pojavilo se na istoj pozorišnoj plakati sa imenom Georgea Jessela. On je bio taj koji je sestrama predložio da usvoje novo ime. (Navodno je Jessel sestrama dao prezime svog prijatelja kolumniste Roberta Garlanda). Kasnije je Frances sama izabrala Judy kao svoje novo ime, po naslovu jedne, u to vreme popularne, pesme.

Sestre Garland odlazile su na audicije u nekoliko filmskih studija ali je samo Judy dobila ugovor sa MGM 1935. godine. Kada im je umro otac porodica se izdržavala od njenih 150 dolara nedeljno. Nesigurni kako da iskoriste bucmastu ali nadarenu tinejdžerku studio ju je angažovao za kratki film Every Sunday iz 1936. u kome se pojavila pored lepe i mlade Deanne Durbin. Neubeđeni u Judynu filmsku budućnost ljudi iz MGM su je pozajmili Twentieth Century Fox-u za mjuzikl Pigskin Parade (1936.). Judyne vokalne mogućnosti pred kamerama delovale su fantastično i MGM ju je brzo vratio pod svoje okrilje i počeo da joj dodeljuje brojne uloge.

MGM je želeo da od Twentieth Century Fox-a pozajmi Shirley Temple za glavnu ulogu u filmu Wizard of Oz (1939.). Kako do te pozajmice na kraju nije došlo Garland je uskočila kao zamena gde je u ulozi Dorothy u filmu pevala Over the Rainbow, pesmu koja je od tada postala neka vrsta njene lične karte. Ova uloga takođe joj je donela i specijalnog, maloletničkog Oskara. Njen filmski uspeh nastavio se sa filmom Babes in Arms (1939.), prvi od nekoliko filmova u kojima je glumila zajedno sa Mickey Rooneyem.

Tokom tih prvih godina u MGM Judy je bila prilično popustljiva prema svojim šefovima, sem kad je bila reč o držanju dijete. Hrana joj je donosila utehu. Kako bi zauzdala apetit Judy su prepisane tablete za mršavljanje u kombinaciji sa pilulama za spavanje kako bi hiperaktivna Judy noću mogla da zaspi i pilulama koje bi joj ujutru pomogle da se razbudi, zbog čega je na kraju razvila zavisnost od lekova. Nešto starija koleginica iz studija, Lana Turner, bila je ta sa kojom je Judy odlučila da se upoređuje. Lana je bila sve ono što Judy nije - seksi, nehajna, lepo građena. Lana je dobijala uloge odraslih dok je Judy bila zaglibljena u ulogama zaljubljenih adolescenata. Rivalstvo je eskaliralo kada je glumac i zavodnik Artie Shaw, sa kojim se Judy zabavljala u februaru 1940. pobegao sa Lanom u Las Vegas i tamo je naprečac oženio. Rešena da i ona pronađe svog muškarca i ljudima iz studija pokaže da je odrasla osoba i da tako prema njoj treba i da se ponašaju, Judy se jula 1941. nepromišljeno udala za dvanaest godina starijeg skladatelja Davida Rosea. To je od samog početka bio loš spoj. Događaj koji je ubrzao kraj ovog braka bio je Judyna trudnoća. Judy je bila presrećna. Međutim, studio i njena majka (koju je Judy držala za MGM špijuna) molili su je da abortira. David se slagao sa njihovim razlozima u korist abortusa što je Judy emocionalno slomilo i prelomilo da na kraju ipak abortira. Njih dvoje su se ubrzo razišli mada je zvaničan razvod usledio tek 1945.

Osetivši se izdanom od strane ključnih ljudi iz njenog života, neprestano nervozna Judy postala je još čudljivija na snimanjima i još tvrdoglavija glede propisanog režima ishrane. Stvari su se pogoršale kada se upustila u vezu sa starijim i oženjenim scenaristom i producentom Josephom Mankiewiczem koji je takođe ugovorom bio vezan za MGM. On je bio taj koji ju je nagovorio da odpočne sa psihijatrijskom terapijom. Seanse su delimično bile uspešne ali su istovremeno pojačale njen "ja protiv celog sveta" sindrom.

Garland se prvobitno odupirala ideji da glumi u mjuziklu Meet Me in St. Louis (1944.) jer je u njemu ponovo morala da glumi mladu neudatu ženu. Kada su je konačno nagovorili da ulogu prihvati, na snimanjima se neprestano sukobljavala sa rediteljem Vincenteom Minnelliem, što je u par navrata dovodilo do odlaganja snimanja i nepredviđenog povećanja produkcijskih troškova. Film je na kraju bio veliki hit. Zadovoljna Judy i Vincente venčali su se u junu 1945. a ćerku Lizu dobili su u martu sledeće godine.

Ponovo su nastupila loša vremena, uprkos uspehu filma The Harvey Girls (1946.). Osim što je obolela od postporođajne depresije, Judy je bila dodatno uznemirena time što je dopustila da je privole na potpisivanje novog ugovora sa MGM. Želela je da se posveti podiznju deteta i možda povremeno, kao slobodni strelac, pojavi u ponekom filmu. Da stvar bude gora, Tyrone Power, s kojim je svojevremeno imala burnu romansu, sada je bio u strastvenoj vezi sa Lanom Turner. Sve to zajedno učinilo ju je izuzetno problematičnom za vreme snimanja The Pirate (1948.). Ponovo je bila na pilulama za mršavljenje od kojih je sada prekomerno oslabila, neprestano nervozna i paranoična (stanje paranoje pogoršavale su ostale tablete koje je uzimala). Bila je ubeđena da je Minnelli (koga je u Holivudu bio glas da se zanima za muškarce) u tajnoj vezi sa glumcem Gene Kellyem (koji je, da stvar bude gora, bio njena nekadašnja neostvarena ljubav). S toliko toga u glavi bila je nesposobna da se usredsredi na posao i često je izostajala sa snimanja. Snimanje ovog skupog filma se oteglo a kada je konačno bio završen nije bog zna kako prošao kod bioskopske publike.

Na Judyno insistiranje Charles Walters a ne Minnelli, bio je reditelj filma Easter Parade (1948.) u kome je glumila pored Fred Astairea. Snimanje je proteklo u relativnom miru i bez većih problema, i čelni ljudi MGM su s velikim olakšanjem objavili da će Judy sa Astaireom snimiti još jedan film, The Barkleys of Broadway (1949.) Međutim, Judyna psihička nestabilnost dovela je do toga da bude zamenjena glumicom Ginger Rogers. Kada je započelo snimanje filma Annie Get Your Gun (1950.) Judy je bila u potpunom emocionalnom rasulu. Prebačena je u Boston na oporavak, dok je njena uloga u ovom filmu koji je postao veliki hit dodeljena Betty Hutton.

Upravljanje MGM-om je u to vreme preuzeo vrlo štedljivi Dore Schary koji je vršio pritisak na još uvek krhkog zdravlja Judy da se prihvati uloge u filmu Summer Stock (1950.). Još jednom je Judy i od snimanja i od svog života napravila pakao. Nadala se da posle ovog filma napravi kraću pauzu ali je studio želeo da glumi u Royal Wedding (1951.). Nestabilna i rastrojena Judy, nije izdržala pritisak i kolabirala je za vreme snimanja pa je na kraju njeno mesto u mjuziklu zauzela Jane Powell.

Nevoljama se nije nazirao kraj. Nije bila u stanju da se izbori sa problemima pa je parčetom stakla pokušala da sebi prereže grkljan. Taj očajnički poziv za pomoć ostao je bez odjeka. Naprotiv, MGM je sa njom okončao ugovor a u martu 1951. usledio je i razvod.

Spasao ju je odlučni Michael Sidney Luft, koji joj je pomogao da karijeru sa filma preusmeri na pevanje i koncerte. Ostvarila je veličanstveni povratak nastupima u londonskom Palladiumu i njujorškom Palace Theateru. Zahvalna (i trudna) Judy, udala se za svog spasioca u junu 1952. Ćerka Lorna rođena je u novembru iste godine a sin Joseph u martu 1955. Sidney je takođe bio zaslužan za ono zašta se činilo da je nemoguće - oživljavanje njene filmske karijere. Za njen veliki filmski povratak odabran je skupi mjuzikl A Star is Born (1954.). Judy se za vreme snimanja ovog filma vratila svojim starim lošim navikama. Pila je, kasnila na snimanja i uzimala pilule kako bi težinu držala pod kontrolom. Raskošan film doneo joj je nominaciju za Oskara ali je i utvrdio njenu reputaciju problematične glumice.

U godinama koje su usledile Judy je bila u vrtlogu naizmeničnih uspona i padova, to jest, izuzetno uspešnih i isto tako promašenih koncertnih nastupa, što je zavisilo od količine i vrste lekova koje je u datom trenutku (zlo)upotrebljavala i posledične emocionalne i psihičke iscrpljenosti. (Jednom prilikom je neko dobronameran iz njene pratnje sakrio tablete. Judy je insistirala na tome da bez svoje doze lekova neće izaći da nastupa. Kako lekovi nisu pronađeni, zahtevala je da se pozovu kola hitne pomoći kako bi iscenirala iznenadnu bolest što bi otkazivanje koncerta opravdalo u očima publike. Dok su je iznosili na nosilima, uspela je da se okupljenim i zabrinutim obožavaocima osmehne mrmljajući - Bog vas blagoslovio, Bog vas blagoslovio. Ono čega obožavaoci nisu bili svesni jeste da je Judy pod bolničkim pokrivačem držala čašu sa votkom.)

Trijumfovala je u Carnegie holu u aprilu 1961; bila nominovana za Oskara u kategoriji najbolje sporedne ženske uloge za film Judgement at Nuremberg te iste godine; snimila svoj poslednji film 1963. (A Child Is Waiting). Jedan nedeljni TV šou trebalo da je finansijski obezbedi do kraja života ali je on trajao samo jednu sezonu. Zahvaljujući nevičnosti u finansijskim poslovima Judy je bila gotovo pred bankrotom. Ubrzo je zapečatila svoju TV sudbinu. Gostujući u jednom TV šou umislila je kako gubi glas i zaključala se u garderobi. Usledila je opšta gungula u kojoj se na kraju jedan od radnika popeo na krov i kroz neku cev uvukao u garderobu i iznutra otključao vrata. Judy je na kraju završila to snimanje ali je, kada su svi otišli, uništila skupo opremljenu garderobu. Pustila je da se voda iz lavaboa i toaleta izlije, između klavirskih dirki je ugurala opuške od cigareta a karminom je ižvrljala slike po zidovima.

Šezdesetih je pozvala svoju ćerku Lizu, koja je u međuvremenu i sama započela karijeru u šou biznisu, na svoje venčanje. Ćerka Liza Minnelli se izgovorila prezauzetošću ali je, istovremeno dodala - Ne brini mama, sigurno dolazim na tvoje sledeće venčanje. Situacija ni izdaleka nije bila tako zabavna. Judy i Luft su se razveli u maju 1965. posle čega je usledila ogorčena sudska borba za dobijanje starateljstva nad decom. Novembra iste godine udala se za mladog glumca Marka Herrona u Las Vegasu. Razišli su se posle samo šest meseci a zvanično su se razveli u aprilu 1967. Njen peti muž bio je menadžer jedne diskoteke, Mickey Dean, koji je, kao i njen prethodni muž, bio znatno mlađi od nje. Venčali su se u Londonu, gde su, tri meseca kasnije, u junu 1969. pronašli Judy mrtvu u njenom stanu. Navodni uzrok smrti bio je greškom uzeta preterana doza lekova.

ZANIMLJIVOSTI:

* Američka država Minesota svake godine 22. juna, na dan njene smrti, održava Dan Judy Garland. Ovaj festival održava se u njenom rodnom mestu Grand Rapids.
* Tokom čitave karijere Judy je mučio nedostatak samopouzdanja po pitanju svog izgleda (koji su, svojim neprestanim primedbama, podsticali i producenti i reditelji sa kojima je radila). Jednom prilikom je izjavila da je iz čitave svoje karijere, bila zadovoljna kako je izgleda u samo dva filma: Meet Me in St. Louis i The Clock.

 

pogledati i:

1. Boginje i robinje - Marilyn Monroe

2. Boginje i robinje - Audrey Hepburn

3. Boginje i robinje - Jayne Mansfield

4. Boginje i robinje - Marlene Dietrich