Kraljević i striper

Od kada su nam ukinuli vize ja sam vam deco gori od Jasmine Tešanović. Ma kakvi, gori sam vam od Isidore Bjelice. Za dva meseca obišao sam pola sveta, a kao što Isidora zapoveda, iz svake zemlje treba, ako ne celu knjigu, onda makar neki blog napisati.

Početkom juna našao sam se u divnom španskom gradu Toledu koji je nekada bio glavni grad Španskog carstva i gde koegzistira hrišćanska, jevrejska i mavarska kultura. Stari centar grada koji krasi velika katedrala iz 13. veka i zamak Alcázar de Toledo savršen je za šetnju, ali postoji velika opasnost da se u tom lavirintu starih zgrada izgubite. E to se baš meni desilo.

Jedno veče šetao sam sa mojom drugaricom Evom iz Slovenije uskim uličicama Toleda i uživao u divnim i pomalo kič prizorima. Šetali smo se uskim ulicama i bili okruženi zidovima kuća koji jedni na druge liče i posle nekoliko skretanja nismo znali gde smo. Pokušavali smo da izađemo iz tog lavirinta, ali što smo više pokušavali to smo sve više gubili orijentaciju. U filmovima u ovakvim trenucima pogase se ulična svetla, zagrmi iz vedra neba i iskoči neki manijak koji pobije zalutale ovčice. Kod nas se slično desilo, pogasila su se ulična svetla, zagrmilo je iz vedra neba i ja sam skočio Evi u naručje i počeo da vrištim. Ona je pokušavala da me smiri a ja sam urlikao:

- Por favor, señor. No me ubiti. Yo virgen i mlad.

Iz mraka se pojavio starac sa baterijskom lampom, a Eva i ja smo zajedno počeli da vrištimo:

- Por favor, señor. No nas ubiti. Nosotros virgenes i mlade.

- Šta se derete kreteni jedni. Nestala je struja, prekorio nas je starac.

- Oh señor, por favor, a... vi govorite srpski, pa baš lepo. Vidiš bre kako je naš srpski jezik sveprisutan, obratih se Evi, čak je i u Toledo stigao. Možeš da odeš među pingvine na Antarktik i ima da čuješ srpski. Ne možeš da mu pobegneš i da hoćeš.

- Jeste, jeste, srpski je čudo, reče starac. Pođite samnom dok ne dođe struja.

- Kako to da vi znate srpski?

- Nekada sam radio u španskoj ambasadi u Beogradu, pa sam naučio srpski.

- To je baš lepo. Ajoj, šta će da radimo u ovom lavirintu dok stigne struja.

- Navikli ste vi Srbi bez struje, nemoj da se femkaš.

- Ali ja sam Slovenka, uzbunila se Eva, jeste da sam srpskog porekla, ali ja nisam navikla...

- Slovenka. Jel znaš Jelicu Greganović? To mi je baš dobra drugarica.

- Mi jesmo mala država, ali to ne znači da znam sve ljude u njoj, reče Eva ljutito.

- Dobro, nemoj da se ljutiš. Samo sam pitao. Evo, ispričaću vam jednu špansku narodnu priču da nam prođe vreme. Jel može?

- Može, povikali smo Eva i ja uglas.

Bio jednom jedan kraljević, koji je živeo baš u ovom gradu. Pomislili biste da je bio mlad, ali ne, ovo je bio stari kraljević, koji nikada nije postao kralj. Pričalo se da je imao šanse da bude kralj, ali je tu šansu prokockao. Živeo je u svom dvoru, koji je bio toliko luksuzan da su ga zvali španski Versaj. Narodu, lud kakav jeste, nije smetalo što im se kraljević razmeće bogatstvom, iako su bili izuzetno siromašni.

- A kako se zvao taj kraljević? - upitao sam.

- Kačablenta mu je bilo ime. On je tako živeo u svom raskošnom dvoru, radio svoj posao, ali se nikada nije oženio. Kažu da se posvetio bogu i molitvi, pa se zbog toga nije oženio, ali je bio i drugojačijih priča. Ali, jednog dana na vrata španskog Versaja zakucao je jedan mlad i zgodan momak. Snažan i rumen od zdravlja. Posluga mu je otvorila vrata i zatražio je da ga kraljević primi jer ima poklon za njega.

- Jel će biti u toj priči seksa? - upitala je Eva.

- Eva, ti samo na seks misliš. Smiri se više i pusti čoveka da priča priču.

Starac s prekorom pogleda Evu i nastavi da priča priču.

- Kačablenta je primio mladića, jer je bio radoznao kakav mu je poklon doneo.

- Slavni kraljeviću, obratio se mladić Kačablenti, vesti o vama i vašem prelepom dvoru obišle su celo kraljevstvo i ja sam morao da vas upoznam i da vidim to čudo.

- Slobodno pogledajte mladiću, zaista sam ga lepo sredio, oduvek sam imao smisla za dizajn enterijera. Nego, kakav ste mi to poklon doneli, upitao je kraljević.

Mladić je prišao bliže uhvatio Kačavendu za ruku i prislonio na svoje velike mišićave grudi.

- Šta to radite mladiću, iznenadio se Kačablenta.

- To je vaš poklon. Moje mišićavo zmijsko telo.

- Ne razumem, zbunio se kraljević.

- Ja sam striper i došao sam da nastupam pred vama.

- Striper? Šta je to?

- Sad ću vam demonstrirati. Sedite u tu zlatnu fotelju.

Mladić je počeo da igra ispred kraljevića i polako se skidao. Kačablenta je sedeo u svojoj zlatnoj fotelji i bez treptanja gledao šou. Na kraju se mladić skinuo u gaće i prišao bliže. Seo je kraljeviću u krilo i počeo da meša.

- Pipnite, slobodno. Možete i neki zlatnik da mi stavite u gaće.

Kačablenta je crveneo od stida, ali mu se dopadao ovaj šou i počeo je da pipa striperovo golo telo. U jednom trenutku kraljević se toliko napalio da je zgrabio stripera za gaće i pokušao da mu ih skine, ali striper kao je zaustavio.

- Ne. To nije dozvoljeno. Ja sam pošten. Profesionalac. Ne radim Full Monty.

- Ali, ali... - ostao je bez reči Kačablenta dok mu je srce kucalo 300 u minutu.

- Nema ali...

- Daću ti sve što poželiš, ako mi daš da ti dirkam gaćice.

- Sve što poželim?

- Sve.

- Hm, pa mogao bi da me stipendiraš da odem na dvor Luja XVI. Čujem da tamo imaju odličan kurs iz striperaja. Da se malo doškolujem, dobijem neku diplomu.

- Može. Sad skidaj gaće.

I striper skinu gaće a Kačablenta osta bez reči.

Striper je pokupio kesu zlata i otišao na dvor Luja XVI da se doškoluje. Kačablenta je brojao dane da mu se striper vrati, ali od njega su bile smo novosti kada su mu trebali novci. Kraljević je sedeo i tugovao u španskom Versaju, dok je striper u pravom Versaju striperisao. Ali, jednog dana striper se vratio u Toledo i zakucao na Kačablentina vrata. Kačablenta ga je prepoznao po kucanju i otrčao do vrata pre posluge.

- Najzad si mi se vratio, bio je srećan kraljević.

- Da, došao sam da ti se zahvalim i da ti priredim poslednji šou. Da vidiš šta sam sve naučio u Parizu.

- Poslednji?

- Da, u Parizu imam mnogo više mogućnosti za profesionalno napredovanje i odlučio sam da ostanem tamo. Jeste tvoj Versaj super, ali original je original. A i Marija Anotaneta i ja smo se baš sprijateljili, tako da ću biti njen lični striper. Moraš da priznaš da je to odlična prilika, koju ne smem da ispustim. Biću kraljevski striper i živeću u Versaju.

Kačablenta je bio slomljen. Srce mu se od tuge lomilo na sitne komade. Jednom rukom se držao za vrata kako ne bi pao.

- Odlazi. Ne želim više da te vidim, odgovorio je kraljević.

- Ali, imaš pravo na poslednji šou.

- Nosi se ti i tvoj šou. Da bog da ti glavu odrubili u tom Parizu. I tebi i onima koji su te oteli od mene, okrenuo se i zalupio vrata.

Od tog trenutka Kačablenta više nikada nije izašao iz svog dvora. Sedeo je u svojoj zlatnoj fotelji i tugovao. Jednog dana glasnik je doneo vest da je u Francuskoj izbila revolucija i da su kralj, kraljica i kraljevski striper pogubljeni. Kada je čuo tu vest iz unutrašnjeg džepa mantije je izvukao striperove gaće koje je zadržao za uspomenu. Stavio ih je na nos i pomirisao. Istog dana srce mu je puklo od tuge.

- Eto, to vam je priča za laku noć, reče starac.

- Divna je, baš je ljubavna, prava španska serija, odgovori Eva.

I baš kao da smo tempirali u tom trenutku vratila se struja. Starac nam je pomogao da se izvučemo iz lavirinta i vratimo u naš hotel. Poželeo nam je laku noć i nestao u lavirintu starog Toleda.

Predrag M. Azdejković
www.gayecho.com