Da li ste za tenis?

Poslednji put kada sam pisao blog tema je bila biciklizam. U toku je fudbalsko prvenstvo tako da bi i to bila zanimljiva tema. Ipak, ovoga puta ću pisati o tenisu jer je "All England Lawn Tennis Championship", tj. Vimbldon počeo u ponedeljak.

Naši prijatelji na B92 su mi ljubazno dali nekoliko minuta vremena u etru tražeći odgovor na pitanja o mojim utiscima i očekivanjima u vezi turnira. Najiskrenije sam odgovorio da iako bih ja voleo da vidim Mareja i Djokovića u muškom finalu, duboko u sebi znam da će se u nedelju, 4. jula na Centralnom terenu naći Federer i Nadal, iako Rodžer nije baš najbolje počeo.

Što se ženskog dela turnira tiče, kada sam počeo da pišem ovaj tekst, prva od mojih zemljakinja, Elena Baltača, je izgubila u tri seta. Nemam previše nade ni što se ostalih tiče. Naša mlada nada, Laura Robson je imala nezavidan zadatak da se bori protiv srpske teniserke Jelene Janković - čujem da je jako dobra ;). Pretpostavljam da nije želela baš takav početak turnira. Obzirom da je Jelena pobedila, imaće moju podršku do kraja turnira.

Ipak, B92 me nije pitao da li sam samo fan iz fotelje ili i ja ponekad zamahnem neistreniranim reketom. A ja volim ponekad da igram. (Pomalo).

Kao većina Britanaca koji su odrasli '70.-ih nisam imao previše prilika da provodim vreme na teniskim terenima, tako da sam počeo da igram 1998. kada sam nakratko bio stacioniran u britanskom Konzulatu u Daki, u Bangladešu. Tadašnje opcije za rekreaciju su bile: pokisnuti do gole kože na monsunskoj kiši, gunđanje zbog takvog vremena ili ignorisanje kiše i igranje tenisa sa nakvašenim loptama. Ovo poslednje mi se činilo kao najbolja opcija! Tako je moja karijera puna entuzijazma, i nešto manje talenta, počela. Od tada sam igrao u mnogim glavnim gradovima koji vas ne bi na prvu loptu asocirali na tenis - da navedem samo neke: Tirana, Kairo i Kingston (Jamajka, a ne Sari).

Međutim, tek ovde u Beogradu sam počeo da razmišljam o sebi kao o pravom teniseru, jer Srbija se sa pravom može smatrati jednom od „ozbiljnih" tensikih nacija. I mi u Ambasadi imamo svoju internu tenisku listu i sa ponosom mogu da kažem da sam prošle godine bio br. 2, iako sam odigrao samo jedan meč! Nadao sam se da će mi to omogućiti prolaz ka britanskom Dejvis kup timu, ali, nažalost, selektor se nije zainteresovao za mene. Ipak, ovog leta sam ponovo na listi. Trenutno sam br. 4 ili 5 među nas petnaestoro, tako da nisam još za staro gvožđe.

Verovatno bi ovaj blog trebalo da ima neku poentu, a ne da vam samo pričam o sebi. Zbog toga ću jednostavno ohrabriti svakog ko misli da mu je potrebno malo vežbe, a voleo bi da to kombinuje sa druženjem, da pronađe neki teren, uzme reket u ruke i zabavi se.

I setite se da je tenis sjajna zabava, jer je to igra koja uvek počinje sa ljubavlju - „love"

Sean Moran
konzul