Alisa u zemlji cuda...

cetvrt

Kineska cetvrt, kao u americkim filmovima - male radnje, niske zgrade, ma sve je nisko! Ulazimo u neki prolaz, penjem se stepenicama, tu zivi njihov prijatelj koji drzi salon za masazu. Izuvaju se pri ulasku, mislim se u sebi, ja ako se izujem, posle dvadesetak sati putovanja, trebace im duplo vise mirisljavih stapica nego sto je upaljeno, ali red je red, i morao sam i ja da skinem svoj oslonac - veliki oslonac, najveci u Maleziji! Ulazim lagano i bojazljivo, sve je i ovde nisko. Ispred mene neka vrste svetilista, a u sobi sedi jos jedan budisticki monah koji uljudno klima glavom kao pozdrav - uzvracam sa "Hello", i osmehom. Upoznajem se sa njihovim prijateljem i ostavljam stvari u sobi gde cu prespavati. Prolazim kroz stan dalje, svugde zapaljeni mirisljavi stapici, muzika a la budha bar, sve je nakiceno - kao neki vasar,ali mirni vasar. Ulazim u kupatilo, i stao sam. Stojim i trazim, ne vidim nista slicno tus kabini ili kadi. Ma ni tusa nema! Okrecem se oko sebe, i ugledam nekakav bazencic meni do struka, ali taman da udjem u njega. Ali ne, u njega se ne ulazi, tu stoji voda iz koje se grabi posebnom posudom i poliva po sebi - i to je tusiranje! Za drugacije ne znaju. Ok, hmmm... Da probamo i to! A gde da se polijem, pitam se, dole su samo plocice, kazu mi samo po sebi, to sve ide po podu, i u odliv. Ok, jos jedna veoma cudna stvar, ali sta cu, ne mogu svaki put kada zelim da se tusnem da skoknem do Evrope, moram i na to da se naviknem. Istusirah se ja, ili da se bolje izrazim - polih se vodom!

Onda smo sisli da veceramo, opet kao na nekom vasaru, svi vicu, svi voze motore, svi jedu. Mnogo ih je, a i to sto su mi do struka me malo uznemirava, svi me primecuju! I jeli mi tu nesto, ne znam ni ja sta, a to cu u posebnom postu opisati, u vezi hrane.

To je to, dan se blizi kraju. Spremio se da legnem, pred nama je ujutro put do Penanga, mesta gde cu ziveti. Cetvorosatni put nas sutra ceka. Kako sam legao, tako sam se komirao. Jutro je, i mi krecemo. Pozdravljamo se sa prijateljem, i polazimo do konacnog odredista. Opet petlje, opet siroki putevi, i opet me umor savladava. Nezgodno je ovo privikavanje na drugu vremensku zonu.

kuca

Budim se malo pre nego sto smo stigli, vode me kod njih kuci. Niska kucica, kao u americkim filmovima, samo sto su u ulici sve jedna pored druge, sa prilazom za auto ispred. Ulazim u kucu, visoki plafoni - dobro je necu se osecati kao Gandalf iz gospodara prstenova dok se nalazi u kuci patuljastih Hobita, gde udara non stop glavom u luster! Tu se opet tusiram/polivam i upoznajem sa ostatkom porodice. Imaju i malu bebu u kuci, sicusna, kosooka i crne kose. Sve je ovde cudno - i oni u kuci imaju malo svetiliste, ali mi govore kako Buda nije njihov Bog, nego samo ucitelj. I sve to nekako drugacije zvuci. Kada su culi da sam ja iz pravoslavne zemlje, odmah su se nasmejali, kazu da im je nasa religija najslicnija i mnogo nas cene. Eto - i kinezi da nesto kod nas vole!

majmuni