Pad dinara i valuta evropskog istoka

Evro je u jednom trenutku u 2008 bio 76, mozda cak 75 dinara kad prodajes a trenutno je skoro 105, to je malo vise od 26 %, tacno 40 %.

Mada je ovaj kurs dinara bio nizak tokom leta kolko se secam a tada ga uvek snize da bi gastarbajteri koji se vracaju na kratko u srbiju dobili manje dinara za svoj rad.Tad se za 10 evra u barsi i amsterdamu dobijalo skoro 16 dolara. Jedan Amer iz Washingtona, super lik, koga sam sreo u Barseloni je to prokomentarisao sa "Dollar is here like toilet paper", bilo mu sve skuplje nego u americi, ali je zato uzivao u pamploni za sve pare.Lupio je bika po celu dok ga je ovaj jurio-nebitno

Sto se tice tih CDS, tj Credit Default Swaps, cuo sam za to iz jednog filma majkla mura i pricali su o tome kao jednom od uzroka Grcke krize ali nigde nisam nasao objasnjenje kakav je to derivat, pa ako nekoga ne mrzi zamolio bih da objasni !

1)Posle napustanja zlatnog standarda vrednost svake valute koja moze da se gotovo bez troska stampa zavisi od njene traznje...na koju, jel da moze da se utice...npr. dolar kao svetska valuta ili intervencije NBS iz deviznih rezervi...dakle trzisna vrednost dinara ne mora da bude jednaka realnoj vrednosti, koja je ekvivalentna traznji u realnom sektoru, tj traznji za robom te zemlje, tj izvozu u krajnjoj liniji...
Jer NBS moze da uvede ako hoce fixni kurs 1:80 i moze ga vestacki odrzavati pumpanjem evra u sistem....dok ima evra...ali NBS na zalost ne stampa evro!!

2)Usled krize, smanjen je priliv evra po svim osnovama...privatizacija je pri kraju...kad prodamo javna preduzeca ostace nam jedino proizvodnja za izvoz kao jedini i sigurni izvor priliva evra...

Sve ove zemlje koje ste pobrojali su imale izuzetno visoke strane investicije, pogotovo Poljska...kada toga vise nema ostaje realnost-valuta vam je jaka koliko i privreda! Nema vise lazi...neva vestacke slike...lako je bilo Srbiji da se jedne godine hvali suficitom kad su prodali Mobtel...a ucesce izvoza u GDP je 20%!


3)Sta je mozda resenje...kazu promena ekon. modela i orijentacija na proizvodnju...lepo
Ali cega?

Licno mislim da je promena strukture privrede od 45. na ovamo bila pogresna, u smislu rokade poljoprivrede i industrije sa 20% na 45%
Prvo zbog lose strukture industrije (teska na ustrb preradjivacke), a drugo nije postignut cilj, jer je sve vreme postojao spoljnotrg. deficit, i i dalje smo ili uvozili opremu ili pravili domacu skupu...
Poljoprivreda je za to vreme urnisana makazama cena i katastrofalnom agrarnom reformom i politikom...

Naprotiv tome, u Kraljevini Jugoslaviji oslonjenoj na poljoprivredu 45% GDP i industriju prilagodjenu njoj 23% GDP,je od 1923. sve vreme bilo spoljnotrg. suficita, te je taj priliv bio dovoljan za finansiranje uvoza nedostajuce opreme (greski je bilo u politici carina)

Zato bih se usudio da kazem da je dugorocno gledano privreda Kraljevine bila zdravija od privrede SFRJ, bez obzira na apsolutne nivoe GDP...
90-ih godina se jasno pokazalo da su poljopr. i energetika i saobracaj jedine grane koje nisu imale znacajne padove, dok sa industrijom znamo sta je bilo i sta nam jeste danas...

4)Zato smatram da poljoprivreda, koja i poslednjih godina ima suficit iako je na sadasnjem nivou...mora imati prioritet, zajedno sa energetikom i saobracajem, jer to je sve sto nam je Bog dao (ili priroda kako ko gleda)!

Neko ce da pita: pa ko ce da radi na selu danas? pa nece niko!
Najveca steta komunizma je nasilno unistavanje porodicnih zadruga kao osnove finansijske stabilnosti pojedinca i porodice i drzave...od sopstvenika napravili su proletere, ekonomski nesamostalne i naravno pogodne manipulaciji...zato sada svi hoce da rade kod drzave preko veze rodbinske ili stranacke...zato nam je i javna potrosnja takva kakva je i ostale grane takve kave su...

Setite se da smo vo vremja ono imali i zlatni dinar...

Mozda je ovo suvise radikalno gledanje?

Gorane,

molim Vas za komentar sledeće vesti koju sam pronašao na


http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=442468#hrono

„Kada se iz bruto deviznih rezervi isključe obaveze prema inostranstvu i bankama, Narodna banka Srbije trenutno raspolaže sa oko 5,7 milijardi evra, što je takozvana neto aktiva“, kažu u NBS. Iako su ova sredstva u celini raspoloživa, sa njihovom upotrebom smo obazrivi, jer se njima garantuje stabilna likvidnost u dužem vremenskom periodu. Zbog toga se prave precizniji planovi priliva i odliva iz deviznih rezervi Narodne banke. U toj instituciji dodaju da je sa Međunarodnim monetarnim fondom usaglašeno da ove godine na odbranu dinara može da se potroši najviše 4,6 milijardi evra.

Ovo dalje je moj komentar:

Na sajtu NBS je objavljeno http://www.nbs.rs/static/nbs_site/gen/latinica/90/statisticki/sb_05_10.pdf da je novcana masa M1 232 mlrd dinara a M2 oko 420 mlrd dinara. Ni jedna ni druga nisu bitno smanjene od pocetka godine iako je NBS zamenila 1,4 mlrd evra "za odbranu kursa". Ako je količina dinara u opticaju slična bez obzira na trošenje deviznih rezervi, logično je očekivati da će i pritisak na kurs biti takav. Ako bi se količina dinara smanjivala uporedo sa trošenjem deviznih rezervi, onda bi se smanjila ponuda dinara u jednom trenutku i kurs bi manje oscilirao.

Vidi se iz tabele da je nasa valuta najgora posle ukrajinske.
Je l mozete i nesto od kritike da napisete na racun vlasti?

smatram da su oni politicki kvadranti koje sta napravili jako dobri, ali sam
primetio i da vam je diskurs u odnosu na vlast gotovo u potpunosti apologetski...

....dan

-Sam podatak o valutnom odnosu ne govori mnogo , a u ovom slučaju može navesti
na krive zaključke .
-Npr. RH , u ovoj tablici stoji sjajno , a ima vanjski dug od preko 40 milijardi E.
...,a to je ako pribrojimo i unutarnji dug (koji će sigurno postati vanjski u
skoroj budućnosti) oko tri puta više od zaduženja cijele SFRJ.

-Svakako treba napomenuti da se prodalo sve što se moglo prodati , a to je
ono što je nastalo u socijalizmu (profitabilni dio industrije) , a ostalo je
sve ono nasljeđeno iz Kraljevine(bilo koje) ....znači poljoprivreda
-I sada dok mi tu "lamentiramo" brod tone (i jedan i drugi )

-Čudi me vaše razmišljanje o poljoprivredi , glorificiranje nekih pozitivnih
(niste naveli) efekata ..... , jer je to niskoakumulativna djelatnost sa ekstremno
dugim vremenom obrta kapitala u sve bržoj ekonomiji .... i to sigurno nije
djelatnost koja će moći riješiti probleme lokalnih ekonomija .....
.... osim zapošljavanja dijela neobrazovanog (ili slabo obrazovanog) stanovništava

-Jedino ako vi gledate to sa aspekta žala za tradicionalizmom ....., kao ....
djed mi je bio čoban , stari mi je bio čoban ....(i ništa im nije falilo)
, pa žašto ne bih i ja

-Ali , glupo je biti čoban ..., to je tek nešto bolje ,nego biti ... ovca


Wagner

Gorane,

Kakav je smisao da nam prevodite clanke sa Bloomberga? Vec nekoliko vasih blogova samo prenose brojke i analize sa sajtova koje svi koje ekonomija zanima prate i bez vas.

Ja sam malo pogledao 'o autoru' i vidim da ste vasu karijeru posvetili analizama i studijama po raznim nasim institutima. Citirate Hayek-a sto me raduje. Ali, kakav je vas zakljucak, ideja, predlog? Ne bih voleo da vas za dvadesetak godina gledam kao danas Bajeca - teoreticara i savetnika vise rezima, a rezultata nikakvih. Da ne bude po onoj definiciji ekonomiste: to je covek koji ce vam sutra reci zbog cega se danas nije ostvarilo ono sto je predvideo juce...

Shvatite ovo kao dobronamernu kritiku.

Svako dobro...

To je ranija precenjenost dinara, zbog cega je pad kursa... sad me mrzite ako hocete - DOBAR!
Kad kazem dobar racunam to kao na temperaturu. Najbolje je ne biti uopste bolestan (ergo, imati privredu kao Nemacka) ali kako se ne moze "ozdraviti preko noci", posebno ne sipanjem parola onda je bolje malo pustiti temperaturu, sto i doktori preporucuju. To se organizam bori. Ergo, ako je kurs nesaglasan sa privrednim kretanjima, uskladjivanje ne treba sprecavati. Aspirin se ne daje kod temperature od 37,5.
Laicki cenim da ima dva parametra stabilnosti kursa. Jedan bi bio "unutrasnji" Posmatrajmo inflaciju i promene kursa u odredjenom periodu. Ako je inflacija veca od promene kursa, kurs nije realan. Osim mozda ako pre nije bio zestoko potcenjen.
Drugi parametar bi bio "spoljasnji". Dokle god je deficit u trgovinskoj razmeni, kurs je precenjen. Jer se vise isplati uvoz od izvoza.
Racunam da bi nas kurs bio "unutrasnje" a stabilan na 110 do 120 dinara za ojro. Za "spoljasnju" stabilnost bi mozda moralo da se ide na 200. Jasno, onda se ulazi u inflatornu spiralu.
Dakle, bilo bi dobro da se postigne makar "unutrasnja" stabilnost. To jeste teret na gradjane, uvozna roba postaje skuplja, preko nje ide inflacija. Ali je daje bolje rezultate nego preraspodela poreza. Osim toga, dokle god je kurs precenjen bice teskom mukom odrzavan. Promene propisa nisu potrebne, niti neka drzavna intervencija (zvanicna devalvacija, to se valjda vise nigde ne radi). Samo treba pustiti da otkliza. Naravno, ne previse odjednom...

na forumu b92 u temi o evru i dolaru neko je lepo izracunao kumulativnu inflaciju od 2000 do 2010 i dosao do brojke od ukupno 214 % ili tako nesto za 10 godina, a u medjuvremenu je dinar devalvirao samo 60 % (sa 30 za marku tj 60 za evro na skoro 100 din koliko je bilo tada ), nesto ne verujem da nasa ekonomija danas vredi ČAK 3 puta vise nego u slobino vreme. Tako da nas ceka svetla buducnost :), dok ima rezervi , a posle telekoma, pa sledece godine epsa, a trece godine ode bubreg za kurs :)


sa sajta www.seebiz.eu :
[url= http://www.seebiz.eu/hr/novcano-trziste/investitori-izgubili-veru-u-srpsku-valutu,83658.html ][/url]




BEOGRAD - Investitori nemaju poverenja da će dinar ostati stabilan i to su jasno pokazali na aukciji državnih zapisa pre dva dana kada je prodato samo 17,5 odsto emisije osamnaestomesečnih državnih papira. Kupci zapisa su bile samo dve domaće banke. Od stranih ni traga ni glasa.

Da su strani investitori izgubili veru u srpsku valutu potvrđivalo se manje-više i na prethodnim aukcijama državnih zapisa tokom juna kada je zavisno od aukcije prodavano tek 30, 40, 60 odsto emisije. Početkom maja, kada je država tek započela s prodajom osamnaestomesečnih zapisa, interesovanje investitora na prve dve aukcije bilo je čak četiri, pet puta veće od mogućnosti kupovine. I to pri kamati od 9,5 odsto na godišnjem nivou, a sada Ministarstvo finansija trezorske zapise nije uspelo da proda ni sa kamatom od nepunih 11 odsto na godišnjem nivou.

"Razmišljamo i o emitovanju državnih hartija indeksiranih u evrima, ili onih kod kojih bi kamata bila promenljiva kako bi investitoru obezbedila realan prinos", rekao je Branislav Tončić iz Ministarstva finansija.

nesto i od autora bloga :
Ekonomista Goran Nikolić ne misli da postoji kriza državnih zapisa. "Dinar će i dalje da pada, i to još tri, četiri odsto, jer sve preko toga ugrožava projektovanu inflaciju. Kada se na jesen kurs stabilizuje, interesovanje investitora će da poraste. Sada samo nije pravo vreme za prodaju zapisa. Banke znaju da će se kurs stabilizovati jer NBS ima velike devizne rezerve, samo je procena centralnih monetarnih vlasti da je bolje da sada puste dinar da pada. Kupci zapisa uvek imaju zaradu, na osamnaestomesečne zapise to je ipak 18 odsto, a malo je verovatno da će dinar toliko da izgubi na vrednosti", kazao je Nikolić.


Ja bih rekao da ne moze dug od repo operacije da se vraca jos vecom repo operacijom, kad tad dolazi na naplatu,


Krediti ce biti jos skuplji ako je suditi po D&B. Izgleda da ce posle Grcke i nama da smanje rejting koji je i onako bio mali. Takav rejting smo dobili jer drzava nije 90ih placala rate za kredite i jos je dobila i otpis dugova. Sto nije lose za drzavu ali onda taj otpis i takvo ponasanje drzave placa privreda u toj drzavi skupim zaduzivanjem, jer ne mogu da idu zajedno nepovoljan kreditni rejting i jeftini krediti.

http://www.seebiz.eu/sr/banke/krediti/d_b-nemogucnost-otplate-kredita-u-srbiji-moze-uticati-na-njen-kreditni-rizik,83778.html
D&B: Nemogućnost otplate kredita u Srbiji može uticati na njen kreditni rizik
Autor/izvor: SEEbiz/Beta
BEOGRAD - Međunarodna agencija za utvrđivanje rejtinga Dun&Bradstreet (D&B) ocenila je danas da sve veća nemogućnost firmi i građana da otplaćaju kredite može uticati na kreditni rizik Srbije.

U julskom izveštaju Den i Bredstrit je zadržao Srbiji rejting od DB4d, što je svrstava u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja, navodi se u saopštenju bonitente kuće Rating, zastupnika D&B za Srbiju.