Kako da ostavite pušenje ili Zino Davidoff

I na kraju, kako da prestanete da pušite? Pušite iz zadovoljstva a ne iz navike ili što čiča reče:

"Pušite manje ali pušite kvailitetnije cigare. Napravite od toga ritual, pa čak i filozofiju života."

Zino je kremiran na jevrejskom groblju u Ženevi januara 1994. Ostao je zapamćen kao čovek koji je posvetio svoj život duvanu i cigarama. Privatno ljudi ga pamte kao čoveka besprekornih manira sa rafiniranim smislom za humor i jako razvijenim osećajem za fine stvari u životu. Pamte ga i kao čoveka koji sluša i razume ljude koji nikada nije odustajao od svojih principa čak i kada je počeo da se bavi krupnim biznisom. Njegov smisao za uživanjem se graničio sa hedonizmom. Ostale su zapamćenje negove reči:

"Pušite manje ali pušite kvailitetnije cigare. Napravite od toga ritual, pa čak i filozofiju života."

Zino Davidof je rođen 1906-te godine kao četvrto dete u porodici Kijevskih Jevreja. Otac Henri Davidof je je bio jedan od viđenijih trgovaca duvanom, pa je sveprisutna golicava aroma skupih cigara od malih nogu uzela pod svoje i Zina. Početkomdvadesetog veka Ukraina je bila u čvrstom zagrljaju Carske Rusije, a porodica Davidoff je na svojoj koži odlično osetila šta znači biti u nemilosti režima. 1911 Davidofi se sele u Ženevu gde tata Henri otvara malu radnju na Trgu Filozofa koja vrlo brzo postaje mesto okupljanja ruskih emigranata. U svojim kazivanjima Dino spominje bradatog čoveka oštrih crta lica koji nije nikada plaćao cigare a njegov otac se nije ni usuđivao da traži novac. Bradonja  Vladimir Ilič Uljanov je kasnije sebi nadenuo svetovno ime Lenjin.

Kada je mladi Zino stasao umesto da se opredeli za studiranje, u dogovoru sa ocem odlazi u Južnu Ameriku na "studijsko putovanje" da bi upoznao svet ali i da bi video plantaže duvana i naučio što više o toj biljci od čije prodaje živi njegova porodica. Proveo je pet uzbudljivih godina u Argentini, Kubi i Brazilu i do najsitnijih detalja izučio proizvodnju i čuvanje duvana i definitivno pronašao interesovanje svog života. On se smatra i ocem modernog humidora u kome se skupe cigare ne suše i mogu da opstanu znatno duže nego pod atmosferskim uslovima.

Maniri, držanje a i sreća su doprineli da, relativno, lako dođe do Argentinskog pasoša. Kao mlad i neiskusan dozvolio je da bude opljačkan i da ostane bez svog izbegličkog pasoša sertifikovanog od "Lige naroda". Lokalne vlasti su bile totalno neupućene šta je taj Nanseov izbeglički pasoš pa su na osnovu Zinovih manira zaključili da je čovek diplomata i sa zadovoljstvom su mu izdali argentinske papire.

Po povratku u Švajcarsku, argentinski državljanin, Zino Davidof preuzima biznis svoga oca, i podiže reputaciju porodičog butika cigara mahom uvozeći eksluzivne kubanske cigare. U to vreme Cigar šop porodice Davidof je već postao najreferentniji u svetu ljubitelja kubanskih cigara. U predvečerje drugog svetskog rata Kubanci, sa kojimna je bio u odličnim odnosima, ponudili su mu da preuzme njihov šop u Parizu tako da je Zino sa svojih četrdesetak godina postao kralj cigara.

Nakon rata, Zino Davidof naručuje iz Kube novu liniju cigara imenovanim po skupim francuskim vinima. Genijalnost povezivanja imena cigare i skupog vina uz uz pronalazak stonog humidora učvrstile poziciju kubanskih cigara u definiciju hedonizma i izdigli imperiju Davidofa kao svetskog lidera koju čak ni potonja kubanska revolucija nije uspela da omete.


1967 godine njegova knjiga "Knjiga cigara za poznavaoce", u kojoj je sistematizovao svoje ogromno znanje o cigarama,  je osvojila svet hedonista i postala priručnik za uživanje. Prodata je u preko 200 000 primeraka.

Davidof i njegov sofisticirani osećaj za uživanje je definitivno uneo osetna pomeranja u džet setu. Postalo je uobičajeno da preskupi šampanjac Dom perinjon služe uz Davidof Dom Perinjon. Davidof je definitivno postao mera elitizma. Satovi, parfemi, nalivpera, ...  sve mora biti Davidof.

Ima tu još jedna stvar vezana za Davidof kao brend, logo i priču oko njega. Neki pametni ljudi su se setili da u komori magnetne rezonance posmatraju aktivnost mozga dok ispitaniicima pokazuju različite stvari. I utvrdili su da se na različite prikazane fotografije aktiviraju različiti delovi mozga. Onda su utvrdili da različiti ispitanicima se aktiviraju isti delovi mozga kada im se pokaže slika Isusa Hrista, omiljenog igrača fudbala, ili kada vide sliku Poršea ili Apple-a. Ono šta je fascinantno je da pojedini brendovi aktiviraju iste delove mozga kao kad se misli na religiju, omiljeni sport, nacionalni ponos, ... dok svi ostali brendovi aktiviraju različite delove mozga kod raličitih ljudi. Naravno, ovi prvi su znatno uspešniji od manje prepoznatljivih. Objašnjenje je da ako neko voli Dizel garderobu ne traži nikakvo objektivno opravdanje zašto baš dizel. On zna. On navija za dizel. To je to. Meni se čini da se Davidof tako pozicionirao da ljudi osećaju potrebnu za takvim statusnim simbolim. Posebno kad nas u Srbiji a posebno u beogradu, kao evropskoj metropoli, gde se iz Zippo, Malboro, Rej ban stila uznapredovalo na Davidof, Porše i Filip Patek.

I na kraju, kako da prestanete da pušite? Pušite iz zadovoljstva a ne iz navike ili što čiča reče:

"Pušite manje ali pušite kvailitetnije cigare. Napravite od toga ritual, pa čak i filozofiju života."