Odgovori nsarskom I.

nsarski juče

CITAT :

Ovaj blog od 11 rečenica (ako sam dobro prebrojao) u furioznom ritmu pokriva sve pod kapom nebeskom.

..............................

Uz to linearnost vremena je zabluda, darvinizam takođe.

Ukazujući na nesumnjivo kratak broj rečenica, pritom izražavajući (opravdanu)  sumnju u vlastiti rezultat/e prebrojavanja, i dajući poprilično pretencioznu i neodređenu ocenu  deskriptivnog tipa 'pod kapom nebeskom'  a uz sve to karakterišući tempo furioznim (nadam se u modernom, pozitivnijem značenju), nsarski previđa bitnost sadržanu u samom tekstu -integralnost i kompleksnu povezanost (konektiranost) sadržajnih elemenata samog teksta.

Naravno kad je išla TV serija "Connections" istoričara nauke James Burke (jedan od možda najboljih interdisciplinarnih prilaza povezanosti "pod kapom nebeskom")  čini mi se sredinom sedamdesetih godina malo ko je je bio zainteresovan za sveukupnu spoznaju onoga što se olako, i moglo bi se reći retardirano naziva, od strane homo sapiensa pokorenom prirodom.

U predhodnim godinama je u socijalnoj filosofiji formiran integralni način mišljenja  kao metod koji će predpostavljam u potpunosti zameniti tzv. analitički, formiran na bazi spoznaja iz vremena "prosvetitelja" (enlightment) usmeravajući ceo jedan period od 400 godina ka isključivosti Materijalizma, prigodno nastavljenog Istorijskim Materijalizmom a u vremenu koje predhodi našem dovodi sveukupan svet do samog ruba propasti (WW I;WW II i Hladni Rat)

Objektivnost u nauci se postiže (demokratskim(?)) konsenzusom između subjekata, da je slučaj takav i takav.

Ako ne postoji faktni konsenzus u nauci onda ne postoji ni "istina."

Druga važna komponenta nauke je ono što filosofija naziva realizam.

Naučnici se slažu da postoji 'realni svet' koji istražuje nauka. Sama nauka i njeni "alati" nisu ništa drugo nego socijalni konstrukti. Reči i pojmovi uključujući ispod njih ležeće strukture su elementi istog socijalnog konstrukta.

Nauka Kvantitativnog tipa bazirana na Analitičkom metodu je donela samo i jedino propast a ljude i prirodu pretvorila u objekte na koje je okačena prva licitaciona ponuda, a onda ko koliko da, naravno da najveći ponuđač postaje i kupac. Ovo je jedan od razloga što je nastao drugi prilaz kako nauci tako i prirodi, a kroz reformirane zahteve deskripcije skrivene realnosti je došlo do formiranja Nauka Kvalitativnog tipa bazirana na  Intuitivnom metodu, sa primenom analitičkog metoda gde je to potrebno i opravdano (između ova dva metoda ne mora da postoji uzročno posledična veza).

Spoznaju ovoga metoda nalazimo već kod Gete-a, dok u novije vreme kod Ajnštajna, Fejnmana i drugih, koji opozitno indukcijskom metodu F. Bakon-a , očigledno razbijaju do tada dominantan anlitički Galilejsko Njutnovski prilaz nauci a naročito preinačuje način mišljena i formiranja naučnih stavova, i odnosa prema ljudima i prirodi, drugim rečima doprinosi istini kako o nama tako i o prirodi, pozitivno korigujući dosadašnju stigmatizaciju nauke u ljudskim društvima, rušeći elitističku alijenaciju kabinetske dogmatike kanonizovane u prošlosti.

Gete je kao umetnik spoznao izuzetnu važnost intuicije za organizovanje podataka (data) koje akumulišemo kroz senzorsku percepciju kao i potrebu balansiranja analitičkog načina i intuitivnog načina (metode) iste te spoznaje kao i potrebu sistematske kultivacije.

Rapidnim tempom nabrajanja samo repera kroz Istoriju sam jednostavno sumirao repere potrebne za orjentaciju u prostoru i vremenu i integrišući objekte, ljude i događaje, spajanjem u jednu celinu,  kreirao bazu za integralno razmišljanje, pokrivajući skoro 2.500 godina dug period.

Nalažući i dajući prednost intuitivnom metodu a integrišući i povezujuči date repere u jednu misaonu celinu dobija se mogućnost shvatanja konekcija između skoro svega i svačega (što nsarski primećuje), a što i jeste bila namera teksta.

Da se intuitivnom metodom postiže kvalitetnija nauka nije sporno ni u samoj nauci a tokom budućeg, nadam se, kratkog perioda će to biti jasno skoro svakome. Naravno da je intuitivni metod daleko lakši za usvajanje od glomaznog analitičkog sa svim mogućim i nemogućim konvencijama koje treba ispuniti kako bi se uopšte započeo bilo kakav dijalog. Ukratko Univerzalni jezik Matematiku zamenjuje  prirodni jezik Intuicije koja postaje primarni metod, koji nije obavezno podložan konvencijama.

Nauka koja ne adresira aktuelnu problematiku čovečanstva na najkraći, najoptimalnijii za rešenje fenomena/problema najciljevitiji način, ostaje kabinetska dogma koja posle 400 godina veštačke alijenacije čoveka od prirode preko svojih metoda i konvencija služi objektiviziranju prirode u smislu stavljanja analitičke profitabilne cene kako na ljude tako i na prirodu, dok krajnji rezultat, cena, izražena ekonomskim rastom i profitnom stopom ne dovede do tragičnih posledica kako po ljudski rod tako i po prirodu. Umesto zasluženog tretmana subjekta kako za prirodu tako i ljude, pretvarajući  ljude i prirodu objekte, ta i takva nauka vodi pravo u neminovnu propast.

Predstavljajući prirodu kao Krvav Proces Beskonačnog Nasilja jačeg, i dovodeći to u vezu sa opstankom ljudskog roda rečeni Darvin, koristeći sumanute stavove Thomas-a Maltus-a, kroz spomenuto nedelo "The Origin of Species" je doprineo formiranju katastrofalnih pogleda na realnost, konfrontirajući nas direktno sa posledicama tzv. maltuzijanske katastrofe u kome je dilema svedena na Oni ili Mi, odnosno Čovek ili Priroda.

Naravno da je u ovom kontekstu primedba Fransisa. Hakslija (Francis Huxley) da ovom nedelu  više odgovara prigodan naziv:

"The Origin of Habits"

ne samo opravdana, korektna već i upozoravajuća pošto u svojoj suludosti ovo nedelo nije ništa drugo do Licence to Kill.

cerski

p.s. naravno "The Origin of (Bad) Habits"

Ref:

Jean Gebser

Brian Goodwin

David Bohm

Erwin Laszlo

Rupert Sheldrake 

Johann Wolfgang von Goete

Albert Einstein

Richard Feynman