састав на тему . . . потсећајућу
некидан предивно, седим на каменитој обали уз Медитерана, опуштен трудим се да уживам у тренутку.јер никад незнаш оћел неки цунами нас запљуснути и одно међ лађе потонуле размазати. јер море је . . море .пљускају таласићи о стену ,посматрам наизглед бесмислени рибица крет у подморју . . . . и утом;1980 друга је у јесен ,наслућујем себе на молу у арсани манастира Хиландара
и исто као данас пиљим у мирну површ тамошњег Мора јер Кокола ,другар, решијо да се на овом светом месту крсти ,онако до појаса у води ,па ја са апаратуром пристигао малко раније да одаберем најповољније место за усликавање.да & лептира шарених се присећам около док проверавам ;можда је Барски ( Василије Григорович ) у својим путописима из 1744 и био у праву када је натукнуо да име Хиландар потиче од "хили лиондари" ( лавља уста ) јер прибележи да је у антици на овом месту постојао утврђени град над чијим је улазом постојао грб са мотивом лава разјапљених уста. или се пак путницима што су упловљавали у залив пристаништа yинило као да улазе у лављу чељуст. ко зна . . .а неки дан раније стар и утучен монах Генадије није дошао на јутрење .нашли су га касније у келији вечно уснулог са благим осмехом на усахлим уснама .куњао је веле месецима након неочекиваног Сусрета молитви посвећен припремајући себе на пут ка Свевишњем. сећам се укопа грешниковог . крхко тело умотано у бели чаршав те опојано било је положено у раку подно Црквице покајнице ван зидина Манастира ,те затрпано ,ахумка набацана камењем. поврх , проста дрвена крстача са именом ножем урезаним30 је година проживео међу браћом хиландарском а да ником није своју тугу зарад које се прикључио братству тамо спочетка педесетих века минулог поменуо . наслућивао се инфорбиро , те да је јако окаљао руке ( и душу ) удругом свецком.
сваки покајник је у Манастир добродошао ,па га пригрлише остали а он повучен у себе радио је најтеже послове те сате и сате клечећи на каменитом поду богомоље мрмљао само себи знане молитве.и онда с почетка 8десетих једна битна ЈУ државна делегација је посетила Грчку ,те је проигуман Хиландара из Патријаршије Солунске примио указ да ће грешном Генадију из јерисоса чамцем морнарице за који дан 1 важан допловити у посету те да буде у пристаништу под Манастиром да се сусретну.примио је смирено (као и увек) поруку и онда ,непримерено за њега,тирадом сентенци којима је запањио и најученије у братству замолио да га након претстојећег сусрета изопште из братства те да му дозволе да осамљен у једној од пећина атоса проживи остатак овоземаљског трајања .нису наравно пристали на захтев ,а Он послушан у одређени дан се старачким кораком видно узбуђен прошетао ( са пратњом ) тих пар километара до Мора. . . .
умишљам , након толико:
стајали су тако Грешник наспрам Посетиоца , први већ стар на измаку итих , а други пун себе ,речит ( како нам сусрет описаше братство ) тамо на истом оном каменитом молу ,где се и ја прегрешан задесих у својем зујоглавом самотражу од пре двеипо деценије ,а на чега ме ево потсети, дали ,лелуј таласа данашњих ,сличних оним из арсане хиландарске или пак лептир жедан
кои у неколико наврата већ покушава да се примири на стени уз сам руб таласа.
о чему ли само разговараше и ко би уопште посетилац Генадијев ?