Jedan dan života

docsumann

Lako je bilo nekad, ali pitam se kako danas ljubiti slike svoje drage/og?

... a da se ne izbalavi ekran

Vojislav Stojković

Uvek se pitam ko će i kada da gleda sve te snimke (porodične i dr.) koje narod besomučno snima mobilnim i drugim aparatima.
Porodične fotografije su nekada popunjavale jedan, eventualno dva albuma, a vidi ovo danas.

A, kada smo već kod slika setih se stare pesme pok. Tome Zdravkovića:



Lako je bilo nekad, ali pitam se kako danas ljubiti slike svoje drage/og?

angie01

vrhunsko smaranje!

znam ljude koji organizuju vecheri projekcija sa svojih putovanja, sa strogo kontrolisanim pozivima-ko da je neshto dzenuen u pitanju, a svodi se na vishesatno pregledavanje snimaka na kojima su uvek i samo uvek domacini-na kamili, na slonu, sa zmijom oko vrata, na tornju, mashu sa tvrdjave, (sve one gluposti za turiste),-sa sve onim blentavim osmesima za kameru i neverovatno dosadnim objashnjenjima naravno-njihovog i samo njihovog ekspirijensa i filinga-prisutni normalno, fiksiranim osmesima uvezbano klimaju glavama-pa posle u banju na oporavak!

milisav68

miloradkakmar

to voli, ali ja NE.
Uvek sam slikao za sebe i one koji su na slikama.
Danas se uslikaju i odma' na Internet, da se pohvale , valjda, kakvi jesu ili kakvi nisu, samo to oni što gledaju ne znaju.

Pa nedavno je bio blog na sličnu temu(ne mogu da se setim ni ko je pisao, ni kako se zvala tema), al se sećam komentara da ne može u isto vreme da se živi život i da se slika.

mikele9

Bio na licu mesta, prisustvovao događanju, učestvovao...kad posle pet dana, 'ajd da gledamo fotke sa....Doneli pet albuma veličine brodskih kontejnera i šta? Sediš i gledaš sve ono što si doživeo i preživeo po milon puta. Na licu osmeh kao da si prožvakao dva kila očišćenog limuna

yugaya

...ili onomad kada smo sveze nakon vencanja sreli jednu skolsku drugaricu, ja krenem da predstavljam dragog 'ovo je moj muz , jel' muz jeste, pa kad je bila svadba, pre par nedelja...' nasta ona odvali 'iju, pa nisam vas videla, zar niste platili vencajte se subotom-gledajte se nedeljom?

(nismo)

yugaya

Tako se zove najgledanija emisija lokalne televizije (onomad, ne znam da li ide i sada) - lepo platis da ti oni snime vencanje kod maticara, pa ide zum kako su postavljeni stolovi, pa onda jedno pet minuta edit verzija svadbe, sa sve krupnim planom kada se turaju pokloni da ne bude zabune posle ko je sta doneo - sto da se mucis da navlacis rodbinu i ortake da ti kao dodju da ih maltretiras bioskopom- lepo ceo grad vidi sve oma' , pa se to posle uz kaficu raspreda ko je sta obukao, ko je sedeo pored koga i kake su bile ostale mlade tog dana...

Biljana 77

Na licu osmeh kao da si prožvakao dva kila očišćenog limuna

A tek mladenci na svadbama sa 316 zvanica... Na onim poslednjim slikama izgledaju kao da su istrčali polumaraton.

njanja_de.manccini

Znate ono kad odete kod prijatelja koji su se upravo vratili sa letovanja a oni vam puštaju beskrajne snimke svog provoda na istom?

zato ja retko fotografišem

njanja_de.manccini

A jos manje volim da budem na njima.

ja ne bežim od slikanja ali kad pregledam fotke onda krene dugme delete, delete, delete, pa zaključim da je možda bolje i da ne trčim da se slikam.

Dr M

Jos imam negative fotografija svojih baba, na staklu! Antika...

Posle me je, kao dvogodisnjaka, slikao ocev prijatelj, Leicom, ali kad god pogledam te slike, pomislim: "Boze, sta se napravi od onog slatkog deteta"!

Jos poslije, udidi se cela familija, otac jos kod kuce namesti ozbiljni izraz lica viseg drzavnog sluzbenika a majka lako razdragani osmeh srecne zene. Ja imam neiskreno nonsalantni osmeh dvanaestogodisnjaka koga steze masna ali zna da ce, kad se izadje iz radnje "Foto Roglic" u Lole Ribara( koja se uporno, iz inata, u kuci naziva Poenkareva), dobiti kornet sa dve kugle sladoleda kod "Pelivana", kod Glavne poste.
Od raskrsnice kod Skupstine do stana u Profesorskoj koloniji, razdragani osmeh srecne zene je bio zamenjen gundjanjem majke nezadovoljne trapavim jedincem koji ne ume da pojede sladoled a da ne isfleka odelo.

Zato cuvam povlasticu za voznju koja mi vise ne treba, da imaju odakle da skinu sliku za citulju.

razmisljam

Zato cuvam povlasticu za voznju koja mi vise ne treba, da imaju odakle da skinu sliku za citulju.

Ала ти dottore имаш далекосежне планове !

Волим да фотографишем све, од породичних, уштогљених и намештених групних слика ( све се мислим да ће некоме то значити након извесног броја година ), до цветића по ливадама, саксијама и вазама. Али још увек штедим филм иако сам прешла на дигиталну теКнику, тако да не камарим гомиле записа.
И волим да гледам кумине уратке. Она је много опуштенија од мене у количинама, али је свака фотка зачињена неком причицом која ми прија.
Иначе не волим фото сесије видитегдесмобилииштасмосверадили ( Ију, откуд моји ножни прсти на овој слици која је требала да представља залазак сунца !? ).

razmisljam

Ја сам филм од 36 снимака умела да ућушнем у свог старог Зоркија 6 тако прецизно да добијем 40.
И било ми лако за убацивање, но је умео да покида на крају. Тако је мој први филм вадио тата ( за сваки случај, он ће то боље ) и осветлио га.
А једном сам у Маћаш цркви у Будиму испод мараме на коленима вадила филм и умотавала га у фолију од чоколаде да претекне до развијања...
Ма, свашта је бивало код нас аматерских фотографа .

razmisljam

Извини на индискрецији, а да ли ти икад спаваш ?