Duugacak radni dan

Odavno sam se naucio da ne odbijam ponudjen posao. Nije to nikakav filozofski zanos. Nuzda i muka me naterale. Zacas se stvari preokrenu i nema prihoda. Onda zalis sto si propustio tamo negde da zaradis koju paru. Jos pocetkom mog zitija u Americi moj prvi posao je bio postavljanje tendi. Merdevine, burgija, gedore, vezivanje cvorova, 35c u hladu te iste tende,... Dosta sam naucio o tome. A najvise da cenim rad.

Onda su naisli finiji, izbacivacki poslovi. Odlazim oko 10 uvece u diskoteku, obucen u crno, na opasno. Majem po diskoteci opominjuci pijane da ne prave stetu ili incidente. Po potrebi se i pobijem. Vracam se kuci oko 5 ujutru. Nekad imam krv na sakou a nekada ne. Skoro kao doktor.

U jednoj od diskoteka sam i upoznao tipa kod koga i dan danas radim. I to radim "u struci". Nekada davno ja sam bio strucnjak za informacione tehnologije. Sada mi samo ostala magistarska titula. Radim preko dana od 1 po podne do 8 - 9 uvece. Sedim za kompjuterom. Proveravam neke fotografije, neke kamere. Citam neke poruke i lovim prevarante koji hoce da prevare lakoverne usamljene duse. Posao nije naporan a i in vivo sam na internetu. Zvanje mi je webmaster.

Kada se iskombinuju obe plate i iz diskoteke i iz firme ima se za normalan zivot, bez stiskanja. Samo jedna plata ne resava skoro nista. Nedovoljna je za pokrivanje osnovnih troskova zivota. Odatle je i razumljivo zasto Amerikanci trce s posla na posao i neguju strah od gubitka posla. Jer ako izgube posao nemaju nacina da placaju ratu kredita za kucu/kola. Ako ih potera maler par meseci i ne placaju ode sve na dobos. Strasno. I ja tako isto. Kuku ako izgubim posao.

Osim izbacivackim i inzenjerskim poslom, bavim se i jos nekim honorarnim poslovima. Posto se pomalo razumem u tegove, privatno treniram one kojima je dosadilo da im, uz pivo, u pabu svi obaraju ruku. To ne donosi neke nenormalne pare ali donosi konstantno.

Cak i moj auto radi. Lincoln Towncar je i izmisljen kao limuzina i ja ga povremeno tako i koristim. Kada se ukaze prilika, a to bude 3 - 4 puta mesecno, bavim se i prevozom ljudi. Zavisno od relacije moze da se za 2 sata zaradi od 60 do 100 dolara. Kada je dobar mesec zaradim i pola kirije pijuckajuci getorejd dok vozim ka aerodromu.

Bavim se i bodigardingom i obezbedjenjem na snimanjima za neki od nasih porno sajtova. Bodigarding mi donosi i vece pare i vidjam ludje stvari. Ali bas kao da ih Felini, Kusturica i Tarantino zajednicki reziraju. Ima i seksa, i droge, i nasilja, a jedino je rock and roll nekako stidljiv. Po opisu posla drogu i seks sam samo otpratio pogledom, i to kraickom oka, a u nasilju sam, eh zivote, morao da ucestvujem. Rock and roll imam u venama pa ga ne bih posebno razmatrao kao biznis kategoriju. S druge strane na snimanju pornica kao da je budzet prepolovljen pa ima samo seksa i droge. Tu samo posmatram. Vec mi polako postaje dosadno.


Leto u Majamiju je mnogo vrelo i ima manje turista nego zimi. To je i logicno, jer zimi ljudi beze iz hladnih krajeva u tople. A leti niko nije lud da iz vrucih ide u vrele krajeve. Opada i ponuda poslova. Opada i zarada. Leto mu dodje kao spora sezona, skoro elementarna nepogoda. A mene je zadesio peh da sam pocetak leta docekao bez stalnog zaposlenja u diskoteci. Dakle bio sam na jednoj plati a to nikako nije dovoljno za zivot. Para sve manje, placaju se samo najosnovnije stvari. Trepti crvena lapica. Pocelo da se tone.

Obilazim diskoteke ali mrka kapa. Ne nalazim posao. Jasno mi je da kad je spor poso, diskoteke zadrzavaju stari oproban kadar. Niko ne zaposljava nove. Uvidjam da sam u nezgodnoj situaciji. Daleko je pocetak sezone a ja sam istrosio onu minijaturnu ustedjevinu koju sam imao. Smeta mi trepcuce crveno. Bode mi oci. Pocinjem da trazim bilo kakav posao. Ne pitam. Ni sta se radi, ni koliko se placa. Bitno je da se placa.

Selim neke bogate tipove. Pada par stotki. Jedan poznanik renovira kancelarije pa idem i izbacujem ogromne kolicine smeca upakovanog u crne kese. Nije lako biti djubretar pripravnik. Pogotovo posle magistrature. Ali sta je tu je, moraju da se placaju racuni. Show must go on!


Jedan od najproduktivnijih dana u mom zivotu, kada sam radio i radio i radio... Sastojao se od 5 razlicitih poslova, u istom danu. Ne dva, ne tri nego 5 razlicitih poslova u istom danu. Naravno da nisu od po 8 sati svaki ali se radilo. Radio sam nocnu smenu u firmi od ponoci do sest ujutru, zatim kratka voznja od sedam do pola deset. Od pola jedanest do dvanaest sam trenirao gazdu firme u kojoj radim. Malo bench pressa dobro dodje. Od podneva pa do osam uvece smo snimali neko bikini takmicenje sa porno zavrsnicom. Ceo dan na suncu, gledanje bikinija,... stize me umor polako. Vozim nazad ka kuci i stize poziv od starog klijenta za bodigarding.

"Milan is 10pm ok for you?". Naravno da je uredu kad su pare dobre. Ostajem sa klijentom do 5 ujutru i prelazim u dnevnu smenu od 1 pm.

Proganja me, kao kratko cebe, recenica koju je rekao Djura, kolega badigard, americki gastarbajter:

"Pa mi da smo ovoliko radili kod kuce ne bi ni morali da se selimo za Ameriku!"