SVI U NAPAD, AJMO, AJDE!

Razmišljam o tome kako me uvek, iznova oduševi zaključak da „nije prvi ko je prvi", samoproglašenje za moralne pobednike, i uopšte taj pokušaj da svaki poraz pretvorimo u pobedu. Istorijski posmatrano, a rečnikom psihoanalitičara izgovoreno, to sigurno mora da je neka trauma u detinjstvu!

A šta će nam veće traume od najtragičnijeg poraza u srpskoj istoriji. Boj na Kosovu je i u trinaestercu, zvanično, najveća naša pobeda!

A fin smo narod, kao da smo prvi susedi Finske. Malo smo, doduše, prgavi. Ali, dobri smo u duši... i junaci... svi odreda... Ponekad se, eto, ubijamo medjusobno, ali to je deo naše tradicije. Nije red da preskočimo istorijsku kumovsku kategoriju, Miloš i Karadjordje. I bila je to pobeda posle koje smo zakoračili u bolje sutra, stvorili jednu prosperitetnu Srbiju!

Taman ako pomislimo da su evropski dvorovi bili neobavešteni o nekom tamo omanjem borba-za-vlast incidentu, dodjemo do Majskog prevrata. Nije bilo dovoljno što smo ubili kralja i kraljicu, nego morasmo i pošteno da ih izmasakriramo. Ali, bio je to jedan tiranin i ... bila je to pobeda posle koje smo zakoračili u bolje sutra, stvorili jednu prosperitetnu Srbiju!?

Na prvim stranama novina u Londonu, pričaju, osvanuli su tada naslovi o nekim divljim ljudima koji žive u nekoj divljoj zemlji. Pa, mrze nas, dabome. Mrzi nas ceo svet. Mrze nas, možda, i zbog toga što ubismo i prestolonaslednika jedne svetske sile. A da ne izneverimo tradiciju ubismo i njegovu trudnu ženu. Izazvali smo jedan svetski rat, ali smo u njemu pobedili... malo smo bežali i umirali po albanskim planinčugama i grčkim ostrvima, ali smo se vratili i pobedili... i posle toga smo zakoračili u bolje sutra, stvorili jednu prosperitetnu Srbiju!?!

Bolje rat , nego pakt - bolje grob, nego rob! Rečeno, učinjeno! Pogibosmo krasno, al' pobedismo! I stvorili smo jednu bolju, lepšu i prosperitetniju Srbiju, socijalističku republiku?!?

Sećate se "Niko ne sme da vas bije"? Kosovo, 24. april 1987... Pobedama nikad kraja... Slovenija 1991, Hrvatska 1995, Bosna 1995 i Kosovo1999, šest vekova od prve traume!

A posle tačno 100 godina  stiže i avet ubistva vladara, tog 12. marta 2003. Ali, preživeli smo, opametili smo se, postali smo bolji ljudi, zavoleli su nas u svetu, pružili smo svima ruku prijateljstva, stvorili smo jednu prosperitetnu Srbiju?!?

I zato ja verujem! Jedno neobavezujuće mišljenje, nekog tamo sudića nepravde, izgubljena je bitka koja ne znači izgubljen rat. Zato sam siguran! Pobedićemo opet, u Ujedinjenim nacijama, i Kosovo će biti naše! I Ejupa Ganića će da nam izruče! I bolje ćemo živeti! Imaćemo dobre plate! Standard će da poraste! Primiće nas u Evropsku uniju! Sve će biti dobro, živećemo u jednoj prosperitetnoj Srbiji! Hajde da navijamo! Sa drugih tribina se čuje „odbrana, odbrana". Kakvo je to navijanje? Kakvi su to metiljavci? Mi navijamo „svi u napad, ajmo, ajde..."! Ljudi, setimo se slavne istorije! Najjači smo!

Miljan Vitomirović