Hirošima, mon amour

Evo, da spustimo loptu, odaću ti tajnu

чисто да ти скренем пажњу - ово може прочитати свако ко се закачи на мрежу, тако да мало спусти лопту са "одавањем тајни" (натрчаће неки американац па ћесе силно разочарати због твојих "почестих грмљавина" )

дупло
па да искористимо да подсетимо

antioksidant

чисто да ти скренем пажњу - ово може прочитати свако ко се закачи на мрежу, тако да мало спусти лопту са "одавањем тајни" (натрчаће неки американац па ћесе силно разочарати због твојих "почестих грмљавина" )

Eh, ti me sad podseti na moju staru majku (u mom kraju Hercegovine tako zovu baku). Dođem kod nje na kafu, TV upaljen, ide dnevnik, ja grmnem na vlast, a ona će, brižno: "Šuti, čuće te neko."
Šala na stranu, ne sekiraju se Amerikanci zbog takvih grmljavina. Znaju oni dobro, baš kao i ja, koliko su zaludne. Te smo se tako lepo podelili. Ima nas koji grmimo, jer nam je tako lakše, i ima onih koji ne yebu tu grmljavinu ni dva posto, jer im je tako pragmatičnije.

Eh, ti me sad podseti na moju staru majku (u mom kraju Hercegovine tako zovu baku). Dođem kod nje na kafu, TV upaljen, ide dnevnik, ja grmnem na vlast, a ona će, brižno: "Šuti, čuće te neko."

ma salim se samo
drago mi je sto sam bio "podsticaj" da se setis majke

postoje brojne indikacije da je, negde u to vreme, broj ljudi na planeti bio veoma mali

" "Jednom davno postojala je praznina.
A Praznina je bila izvan vremena. U stvarnom smislu reči, Praznina je bila siroče vremena... siroče prostora.
Ali Praznina nije poticala od vremena, niti od prostora, a ponajmanje od Boga. Niti je Praznina Koja Spaja - Bog.
Uistinu, Praznina se razvijala dugo pošto su Vreme i Prostor postavili granice Vaseljene, ali nesputana vremenom, neograničena prostorom, Praznina Koja Spaja curela je napred i natrag kroz kontinuum sve do početka stvari u Velikom Prasku..."

"Praznina je sazdana od misli i osećanja.
To je proizvod svesti Vaseljene o sebi.
A to nisu samo ljudske misli i osećanja - Praznina Koja Spaja je kompozit stotina hiljada razumnih rasa kroz milijardu godina u vremenu.
To je jedina konstanta u evoluciji Vaseljene - jedini zajednički element za rase koje će evoluirati, rasti, cvetati, bledeti i izumirati milionima godina i stotinama miliona svetlosnih godina udaljene jedne od drugih."

"Prazninu Koja Spaja dodirujemo svi mi koji smo plakali od sreće, opraštali se sa voljenim, bili ushićeni orgazmom, stajali nad grobom voljenoga ili gledali kako nam beba prvi put otvara oči.
Nevidljiva, ali prisutna kao disanje voljene osobe kraj nas, u noći.
Njeno stvarno, ali nepristupačno prisustvo u našoj Vaseljeni jeste jedan od glavnih razloga za to što naša vrsta smišlja mitove i religije, razloga za našu tvrdoglavu, slepu veru u vančulne moći, telepatiju i predskazanja, u demone i polubogove, vaskrsavanje i reinkarnaciju, duhove i mesije i toliko mnogo drugih kategorija gotovo ali ne bas sasvim zadovoljavajućeg sranja."

""... Prazninu Koja Spaja treba pronaći u najdubljim tajnama i tišinama stvari... na mestu gde obitava detinjstvo.
Tu je i naročita transmisija izvan Svetih zapisa.
Umetnici prepoznaju druge umetnike čim se olovka da u pokret.
Muzičar može da prepozna drugog muzičara među milionima onih koji sviraju note čim muzika počne.
Pesnici isčeprkaju druge pesnike posle samo nekoliko slogova…
A Sveti spisi - lažu...
Biblija laže.
Kuran laže.
Talmud i Tora lažu.
Novi zavet laže.
Suttapitaka, Nikaye, Itivuttaka i Dhammapada lažu.
Bodisatva i Amitabha lažu.
Knjiga mrtvih laže.
Tiptaka laže.
Svi sveti spisi lažu... baš kao što ja lažem dok vam sada ovo pričam.
Sve te svete knjige lažu ne sa namerom ili zbog propusta u izražavanju, već zbog same svoje prirode kojom su svedene na reči; sve slike, pravila, zakoni, kanoni, navodi, parabole, zapovesti, koani, zazeni i propovedi u tim divnim knjigama na kraju ne uspevaju stoga što samo dodaju nove reči između ljudskog bića koje traga za prosvetljenjem i opažanja Praznine Koja Spaja.
Dalje, uvid u sopstvenu prirodu.
Za ovo nisu potrebne ni decenije zena, krštenje u crkvi, niti razmatranje Kurana.
Svaki cvet postiže svoju prirodu cveta.
Divlji pas ili slepa zaj-koza dostižu svoju pseću ili zaj-kozju prirodu.

Mestu - bilo kom mestu - darovana je njegova priroda mesta.

Samo se čovečanstvo bori da postane ono što jeste i ne uspeva u tome."


Den Simons

Drugim rečima, nova tehnologija i globalna preraspodela bogatstva je uzrok ovim smrtima. Tehnologija je, očevidno, dvosekli mač koji kroji sudbinu ljudske vrste.

""Čovek je danas sve prazniji u duši
i planetu zemlju polagano ruši,

od rata do rata
od vrata do vrata
prestaju da budu mama i tata.

Uz cvjeće mlado raste crna droga
i ko još tvrdi da ima boga

od rata do rata
od vrata do vrata
prestaju da budu mama i tata.

Ostaće nam samo te betonske ruke
i mrtva mora bez valova i luke

od rata do rata
od vrata do vrata
prestaju da budu
mama i tata"

Boško B.Obradović

Mestu - bilo kom mestu - darovana je njegova priroda mesta.

Samo se čovečanstvo bori da postane ono što jeste i ne uspeva u tome."

Pa moglo bi se reći i da je upravo to naše lutanje I traženje , naše pravo mjesto na ovom svijetua.

gordanac:

2053 nuklearne eksplozije od 1945 do 1998, 2053 nuklearne "probe" (probe, kakav divan eufemizam!), msleeeeeem, ŠTA probamo?

"Jednom mu je neko - u zao čas! - rekao da je pametan. Kako
i zašto, to sam Bog zna. Tek, on je poverovao u to. I otada je
taj inače mirni i bezazleni čovek postao nemoguć, težak sebi i
drugima." *

Danas mnogi na planeti znaju odgovor na pitanje "koliko puta možemo da uništimo naš svet?", a malo njih (ako iko) zna odgovor na pitanje "koliko puta možemo da stvorimo naš svet?".

"Ovaj svet nije stvoren u radosti, a ipak je začet u uživanju. Da, ali uživanje nije isto što i radost, ono je prividna radost: njegova funkcija je da nas prevari, da učini da zaboravimo svet, sve do najmanje pojedinosti nosi beleg prvobitne tuge iz koje je potekao."

"Zli demijurg"

Emil Sioran

A opet, da nije bilo osvajanja fisije i kvantne mehanike, ne bi bilo ni sveta kakvog ga danas znamo.
Ljudi su načisto šašava bića - osvoje jednu od najčudesnijih tajni i - šta uradimo?

"Probamo" kolika mu je moć svaukupnog uništenja.

"Razuman čovek se prilagođava svetu, nerazuman uporno nastoji da svet prilagodi sebi.
Stoga sav napredak zavisi o nerazumnom čoveku."

Bernard Šo

Dvostrukost prirode u dvostrukosti ljudskog ponašanja. Jedno bez drugog ne može, kokanda...

"U prvoj polovini života, čovek želi
i radi ono čega će se u

drugoj polovini stideti i odricati,
a druga polovina mu prođe u
uzaludnim pokušajima da se popravi ili bar zataška ono što se
radilo u prvoj.
Tako se na kraju sve potre i svodi na nulu.

Ostaju samo kajanje i stid."*

*Andrić

"Postoji jedan mudrac.
Dok ovo govorim, on čuči u velikoj pustinji južno od ovih planina. Čuči ne znam koliko godina u pesku i ne podiže oči.
Ali sve vidi.
Šara noktom nešto nerazumljivo i uplašeno ponavlja:
” i ovo sam već stvorio...i ovo sam već stvorio.”
Ako mu zatražiš orla, on ne poseže u visine, nego ga prstom iskopa iz zemlje kao koren.
“To je”,- kaže on, “orao iz kojeg niču drugi orlovi”.
Posle možeš da mu zatražiš aligatora ili mrava.
I njih iskopa prstom iz zemlje kao košticu.
On sve može, jer njegovo je stvaranje drukčije nego naše.
Od njega sam naučio to što ti danas kazujem kao tajnu.

*

Gospodine, kažem ja njemu, koji se mnogo ljube i bratime. Ako ljubav postoji čemu je dokazivati?
On samo ćuti pognute glave i dugo mrmlja u sebi. I tek u podne, kad sunce kao mač visi sa zenita, govori glasom belim poput zgužvane hartije.
“Iz toga će,- kaže,” proizići velika nevolja. Narod koji ne prestaje da peva nesrećan je, siromašan i gladan.

*

Gospodine, kažem mu ja, video sam čoveka koji preskače neverovatne visine. Kako to čini kad nije jači od drugih, ne trči brze od drugih, niti je umešniji i lukaviji?
“Taj čovek”,- kaže mudrac, “uzima zalet kao da će preskočiti oblake. Stoga i ne primećuje to što mu je pod nogama. Treba preskakati nebo. Treba imati samo najveću želju pa će sve druge same od sebe biti ispunjene.”

*

Gospodine, kažem mu ja, jedan moj prijatelj iskopao je u bašti kamen. Poklonio ga je nekom vajaru da načini od njega skulpturu. Bio je to običan kamen, ali ako ga okreneš prema svetlosti, u njemu se odslikavao ceo svet.
A vajar ga je odbio. Mudrac mi kaže:
“i morao je da odbije, jer nije ga sam pronašao.”

*

Gospodine, pitam ga ja, kako to da moja glava, koja ispunjava prostore, može da stane u jednu običnu kapu?
“Zatečeni sasvim slučajno”,- kaže on, “u istom nizu godina na ovoj staroj oronuloj planeti, mi se nastavljamo jedni na druge, kao što se grana nastavlja na granu, a ipak živi svoj vek okrenuta ka drugoj strani sveta, ka nekim svojim olujama i vidicima.
Zato je tvoja glava žumance nekog još neotkrivenog sunca. Zato zasad staje i u običnu ljusku.”

*

Gospodine, kažem ja njemu, imam neverovatnu snagu.
Mogu da upravljam brodovima, jer sam ih pokorio.
Mogu da zidam nebodere jer sam savladao beton i čelik.
Mogu da rijem kroz planine i menjam lice kontinenata.
Ali kad uzmem u šaku običan mali šljunak, ma koliko ga stiskao, nikad ga neću razbiti. Kako to?
“Veliki umovi”, -kaže on, “bili su u početku neznalice, kao što je reka bila potok ili tajfun - tišina.
Najveće hulje istorije bile su pre toga bucmasti bezazleni mališani.
Himalaji su bili para.
Nešto čvrsto i oblo, kao kipovi Vavilona, bilo je u svom vulkanskom detinjstvu bezoblično i meko.
Zato je šljunak, u stvari, jedna ogromna planina, oljuštena od golotinje svog lepog i strahovito zgusnutog srca. “
Čeprka zatim po pesku, prstom izvadi zametak Kilimandžara; stavljam na leđa obično kristalno zrnce, ali padam pod teretom.

*

Gospodine, kažem mu ja, video sam slikara koji prolazi kroz platno kao kroz svetlost. Naslika sebi vodu i pliva.
Kako to?
Naslika Alpe i penje se.
Naslika daljinu i izgubi se.
Mudrac mi ništa ne govori. Samo vidim, u sumrak, kako se poistovećuje sa sivilom, rasplinjuje i nestaje.
Odlazim zamišljen i događa se nešto čudno:
za mnom ne ostaju stope, kao da nikad nisam ni prolazio ovim krajem.
Kao da sam to samo poželeo u snovima.
I - izmislio."

Mika Antić

U

svakom slučaju, od sebe pobeći ne možemo: kao što su ljudi sposobni na zadivljujuće podvige i plemenita dostignuća, oni su podjednako sposobni da prave nezamislive zločine i surovosti. To smo mi.

"Zemljаni se dele nа dve vrste
Nа one što imаju mozgа, аli ne i vere,
I one što imаju vere, аli ne i mozgа."

Abul Ale аl Mаrijа

Neki smatraju da će budućnost homo sapiensa doneti masovna stradanja, ili čak potpuno uništenje ove civilizacije,

"Vidici se bistre i šire, ali ne govore i ne kazuju ništa , bar ne imena, bar ništa glasno i razumljivo.
Sve ono što je tu , do tebe, na dohvat ruke, suvo je i upropašćeno;
Sve stvari pokazuju težnju da se svedu samo na ono što jesu u svojim snovima, a sve manje bivaju radost ili bar obećanje radosti našim očima i uživanje prstima ili mislima.
Sve čega se takneš hladno je , ali ne od studeni ove, ovogodišnje zime, nego oduvek i zauvek.Sve prolazi, lebdi ili teče mimo tebe, iznad ili ispod tebe , i ti ne osećaš potrebu da mu priđeš.
Tako sve postoji, ali ništa ne živi.
Svaka biljkai svaki kamičak postaju svetovi za sebe, ali sve to zajedno ne može za nas da sačini jedan svet bar kao što je onaj koji smo putujući ostavili za sobom.
Zemlja se ne vidi i ne hvata čoveku za noge, i mi je ,stoga , valjda, i ne osećamo kao podlogu svega što postoji iz koje jesmo i u koju se vraćamo.Svetlost i voda – dvoje dece koja se ne poznaju među sobom- igraju svoje igre, ali je prizor za nekog ko posmatraiznad nas.
Iz te igre jalovice neće se nikad ništa začeti ni roditi, ona će bleštati, treptati, razlivati se i , najposle zgasnuti izvan onog što zovemo našim svetom.
Ono što je najbliže i nejneposrednije osećaš , to je mahovina.
Više bezbojna nego raznobojna, svuda, po svemu, odasvud, oko tebe –mahovina, kao pustinjski pesak.
Gaziš je, do iznad članaka, a ona te nosi i zadržava, i polako se hvata tvoga tela, bez sile povrede, onako kako je obuhvatila i pokrila s ve drugo oko sebe.
Pomišljaš na neprimetnu, bezbolnu smrt.
I ništa ne bi bilo – bar tako se čini- sesti pre ili posle u tu mahovinu i – nestati; bez sećanja i žaljenja, pošto si zaboravio i samu reč kojom ljudi nazivaju ljudski nestanak."

Andrić

Ljudi nisu nevini jaganjci već mogu istovremeno da budu i vukovi jedan drugom.

Jedan indijanac je ispričao svom unuku:
- „U ljudima se odvija neprekidna bitka. Tu se stalno bore dva vuka.
Jedan je Zlo – to je strah, gnev, zavist, žalost, kajanje, pohlepa, nadmenost, samosažaljenje, krivica, ogorčenje, inferiornost, laži, lažni ponos, superiornost i ego.
Drugi je Dobro – to je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost, dobrota, dobronamernost, saosećanje, velikodušnost, istina, samilost i vera.“

- „I koji vuk pobeđuje?“- upita unuk.

- „Onaj kojeg hraniš.“

"Na ivici velikog i nedoglednog blatišta, ja sam stajao, pored mnogih drugih meni sličnih.Zahvatao sam to blato i vajao od njega likove i ornamente.
Ljudi oko mene različito su gledali na moj "posao" .
Bilo ih je koji su prolazili i ne primećujući me, drugi bi pogledali i ravnodušno odlazili dalje.
Bilo je i takvih koji su ostajali duže i gledali to što radim sa velikim zanimanjem , tumačili, ogorčavali se ili oduševljavali .
A ja sam , ne obazirući se mnogo na ono što se dešava oko mene, radio i dalje i radim i sada.
A vi ste celog svog veka kao nevaljala deca gacali po tom blatu, meljali ga prstima, pravili od njega kuglice i gađali prolaznika i nas koji smo hteli od tog blata nešto da napravimo, prljali sebe i druge."

Tko će tad
na zgarištu reći
počni počni nanovo?

? "...Postavljeno vam je neočekivano pitanje, vi čak i ne uzdrhtite, u sekundi ovladate sobom i znate šta treba da kažete da biste sakrili istinu, i govorite veoma ubedljivo, i nijedna bora vam se na licu ne pokrene, ali - avaj - uznemirena pitanjem, istina sa dna duše u trenutku uskače u oči i sve je gotovo!
Ona je primećena, a vi ste uhvaćeni!"

Bulgakov

Tada smo izgubili nevinost, Hirošima, ljubavi moja.

Nek vam (nam)je sa srećom ...samo



čuvajte se nezdravog djeteta ...

jer za ljubav

treba imat` dušu

Znam ,profesore, reći ćeš :

"Ma ,bre ,pis mačor !

a ja ti kažem samo

" peace brother "

blues brother
long time no see, no hear :)

trener:
------------
Odlazim zamišljen i događa se nešto čudno:
za mnom ne ostaju stope, kao da nikad nisam ni prolazio ovim krajem.
Kao da sam to samo poželeo u snovima.
I - izmislio."

o je

I dobar ti naslov ovog komentara:

Bag-o-naj-ki-šing

1825 - 1868



Poglavica Bag-o-naj-ki-šing ili - Poglavica Rupa u Danu (ili Rupa u Nebu), pošto "ki-šing" znači i "dan" i "nebo", istovremeno.

"Velečasni Klod A. Bjuli piše o njemu:
„Rupa U Danu je bio čovek upečatljive pojave, po prirodu uljudan. Imao je melodičan i prijatan glas i bio je nadaren za govorništvo. Osim toga razmišljao je logično i donosio je pravilne zaključke. Kada je govorio nije bio ostrašćen već jasan i uverljiv tako da je mogao da zadrži pažnju slušalaca.“

-----------
Sporazumom iz 1868. godine konačno je zapečaćena sudbina Indijanaca sa obala Misisipija. Rupa U Danu protivio se njihovom preseljenju u ispostavi poznatu kao Bela Zemlja, ali bez ikakvog uspeha, tako je shvatio da ovaj razvoj događaja znači konačan slom njegovog naroda. Izjavio je da nikada neće otići u taj rezervat i održao je reč..."

Neobično su mu ime dali, skroz neobično, ali - više nego odlično za ovaj post, lepo si to smislio, skroz lepo.

A i muzika "TIME" ti je - sam` taka...:)

gordanac

Neobično su mu ime dali, skroz neobično, ali - više nego odlično za ovaj post, lepo si to smislio, skroz lepo.

E pa i zbog tebe ( između ostalog), jer sam bio siguran da ćeš znati .
baš zbog ovoga što si citirala.

A i Time je za tebe ,

long time no see, no hear :)

obaveze, ti bar znaš kako to ide , bolje od mene
Zadovoljstvo je moje , lepo je videti da si ovde .

nešto za tebe

docsumann

Mestu - bilo kom mestu - darovana je njegova priroda mesta. Samo se čovečanstvo bori da postane ono što jeste i ne uspeva u tome."Pa moglo bi se reći i da je upravo to naše lutanje I traženje , naše pravo mjesto na ovom svijetua.

Da , odabrao si dobre reči "lutanje i traženje" ili kako je to Hese napisao
da je život čoveka put ka samome sebi, pokušaj jednoga puta, nagoveštaj staze i nijedan čovek nije nikada bio potpuno on sam, ali svaki teži da to postane, neko potmulo, neko jasnije, svako kako ume.
Svako od nosi sa sobom sve do kraja ostatke svog rođenja, sluz i ljušturu jednog prasveta.
Poneko ne postane čovek nikad, već ostaje žaba, ostaje gušter, ostaje mrav. Poneko je gore čovek, a dole riba, ali svako je hitac prirode uperen ka čoveku.
Svima nama je zajedničko poreklo, majke naše, svi mi potičemo iz istog ždrela; ali svako, kao pokušaj i hitac iz dubina, teži svojoj vlastitoj svrsi.

Svima nama je zajedničko poreklo, majke naše, svi mi potičemo iz istog ždrela; ali svako, kao pokušaj i hitac iz dubina, teži svojoj vlastitoj svrsi.

Amin

Kad su gordanac i nsarski aktivni na blogu sa svojim komentarima, garantovano imaš tu šta da naučiš...
Kad je trener poetski nadahnut, garantovano imaš o čemu da se zamisliš ...

Dakle, pažnja je zagarntovana, zato ja kačim svoje pjesme između tih redova...



EN PASSANT

već danas
mi ne znamo ono
što nam je još juče
bilo nepoznato

granice saznanja
nepropusne su iznutra

a napolju je ružan san :

pola psa

i još pola

Kolumbo, ti li si ?