Eksperimenti u blogovanju| Literatura| Život

Izmišljanje priča o svemu

/ 13.08.2010. u 12:28

Komentari: 261
Čitanost: 43100
/
Preporuke: 8184
/

Douglas Adams je - pripovedač, narator, story teller, "meddah", pisac čije su ispisane maštarije prešle sve moguće granice, srušile sve moguće barijere i napravile vulkan beskrajne zabave prečnika kratera 42, vulkan koji je "početak i kraj svega" i koji je polazno mesto za sve lutalice koje, stopirajući unaokolo, lagano putuju ka kafani na kraju sveta.

Kad neki pripovedač toliko i tako pusti imaginaciji na volju, kad neki story teller toliko i tako razume moć fikcije, kad neko uspe da se, sasvim očigledno, beskrajno zabavlja dok se igra sopstvenim fikcijama i jezikom i slovima (pa rečima), ondaK je taj neko vredan i čitanja i prepričavanja.

Dobri duh "Monty Python" - a (čiji je scenarista Douglas Adams bio) neprekidno se "muva" kroz sve redove njegovih priča, kikoćući se, ludirajući se, mameći nam osmehe i izvodeći "mađije" zbog kojih (s zadovoljstvom) sve njegove priče možemo čitati opet i opet i opet...

DNA i H2G2 je fikcija koja deluje mnogo stvarnije od raznih "stvarnosti" koje nas uče da prepoznamo, to je čitav jedan poseban Univerzum naseljen poštovaocima i obožavaocima koji imaju svoje rituale, svoj jezik, svoj poseban način sporazumevanja i - svoj Dan, Dan Peškira (25.05.). I svi mi, veselo oslobođeni Adamsovim rečima, uvek vrlo pažljivo biramo kako i kome preporučujemo čitanje ili kako i kome poklanjamo H2G2 (ili bilo koju drugu priču DNA).

Lako pamćenje i citiranje rečenica ili dijaloga je "opšte mesto" skoro svakog čitaoca, a simboli, scene, likovi i poruke iz priče postali su nezaobilazan deo kulture XX veka.

Otkud tolika snaga, tolika moć jedne fikcije, jednog duboko "unutarnjeg" doživljaja jednog velikog pisca (i bukvalno visokog, imao je 1,98 m), jednog na prvi pogled sasvim šašavog scenarija kojim nas zabavljaju svi koji u njegovim pričama žive?

Jedan od odgovora ponudila je ove godine na TED Elif Shafak, turska književnica, rođena u Strazburu, školovana u Španiji i Americi, najprevođenija (preko 20 jezika) i najčitanija turska spisateljica, piše na turskom i engleskom, a sama za sebe najviše voli da kaže da je "story teller", narator, "meddah". Bila je predmet krivičnog gonjenja u Turskoj zbog jedne od svojih knjiga u kojoj plete naraciju o jednoj turskoj i jednoj jermenskoj porodici.

Zašto je ustvari zanimljiva ? (LINK: (video ima titl na srpskom, traje 17 minuta, nećete se pokajati ako odlučite da je saslušate...)

Meni je zanimljiva jednostavnost njene poruke:

Ona ustvari kaže - samo naracijom i maštom možemo dopreti jedni do drugih, samo fikcijom i imaginacijom pretočenim u reči možemo izaći iz sopstvenih, zarobljavajućih i ograničavajućih "krugova i zidova", samo našim potpunim puštanjem fikciji "na volju" možemo (možda) uspeti da razumemo nekog drugog, nešto drugo, nešto što ne nosimo sami u sebi kao identitet, kao tradiciju, kao delić kolektivnog pamćenja kulture u kojoj smo odgajeni.

Samo neki univerzalni "meddah" može zaista učiniti da razumemo i sopstvene stereotipe i predrasude o drugima i drugome, samo njegova / njena neobuzdana imaginacija i beskrajna priča može nas "osloboditi" svih onih misli koje, rutinski ukalupljene i stvorene kao klišei o svemu i svakome drugačijem, zarobljavaju naša sopstvena osećanja i ne daju im da se razmašu, ne daju da se oseti let slobodne misli koja bi s lakoćom stavila u pitanje sve i svašta što među nama gradi zidove nerazumevanja, netrpeljivosti i nesreće.

Naivno ?

Ne znam. Ne znam da li je - naivno. Moguće da jeste. Sasvim sigurno je neodoljivo privlačno poverovati u svu magiju naracije, u sva čuda fikcije. Znam da zvuči - utešno. Mašta kao uteha - dobro zvuči.

I taman kad, promišljajući, možda ustvrdimo da je reč o sasvim naivnom poimanju ljudi i njihovog ponašanja u samoći ili njihovog ponašanja udvoje, utroje, učetvoro ili u koliki god veliki broj, teško se može odreći snažno intuitivno osećanje da takva uteha mašte - postoji. Da svako od nas uživa kad naiđe na nekog ko je samo njegov / njen "meddah", story teller, neumorni pripovedač raznih priča beskrajne imaginacije.

I verovatno svako od nas ima dugu listu pripovedača i njihovih priča koje su nam stvarale (svojom sopstvenom douglas_adams_quote_bumper_sticker-p128352922366306887trl0_400-1.jpg fikcijom koju smo lako prepoznavali kao svoju) i razvijale baš takva, utešna ili inspirativna osećanja. Ali sa vrlo malo i retko kojim pripovedačem se tako dobro i tako dugo smejemo, tako izvrsno zabavljamo kao kad nam beskrajnu fikciju plete - Douglas Adams.

Ponekad mi se učini da se njegova duhovitost i očaravajući jezik (i u originalu i u prevodu - hvala prevodiocu njegovih priča na srpski, odličan posao) krije u sasvim jednostavnoj ideji - izvrnuti kao čarapu sve ono što je svugde i u svakome izgrađeno kao kliše, kao stereotip o tome "kakvo je sve i kakvo mora da bude".Staviti veseo upitnik svugde gde inače stoje tačke, zarezi, "znaci čuđenja i uzvika", bilo koji znak interpunkcije zameniti upitnikom i ponuditi - "nešto sasvim drugačije" ("...and now for somethin` totally different..." ). Neverovatna količina dobronamernosti koju unosi u u svoju fikciju "nečeg sasvim drugačijeg" čini tu duhovitost tako neodoljivom, dirljivom i lakom za upijanje i identifikaciju.

I kad god nečija fikcija, nečija imaginacija, stvori ceo jedan novi svet iz kojeg je s lakoćom uklonjen sav lavirint naših klišea, stereotipa i predrasuda o tome "kako bi sve moralo da bude", kad god neko isplete maštovitu priču o nepotrebnosti naših zidova i naučenoj neophodnosti naših "moralnih vertikala", kad god neko ponudi pripovedanje o uzaludnosti našh uverenja kako postoji "stvarno i zaozbiljski" samo ono što nam je pokazano kao "jedina moguća realnost", kad god neko reši da nam pokloni čarobni svet sopstvenih fikcija - mi to dočekamo s zahvalnošću i puni dobre volje da fikciju - podelimo...

Douglas Adams je, čini mi se, tako od svih dočekan i onda nastavio da luta po Galaksiji siguran da nam je ostavio sva potrebna uputstva o tome kako ga možemo pratiti, ako nam je stalo do toga, naravno.

Sve do kafane na kraju sveta...

p.s.

ovaj tekst posvećen je, ovog petka Avgusta trinaestog, jednom autostoperu (quite a handsome one, must say) kog umal` da promašim, da nisam na vreme srela DNA i pročitala H2G2, što bi bila nepopravljiva šteta za ovaj deo Univerzuma...

...I jedina moguća muzika uz čitanje o izmišljanju priča o svemu... (traje taman koliko i - čitanje, and it is only a click away, as everything else is... :)

16.08.2010.

dodatak:

H2G2 trailer

postavite na |

Komentari (261)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

reanimator 12:30 13.08.2010

...

Prvi

EDIT
Da udje u zapisnik da sam uknjižio 1 na vrućem terenu kod istaknutog blogera, što podvigu daje poseban šmek!

gordanac 12:35 13.08.2010

:))))

reanimator
Prvi
EDIT
Da udje u zapisnik da sam uknjižio 1 na vrućem terenu kod istaknutog blogera, što podvigu daje poseban šmek!

Šta reći osim - igraj i ne osvrći se!

milosss92 03:10 14.08.2010

Re: Izmišljanje priča o svemu

milosss92 10:17 14.08.2010

Re: Izmišljanje priča o svemu

reanimator 12:59 13.08.2010

...

Zbog vrlo malog prostora možemo smatrati da se ribica kreće prosečnom brzinom od 2.5 m/h. Pretpostavimo da se ribica krće u krug u akvarijumu. Obim akvarijuma je oko 44 cm, odnosno svakog sata ribica treba da napravi 5.7 punih krugova. Da vidimo šta bi se desilo sa našim savršenim posmatračem. Pretpostavimo da je njegova prosečna brzina kretanja oko 4 km/h, a obim prostorije u koju je on zatvoren je 10 m – da bi se kretao na sličan način kao njegov ljubimac posmatrač bi trebao da obiđe sobu 400 puta svakog sata ! Autor ovog članka ne bi voleo da živi u takvim uslovima.
Vidimo da prema zakonima klasične fizike uslovi života jedne akvarijumske ribice baš i nisu sjajni, ali nije baš sve tako crno (jer da jeste, društva za zaštitu životinja bi već odavno zabranila njihovo čuvanje).

Hvala ti Gordana. Godinama unazad mozgam na temu biznis ideje koja ne postoji na tržištu i evo..
NVO za zaštitu akvarijumskih ribica, tj za ukidanje ropstva, a kao glavni argument na sudu u Strazburu, citirani deo! Mislim..baš da vidim ko će da ospori.
Pa kad krenu prvi uspesi na sudu..pa kad krenu da pljušte donacije...

gordanac 13:15 13.08.2010

:)

reanimator:
NVO za zaštitu akvarijumskih ribica, tj za ukidanje ropstva, a kao glavni argument na sudu u Strazburu, citirani deo! Mislim..baš da vidim ko će da ospori.
Pa kad krenu prvi uspesi na sudu..pa kad krenu da pljušte donacije..

:))
Treba ti - projekat.

Samo da dodam da se ona zove Emilija i da joj je življenje direktno povezano sa sledećom tvrdnjom:

"Znači, Emilija živi u sfernom, zatvorenom Rimanovom prostoru, metrika prostora data je jednačinom Robertsona i Walkera:

(

)

EDIT:
i - ispravljeno

(hvala mmilan81!)

$ds^{2}=-cdt^{2}+R^{2}\left[\frac{dr^{2}}{1-kr^{2}}+r^{2}\left(d\theta^{2}+\sin^{2}\theta d\phi^{2}\right)\right]$

Gde je, iz poznatih razloga, R konstanta (a ne, kao u originalnim radovima ova dva naučnika funkcija vremena)..."

------
I - na kraju:
"Zaključak

Na osnovu iznetih podataka može se doneti dvosmislen zaključak, Mi još uvek nismo sigurni tačno koji fizički zakoni vladaju u Emilijinom svetu, pa zbog toga ne znamo ni kakvi su uslovi života. Ono čime sada raspolazemo ukazuje nam na dve mogućnosti – da Emilija putuje svuda po Univerzumu ili da vodi vrlo dosadan život. Šta je od ta dva tačno to ne znamo.
Zaključak ovog članka je da zaključka ustvari nema, jedini mogući način da dobijemo odgovor na pitanje iz naslova je da pitamo Emiliju. Ali kako razgovarati sa jednom akvarijusmskom ribicom je veliki problem, srećom tim problemom se ne bave fizičari."

reanimator 13:26 13.08.2010

Re: :)

gordanac
Treba ti - projekat.

Pa..mislim..zašto imam tebe? :)
Inače, DNA je uspeo samo zato što u očima ima onu divnu pomešanost tuge i osmeha, koja nepogrešivo odaje buru emocija koje ga pokreću.

PS Ne pristajem na zaključak da zaključka nema. Ako krenu na sudu tako da mi filozofiraju i relativizuju, optužiću ih da se direktno podsmevaju žrtvama svih logora!

gordanac 13:36 13.08.2010

Re: :)

reanimator:

gordanac
Treba ti - projekat.

Pa..mislim..zašto imam tebe? :)

I to što kažeš, ispravan pristup, sasvim.

Inače, DNA je uspeo samo zato što u očima ima onu divnu pomešanost tuge i osmeha, koja nepogrešivo odaje buru emocija koje ga pokreću.

Eto, tačno ovako izgleda ceo tekst kad se vrloodlično "prepriča svojim rečima", što bi govorila jedna od mojih nastavnica srpskog (a ČIJIM rečima inače da prepričam, majketi, ha ?!, pitah je jednom, nakon čega upoznah neke prilično tamne delove Vasione...

)

nsarski 14:08 13.08.2010

Re: :)

Znači, Emilija živi u sfernom, zatvorenom Rimanovom prostoru, metrika prostora data je jednačinom Robertsona i Walkera:

Heh, jedino sto u toj formuli treba da stoji dphi (diferencijal od "fi" ) koji mnozi onaj sinus...Eto kakve greske mogu da se sire po internetu i unassuming bloger ih u zurbi prekopira:)))

Ostatak razmisljanja je besprekoran.

Inace da odam mracnu tajnu koju godinama krijem u sebi: ja sam "Vodic kroz galaksiju" procitao tek nedavno - ovog juna meseca kad sam bio u Engleskoj. Ne pitajte zasto - gloop! Tek kad sam procitao, shvatio sam u kojem mraku sam ziveo do sada.

Uzgred, mislim da je Adams nastavak britanske tradicije pisanja/umetnosti koje se zove "beautiful nonsense" - od Edwarda Leara i Lewis Carola do Monti Pajtona i dalje. Ekstremno zabavno i ekstremno poucno stivo.

Thanks, gordanac!

gordanac 14:26 13.08.2010

Re: :)

nsarski:
Heh, jedino sto u toj formuli treba da stoji dphi (diferencijal od "fi" ) koji mnozi onaj sinus...Eto kakve greske mogu da se sire po internetu i unasuming bloger ih u zurbi prekopira:)))

thanks, nsarski!

nsarski:
Thanks, gordanac!

anytime

< sve što treba da uradiš je - da podigneš palac... kao pravilo desne ruke, ništa više

alselone 14:27 13.08.2010

Re: :)

nsarski

Heh, jedino sto u toj formuli treba da stoji dphi (diferencijal od "fi" ) koji mnozi onaj sinus...

Ja pre mislim da ribica jednu koordinatu dozivljava kao nepromenjivu nego sto je ovo greska.

nsarski 14:32 13.08.2010

Re: :)

< sve što treba da uradiš je - da podigneš palac... kao pravilo desne ruke, ništa više >

Daaa! Nekad sam tako putovao diljem Europe, ili sam kupio slicne stopere kad sam imao svoj prevoz. Sjajna stvar.

mmilan81 20:54 15.08.2010

Re: :)

nsarski
Heh, jedino sto u toj formuli treba da stoji dphi (diferencijal od "fi" ) koji mnozi onaj sinus...

Nije to jedina greška, nedostajala je i zagrada. Sad je ispravljeno, hvala :)

Vojislav Stojković 13:09 13.08.2010

Mihael Ende

Ne smemo zaobići još jednog velikog izmišljivača priča: Mihaela Ende-a.

Magija pripovedanja zahvatila je Mihaela u ranom detinjstvu zahvaljujući komšiji Fantiju, „slikaru alkoholičaru, jednom od najekscentričnijih i izuzetno darovitih ljudi“, čije neverovatne priče su osvojile pažnju i divljenje dece iz celog komšiluka. Fanti je smišljao priče dok ih je pričao, stvarajući žive slike neobičnih likova i događaja. Takođe, upotrebljavao je otpatke papira da bi na njima crtao fantastične ilustracije. Njegova kuća bila je oslikana od poda do plafona bajkovitim scenama.

Beskrajna priča, knjiga koja je postigla senzacionalan uspeh širom sveta spada među najneobičnija dela napisana u žanru fantastike. Prvobitno objavljena u Nemačkoj kao knjiga za decu, brzo je stekla popularnost i kod odraslih i kod dece kao neodoljiva tvorevina imaginacije.

Moć ljudske imaginacije zapravo je jedna od najznačajnijih tema ovog romana, moć koje glavni junak Bastijan postepeno postaje svestan. Na stranicama jedne stare knjige, Bastijan, debeljuškasti dečačić od svojih deset ili jedanaest godina otkriva tajanstveni svet čarolije – Zemlju Fantaziju, ali taj svet lagano propada. Samo bi ljudsko biće moglo da ponovo uspostavi red, i taj veliki zadatak biva dodeljen upravo Bastijanu.

O Borhesu smo, valjda, već sve rekli.:))

gordanac 14:52 13.08.2010

: Mihael Ende...

...i Borges...
A Ende i Beskrajna priča mi imaju neki - manjak.Nešto fali, nikad nisam ozbiljno smislila - šta. Osim onoga što se u Vojvodina kaže : "IMA sve što mu FALI".

Vojislav Stojković:
O Borhesu smo, valjda, već sve rekli.:))

Nipošto nismo sve rekli, nipošto.
Drugove Borhesa i Markesa tek imam u planu za opričavanje.
Samo smo se HLB jednom dotakli (bar koliko ja znam) o prilici jednog teksta Predrag Brajovića (putovanja po Galaksiji katkada teku uz privremene, ali nemerljive ljudske gubitke, što bi Babel prevela sa "gimme a brake!" i - pokupićemo ga već negde, neoštećenog, nadam se).
Radilo se o prvom prevodu na srpski njegove pesme "El remordimiento".
I čini mi se da je Brajović taj prevod - odlično uradio.

BebaOdLonchara 15:12 13.08.2010

Re: : Mihael Ende...

A Ende i Beskrajna priča mi imaju neki - manjak.Nešto fali, nikad nisam ozbiljno smislila - šta.

isto tako i meni.

marco_de.manccini 15:17 13.08.2010

Re: : Mihael Ende...

људи моји, па крај фали, како не видите?

(а онолики наслов, мрмљајући себи у браду)

gordanac 15:29 13.08.2010

Re: : Mihael Ende...

marco_de.manccini
људи моји, па крај фали, како не видите?

(а онолики наслов, мрмљајући себи у браду)

:)))))))))
besprekorno opaženo, patotije!

< padalo mi je na pamet, ali ondaK "bacim drugi pogled" i vidim - nije samo to, fali još negde, nešto, ubimeakoznamšta >

marco_de.manccini 15:40 13.08.2010

Re: : Mihael Ende...

ма немам појма, нисам читао.

a hitchhikera и restaurant имам, ено, на полици, прве џепне верзије од раних осамдесетих, нашао у антикварници. на омоту каже

"don't panic, there's still time to read this book before everyone else has!"

успут, има један одличан адамсов есеј (назовимо га тако) о интеракцији, стварању и интернету. јако бистар човек. наћи ћу па ћу залепити.

edit. ево How to Stop Worrying and Learn to Love the Internet, вреди прочитати неколико пута.

ivana23 15:51 13.08.2010

Re: : Mihael Ende...

marco_de.manccini
људи моји, па крај фали, како не видите?

Vojislav Stojković 16:16 13.08.2010

Re: : Mihael Ende...

Možda nekima fali kraj, ali Borhesu, mojoj malenkosti i inima fali još jedan početak:

Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim.
Pokušao bih u sljedećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen, opustio bih se
više.

Bio bih gluplji nego što sam bio, zaista,
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatio,
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više bih putovao,
više sutona posmatrao, na više planina popeo,
više rijeka preplivao.
Išao bih na još više mjesta na koja nikad nisam otišao,

jeo manje boba a više sladoleda, imao više stvarnih
a manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih što razumno i plodno prožive
svaki minut svog života. Imao sam, jasno, i trenutaka
radosti.
Ali kada bih mogao nazad da se vratim, težio bih samo
dobrim trenucima.
Jer ako ne znate, život je od toga sačinjen, od
trenutaka samo;
nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikad nigdje nisu išli bez
toplomjera,
termofora, kišobrana i padobrana;
kada bih opet mogao da živim, lakši bih putovao.

Kada bih ponovo mogao da živim,
s proljeća bih počeo bosonog da hodim i tako išao do
kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao, više sutona posmatrao
i
sa više djece igrao, kada bih život ponovo pred sobom
imao.

Ali vidite, imam 85 godina i znam da umirem.

gordanac 16:17 13.08.2010

:))))

kad ne znamo da postavimo pravo pitanje o falinkama...

gordanac 16:20 13.08.2010

pesma...

...koja se pripisuje Borhesu, mislim da sam negde po inernetu (Ivana23, pomoć!) videla da je ta pesma - hoax, false, podmetnuto, da nije njegovo autorstvo, ali se "primilo" izgleda...

Vojislav Stojković 16:23 13.08.2010

Re: Kad jaganjci utihnu

Sačekaćemo nalaze detektivke No23.

mirelarado 16:32 13.08.2010

Re: pesma...

gordanac
...koja se pripisuje Borhesu, mislim da sam negde po inernetu (Ivana23, pomoć!) videla da je ta pesma - hoax, false, podmetnuto, da nije njegovo autorstvo, ali se "primilo" izgleda...

Реч је о песми Дона Херолда.

nsarski 16:33 13.08.2010

Re: pesma...

pesma...
...koja se pripisuje Borhesu, mislim da sam negde po inernetu (Ivana23, pomoć!) videla da je ta pesma - hoax, false, podmetnuto, da nije njegovo autorstvo, ali se "primilo" izgleda...

Neko vreme se pripisivalo Markesu, kad su se sirile glasine da je neizlecivo bolestan.

This a hoax, repudated by Marquez himself. Sad, but true.

marco_de.manccini 16:35 13.08.2010

Re: pesma...

Реч је о песми Дона Херолда.

знао је адмас шта прича. интеракција. нема шта људи у нашем селу не знају, само треба разговарати.

ЕДИТ. а рекао је и да не треба свему на интернету веровати. ево, конкуренција за ауторство се заоштрава и у игру улази и Nadine Stair.

Vojislav Stojković 19:18 13.08.2010

Re: pesma...

Mislim da čovek koji je više puta sretao sam sebe, objavljivao enciklopedije o izmišljenim zemljama i kontinentima i pisao kritike na nepostojeća književna dela, nije zaslužio ništa bolje, već da mu se, kao poslednja, pripisuje pesma "Trenuci" koju nije napisao on, već neko drugi.

Umesto da počiva u miru, čujem kako se grohotom smeje.

brandname 19:57 13.08.2010

Re: pesma...

...koja se pripisuje Borhesu, mislim da sam negde po inernetu (Ivana23, pomoć!) videla da je ta pesma - hoax, false, podmetnuto, da nije njegovo autorstvo, ali se "primilo" izgleda...

Da je pisao ovakvu poeziju ne bismo ga tako često pominjali.

mirelarado 20:34 13.08.2010

Re: pesma...

marco_de.manccini
Реч је о песми Дона Херолда.

знао је адмас шта прича. интеракција. нема шта људи у нашем селу не знају, само треба разговарати.

ЕДИТ. а рекао је и да не треба свему на интернету веровати. ево, конкуренција за ауторство се заоштрава и у игру улази и Nadine Stair.

И опет се показало колико је био у праву.:)

EДИТ: И не само он.

brandname 20:45 13.08.2010

(Ne)primerena Borhesova sudbina

Mislim da čovek koji je više puta sretao sam sebe, objavljivao enciklopedije o izmišljenim zemljama i kontinentima i pisao kritike na nepostojeća književna dela, nije zaslužio ništa bolje, već da mu se, kao poslednja, pripisuje pesma "Trenuci" koju nije napisao on, već neko drugi.

Saglasan sam da mistifikatori zaslužuju takvu sudbinu. (Prvi roman mi je biografska studija o mistifikatoru borhesovskog tipa.) Jedino verujem da je Borhes zaslužio uspeliji pastiš.

Umesto da počiva u miru, čujem kako se grohotom smeje.

Ne verujem da se smeje - prema onome što znam užasavao se rđave poezije.
Cf. "Umesto Boga umro je Niče i sada počiva u relativnom miru." (Bas)

gordanac 15:52 14.08.2010

pesma...

...kojom se na video klipu "prati" pesma čiji je autor sporan (odnosno pripisuje se drugovima Markesu i Borhesu) je - odlična, kad sam preslušala ukapirala sam da se radi o "poets of the fall", skroz dobra muzika, zaslužili su "poseban nastup" :))))

( bolja je, tekstom, od sporne pesme koju "pokriva" )

brandname 18:51 14.08.2010

Re: pesma...

( bolja je, tekstom, od sporne pesme koju "pokriva" )

Slažem se.
Mada ni atribucija Borhesu nije bez vraga. Pesma se, po atmosferi, može dovesti u vezu s nekim stvarima koje je JLB govorio.
Cf. "Mom životu je nedostajalo života i smrti" ili "Počinio sam najgori od svih grehova: nisam bio srećan". S sruge strane, i to osećanje protraćenosti života je univerzalno ljudsko, a ne toliko ekskluzivno borhesovsko, tako da...

gordanac 07:14 15.08.2010

Re: pesma...

brandname
( bolja je, tekstom, od sporne pesme koju "pokriva" )

Slažem se.
Mada ni atribucija Borhesu nije bez vraga. Pesma se, po atmosferi, može dovesti u vezu s nekim stvarima koje je JLB govorio.
Cf. "Mom životu je nedostajalo života i smrti" ili "Počinio sam najgori od svih grehova: nisam bio srećan". S sruge strane, i to osećanje protraćenosti života je univerzalno ljudsko, a ne toliko ekskluzivno borhesovsko, tako da...

hrapavost
to mi je reč kojom mogu (mislim) da prepričam što-šta od njegove poezije
(i inače mi lepa ta reč - hrapav, hrapava, hrapavost)
U svaku hrapavu površinu možeš udenuti poetske rašpe. :))

Evo još jedan koji ume da kaže "oprostite što sedim, ja sam veoma star" - a divno se igrao sa - dvostrukom hrapavošću sveta:

JJ Beba 13:19 13.08.2010

autostoperi

ovaj tekst posvećen je, ovog petka Avgusta trinaestog, jednom autostoperu (quite a handsome one, must say) kog umal` da promašim, da nisam na vreme srela DNA i pročitala H2G2, što bi bila nepopravljiva šteta za ovaj deo Univerzuma...

mnogo volim stopere.
u neka duga vremna, kada je svet bio drugačiji (ne kažem i nužno bolji, madaaaa...

stopom sam prokstarila Evropu uzduž i popreko (i zapad i istok). Vozila se kamionima, traktorima, kolima, spavala po plažama, skvoterima, pumpama i mnogo mi je žao što se danas jedva da tako može putovati. Ne kažem, i danas ima alternativnih načina jeftinog putovanja i smeštaja, no ipak, stop je stop.
U tom smislu vaseljena ostaje slobodna za sve one željne dobrog , inspirativnog i sigurnog putovanja, gde nas čeka Adams, taj duhoviti vodič kroz svetove.

"I may not have gone where I intended to go, but I think I have ended up where I needed to be."
— Douglas Adams

Pluto

mirelarado 13:28 13.08.2010

Чаробни свет Дагласа Адамса :)

Након овог дивног текста не преостаје ми ништа друго него да поновим оно што је рекла Дубока Мисао:

Ако су вам Адамсове приче случајно промакле, само без панике, књигу у шаке, ослоните се на Бесконачну Невероватноћу, тј. властиту уобразиљу и запловите овим чудесним а тако познатим светом. Збиља је утешно. :)

jinks 17:17 13.08.2010

Re: Чаробни свет Дагласа Адамса :)

Da se nešto ne dešava u 42. godini života svakog čoveka

vishnja92 20:48 13.08.2010

Re: Чаробни свет Дагласа Адамса :)

spremna sam da ovo potpisem...

Srđan Mitrović 13:38 13.08.2010

Douglas Adams

malo je reći da ga obožavam.

fixxerus 13:56 13.08.2010

zagoreli čika:.

uprvoljubio sam se poprilično kasno
već se lažno sletelo na mesec
negde oko iza laku noć deco
već se popilo oproštajno mleko
oprali se zubi pišica i vrat
obukla se tatina majica
i čekalo see
šta se čekalo
spas

brzopotezajuće kanapče
sa poklopcom od ilirija imalina na oba kraja
braon imalin beše
a ono ko parfem, majku mu
gornji deo sa slikom bio gore kod slavice9, sa sprata iznad.. A kod džentl mena braon donji deo kutijice sa onom kvačicom
za razdvajanje. Slavica je bila tri godine starija od mene i najmanje 100x pametnija. Bila je i grlatija 200x jer
se čulo, šta je vikala kroz naš „telefon“ i kroz zidove i kroz zatvorena zimska vrata. Svakog sutradana su nas iskrivljeno
citirali, najpre slavicina sestra Marija, pa Debeli vlaja iz dvorišta, pa Šobotka koja me pratila pola detinjeg sna,
sve do Vučkove Sestre, koja nas nije oponašala.. Samo nas značajno gledala svakog jutra. Ono kao, aha: znam o čemu ste sinoć
maštali pred spavanje.
e, tako smo rešili, naravno na slavicinu ideju, da smislimo tajni jezik:

dosta mi je više ove moje sestre
što
ma sve me imitira
što
što pa što pa eto
pa šta ćemo
aaa jeli koga ti najviše voliš u životu
ux
pa koga
crvenog kamiona
joooj jesi siguran
pa da
e dobro to će onda biti moje tajno ime
tajno ?ime
pa da bre kad telefoniramo uveče
aaaa
a sad me pitaj koga ja najviše volim u celome svetu i životu
koga
pa pitaj me
pa evo pitam te
aj celo pitanje
?koje celo pitanje
pa to koga ja najviše volim i to
pa koga najviše voliš
pa tebe telefondžijo od imalina
xaxaxaaxa
šta je smešno
pa to telefondžijo imalinski
axa, a to što volim tebe?
ix, pa voliš valjda mamu
ne
sestru
uf ne nikako
a tatu znam da voliš tatu
pa dobro možda tatu malo, ali tebe više
a što
nemam pojma, zbog ljubavi
ux, ja tako patim za crvenim kamionom
oćeš mi biti muž kad porastemo
biću vatrogasac
ajde dobro, dakle jesi upamtio moje tajno ime je crveni kamion
a što
jooooj nemoguć si, samo povuci jako taj kanap kad misliš na crveni kamion
a moje tajno ime
pa kako hoćeš da te zovem
zagor i čiko
joooj ne može dva imena
štooo a kako si ti crveni kamion
dobro ajde zagore i čikou

i takooo.. Smo se Zagoričikoizirali i Crvenokamionizirali sve dok Šobotka nije poludela od ljubomore i podmetnula pravi požar
od očevih knjiga. Kad su došli vatrogasci, vikala je: !eto ti tvojih crvenih kamiona, eto ti!..
Ja sam tad naglo odrastao ostarivši
i terao sam oca da odemo u policiju i prijavimo se da sam ja kriv za podmetanje tog požara

nije uspelo
ništa nije uspelo

meni

Slavica sad drži pola Jagodine, ima veliko transportno preduzeće i preko 300 kamiona
Slavicina sestra je slavicina Sestra
Šobotka je sudija

ja sam stari, ugašeni piroman: zagor i čiko

noboole 14:05 13.08.2010

Italo Calvino o klasicima:

The classics are the books of which we usually hear people say, "I am rereading . . . " and never "I am reading . . . "

We use the words "classics" for books that are treasured by those who have read and loved them; but they are treasured no less by those who have the luck to read them for the first time in the best conditions to enjoy them

The classics are books that exert a peculiar influence, both when they refuse to be eradicated from the mind and when they conceal themselves in the folds of memory, camouflaging themselves as the collective or individual unconscious.

Every rereading of a classic is as much a voyage of discovery as the first reading.

Every reading of a classic is in fact a rereading.

A classic is a book that has never finished saying what it has to say.

The classics are the books that come down to us bearing the traces of readings previous to ours, and bringing in their wake the traces they themselves have left on the culture or cultures they have passed through (or, more simply, on language and customs).

A classic does not necessarily teach us anything we did not know before. In a classic we sometimes discover something we have always known (or thought we knew), but without knowing that this author said it first, or at least is associated with it in a special way. And this, too, is a surprise that gives much pleasure, such as we always gain from the discovery of an origin, a relationship, an affinity.

The classics are books which, upon reading, we find even fresher, more unexpected, and more marvelous than we had thought from hearing about them.

We use the word "classic" of a book that takes the form of an equivalent to the universe, on a level with the ancient talismans. With this definition we are approaching the idea of the "total book," as Mallarmé conceived of it.

Your classic author is the one you cannot feel indifferent to, who helps you to define yourself in relation to him, even in dispute with him.

A classic is a book that comes before other classics; but anyone who has read the others first, and then reads this one, instantly recognizes its place in the family tree.

A classic is something that tends to relegate the concerns of the moment to the status of background noise, but at the same time this background noise is something we cannot do without.

A classic is something that persists as a background noise even when the most incompatible momentary concerns are in control of the situation.

noboole 14:06 13.08.2010

Re: Italo Calvino o klasicima:

Auuhh! Koliki komentar. Ne podnosim ogromne komentare....

nsarski 14:46 13.08.2010

Re: Italo Calvino o klasicima:

noboole
Auuhh! Koliki komentar. Ne podnosim ogromne komentare....

Mark Tven o klasicima: Citanje klasika je kao odlazak kod zubara - znas da ce da boli, ali je dobro za tebe.

brandname 20:19 13.08.2010

Re: Italo Calvino o klasicima:

Mark Tven o klasicima: Citanje klasika je kao odlazak kod zubara - znas da ce da boli, ali je dobro za tebe.

Upravo. Jedinstven spoj dubine i duhovitosti, taj Semjuel Lenghorn Klemens!
Ja sam morao da upišem sveCku u ozbiljnim godinama kako bih se naterao da sve to pročitam. (Užas kakva sam lenčuga bio!

) A većina knjiga je spadala u life changing experiences.
Desetak godina po završetku studija nisam čitao ništa osim klasika: prvo sam pretrebio program - jer se u ispitnim groznicama uvek ispreskače toliko toga (možda nerd-ovi sve pročitaju, ne bih znao), a onda sam se posvetio ličnim favoritima, onako u sitna crevca. Tek poslednjih godina, posle duže pauze, vratio sam se drugoj polovini dvadesetog veka i početku milenijuma - al' intenzivno.
Anyway, uvek je dobro otići kod zubara.

mirelarado 14:36 13.08.2010

Italo Calvino o klasicima

Oригинал ове Калвинове дефиниције класичне литературе налази се на овом линку, по тезама од 1-15.

Ипак, поред тога што је био професор књижевности, Калвино је и написао немали број занимљивих, духовитих и сасвим уврнутих прича, укратко, такође је творац једног фантастичног света кроз који вреди путовати.

За почетак предлажем Космикомике, а потом и све друго.

noboole 15:32 13.08.2010

Re: Italo Calvino o klasicima

Uvek sam zeleo da je procitam, pogotovo sto je preporucuje Ursula Le Guin u Gardijanu.

Sto se tice citata koji sam ostavio, potice (tj. ja sam ga procitao) iz skupa eseja
"Why Read the Classics" u Pingvinovom izdanju. Siguran sam da postoji prevod i na nas jezik.

mirelarado 16:36 13.08.2010

Re: Italo Calvino o klasicima

noboole
Sto se tice citata koji sam ostavio, potice (tj. ja sam ga procitao) iz skupa eseja "Why Read the Classics" u Pingvinovom izdanju. Siguran sam da postoji prevod i na nas jezik.

Верујем да постоји неко старо издање, нових нема.

jasnaz 14:53 13.08.2010

maшna za : na poklon

otvaraj mi
da te pustim:
шareno je providno

otvaram ti
da ne uđeш
i o:staneш!
toliko je:
staza
bogaza
da znaш da ne znaш
da imaш da
dodaш

gordanac 15:59 13.08.2010

: maшna za : na poklon

:))))
Svaka dobra izmišljena priča, svaka "istinita fikcija" kao da ima lotos efekt, izgleda i krhko i prozirno i lomljivo, a ako je prava - ništa je ne može ni promeniti, ni okrnjiti, ni "poružniti", bez obzira koliko vremena traje, desecima vekova ili desecima godina.

"Ne prima" se na fikciju ništa osim naše sopstvene fikcije...magija pripovedanja, rekao bi Gilgameš...

jasnaz 16:11 13.08.2010

: : maшna za : na poklon

bez obzira koliko vremena traje, desecima vekova ili desecima godina.

ili: samo dva susreta i pregršt nečega što je sigurno bilo i ovo:

Da svako od nas uživa kad naiđe na nekog ko je samo njegov / njen "meddah", story teller, neumorni pripovedač raznih priča beskrajne imaginacije.

myredneckself 21:22 13.08.2010

Re: : maшna za : na poklon

magija pripovedanja, rekao bi Gilgameš...

Eh, kad ne mogu da odolim i kad volim mitološke i bajkovite ličnosti, a prepoznajem ih i danas u ljudima oko sebe, sa istim onim mitološkim željama i manama,
ljubavima i požudama, prijateljstvima i izdajama, nadanjima i očajanjima, dok nam život isporučuje jasne poruke i priča priče. Samo kad bismo slušali.

"Ko se, moj prijatelju, može penjati do nebesa?
Samo bogovi mogu zauvek ostati uz Šamaš
Što se tiče ljudskih bića, njihovi dani su odbrojani
i štogod oni stalno pokušavali da postignu, samo je dašak vetra."

...govorio je Gilgameš

A izvesni kapetan Picard, je bio odličan storyteller u društvu sa jednim alienom, pripovedajući mu baš priču o Gilgamešu, iako su govorili čudnim, različitim jezicima. Rekao je - "nećeš je dobro razumeti, a želećeš da je slušaš". Priča o prijateljstvu dva kapetana iz različitih svetova, kao o prijateljstvu između Gilgameša i Enkidu-a

gordanac 21:43 13.08.2010

*****

myredneckself:
Rekao je - "nećeš je dobro razumeti, a želećeš da je slušaš". Priča o prijateljstvu dva kapetana iz različitih svetova, kao o prijateljstvu između Gilgameša i Enkidu-a

fantastikuš!

jasnaz 15:00 13.08.2010

gospodin K.

gordanac 15:41 13.08.2010

Re: gospodin K.

...i gospođa J.

I uvek nam se, usput, može desiti i - ljubav, rekli bi zakleti romantičari, jer bez nje - nema dobre priče, nema nikakve priče, tako ja mislim.
A njihova je isplela taman takvu priču, kakv je bio svet njegove fikcije.

jasnaz 16:01 13.08.2010

: gospodin K. & ljubav

nema nikakve priče, tako (i) ja mislim.

docsumann 15:26 13.08.2010

slikanje priče (Neo Rauch)

Filip2412 20:07 13.08.2010

Re: slikanje priče (Neo Rauch)

slikanje priče (Neo Rauch)

mnogo dobro

docsumann 08:41 14.08.2010

Re: slikanje priče (Neo Rauch)

slikanje priče (Neo Rauch)

mnogo dobro

Da, slažem se, Neo Rauch je jedan od meni najdražih savremenih slikara.
Njegov autentični nadrealizam u kojem se sreću estetika pop-arta i socrealizma, protkan je uspomenama iz djetinjstva provedenog kod babe i djeda u Istočnoj Njemačkoj. Rijetko dobro prikazani atmosfera i mehanizam nastajanja slika u snovima.

Link za one koji bi da vide još.

Filip2412 13:57 14.08.2010

Re: slikanje priče (Neo Rauch)

Rijetko dobro prikazani atmosfera i mehanizam nastajanja slika u snovima.

da, bas tako

Filip2412 15:40 14.08.2010

Re: slikanje priče (Neo Rauch)

eto uz sliku, zeleno... i crv

The face forgives the mirror
The worm forgives the plow
The question begs the answer
Can you forgive me somehow

gordanac 16:03 14.08.2010

o je

mlekac 15:44 13.08.2010

Aaahhh

Hvala Gordana!

Ako iz moje reakcije nije bilo jasno, onda i otvoreno da priznam kako spadam u Fan Club.

Nego, kad vec pomenusmo maga - je li neko citao ili gledao:

Ako vam se ukaze prilika - preporucujem od sveg srca! Mag fantastike kao putopisac. Prava poslastica za leto...

Inace, po mom skromnom misljenju (A zasigurno znam da je ovde bar jos jedna blogerka ljubitelj istog) jedini pravi naslednik Adamsa je

Naravno, Terry Pratchet.

EDIT:

Human beings, who are almost unique in having the ability to learn from the experience of others, are also remarkable for their apparent disinclination to do so.

Adams, Last Chance to See

yugaya 18:17 13.08.2010

Re: Aaahhh

mlekac
Inace, po mom skromnom misljenju (A zasigurno znam da je ovde bar jos jedna blogerka ljubitelj istog) jedini pravi naslednik Adamsa je

Naravno, Terry Pratchet.

Ako ne mislis na mene onda ima barem dve

Adams na pitanje odakle mu inspiracija za pisanje:

I tell myself I can't have another cup of coffee till I've thought of an idea.

mlekac 18:56 13.08.2010

Re: Aaahhh

yugaya
mlekac
Inace, po mom skromnom misljenju (A zasigurno znam da je ovde bar jos jedna blogerka ljubitelj istog) jedini pravi naslednik Adamsa je

Naravno, Terry Pratchet.

Ako ne mislis na mene onda ima barem dve

Adams na pitanje odakle mu inspiracija za pisanje:

I tell myself I can't have another cup of coffee till I've thought of an idea.

Ti si treca!

Za tebe, Pratchett:

Stories of imagination tend to upset those without one.

docsumann 16:23 13.08.2010

Doživljaji Džonija Difula

od Moebiusa, jedna od najvećih avantura uopšte

remek djelo stripske umjetnosti u sedam nastavaka

za nastavak projekta je angažovan naš Zoran Janjetov

shumska 19:22 13.08.2010

Re: Doživljaji Džonija Difula

ti si druga osoba za koju znam da je čula za Dzona Difula!!!
A Žodorovski pisao scenario....

Doživljaji Džonija Difula
od Moebiusa, jedna od najvećih avantura uopšte

brandname 22:06 13.08.2010

Re: Doživljaji Džonija Difula

Doživljaji Džonija Difula
od Moebiusa, jedna od najvećih avantura uopšte

remek djelo stripske umjetnosti u sedam nastavaka

The truth, the whole truth, and nothing but the truth. So help me God.

za nastavak projekta je angažovan naš Zoran Janjetov

Ogromna počast. Og-rom-na!

docsumann 10:27 14.08.2010

Re: Doživljaji Džonija Difula

ti si druga osoba za koju znam da je čula za Dzona Difula!!!

Shumska nadam se da si čitala i Kastu Metabarona, od istog scenariste, crtač je Huan Himenez

Hipertrofirana intergalaktička epska fantastika, jednostavno ti ne da ispustiš sveske iz ruku.

Interesantno je da je tu glavni lik upravo Meta Baron koji se pojavljuje i u Džoniju Difulu.

docsumann 10:34 14.08.2010

Alejandro Jodorowsky

Kreativčina

brandname 19:53 14.08.2010

Re: Alejandro Jodorowsky

Alejandro Jodorowsky
Kreativčina

Definitivno. Sećam se ushićenja s kojim smo na FEST-u 90, mislim, iščekivali Santa Sangre. Na kraju je ispalo malo razočaravajuće, u prvom redu zbog nerealnih očekivanja.

Hemičarka 16:26 13.08.2010

Mnogo volim...

...H2G2, a pročitala sam je prvi put kada mi je sasvim slučajno zapala pod ruku u Studenjaku: čitao tadašnji dečko moje cimerke i ostala mu knjiga kod nas u sobi baš u vreme kad se meni nije učilo.

To je prva knjiga koju sam pročitala i u originalu kad sam došla u USA.

A imam i ovo, sasvim slucajno sam dobila na poklon od prijatelja koji su se vratili u Evropu i poslali kutiju sa nekim stvarima koje nisu planirali da ponesu...

gordanac 16:36 13.08.2010

"slučajno"...

...pronađene knjige su - odlična stvar
< ja sam Bulgakova, "Maestro i Margarita", našla u vozu, u jednom praznom kupeu, neko zaboravio..>

Inače, ima Adams jednu knjigu izdatu nakon smrti - "Salmon of Doubt" koja svoj naslov duguju čuvenom mitu iz Irske "The Salmon of Wisdom" kojim počinje narativ o tome kako se "slučajem stiče veliko i svo znanje...".(čudesna fikcija, inače, kao i većina mitova).

entwined 16:37 13.08.2010

Kosmicka Poruka

Izmisljivaci, izmisljajte! Ne lažite!

docsumann 17:25 13.08.2010

Re: Kosmicka Poruka

Izmisljivaci, izmisljajte! Ne lažite!

a ko izmišlja viceve, jesi li se ikad upitao ?

jinks 17:09 13.08.2010

Magija naracije

Ne znam da li je - naivno. Moguće da jeste. Sasvim sigurno je neodoljivo privlačno poverovati u svu magiju naracije

Postoje price po kojima naracija i jeste magija. Na primer, u jednoj emisiji o istorijskoj priči i o istorijskom Merlinu koji se nalazi iza mita o čarobnjaku Merlinu, rečeno je da je čarobnjak Merlin ustvari starokeltski (starovelški) pesnik, narator, story teller koji je toliko ovladao moćima naracije, da je pričom stvarno uspevao da ima ono što se naziva magijskim uticajem na ljude (šta ćete veću magiju nego da svi na određenom nivou razumeju i prihvataju i čine u skladu sa onim što govorite).

Moć reči je magijska, čak i onih svakodnevnih. Sve one izgleda da deluju na mnogo više nivoa nego što se uopšte prepoznaje i razume.

Pa zar nisu i mnogi verski spisi dati u obliku priča (kako kažete, u obliku story tellinga).

gordanac 17:20 13.08.2010

: Magija naracije

Yep.
Slažem se, moć reči jeste (ume da bude) - magijska, a fikcija koju tvore - realna (koliko god to šašavo zvučalo).
Verum factum, rekao bi Vico, "istina je ono što istinom učinimo".

docsumann 17:43 13.08.2010

Re: : Magija naracije

Slažem se, moč reči jeste (ume da bude) - magijska, a fikcija koju tvore - realna (koliko god to šašavo zvučalo).

Ono što je napisano ne podleže logici fizičkog svijeta.

Danil Harms

mlekac 17:43 13.08.2010

Re: Magija naracije

jinks

Moć reči je magijska, čak i onih svakodnevnih. Sve one izgleda da deluju na mnogo više nivoa nego što se uopšte prepoznaje i razume.

Osnovno pravilo magije je da ne moze da radi ako se u nju ne veruje. Ergo, da bi se u nju verovalo, publika nekako mora da se navede u stanje prihvatanja iste, a za to je potreban neko ko je vest sa recima.

Odatle izlazi jasan zakljucak da mag mora biti vrstan pripovedac i VICE VERSA, da je vrstan pripovedac vrsta maga...

jinks 18:38 13.08.2010

Re: : Magija naracije

"istina je ono što istinom učinimo"

Vi ste više puta na blogu u različitim kontekstima govorili (ili se meni bar tako čini) o tome kako su najbolja rešenja ona koja zahtevaju minimum energije, ili kako su u odnosu na druga bolja ona ravnotezna stanja koja sadrze manje energije unutar nekog svog polja, u odnosu na druga ravnotezna stanja unutar istog "polja".

Mozda isto vazi i za istinu. Od svega sto moze da lici na istinu, mozda je istini najbliza ona koja zahteva najmanje energije (sta god to moglo da znaci u ovom kontekstu) da bi se odrzala u vremenu.

gordanac 19:09 13.08.2010

Re: : Magija naracije

jinks
"istina je ono što istinom učinimo"

Vi ste više puta na blogu u različitim kontekstima govorili (ili se meni bar tako čini) o tome kako su najbolja rešenja ona koja zahtevaju minimum energije, ili kako su u odnosu na druga bolja ona ravnotezna stanja koja sadrze manje energije unutar nekog svog polja, u odnosu na druga ravnotezna stanja unutar istog "polja".

Mozda isto vazi i za istinu. Od svega sto moze da lici na istinu, mozda je istini najbliza ona koja zahteva najmanje energije (sta god to moglo da znaci u ovom kontekstu) da bi se odrzala u vremenu.

Kaže se "TI si više puta..." :)
A sasvim je zanimljivo to što si napisao u komentaru, sasvim zanimljivo.
Manje-više, to je (u "narativnom smislu"

) jedan od "principa" kada se rade modeli sa konačno velikim brojem parametara ili izračunavaju verovatnoče ("ishodi" ) za najverovatnije (ili najpoželjnije) događaje.
Ima smisla, skroz.

brandname 20:31 13.08.2010

Re: Magija naracije

Osnovno pravilo magije je da ne moze da radi ako se u nju ne veruje.

Zbog toga je i Kolridž insistirao na "willing suspension of disbelief" - tradicionalno se prevodi kao "svojevoljno obustavljanje neverice" - kao legitimnom zahtevu koji pesnik postavlja pred čitaoca.

Vojislav Stojković 11:52 14.08.2010

Re: Magija i/ili uverljivost naracije

jinks

Moć reči je magijska, čak i onih svakodnevnih. Sve one izgleda da deluju na mnogo više nivoa nego što se uopšte prepoznaje i razume.

Pa zar nisu i mnogi verski spisi dati u obliku priča (kako kažete, u obliku story tellinga).

Ljudi su, zavisno od svog obrazovnog profila, skloni da poveruju u neumoljive naučne dokaze i/ili u logičku snagu argumenata i/ili u uverljivost priče.

Uverljive su one priče koje na skriven način pogađaju rubne delove svesti, one delove koji su van domašaja racionalnog. Takve priče pokreću praslike i prauzore, prve otiske u dubokim naslagama na razmeđi svesnog i podsvesnog.

Sve priče koje čovek od najranijeg detinjstva sluša, kasnije u različitim formama čita ili kao filmove gleda, kako god da su ispričane ili režirane, svode na nekoliko osnovnih arhetipova: Odiseju, Ilijadu i, naravno, Bibliju.

gordanac 12:28 14.08.2010

malko osporavanja...

...o (i u onome što je) napisano u komentaru:
(neće se baci, cenim :))))

Ljudi su, zavisno od svog obrazovnog profila, skloni da poveruju ili u neumoljive naučne dokaze ili u logičku snagu argumenata ili u uverljivost priče.

Ovakav (i sličan) stav o "obrazovnom profilu" skoro po pavilu ocenjujem kao - kliše (na ivici stereotipa), kao bez ikakvih dobrih osnova usvojen stav da "oni sa formalnim obrazovanjem" imaju "viši zahtev" da bi u nešto POVEROVALI, ili da takvi, na osnovu naučnih dokaza menjaju SVOJA UVERENJA. Jes`, paz` da nije tako.
Kliše, stereotip, predrasuda o ljudima bez formalnog obrazovanja je jedan od najčešćih u veoma velikom broju kultura. Šašav paradoks je da je tako snažan u našoj kulturi, u kolektivnom sećanju koje se ponosi USMENOM književnošću (koju su nam, jelda, preneli sve sami pismeni i formalno obrazovani tipovi, kakodane).
Postoje zanimljivi eseji i istraživanja o tome kako ONO U ŠTA SMO SPREMNI DA POVERUJEMO nije skoro ni u kakvoj korelaciji sa našim formalnim obrazovanjem. Niti nam ono može pomoći ili odmoći da u nešto poverujemo ili ne.
I to je teza u koju niko neće da poveruje, koliko je to šašavo, ha? :))))

Uverljive su one priče koje na skriven način pogađaju rubne delove svesti, one delove koji su van domašaja racionalnog. Takve priče pokreću praslike i prauzore, prve otiske u dubokim naslagama na razmeđi svesnog i podsvesnog.

Ovde si, mislim, skroz u pravu, racionalno je ponekad precenjeno u našoj (judeohrišćanskoj) kulturi, bez ikakvog pravog razloga osim - klišea.
I ne pomaže da pokažeš na - očigledno - odnosno da je mit preživeo sva doba, mit, a ne "upotreba racionalnog", ne vredi, sklonost naše kulture ka veličanju racionalnog je neverovatno snažna. Šašava stvar je što je često (ako ne i uvek) u pitanju - mit "obučen u racionalna odela".

Sve priče koje čovek od najranijeg detinjstva sluša, kasnije u različitim formama čita ili kao filmove gleda, kako god da su ispričane ili režirane, svode na nekoliko osnovnih arhetipova: Odiseju, Ilijadu i, naravno, Bibliju.

Ipak - Gilgameš, prvi je nađen kao napisan (a za pretpostaviti je da je i pre njega postojala sad već zaboravljena bajka-mit-fikcija), a o mitovima azijskih kultura i da se ne govori (Indija, Kina, Japan,...).
Mitovi su univerzalije i naša volja da, pripadajući nekoj kulturi, samo neke mitove vidimo, poznajemo ili volimo je stvar našeg izbora, a taj izbor ne može poništiti univerzalije mitova i činjenicu da nam uvek pričaju o slobodi, junaštvu, ljubavi i smrti.
O tome je i H2G2, ali beskrajno nas zabavljajući i obraćajući nam se jezikom i duhom "s početka našeg života" koji nas (većinu) kulture u kojima odrastamo natera da - zaboravljamo. Jes`, paz` da neću.

Ima jedna sjajna prezentacija o "slobodi izbora", beskrajno šarmantno, preporučujem 17 minuta zabave o tome kako nas naše kulture uče da "budemo, biramo, jesmo" (i da se pri tome uopšte - ne razumemo) :

Njena priča je "izvrtanje svih čarapa naših klišea, stereotipa i predrasuda" na racionalan, naučni, istraživački način, a neobično duhovito.

jinks 13:12 14.08.2010

Re: Magija i/ili uverljivost naracije

Uverljive su one priče koje na skriven način pogađaju rubne delove svesti, one delove koji su van domašaja racionalnog. Takve priče pokreću praslike i prauzore, prve otiske u dubokim naslagama na razmeđi svesnog i podsvesnog.

Junak romana/filma "Da Vincijev kod", po vokaciji simbolicar, na pocetku knjige drzi predavanje o jeziku simbola i iznosi jednu dosta interesantnu misao.

Naime, on kaze da su milenijumima ljudi ziveli u zajednicama u kojima velika vecina stanovnistva nije bila pismena, tako da je politicka, verska, vojna i druga elita sa narodu prenosila poruke (i narodom upravljala) izmedju ostalog i koriscenjem slozenog jezika simbola. Kaze da je ljudska vrsta toliko dugo koristila simbole za prenosenje slozenih informacija (misli, ideja, osecanja, manifestacije razlicitih psiholoskih stanja) da je razumevanje jezika simbola postalo sastavni deo starijih slojeva svesti svih ljudi.

Ostaci jezika simbola mogu se videti u antickoj i potonjoj arhitekturi, s'tim sto se asocijativni govor jezikom simbola moze prosiriti i na ljudski govor, pisanu rec i jezik. Mozda se i u govornoj komunikaciji kao osnov nalazi asocijativni jezik simbola, koji zadire direktno u ljudsku psihu (koji i jeste govor i jezik ljudske psihe, sna, pojednicano nesvesnog i kolektivno nesvesnog).

Pa zar nisu i slova ustvari modifikovani arhaicni simboli nekih slozenijih znacenja ... zasto isto ne bi znacilo i za reci i recenice. Interesantan je taj recnik simbola, koji je neretko univerzalan i za potpuno razlicite i vremenski i prostorno odvojene civilizacije.

Vojislav Stojković 14:04 14.08.2010

Re: malko osporavanja...

gordanac

Ljudi su, zavisno od svog obrazovnog profila, skloni da poveruju ili u neumoljive naučne dokaze ili u logičku snagu argumenata ili u uverljivost priče.

Ovakav (i sličan) stav o "obrazovnom profilu" skoro po pavilu ocenjujem kao - kliše (na ivici stereotipa), kao bez ikakvih dobrih osnova usvojen stav da "oni sa formalnim obrazovanjem" imaju "viši zahtev" da bi u nešto POVEROVALI, ili da takvi, na osnovu naučnih dokaza menjaju SVOJA UVERENJA. Jes`, paz` da nije tako.

Pod "obrazovnim profilom" ne podrazumevam formalni ili neformalni obrazovni proces ili put kojim se obrazujemo.

Visokoobrazovane ljudi, posebno one sa odgovarajućim naučnim stepenima iz prirodno-matematičkih disciplina, daleko je teže ubediti u biblijske priče.
Teško će oni poverovati u Mojsijeva čuda. A taj je, koliko se sećam, puštao žabe, bube i skakvace po egipatskim poljima, sušio njihove reke i jezera, morio njihovu decu i na kraju razdvojio Crveno more da bi izveo jevrejski narod iz ropstva i odveo u obećanu zemlju.
Drugi veliki biblijski čudotvorac, Isus Nzarećanin, i sam začet velikim čudom sa bezgrešne daljine, hodao je po vodi, hranio hiljade izgladnelih sa pet riba, pojio žedne vinom pravljenim od vode, lečio neizlečive, isterivao nečastivog iz krda svinja, oživeo mrtvog Lazara i na kraju i sam vaskrsnuo.

Čak i da su u detinjstvu stekli čvrsta religijska uverenja, oni od teista, vremenom postaju, ako ne ateisti, ono bar agnostici.

Jedina "čuda" kojima takvi ljudi veruje jesu velika naučna otkrića.
Međutim, baš takvi će uživati u pričama Daglasa Adamsa, sa izraženom željom da mu poveruju. Jer, u nešto se verovati mora.

nsarski 14:06 14.08.2010

Re: Magija i/ili uverljivost naracije

Ljudi su, zavisno od svog obrazovnog profila, skloni da poveruju u neumoljive naučne dokaze i/ili u logičku snagu argumenata i/ili u uverljivost priče.

Da. S tim sto i mene ovaj "obrazovni profil" muci. Nepismeni i neobrazovani ljudi (nista pezorativno ne podrazumevam) se skupljaju oko vatre i opcinjeni slusaju price, deca slusaju price; obrazovanim i pismenim ljudima obrazovanje i pismenost nisu garancija da ce slusati price. Hocu da kazem, magija price moze da ponese samo onoga koji ima mastu - obrazovanog ili ne.
Price postoje mnogo duze nego pismenost i obrazovanje.

Sve priče koje čovek od najranijeg detinjstva sluša, kasnije u različitim formama čita ili kao filmove gleda, kako god da su ispričane ili režirane, svode na nekoliko osnovnih arhetipova: Odiseju, Ilijadu i, naravno, Bibliju.

Ovu tezu i Borhes zastupa. Strukturni principi pripovedanja, cini se, posebno rezoniraju (od rezonance) u hodnicima nase svesti. Za one koji su o tome razmisljali/citali, i svakako doziveli, postoji magija u razbrajalicama i zagonetkama i uspavankama, ono sto se na engleskom zove charms and riddles. Dobro pogodjen ritam jezika je u rezonanci sa "rubnim delovima svesti" i generise znacenje iznad ravni direktnog. Charm je šarm, postoji i očaran, i začaran, charm je od carmen što znači pesma. Odiseja je začarala pesma sirena, veštice imaju svoje bajanje, madjioničari svoje abrakadabra. Na toj ivici svesti postoji dobra prica ili pesma.
Kaže Emili Dikinson: kad osetim da mi se vrh lobanje otkinuo i odleteo u svemir, tada znam da citam dobru poeziju.

nsarski 14:16 14.08.2010

Re: malko osporavanja...

edina "čuda" kojima takvi ljudi veruje jesu velika naučna otkrića.
Međutim, baš takvi će uživati u pričama Daglasa Adamsa, sa izraženom željom da mu poveruju. Jer, u nešto se verovati mora.

Pa, da bi ta otkrica priblizili nenaucnicima, pobrinuo se Baba Brinkman, raper. On ima svoj sajt The rap guide to evolution i na koncertima repuje o osnovnim principima evolucije u biologiji. Koga zanima, evo i video klipa:

Primetiti detalj na majici koju nosi.

EDIT. Evo, na primer, kako jedan narator sarmira dame svojom pricom - bez sumnje o filozofiji:

(imao je i on zvaku, matori lisac!)

Znam da ce nas Horatio da dobije tufne kad ovo procita, ali ovo je jace od mene. Izvini, H.

gordanac 14:26 14.08.2010

Re: malko osporavanja...

Vojislav Stojković
gordanac

Ljudi su, zavisno od svog obrazovnog profila, skloni da poveruju ili u neumoljive naučne dokaze ili u logičku snagu argumenata ili u uverljivost priče.

Ovakav (i sličan) stav o "obrazovnom profilu" skoro po pavilu ocenjujem kao - kliše (na ivici stereotipa), kao bez ikakvih dobrih osnova usvojen stav da "oni sa formalnim obrazovanjem" imaju "viši zahtev" da bi u nešto POVEROVALI, ili da takvi, na osnovu naučnih dokaza menjaju SVOJA UVERENJA. Jes`, paz` da nije tako.

Pod "obrazovnim profilom" ne podrazumevam formalni ili neformalni obrazovni proces ili put kojim se obrazujemo.

Visokoobrazovane ljudi, posebno one sa odgovarajućim naučnim stepenima iz prirodno-matematičkih disciplina, daleko je teže ubediti u biblijske priče.
Teško će oni poverovati u Mojsijeva čuda. A taj je, koliko se sećam, puštao žabe, bube i skakvace po egipatskim poljima, sušio njihove reke i jezera, morio njihovu decu i na kraju razdvojio Crveno more da bi izveo jevrejski narod iz ropstva i odveo u obećanu zemlju.
Drugi veliki biblijski čudotvorac, Isus Nzarećanin, i sam začet velikim čudom sa bezgrešne daljine, hodao je po vodi, hranio hiljade izgladnelih sa pet riba, pojio žedne vinom pravljenim od vode, lečio neizlečive, isterivao nečastivog iz krda svinja, oživeo mrtvog Lazara i na kraju i sam vaskrsnuo.

Čak i da su u detinjstvu stekli čvrsta religijska uverenja, oni od teista, vremenom postaju, ako ne ateisti, ono bar agnostici.

Jedina "čuda" kojima takvi ljudi veruje jesu velika naučna otkrića.
Međutim, baš takvi će uživati u pričama Daglasa Adamsa, sa izraženom željom da mu poveruju. Jer, u nešto se verovati mora.

Napisano ti je - očigledno netačno.
Istraživanja ti daju priličan broj visokoobrazovanih koji VERUJU.
Oni mogu debatovati o religijama, o pojedinim tekstovima iz Biblije (ili drugih, sličnih knjiga), ali oni sami za sebe kažu da - VERUJU.
(i taj se procenat VERUJUĆIH prostire kroz sve i razne društvene grupe, delio ih po obrazovanju, po starosti, po polu, po poreklu, po rasi, kakogod,...raspodela daje uvek isti rezultat, Viva Gauss! :))))

A velika naučna otkriča nisu takva "čuda" kakvima ih opisuješ - ona su prosto izvor radosti zbog postignutog, zbog otkrivenog, zbog zadovoljene radoznalosti, to je prirodno za ljude koji se bave istraživanjem - rešili su zagonetku koju sami sebi postavljaju - divota od igre!

A to da li i kako od ljudi koji veruju postaju ateisti ili agnostici - ne bih umela da procenim.
Mogla bih da pričam o pročitanom, naravno, ali to nije isto.

I - nećemo se složiti oko tvog stava o DNA i "obrazovanima" koji u njegovim fikcijama traže (ili nalaze veru).
Radost je u pitanju, radost igre, tako ja mislim.

gordanac 14:39 14.08.2010

:))

nsarski:
Primetiti detalj na majici koju nosi.

:)))))))))

EDIT:

i još jedna neodoljiva fotka:

jinks 14:48 14.08.2010

Re: malko osporavanja...

Radost je u pitanju, radost igre, tako ja mislim.

Mozda deo radosti potice od toga svako novo bolje resenje, pa naravno i naucno, omogucava da se neki problem resi sa manje utroska energije. A manji utrosak energije = veca sloboda. Mozda se zbog toga veselimo.

Mozda gledano iz ovog ugla, radosti za vecom slobodom, i naucna i religijska promisljanja postaju jednaka.

gordanac 15:29 14.08.2010

Re: malko osporavanja...

jinks
Radost je u pitanju, radost igre, tako ja mislim.

Mozda deo radosti potice od toga svako novo bolje resenje, pa naravno i naucno, omogucava da se neki problem resi sa manje utroska energije. A manji utrosak energije = veca sloboda. Mozda se zbog toga veselimo.

Mozda gledano iz ovog ugla, radosti za vecom slobodom, i naucna i religijska promisljanja postaju jednaka.

I mislim da ih ne treba suprotstavljati kao "ili-ili" stanje.
Stvar izbora, tako ja mislim.

Postoji jedna razlika (fina, mala, tanka, kao i sve prave, dobre razlike, skoro nevidljiva) između onog što ti nazivaš "religijska i naučna promišljanja" - u mom Univerzumu postoji razlika između "religija" i "vere" za koju ljudi kažu da je "imaju, osećaju", ali mislim da nećemo imati nesporazum oko toga - naime, ta razlika je u (ne)postojanju ikakvih granica kod naučnih, a jasno postavljenih granica kod religijskog promišljanja.
Šašavi paradoks je u tome što je, na osnovu te razlike, naučno promišljanje isto što i mit, fikcija, izmišljena priča o svemu - i tu nema granica, nikakvih. Osim - sopstvene imaginacije.
Uteha mašte, to sam htela da kažem.

maksa83 15:32 14.08.2010

Re: Magija i/ili uverljivost naracije

Ljudi su, zavisno od svog obrazovnog profila, skloni da poveruju u neumoljive naučne dokaze i/ili u logičku snagu argumenata i/ili u uverljivost priče.

Zapravo, ovo nema toliko veze sa obrazovnim profilom koliko sa strukturom ličnosti npr. "premerenom" Myers Briggs tipom.

(Znam doktore tehničkih nauka koji kad otvore novine prvo čitaju horoskop. ; )

Ljudi će u opštem slučaju najlakše poverovati u ono u šta na ovom ili onom nivou žele da poveruju.

trener92 15:45 14.08.2010

"O vi "viši" ljudi...

Ovakav (i sličan) stav o "obrazovnom profilu" skoro po pavilu ocenjujem kao - kliše (na ivici stereotipa), kao bez ikakvih dobrih osnova usvojen stav da "oni sa formalnim obrazovanjem" imaju "viši zahtev" da bi u nešto POVEROVALI,

volim ovo o "višim" ljudima

(oko "metera i po , možda i više" , nije ni važno kolicki su,kako bi ih tek DNA opisao ,a možda i jeste )
a ima jedan "meddah" iz moga sokaka , koji je to lepo sročio , ovako:

-Jesi l` čuo
da će sutra padati dinari s neba?-

"Nisam."

-A jel` veruješ
da ima `tica što donosi kolače?-

"Ne verujem."

-Jesi l` čuo
da ima negde da je stalno leto?-

"Nisam."

-A jel` veruješ
da u radijo žive mali ljudi?-

"Ne verujem."

-Marš odavde iz našeg sokaka
kad ne umeš da sanjaš.
Da te pokrljam napola - ko lebac.
Eto!- ()

gordanac 15:58 14.08.2010

:))))

Ne samo da u radiJu žive mali ljudi.
I u televizoru žive ljudi.

meknows

Vojislav Stojković 16:04 14.08.2010

Re: malko osporavanja...

gordanac
Vojislav Stojković
gordanac

Ljudi su, zavisno od svog obrazovnog profila, skloni da poveruju ili u neumoljive naučne dokaze ili u logičku snagu argumenata ili u uverljivost priče.

Ovakav (i sličan) stav o "obrazovnom profilu" skoro po pavilu ocenjujem kao - kliše (na ivici stereotipa), kao bez ikakvih dobrih osnova usvojen stav da "oni sa formalnim obrazovanjem" imaju "viši zahtev" da bi u nešto POVEROVALI, ili da takvi, na osnovu naučnih dokaza menjaju SVOJA UVERENJA. Jes`, paz` da nije tako.

Pod "obrazovnim profilom" ne podrazumevam formalni ili neformalni obrazovni proces ili put kojim se obrazujemo.

Visokoobrazovane ljudi, posebno one sa odgovarajućim naučnim stepenima iz prirodno-matematičkih disciplina, daleko je teže ubediti u biblijske priče.
Teško će oni poverovati u Mojsijeva čuda. A taj je, koliko se sećam, puštao žabe, bube i skakvace po egipatskim poljima, sušio njihove reke i jezera, morio njihovu decu i na kraju razdvojio Crveno more da bi izveo jevrejski narod iz ropstva i odveo u obećanu zemlju.
Drugi veliki biblijski čudotvorac, Isus Nzarećanin, i sam začet velikim čudom sa bezgrešne daljine, hodao je po vodi, hranio hiljade izgladnelih sa pet riba, pojio žedne vinom pravljenim od vode, lečio neizlečive, isterivao nečastivog iz krda svinja, oživeo mrtvog Lazara i na kraju i sam vaskrsnuo.

Čak i da su u detinjstvu stekli čvrsta religijska uverenja, oni od teista, vremenom postaju, ako ne ateisti, ono bar agnostici.

Jedina "čuda" kojima takvi ljudi veruje jesu velika naučna otkrića.
Međutim, baš takvi će uživati u pričama Daglasa Adamsa, sa izraženom željom da mu poveruju. Jer, u nešto se verovati mora.

Napisano ti je - očigledno netačno.
Istraživanja ti daju priličan broj visokoobrazovanih koji VERUJU.
Oni mogu debatovati o religijama, o pojedinim tekstovima iz Biblije (ili drugih, sličnih knjiga), ali oni sami za sebe kažu da - VERUJU.
(i taj se procenat VERUJUĆIH prostire kroz sve i razne društvene grupe, delio ih po obrazovanju, po starosti, po polu, po poreklu, po rasi, kakogod,...raspodela daje uvek isti rezultat, Viva Gauss! :))))

Ništa tu nije očigledno netačno, ako uopšte ima bilo šta netačno.

Svako ozbiljno naučno istraživanje, pokazuje da je lakše manipulistai sa neobrazovanim, polupismenim ljudima, bez obzira da li je reč o religijskim ili političkim manipulacijama, naročito ako je distribucija rezultata zorno data na Gausovoj krivoj.

Zaista ne znam da li je potrebno navoditi primere, ali evo jednog, onako ad hock:, o odnosu IQ, obrazovnog nivoa i religioznosti,

Paul Bell je u magazinu Mensa, 2002, proučio sve studije koje su dovodile u vezu religiju i IQ. Zaključio je: "Od 43 studije, izvedene od 1927 o odnosu između religijskih ubjeđenja i inteligenciji i/ili nivoa obrazovanja, sve osim četiri su našle suprotnu korelaciju. To jest, što je veća nečija inteligencija ili nivo obrazovanja, to su manje šanse da osoba bude reliziozna, ili da ima "uvjerenja" bilo koje vrste.
"The God Delusion" by Prof. Richard Dawkins (2006).

Edit: O uspešnosti političke manipulacije spram obrazovnog profila i nivoa, primere valjda ne moram navoditi, bar kad je reč o našoj, srpskoj, bližoj prošlosti i svakodnevnici.

trener92 16:05 14.08.2010

Re: :))))

gordanac
Ne samo da u radiJu žive mali ljudi.
I u televizoru žive ljudi.

meknows

gordanac 16:35 14.08.2010

Re: malko osporavanja...

Vojislav Stojklvić:
Ništa tu nije očigledno, a malo toga je netačno.

Svako ozbiljno naučno istraživanje, pokazuje da je lakše manipulistai sa neobrazovanim, polupismenim ljudima, bez obzira da li je reč o religijskim ili političkim manipulacijama, naročito ako distribuciju rezultata zorno prikazuje na Gausovoj krivoj.

Zaista ne znam da li je potrebno navoditi primere, ali evo jednog, onako ad hock:

Paul Bell je u magazinu Mensa, 2002, proučio sve studije koje su dovodile u vezu religiju i IQ. Zaključio je: "Od 43 studije, izvedene od 1927 o odnosu između religijskih ubjeđenja i inteligenciji i/ili nivoa obrazovanja, sve osim četiri su našle suprotnu korelaciju. To jest, što je veća nečija inteligencija ili nivo obrazovanja, to su manje šanse da osoba bude reliziozna, ili da ima "uvjerenja" bilo koje vrste.
"The God Delusion" by Prof. Richard Dawkins (2006).

Ne prikazuje se distribucija rezultata na Gauss-u, Gauss JE REZULTAT izmerene međusbne zavisnosti dve veličine (koje god to bile kakvog god to skupa).
Nećemo se složiti ni oko klišea "neobrazovani, polupismeni" i "obrazovani i inteligentni", s obzirom da istraživanja koja citiraš prave razliku između "verujućih", "praktikuju religiju", "religiozni".
Kad pažljivo pročitaš podatke o uzorcima u tim istraživanjima i baterije pitanja koja se postavljaju - lako vidiš da se što-šta može osporiti.
Tačan podatak je da je među religioznima (ukupno) najmanji broj onih koji imaju formalno obrazovanje, (što je sasvim logično jer ih je "najmanje" i ukupnoj populaciji).

Uverenja koja ljudi stiču ili gaje, religijska ili bilo kakva druga, imaju snažnije druge korelativne veze, formalno obrazovanje je samo jedan od faktora, nikako odlučujući.

jinks 17:03 14.08.2010

Re: malko osporavanja...

gordanac
ta razlika je u (ne)postojanju ikakvih granica kod naučnih, a jasno postavljenih granica kod religijskog promišljanja

I u nekim etabliranim delovima nauke granice su takodje vrlo jasne, definisane necim sto se smatra etabliranom naucnom istinom (mada pitanje je koliko su stvarno jasne).

Mozda su te etablirane istine (koje na prvi pogled ogranicavaju) osnov za slobodu koja postoji u oba slucaja.

Sto se tice istrazivanja koje pominje bloger Jeremija, o tome koliko stepen obrazovanja smanjuje mogucnost manipulacije, mislim da je to isuvise idealisticki ugao posmatranja. Pa manipulacija je mnogo starija nauka od bilo koje druge nauke koja se uci u skolama.

I sto je covek obrazovaniji i "pametniji" to ima veci potencijal da napravi vecu glupost.

Vojislav Stojković 17:13 14.08.2010

Re: malko osporavanja...

Gordanac, što-šta se može osporavati, a i osporiti u svakoj polemici. Sve zavisi od veštine polemičara.
Međutim, ne može se osporiti uzroćno-poslednička veza između nivoa (formalnog ili neformalnog) obrazovanja i religioznosti: što je veći stepen obrazovanja, religioznost je manja, odnosno, porastom broja obrazovanih, smanjuje se broj religioznih.

Iskreno, ne mogu da verujem da u tako notorne činjenice moram da ubeđujem osobu tvog obrazovnog profila.

PS: Oko socijalnih stavova, već smo jednom raspravljali na jednom tvom ranijem blogu.
Interesantno da je svako od nas zastupao suprotne stavove od ovih ovde.

gordanac 17:19 14.08.2010

Re: malko osporavanja...

sto je covek obrazovaniji i "pametniji" to ima veci potencijal da napravi vecu glupost.

:))))))))))
to je poznati "σχολείο παράδοξο"
nelinearni, ipak

najbolje volEm kad se istom (mislim glupošću) - ponose

Sakrij replike | Pošaljite komentar

gordanac

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi