Budućnost| Društvo| Ekonomija| Politika| Region

PISMO IZ BRISELA: ŠTA JE EVROPSKA UNIJA

/ 17.08.2010. u 18:06

Komentari: 259
Čitanost: 26776
/
Preporuke: 2112
/

Gost autor Sentinel 26

Evropska unija je najveća regionalna organizacija na planeti ,veoma ozbiljna i složena organizacija koja ima stvarnu moć. Čine je 27 zemalja, 3,9 miliona Km², oko 486 miliona gradjana, kao jedinstvena po teritoriji na 7-om mestu, a po stanovništvu na trećem mjestu u svijetu.

Priče o skorom ili kasnijem raspadu EU nemaju nikakvog realnog osnova i ostaće samo nečiji prošli ili sadašnji pusti snovi i budući deo opusa terazijske “naučne” discipline poznate pod imenom babologija.

Dakle, umjesto kukanja i moljakanja za protekciju (a radi opstanka na vlasti ) bolje je odmah prionuti na posao sa reformama, koje su veoma obimne i teške.

Gradjanima saopštiti “cijelu” istinu bez uljepšavanja.

Sastavni dio toga je i da se građani edukuju o EU, njenim institucijama i funkcionisanju, umesto da im se serviraju ideološke floskule o tome kako će namu EU teći med i mlijeko ili kako će nas EU porobiti i eksploatisati. Svakako treba građanima reći i da je EU do sada u Srbiju uložila dve milijarde evra bespovratne pomoći (od ukupno 4,5 milijarde evra međunarodne pomoći) i najavila još 1 milijardu evra za narednih pet godina.

Dakle – idemo redom.

Nastanak- istorijat ( i ugovori) :

1) Pariz , 18. April 1951.

2) Rimski ugovor, 25. Mart 1957. (EEZ )

3) Mastrihtski ugovor, 07. Februar 1992. (današnji naziv EU )

4) Lisabonski sporazum, 13. Decembar 2007.

1952 - 1958 - EZ za ugalj i čelik - 6 evropskih zemalja :

- Holandija, Belgija, Luksemburg, Francuska, Nemačka, Italija.

1973.g. - Pristupaju : Republika Irska, Velika Britanija i Danska.

1981.g. - Grčka

1986.g. - Španija i Portugalija

1995.g. - Švedska, Finska i Austrija

2004.g. - Slovenija, Estonija, Latvija, Litvanija, Poljska, Češka, Slovačka, Madjarska,

Malta i Kipar.

2007.g. - Bugarska i Rumunija.

Institucije :

- Veće Evropske unije ili Veće ministara Evropske unije, broji 27 članova (ukupno), ima predsednika i 5 potpredsednika. Čine ga ministri inostranih poslova svih članica EU. Sedište Veća je u Briselu. Ovo veće je više de facto institucija EU, zovu ga „samit na vrhu“ i „samit šefova država ili vlada“. U njegovom radu obavezno učestvuje i predsjednik Evropske komisije.

Evropska komisija - predstavlja Uniju i štiti njene interese, takodje ima 27 članova (ukupno), predsednika i 5 potpredsednika.

S a s t a v :

Žoze Manuel Barozo (Portugal) – predsjednik Evropske komisije,

Ketrin Ešton (Velika Britanija) – potpredsjednica Evropske komisije i šef diplomatije,

Mišel Barnije (Francuska) – komesar za trgovinu,

Hoakin Almunija (Španija) – komesar za konkurenciju,

Oli Ren (Finska) – komesar za ekonomska i finansijska pitanja,

Karel de Guht (Belgija) – komesar za trgovinu,

Ginter Otinger (Njemačka) – komesar za energiju,

Dačian Čiolos (Rumunija) – komesar za poljoprivredu,

Janez Potočnik (Slovenija) – komesar za životnu sredinu,

Laslo Andor (Mađarska) – komesar za socijalna pitanja,

Januš Levandovski (Poljska) - komesar za budžet,

Štefan File (Češka Republika) – komesar za proširenje,

Vivien Reding (Luksemburg) – komesar za pravosudje i osnovna prava,

Maria Damanaki (Grčka) – komesar za pomorska pitanja i ribarstavo,

Johanes Han (Austrija) – komesar za regionalnu politiku,

Koni Hedegard (Danska) – komesar za klimatske akcije,

Mair Gohan Kuin (Irska Republika) - komesar za istraživanja i inovacije,

Sim Kalas (Estonija) – komesar za transport,

Džon Dali (Malta) – komesar za zdravstvo i potrošačku politiku,

Kristalina Georgieva (Bugarska) – komesar za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i reagovanje u kriznim situacijama,

Nelie Kros (Holandija) – komesar za digitalnu agendu,

Andris Piebalgs (Letonija) – komesar za razvoj,

Sesilija Maltrsom (Švedska) – komesar za unutrašnja pitanja,

Antonio Tajani (Italija) – komesar za industriju i preduzetništvo,

Algirdas Semeta (Litvanija) – komesar za oporezivanja, carinsku uniju i borbu protiv prevara,

Maros Šefkovič (Slovačka) – komesar za međuinstitucionalne odnose i upravu i

Androula Vasiliou (Kipar) – komesar za prosvjetu, kulturu, višejezičnost i omladinu.

Evropski parlament - predstavničko telo gradjana EU, broji 785 članova. Sjedište Evropskog parlamenta je u Strazburu, ali se zasjedanja održavaju i u Briselu. Ovaj Parlament ima Sekretarijat koji se nalazi u Luksemburgu.

Evropski sud pravde (uključuje i Prvostepeni sud ). Jedini organ koji je ovlašćen da tumači osnivačke akte i ugovore EU. Nadležan je za sporove po tužbama država članica i gradjana čija su prava povredjena nekom odlukom bilo kojeg tela EU. Sjedište ovog Suda je u Luksemburgu.

Druga tela :

- Revizorski sud (od 1977): Kontrola prihoda i rashoda EU, dodela budžetskih sredstava.

- Evropski zaštitnik za ljudska prava

- Evropski poverenik za zaštitu ličnih podataka

Savetodavna tela:

- Privredni i socijalni odbor - ima 317 članova.

- Odbor regija - članovi se delegiraju iz regionalnih i lokalnih vlasti članica EU.

Finansijska tela :

- Evropska centralna banka

- Evropska investiciona banka, i

- Evropska banka za obnovu i razvoj.

Medjuinstitucionalni organi :

- Ured za službene publikacije EU

- Evropski ured za izbor osoblja

- Evropska upravna škola

Specijalizovane agencije :

- Europol,

- Evropska agencija za životnu sredinu,

- Evropska vazduhoplovna agencija,

- ….…. itd.

Lisabonski sporazum

Stupio na snagu 01.12.2009.godine, prethodno je ratifikovan u svih 27 članica.

Nastao je kao zamjena za ustav EU koji nije prošao na referendumu u Holandiji i Francuskoj.

Razlog za dugotrajniji otpor verifikaciji ovog sporazuma je mišljenje da su njime velika ovlašćenja država članica prenesena na EU, tj. visok nivo centralizacije (?)..

Sada postoje neke oblasti u kojima više ne postoji pravo veta.

Na primer :

- izdvajanje urgentne pomoći,

- borba protiv klimatskih promena,

- bezbednost izvora energije.

Konsenzus ostaje za :

- poreske stope,

- spoljnu politika,

- odbranu,

- socijaslnu zaštitu.

Noviteti :

- Mandat predsedavajućeg je 2,5 godine,

- Povećana su ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu politiku.

Prvi predsednik EU : Herman van Rompuy

Visoki predstavnik za spoljnu politiku : baronesa Ketrin Ešton (Baroness Catherine Margaret Ashton (zamenila Havijera Solanu ).

U skladu sa Madridskim sporazumom formirana je diplomatska služba EU sa sjedištem u Briselu čiju je organizacionu strukturu potvrdio parlament EU u Strazburu..

Jačanje federalnog ustrojstva

EU važi za najmoćniju regionalnu svetsku organizaciju.

Ima i elemenata federacije i konfederacije ali ni jedna od ovih nema ni blizu pun kapacitet.

Na jednom od poslednjih Samita lidera (Veću EU ) postignut je dogovor i od Evropske komisije zatraženo da odmah pripremi studiju o izvodljivosti za uvodjenje globalnog poreza na finansijske transakcije unutar EU.

To je svakako dokaz jačanja federalizma. Neke članice po svoj prilici neće ni da čekaju tu studiju već hoće samostalno da krenu u tu akciju.

Raspored (razmeštaj) agencija EZ u državama članicama :

Austrija :

Evropska agencija za osnovno pravo (FRA)

Belgija :

Izvršna agencija za školovanje, audiovizuelno područje i kulturu (EACEA)

Evropska agencija za odbranu (EDA).

Evropski nadzorni organ za GNSS (GSA)

Izvršna agencija za konkurentnost i inovativnost (EACI)

Izvršna agencija za istraživanje(REA).

Izvršna agencija Evropskoga istraživačkog Saveta (ERC)

Izvršna agencija za sveevropsku saobraćajnu mrežu (TEN-TEA)

Danska :

Evropska agencija za okolinu (EEA)

Finska :

Evropska agencija za hemikalije (ECHA)

Francuska :

Ured zajednice za biljne sorte (CPVO)

Evropska železniška agencija (ERA)

Institut Evropske zajednice za bezbednosne studije (ISS)

Grčka :

Evropski centar za razvoj profesionalnoga ospobljavanja (Cedefop)

Evropska agencija za bezbednost mreže informacija (ENISA)

Irska :

Evropska fondacija za unapredjenje radnih odnosa (EUROFOUND)

Italija :

Evropska agencija za bezbednu hranu (EFSA)

Evropska fondacija za osposobljavanje (ETF)

Litva :

Evropski institut za jednakost izmedju polova (u pripremi)

Luksemburg :

Prevodilački centar za organe Evropske Unije (Cdt)

Izvršna agencija za zdravlje i potrošače (EAHC).

Madjarska :

Evropski institut za istraživanje i tehnologiju (EIT)

Njemačka :

Evropska agencija za bezbednost u avijaciji (EASA)

Holandija ( Nizozemska ) :

Ured za evropsku pravosudnu saradnju (EUROJUST)

Evropski policiski ured (EUROPOL)

Poljska :

Evropska agencija za upravljanje i operativnu saradnju na spoljnim granicama država članica

(FRONTEX)

Portugalija :

Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti od droga (MCDDA)

Evrropska agencija za pomorsku bezbednost (EMSA)

Španija :

Agencija zajednice za nadzor ribolova (CFCA)

Ured za harmonizaciju na unutrašnjem tržištu EU (marke i modeli) –UHNT(OHIM)

Evropska agencija za zravstvenu bezbednost na radu (OSHA)

Evropsko zajedničko preduzeće za ITER i razvoj fuzijske energije

Satelitski centar Evropske unije (EUSC)

Švedska :

Evropski centar za sprečavanje i savladjivanje bolesti (ECDC)

Velika Britanija (UK) :

Evropska agencija za lekove (EMEA)

Evropska policijska akademija (CEPOL)

Procedura pristupanja :

=> Potpisivanje SSP-a

=> Primena trgovinskog sporazuma i SSP-a i provera primene SSP-a

=> Ratifikacija SSP (početak )

=> Podnošenje kandidature (apliciranje za članstvo )

=> Dobijanje upitnika

=> Odgovor na upitnik

=> Ocenjivanje upitnika

=> Odgovor na dopunska pitanja i dopunska pojašnjenja

=> Ratifikacija SSP ( završetak )

=> Razmatranje kandidature i odobrenje statusa kandidata

=> Pregovori, ugovori i provera ispunjenosti svih uslova ( poglavlja ) pojedinačno.

=> Odluka o prijemu u EU i odredjivanje datuma stupanja odluke na snagu

=> Formalno stupanje u članstvo, predstavnici zauzimaju svoja mesta u organima EU.

- Trenutno se sa Hrvatskom vode ubrzani pregovori o zatvaranju velikog broja poglavlja, okončano je više od polovine. Do skoro bilo zatvoreno 20, otvoreno još 13 ali sada su otvorena i preostala dva, tako da više nema nijedne spoljašnje „smetnje“ da ih blokira. Sad sve zavisi od njih samih. I volan i menjač brzine su u njihovim rukama.

- Islandu odobrena kandidatura, a EK je odobrila početak pristupnih pregovora. Očekuje se da će pregovori trajati od 12 do 18 mjeseci, da će „zatvaranje“ pojedinih poglavlja ići brže i da će Island odmah poslije Hrvatske ili zajedno sa njom biti primljen u članstvo.

Najteži pregovori se očekuju u vezi spornog ribolova i bankarskih dugova. Svi islandski zakoni će takodje biti detaljno pretreseni.

Islandu medjutim predstoji i obavezan referendum jer su se oni ranije izjašnjavali protiv pristupanja EU. Poslije svega što se tamo dogodilo, finansijski krah pa predaja kandidature od strane vlade i raspoloženje se promijenilo, pa se očekuje pozitivan odgovor.

- Turska - započeti pretpristupni pregovori za 13 poglavlja, do sada zatvoreno jedno.

- Makedonija je dobila status kandidata ali su pristupni pregovori potpuno blokirani zbog spora sa Grčkom oko imena. Mislim da se EU ne ponaša korektno u ovom čisto političkom sporu. Ostale balkanske države se po ovom pitanju drže neutralno osim Srbije koja je (potpuno nepotrebno) javno stala na stranu Grčke sa obrazloženjem koje ne priliči ozbiljnim državama.

- Crna Gora odgovorila na Upitnik i dodatna pitanja i čeka ocenjivanje istog i dodjelu statusa kandidata (poslije 10. novembra ). Pošto su sve članice EU ratifikovale SSP isti je stupio na snagu 01.maja 2010.godine.

- Albanija aplicirala za članstvo, odgovorila na upitnik, čeka mišljenje o kandidaturi.

- Srbija podnela aplikaciju za članstvo, deblokirana ratifikacija SSP. Proces ratifikacije započeo. Trenutno se na EU vrši pritisak i lobiranje za dobijanje Upitnika.

Izrada odgovora na tudje (komšijske ) upitnike neće ubrzati dobijanje upitnika, Srbija će svakako dobiti novi upitnik sa puno različitih ali i puno novih pitanja, izvestan broj će direktno ili indirektno biti povezan sa odnosima Srbije sa Kosovom.

Ipak od tog Djelićevog poteza ima i koristi, ekipa se uvježbava posebno u prevodjenju jer je to težak posao koliko i sama izrada odgovora.

- BiH i Kosovo još nemaju SSP ali su oba u fazi čekanja na odobrenje EK (izrade ? ).

Poglavlja za pregovore o pristupanju sa kandidatima :

1. Sloboda kretanja roba

2. Sloboda kretanja radnika

3. Pravo poslovnog nastana i sloboda pružanja usluga

4. Sloboda kretanja kapitala

5. Javne nabavke

6. Pravo trgovačkih društava

7. Pravo intelektualnog vlasništva

8. Tržišna politika

9. Finansijske usluge

10. Informacijsko društvo i mediji

11. Poljoprivreda i ruralni razvitak

12. Sigurnost hrane, veterinarstvo i fitosanitarni nadzor

13. Ribarstvo

14. Saobraćajna politika

15. Energetika

16. Porezi

17. Ekonomska i monetarna unija

18. Statistika

19. Socijalna politika i zapošljavanje

20. Preduzetništvo i industrijska politika

21. Trans-evropske mreže

22. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata

23. Pravosuđe i temeljna ljudska prava

24. Pravda, sloboda i bezbjednost

25. Nauka i istraživanje

26. Obrazovanje i kultura

27. Okolina

28. Zaštita potrošača i zdravlja

29. Carinska unija

30. Spoljni odnosi

31. Spoljna, bezbjednosna i odbrambena politika

32. Finansijski nadzor

33. Finansijske i proračunske odredbe

34. Institucije

35. Ostala pitanja

Poglavlje sa kojim sve balkanske zemlje imaju najveće probleme jeste br. 23, mada ni ostala niijesu za zanemarivanje.

Ocjenjivanje upitnika nema za svrhu da procjeni da li je neko dostigao nivo koji se traži u poglavljima već trenutno stanje i sposobnost kandidata da se stigne do standarda koji se traže u pojedinim poglavljima.

Ne treba očekivati (već je rečeno ) nikakav popust kakav su dobile Rumunija i Bugarska,

jer oni su se zbog tog “popusta” brzo i javno pokajali.

Meni je to “kajanje” neuvjerljivo, jer ni 5% stanivnika Balkana ne bi mogli ubijediti da

nijesu znali pravo stanje u tim zemljama i šta se moglo očekivati. Sada ih kažnjavanju.

Ubrzana procedura koja se primijenjuje prema Islandu nije “podobna” za Balkan.

Ne znam ko je prvi lansirao priču o navodnom usporavanju proširenja EU poslije Hrvatske, ako je to uradio neko iz EU, bilo je nepotrebno jer balkanske zemlje same usporavaju svoje kretanje prema EU. Brojna deklarativna izjašnjavanja i zaklinjanja su lijepa za slušanje ali se ne računaju, ne ulaze u protokol i arhivu.

Umjesto kukanja i moljakanja za protekciju (a radi opstanka na vlasti ) bolje je odmah prionuti na posao sa reformama, koje su veoma obimne i teške.

Gradjanima saopštiti “cijelu” istinu bez uljepšavanja.

Ekonomske krize se ne javljaju prvi put.

Finansijska nedisciplina pojedinih zemalja takodje nije ništa novo niti iznenadjujuće, toga je bilo i prije (u manjem obimu ), ima je sada a biće i ubuduće, samo je pitanje ko plaća ceh.

Pozdrav iz Brisela

Preveo i priredio bivši bloger B92 Sentinel26.

postavite na |

Komentari (259)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

Filip2412 18:30 17.08.2010

...

Sloboda kretanja radnika

Ovo nikada nije vazilo.

Ja vidim EU kao zajebanciju... toj organizaciji najbolje bi odgovarao naziv Razjedinjene Drzave Evrope.

U principu, EU vidim kao maglu, nepostojecu tvorevinu koja sluzi jednom zaista postojecem anglosaksonskom savezu da drzi Evropske zemlje uz sebe.

NATO je mnogo bitniji od EU, NATO jec realna stvar, EU je tako neka zajebacija koja daje toliko slobode zemljama clanicama da se uopse ne moze govoriti niokakvoj unuji.

Dok god ne ostvare stavku: Sloboda kretanja radnika ne mogu EU smatrati ozbiljnom druzinom.

Naravno, posto Srbija nema bolje, treba da radi na ulasku EU, ali moramo shvatiti da je to jedan mnogo labav savez bez ikakve autonomije i autoriteta. Zato je za ulazak u EU zapravo najbitnije ostvariti dobre odnose sa onima koji imaju realni uticaj: UK (kojima se lagano yebe za stavku 17: Ekonomska i monetarna unija), USA, NATO (najbolje ulazak u NATO, ako moze).

nim_opet 19:36 17.08.2010

Re: ...

Ne razumem kako to sloboda kretanja radnika nikad nije vazila? Sloboda nije apsolutna, tj postoje odredjeni uslovi, a posebno za nove zemlje clanice (primljene 2002 i 2007), ali svaki Nemac nema prepreka da se zaposli u Francuskoj (naravno ako ispunjava uslove za posao, i iskljucujuci poslove gde npr. zakon trazi drzavljanstvo, kao recimo sudija itd), i obrnuto.

Filip2412 19:52 17.08.2010

Re: ...

Ne razumem kako to sloboda kretanja radnika nikad nije vazila?

OK, dakle Nemacka i Francuska su mozda u nekom savezu koji se nekako zove, ili se nikako ne zove ali tema je EU.

U EU slobode kretanja radne snage nema, to jest - ako ste zemlja clanica EU to ne omogucava da vasi gradjani rade u bilo kojoj zemlji clanici EU.

mikimedic 20:29 17.08.2010

Re: ...

U EU slobode kretanja radne snage nema, to jest - ako ste zemlja clanica EU to ne omogucava da vasi gradjani rade u bilo kojoj zemlji clanici EU.

ovo jednostavno nije tacno.

sloboda kretanja ljudi (i radnika) spada u jednu od cetiri osnovnih sloboda, koja predstavlja temelj evropske unije. naravno, postoje mnoge rezervacije koje su uvele pojedinacne zemlje, ali daleko od toga da bi se reklo da ova slobodna ne postoji.

Filip2412 20:44 17.08.2010

Re: ...

pa cekaj, sta ovo znaci:

postoje mnoge rezervacije koje su uvele pojedinacne zemlje

Uvodimo super kul zakone a zatim svaka zemlja moze jednostavno da ih ignorise? Zapravo restrikcije postoje u svim zemljama.

Dakle u okviru EU nema slobode kretanja radne snage. Mozda izmedju pojedinih zemalja koje slucajno pripadaju EU postoji tako nesto ali ne na nivou EU.

Mislim ne znam, ja mozda nisam dobro informisan, ali cuo sam da iz Bugarske i Rumunije ljudi ne mogu da zapucaju u Nemacku i da se zaposle tamo. Za UK da i ne pominjem, oni ne zele ni zajednicku valutu, sta dalje reci. Ne znam, meni ta EU deluje ko sarena laza, mrtvo slovo na papiru. APsolutno sam za da udjemo u EU ali to ne menja moje misljenje o toj "uniji".

mikimedic 20:52 17.08.2010

Re: ...

u okviru eu postoji kretanje radne snage -- to je jedan od fundamentalnih principa eu. postoje ogranicenja koje su drzave postavile, a jedno od takvih ogranicenja je da sa novim clanicama ne dozvoli puna sloboda za odredjeni period. nisam siguran koliki je period u pitanju.

pogresno shvatas eu kao neko nadnacionalno telo koje donosi zakone koje obavezuju drzave clanice. eu je upravo skup ugovora kojim drzave clanice prenose deo svog suvereniteta (deo, ne ceo) na eu. u meri u kojoj one odluce.

nisam ekspert i zaista ne bih isao dalje u primere ogranicenja, ali sloboda kretanja radnika spada u jednu od osnovnih sloboda i zaista se ne moze reci da ne postoji na nivou eu. primer izmedju francuske i nemacke je bas primer slobode kako je reseno na nivou eu, a ne na osnovu bilo kog drugog bilateralnog sporazuma.

a kad vec dajes link, hajde da vidimo sta pise u tvom linku.

But free movement of workers is a fundamental right in the EU. So the curbs can be maintained for a maximum of seven years - until May 2011 in the case of workers from the eight countries that joined in 2004, and until 2014 in the case of workers from Bulgaria and Romania.

Filip2412 20:57 17.08.2010

Re: ...

ma miki, da rezimiramo, uclanjenje u EU stanovnicima Srbije nece omoguciti da rade na teritoriji iste. Prosta stvar - jer mi nismo ni Francuska ni Nemacka. Pred sve nove clanice postavljaju se barijere, mozda za 50 godina a mozda ni tad. Ja bih voleo da EU bude nesto kao USA ili Kanada ali to ne vidim

smislili su foru, kao prime ih u EU a onda im uvode restrikcije, nije fer. Bolje lepo kazi primicemo vas za 40 godina i gotovo, do tad ste neki partner sta ja znam, pridruzeni clan...

and until 2014 in the case of workers from Bulgaria and Romania.

ok uredu, nisam znao za to... bolje nego nista
u svakom slucaju samo clanstvo ne garantuje to fundamentalno pravo automatski
i dalje smatram ovakav stav strasno licemernim:

But free movement of workers is a fundamental right in the EU

Da su posteni zaista bi to pravo primenjivali i u praksi... ako je vec fundamentalno.

Ako nas prime 2015 moci cemo da radimo u EU recimo 2025 i tako to...

mikimedic 21:07 17.08.2010

Re: ...

ma miki, da rezimiramo, uclanjenje u EU stanovnicima Srbije nece omoguciti da rade na teritoriji iste.

hoce, najkasnije sedam godina po uclanjenju.

Ja bih voleo da EU bude nesto kao USA ili Kanada ali to ne vidim

pa nece, naravno jer konsenzus za bilo kakve vece integracije ne postoji (sto se videlo na nekoliko referenduma).

jaksa scekic 22:05 17.08.2010

Re: ...

Filip2412
ma miki, da rezimiramo, uclanjenje u EU stanovnicima Srbije nece omoguciti da rade na teritoriji iste. Prosta stvar - jer mi nismo ni Francuska ni Nemacka. Pred sve nove clanice postavljaju se barijere, mozda za 50 godina a mozda ni tad. Ja bih voleo da EU bude nesto kao USA ili Kanada ali to ne vidim

smislili su foru, kao prime ih u EU a onda im uvode restrikcije, nije fer. Bolje lepo kazi primicemo vas za 40 godina i gotovo, do tad ste neki partner sta ja znam, pridruzeni clan...

and until 2014 in the case of workers from Bulgaria and Romania.

ok uredu, nisam znao za to... bolje nego nista
u svakom slucaju samo clanstvo ne garantuje to fundamentalno pravo automatski
i dalje smatram ovakav stav strasno licemernim:
But free movement of workers is a fundamental right in the EU
Da su posteni zaista bi to pravo primenjivali i u praksi... ako je vec fundamentalno.

Ako nas prime 2015 moci cemo da radimo u EU recimo 2025 i tako to...

Sve lepo pise, samo se treba potruditi i naci:

[/url][url=http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=466&langId=en]

Doctor Wu 22:18 17.08.2010

Re: ...

certain conditions may be applied that restrict the free movement of workers from, to and between these Member States

.
Ako je free movement restricted, to znaci da nije free movement (free movement je po definiciji 'unrestricted'). Znaci, nema slobodnog protoka radne snage za sve clanice u okviru EU. Mada ne sumnjam da ce EU birokrate smisliti jos eufemizama kojima ce pokusavati da zaludjuju ljude.

mikimedic 22:57 17.08.2010

Re: ...

Ako je free movement restricted, to znaci da nije free movement (free movement je po definiciji 'unrestricted'). Znaci, nema slobodnog protoka radne snage za sve clanice u okviru EU. Mada ne sumnjam da ce EU birokrate smisliti jos eufemizama kojima ce pokusavati da zaludjuju ljude.

wu slazem se u potpunosti, nemoj da mislis da sam apologeta eu. samo hocu da ipak baratamo precinzim pojmovima, bar onako kako su sada definisiani.

a to sto nemaju veze sa mozgom to je potpuno druga tema.

sentinel26 12:55 18.08.2010

Re: ...

Filip2412
Sloboda kretanja radnika
Ovo nikada nije vazilo.

Naravno, posto Srbija nema bolje, treba da radi na ulasku EU, ali moramo shvatiti da je to jedan mnogo labav savez bez ikakve autonomije i autoriteta. Zato je za ulazak u EU zapravo najbitnije ostvariti dobre odnose sa onima koji imaju realni uticaj: UK (kojima se lagano yebe za stavku 17: Ekonomska i monetarna unija), USA, NATO (najbolje ulazak u NATO, ako moze).

Ovdje na blogovima je uvedena moda da se često napiše: "Često se sa vama ne "slažem" ali ovoga puta ste u pravu" - kada hoće nekome da pošalju dvosmislenu poruku.

Vi ste pokušali da otvorite jedno pravo pitanje koje ima veze sa temom.

"Sloboda kretanja radnika" jeste ono poglavlje koje će gradjane Srbije najviše interesovati kada počnu pristupni pregovori, nažalost dežurni skretničari ne dopuštaju raspravu o ovome, njima je važnije nešto drugo.

Srbija će morati da prihvati slične uslove koji su svojevremeno postavljani Poljskoj i na kraju Rumuniji i Bugarskoj, samo se nadam da će rokovi biti kraći.

Sloboda kretanja radnika (i deklarativno i praktično ) postoji u tzv. "EU-15" ali se to ne potvrdjuje u praksi kada je u pitanju "EU-27". Ekscesne slučajeve ne računam.

I ne samo ovo poglavlje, očekivao sam da će se razviti diskusija o svim poglavljima i ocjenjivanje Srbije po svakom poglavlju, i od čega će najviše da zavisiti dužina pregovora.

niccolo 13:01 18.08.2010

Re: ...

očekivao sam da će se razviti diskusija o svim poglavljima i ocjenjivanje Srbije po svakom poglavlju

Pa hajde daj ti tok raspravi. Evo recimo, pošto znam da se razumeš u poreze, daj ocenu Srbije po poglavlju porezi, da krenemo odatle, pa ćemo onda da pređemo i na druga poglavlja...

ljuboten 14:25 18.08.2010

Re: ...

Ja vidim EU kao zajebanciju... toj organizaciji najbolje bi odgovarao naziv Razjedinjene Drzave Evrope.

Možda Vama nedostaje Evoropa iz 1914. 1933. 1939. 1941.'42.'43.'44 i'45?! Bilo je bučnije i za neke zabavnije. A ovo je "kao zajebancija", jeli?!

Filip2412 14:53 18.08.2010

Re: ...

Možda Vama nedostaje Evoropa iz 1914. 1933. 1939. 1941.'42.'43.'44 i'45?! Bilo je bučnije i za neke zabavnije. A ovo je "kao zejebancija", jeli?!

duhovitost je na mestu, ali da, zeleo bih da vidim Evropu koja po slobodi kretanja i toleranciji razlicitih kultura lici na Kanadu, lii bar na US. Za sada Evropa je stara & zla kreatura ogrezla u shovinizam, podele i strah od stranaca. Pri tom cak ne mislim na strance iz Shri Lanke nego na strance iz neke susedne zemlje.

Nemacka jeste sila, Francuska da, ali Evropa nije. Evropa nije Unija vec se samo tako lazno predstavlja. Ta Unija je pravljena u fazonu ocu da prdnem a ocu i da stisnem.

Filip2412 15:04 18.08.2010

Re: ...

Ovdje na blogovima je uvedena moda da se često napiše: "Često se sa vama ne "slažem" ali ovoga puta ste u pravu" - kada hoće nekome da pošalju dvosmislenu poruku.

Sentinel, nikad nista licno to je moj motiv. Ako se sa tobom raspravljam 100 puta to me nece spreciti da 101 put izjavim kako se u necemu slazem. Trudim se da ne obracam paznju na to ko govori nego samo sta govori. To je prednost bloga, u realnom svetu tesko je uspostaviti distancu izmedju licnosti i poruke a bez toga nema objektivnosti.

ljuboten 15:19 18.08.2010

Re: ...

zeleo bih da vidim Evropu koja po slobodi kretanja i toleranciji razlicitih kultura lici na Kanadu, lii bar na US.

To su sasvim dva različita istoriska procesa, mogli ste da navedeti i Australiju. U navedenim sistemima svi su od nedge i nekada došli. U Kanadi i Autsraliji stranci su dobrodošli jer ima mnogo nenaseljenog prostora.
Dok u Evropi, države, kao što ste naveli Nemačku i Francusku, vekovima su gradjene kao nacionalne države Nemaca i Francuza, i svaki novi stranac se doživaljava da je došao u njihovom dvorištu, u njihovoj kući.
Zamislite nivo kulture Srba kako bi se ponašali kada bi se našli u takvoj ulozi u kakvoj su sada Francuzi, Nemci i Britanci. Pa još juće kamenovan je autobus iz Niša u Novom Pazaru, jer znaju i oni i mi da je to nekada bio Ras.

Filip2412 15:41 18.08.2010

Re: ...

Dok u Evropi, države, kao što ste naveli Nemačku i Francusku, vekovima su gradjene kao nacionalne države Nemaca i Francuza, i svaki novi stranac se doživaljava da je došao u njihovom dvorištu, u njihovoj kući.

Naravno, zato mi se Evropa i ne svidja i zato mi je ta "Unija" smesna.

I zato sto su razjedinjeni, Evropljani nikada nece imati znacajniji uticaj na svetsku politiku.

UK nisu Evropljani niti se smatraju bliskim Evropi. Njima bliske zemlje su Kanada i Australija kao i ostale zemlje kojima formalno vlada kraljica i naravno uvek verni saveznik - USA. Evropa im je hobi kojim se bave u slobodno vreme.

dragan7557 17:48 18.08.2010

Re: nije tačno

Priče o skorom ili kasnijem raspadu EU nemaju nikakvog realnog osnova

Striktno gledano nisi u pravu, ne postoji država koja se pre ili kasnije ne raspadne a ista sudbina čeka pored ostalih i EU.

cerski

sentinel26 13:05 19.08.2010

Re: ...

niccolo
očekivao sam da će se razviti diskusija o svim poglavljima i ocjenjivanje Srbije po svakom poglavlju

Pa hajde daj ti tok raspravi. Evo recimo, pošto znam da se razumeš u poreze, daj ocenu Srbije po poglavlju porezi, da krenemo odatle, pa ćemo onda da pređemo i na druga poglavlja...

Mnogo će mutne vode Savom i Dunavom proteći dok na dnevni red dodje poreska politika Srbije.
Srbija sada nema poresku politiku. Ono što oni sada rade ne može da se nazove poreskom politikom - neka svako nadje (za sebe prikladne ) termine...

Direktor Republičke poreske uprave je izjavio da postoji 15.000 fantomskih firmi u Srbiji. Za koga su "fantomske".. ?
Ako bi to bilo stvarno tačno onda je i Poreska uprava fantomska.

Bitno je da nijedan preduzetnik nije fantomski i da su svi pod neposrednom kontrolom ne samo poreske nego i para-poreske administracije.

Srbija je jedina država u Evropi koja je poslije para-vojnih i para-policijskih formirala i para-poreske organizacije.

Skoro 5 godina sam skupljao dokaze o tome i sada imam komplet sve dokaze i planiram da ih plasiram u zemljama EU, prije svega u Njemačkoj, Holandiji, Belgiji i Velikoj Britaniji... odnosno u državama gdje se nalaze "banke majčice", naših dičnih "ćerkica"...

Nek se čuje, nek se zna ko za koga fantomizira i čime se bave poslovne banke... Za koji deo im NBS pruža logistiku a koji rade solo...

Preduzetniucima (advokatima naročito ) Poreska uprava u prihod uračunava i transfer sredstava za zapošljavanje pripravnika sa Berze po programu "Prva šansa"... Kao nagradu...

lakipingvin 13:51 19.08.2010

Re: ...

Srbija je jedina država u Evropi koja je poslije para-vojnih i para-policijskih formirala i para-poreske organizacije.

Ovo je najobicnije lupetanje civila koji nema nikakve osnove vojne i policijske organizacije...
Sve zemlje EU imaju svoje paravojne i parapolicijske organizacije u vezi para-poreskih si donekle u pravu ali tu je mnogo veci problem negoli ti mozes da ga shvatis jer ima veze sa pandurizacijom srpske obavestajne sluzbe(proces koji traje vec ihaha godina)i nema nikakve veze sa crnom gorom

...
za ostale detalje kupi military balance IISS-a za 2010 ili lepo zamoli pa ti se posalje na mail

i planiram da ih plasiram u zemljama EU, prije svega u Njemačkoj, Holandiji, Belgiji i Velikoj Britaniji... odnosno u državama gdje se nalaze "banke majčice", naših dičnih "ćerkica"...

nemoj obrukaces se

edit: ustvari bolje idi otvori im oci

sentinel26 14:02 19.08.2010

Re: ...

lakipingvin
Srbija je jedina država u Evropi koja je poslije para-vojnih i para-policijskih formirala i para-poreske organizacije.

Ovo je najobicnije lupetanje civila koji nema nikakve osnove vojne i policijske organizacije...

Pošto očigledno ne razumijete o čemu se radi bolje da ne dijelite savjete o temi o kojoj ne znate ništa...

A da li je Srbija imala para-vojne i para-policijske formacije možete se informisati zvanično u Hagu.
Možda sve zemlje EU "imaju para-vojne i para-policijske" formacije ali nijedna članica EU nema para-poreske organizacije...

lakipingvin 14:07 19.08.2010

Re: ...

Pošto očigledno ne razumijete o čemu se radi bolje da ne dijelite savjete o temi o kojoj ne znate ništa...

Možda sve zemlje EU "imaju para-vojne i para-policijske" formacije

iznad si mislim rekao

Srbija je jedina država u Evropi koja je poslije para-vojnih i para-policijskih formirala i para-poreske organizacije.

libela 16:13 19.08.2010

Re: ...

sentinel26
...
Skoro 5 godina sam skupljao dokaze o tome i sada imam komplet sve dokaze i planiram da ih plasiram u zemljama EU, prije svega u Njemačkoj, Holandiji, Belgiji i Velikoj Britaniji... odnosno u državama gdje se nalaze "banke majčice", naših dičnih "ćerkica"...

Nek se čuje, nek se zna ko za koga fantomizira i čime se bave poslovne banke... Za koji deo im NBS pruža logistiku a koji rade solo...

Bravo! Ekspoziture stranih banaka su nista do obicni hohstapleraj!

blogovatelj 19:52 21.08.2010

Re: ...

Možda sve zemlje EU "imaju para-vojne i para-policijske" formacije

iznad si mislim rekao

Srbija je jedina država u Evropi koja je poslije para-vojnih i para-policijskih formirala i para-poreske organizacije.

Zar ti laki pingvinu nisi do sada primetio da on uglavnom ne zna sta govori.

mikimedic 19:09 17.08.2010

Jos par detalja o Lisabonskom sporazumu

Posle Irskog referenduma i odluke Ustavnog suda Ceske i Klausovog potpisivanja Lisabonskog sporazuma on ce konacno stupiti na snagu. Mnogo je prica ovih dana o tome sta taj Sporazum konkretno donosi, i da li ce EU postati cvrsca celina. Moj (laicki) zakljucak je da Sporazum donosi samo kozmeticke promene, jer substancijalne promene koje su bile predvidjene Ustavnim sporazumom iz 2003. su izbacene posle odbijanja na referendumu u Francuskoj i Holandiji. Pa opet, cak i takav kozmeticki sporazum je jedva preziveo ratifikaciju i Irski referendum. Onda se postavlja logicno blog pitanje -- EU cemu?

Kako je doslo do Lisabona? Posle odbijanja Ustavnog sporazuma (2003) na referendumu u Francuskoj i Holandiji, Evropski Savet je osnovao medjuvladinu konferenciju u junu 2007. sa ciljem da se napravi novi sporazum koji bi izmenio Sporazum o Evropskoj zajednici (EC treaty) i Sporazum o Evropskoj Uniji (EU treaty). Novi sporazum, nazvan Lisabonski sporazum, je potpisan od strane sefova drzava i vlada u Lisabonu u decembru 2007. Sporazum menja naziv Sporazuma o Evropskoj zajednici koji sada postaje Sporazum o funkcionisanju Evropske Unije (TFEU), a zadrzava naziv Sporazuma o Evropskoj Uniji (TEU).

Lisabonski sporazum naglasava odustajanje od koncepta 'ustava', tako da se sama rec izbacuje iz teksta sporazuma, kao i simbola EU (zastave, himne). Takodje, primarnost Evropskog prava nije usla u sam tekst sporazuma, vec se navodi samo u deklaraciji o primarnosti, koja se, opet, poziva na postojecu praksu Evropskog suda pravde. Ovo su glavni razlozi zasto je propao Ustavni sporazum.

Najvaznije promene:

- ukida se struktura stubova (Pillars), Evropsku zajednicu zamenjuje Evropska unija

- EU postaje pravno lice

- uspostavlja se funkcija zvanicnika za spoljne poslove, ali ne nosi naziv 'ministar', vec 'Visoki predstavnik'. Nosilac funkcije ce medjutim biti i zamenik Evropske komisije i predsedavajuci Saveta za spoljnu politiku.

- uspostavlja se Sluzba za spoljne poslove

- Evropska bezbednosna i odbrambena politika se reimenuje u Zajednicku bezbednosnu i odbrambenu politiku, i zadrzava odredbe u vezi Evropske odbrambene agencije.

Sta Lisabonski sporazum ne menja?

Lisabonski sporazum nece doneti velike promene, ili mozemo reci izneverice iscekivanja mnogih koji su ocekivali efikasniju politiku Unije u domenu spoljne politike. Spoljna politika unije se moze okarakterisati kao glomazna, i neefikasna, prvenstveno zbog konstantnih tenzija drzava clanica, Komisije i Saveta.

Primera neuspelih EU akcija je vise -- pri napadu Hezbolaha na Izrael u julu 2006, kada je poginulo osam i zarobljena dva izraelska vojnika, Savet je zatrazio 'oslobodjenje vojnika, prekid vatre', priznao 'legitimno pravo Izraela na samoodbranu', i naglasio da 'urgira Izrael da se uzdrzi u primeni sile i ne primeni dispororcionalnu akciju'. Veruje se da je ovo jako ublazeno saopstenje u odnosu na originalno koje je pripremilo tadasnje Finsko predsednistvo, a ublazeno je na zahtev britanske i nemacke vlade. Kris Paten je stoga izjavio 'So Europe fiddles while Beirut burns'.

Jos su drasticniji primeri kada je sama teritorija EU, tj. njenih drzava clanica bila ugrozena. U sukobima izmedju Spanije i Maroka (Leila ostrva, jul 2002) i Grcke i Turske (Imia, decembar 1995), EU nije mogla da postigne konsenzus o akciji povodom ugrozavanja teritorije dve drzave clanice. U oba slucaja US su intevenisale, i naravno dobile promptne izraze zahvalnosti Spanske i Grcke vlade.

I opet mozemo postaviti blog pitanje -- EU Zajednicka spoljna i bezbednosna politika -- cemu?

Razlozi neefikasnosti EU pre svega leze u karakteru Zajedncike spoljne i bezbednosne politike (sadasnji Title V TEU) -- i sada ukinutog drugog stuba EU. Glavne karakteristike -- jednoglasno odlucivanje, i iskljucena nadleznost Evropskog suda pravde (gde se jasno vidi da Drzave clanice ne zele da prenesu svoju nadleznost na EU) -- ostaju i pored kozmetickih izmena koje Lisabon donosi.

U ekonomskom delu, Lisabonski sporazum predvidja ukidanje Sporazuma o Evropskoj zajednici (EC Treaty) i preuzimanje njegovih funkcija od strane EU. Na tom planu, Lisabonski sporazum unosi brojne novine, prvenstveno u domenu Zajednicke ekonomske poltike. Te odredbe se odnose na spoljno-politicke aspekte ekonomske politike -- razvoj i saradnju, ekonomske, finansijske i tehnicke pomoci trecim zemljama, humanitarna pomoc, itd.

Po prvi put od osnivanja EC se odredjuje set principa pri kojima se moraju rukovoditi sve aktivnosti unije nabrojane u gornjem paragrafu (Clan 10A 2 TEU). Principi su uopsteni i zauzeli bi jako mnogo prostora nabrajati ih pojedinacno, a ticu se obezbedjenja evropskih vrednosti, demokratskih principa, bezbednosti, ljudskih prava, etc.

Lisabonski sporazum predvidja da ce Unija da obezbedi konsistentnost izmedju razlicitih spoljasnjih aktivnosti i unutrasnje politike. Sprovodjenje mera je u nadleznosti Saveta kome pomaze Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku. Lisabonski sporazum pojacava i ulogu Evropskog parlamenta u prilicnoj meri u Zajednickoj ekonomskoj politici, jer je za sklapanje medjunarodnih sporazuma potreban i pristanak Parlamenta.

Zajednicka ekonomska politika je dalje pojednostavljena i konsolidovana. Odlucivanje kvalifikovanom vecinom je zadrzano, ali kod sporazuma koji se ticu razmene usluga i komercijalnih aspekata intelektualne svojine, kao i direktnih stranih investicija, Savet mora odlucivati jednoglasno. Savet takodje mora da odlucuje jednoglasno kad su u pitanju sporazumi koji uticu na kulturnu i lingvisticku razlicitost, sporazumi iz socijalnih, obraznovnih, i zdravstvenih usluga, ako nose rizik poremecaja postojecih nacionalnih struktura (188 c 4).

To bi bilo ukratko glavne novine koje Lisabon donosi -- dakle nista revolucionarno, i nista sto ce ubrzati evropske integracije i jacanje Unije. Lisabon je bio potreban izgleda svima ne da bi doneo nesto revolucionarno i novo vec da bi vratio stvari na status quo koji je postojao pre referenduma o Ustavnom sporazumu u Francuskoj i Holandiji, a koji su ozbiljno ugrozili i samo postojanje Unije. U tome se, bar za sada, izgleda, uspelo. Klausovi strahovi da se prenosi nadleznost na EU sa drzava clanica, u najvecoj meri, nisu opravdani.

niccolo 20:25 17.08.2010

Re: Jos par detalja o Lisabonskom sporaz

EU nije mogla da postigne konsenzus o akciji povodom ugrozavanja teritorije dve drzave clanice. U oba slucaja US su intevenisale

Tja, čak i da su postigli konsenzus ne bi imali čime da intervenišu...

mikimedic 20:31 17.08.2010

Re: Jos par detalja o Lisabonskom sporaz

mozda bi im bar objavili rat kao crna gora japanu?

ivana23 20:37 17.08.2010

Re: Jos par detalja o Lisabonskom sporazumu

mikimedic
Klausovi strahovi da se prenosi nadleznost na EU sa drzava clanica, u najvecoj meri, nisu opravdani.

Klaus je tražio izuzeće Češke iz Povelje o osnovnim pravima, jer bi po njegovom mišljenju potomci 2,5 miliona Sudetskih Nemaca proteranih iz Češke posle Drugog svetskog rata mogli na osnovu nje da traže povraćaj imovine.

Njegovom zahtevu je udovoljeno.

mikimedic 21:00 17.08.2010

Re: Jos par detalja o Lisabonskom sporazumu

ivana -- hvala na dodatnom objasnjenju, slazem se.

sentinel26 22:08 17.08.2010

Re: Jos par detalja o Lisabonskom sporazumu

mikimedic
Najvaznije promene:

- uspostavlja se funkcija zvanicnika za spoljne poslove, ali ne nosi naziv 'ministar', vec 'Visoki predstavnik'. Nosilac funkcije ce medjutim biti i zamenik Evropske komisije i predsedavajuci Saveta za spoljnu politiku.
- uspostavlja se Sluzba za spoljne poslove

? ?

Piše gore

Noviteti :
- Mandat predsedavajućeg je 2,5 godine,
- Povećana su ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu politiku.
Prvi predsednik EU : Herman van Rompuy

Visoki predstavnik za spoljnu politiku : baronesa Ketrin Ešton (Baroness Catherine Margaret Ashton (zamenila Havijera Solanu ).

U skladu sa Madridskim sporazumom formirana je diplomatska služba EU sa sjedištem u Briselu čiju je organizacionu strukturu potvrdio parlament EU u Strazburu..

Služba je formirana i prvi "predstavnik" već imenovan, nadam se da nije bitno kako se zove i gdje je upućen.

2.

telo o kome ti govoris ima tacan naziv evropski savet (european council)

Riječ "council" može da se prevede i kao "savjet" i kao "vijeće". Oba prevoda su ispravna.

Neke članice EU upotrebljavaju termin "savjet" a neke "vijeće".

Ne znam zašto vam je to toliko važno.

Cilj teksta je bio da se poveća informisanost o EU, da bi se povećao i broj zainteresovanih koji se stvarno (a ne deklarativno ) zalažu za budućnost Srbije u EU.
Da EU nije nikakav bauk koji nekome nešto otima, koji jede djecu ili nacije.
Skepticima koji javno agituju o njenoj skoroj propasti da se izbiju i oni lažni aduti jer pravih i nemaju.

EU nikoga ne ucjenjuje (kako skoro reče jedan ministar ) već jasno i javno postavlja uslove koji su svakome poznati unaprijed.
Stav - "Mi hoćemo u EU, ali pod našim uslovima", lansiran od strane nekih političkih partija, više ni autori ne pominju.
EU ne želi da nove članice donesu svoje probleme Uniji.

Dilema - članica EU ili gubernija - ne postoji.
Srbija nema alternativu EU.

mikimedic 22:53 17.08.2010

Re: Jos par detalja o Lisabonskom sporazumu

? ?

Piše gore

sta nije jasno?

Prvi predsednik EU : Herman van Rompuy

kao sto rekoh, ne postoji funkcija predsednik eu.

Riječ "council" može da se prevede i kao "savjet" i kao "vijeće". Oba prevoda su ispravna.

Neke članice EU upotrebljavaju termin "savjet" a neke "vijeće".

Ne znam zašto vam je to toliko važno.

zato sto postoje dva potpuno razlicita tela, a ti si funkcije i sastav jednog i drugog pomesao u svom tekstu, i predstavio kao jedno telo -- papazjaniju.

Cilj teksta je bio da se poveća informisanost o EU, da bi se povećao i broj zainteresovanih koji se stvarno (a ne deklarativno ) zalažu za budućnost Srbije u EU.

pa kako ces povecati informisanost ako ne baratas osnovnim pojmovima o eu?

mikimedic 20:01 17.08.2010

Sta sve nije tacno u tekstu

Veće Evropske unije ili Veće ministara Evropske unije, broji 27 članova (ukupno), ima predsednika i 5 potpredsednika. Čine ga ministri inostranih poslova svih članica EU. Sedište Veća je u Briselu. Ovo veće je više de facto institucija EU, zovu ga „samit na vrhu“ i „samit šefova država ili vlada“. U njegovom radu obavezno učestvuje i predsjednik Evropske komisije

postoje dva tela:

telo o kome ti govoris ima tacan naziv evropski savet (european council), i cine ga sefovi drzava odnosno vlada, zajedno sa predsednikom saveta, i predsednikom komisije. predsednik saveta se cesto poistovecuje kao predsednik eu, sto jednostavno nije tacno jer takva institucija ne postoji. ministri spoljnih poslova ne ucestvuju u radu evropskog saveta.

drugo telo je savet evropske unije (council of the european union) koje cine ministri nadlezni za oblast koja je u domenu regulisanja evropske unije. to telo se cesto naziva i savet ministara (council of ministers) - i mogu ga ciniti kako ministri spoljnih poslova (ako je materija u domenu cfsp) tako i ministri transporta, trgovine, etc...

Evropska komisija - predstavlja Uniju i štiti njene interese, takodje ima 27 članova (ukupno), predsednika i 5 potpredsednika.

netacno. identitet evropske unije na spoljnom planu je definisan kroz zajednicku spoljnu i bezbednosnu politiku, u nadleznosti saveta, ne komisije. na spoljnom planu eu pored saveta sada predstavlja visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku, baronesa eston.

Evropski sud pravde (uključuje i Prvostepeni sud ). Jedini organ koji je ovlašćen da tumači osnivačke akte i ugovore EU. Nadležan je za sporove po tužbama država članica i gradjana čija su prava povredjena nekom odlukom bilo kojeg tela EU. Sjedište ovog Suda je u Luksemburgu.

primarna nadleznost ecj je da resava sukob zakona izmedju drzava clanica i eu zakonodavstva, tj. odredjivanje da li odredjena materija spada u domen eu zakonodavstva, u domen podeljene nadleznosti, ili iskljucive nadleznosti drzava clanica. takodje, sud odlucuje o sporovima koje vodi komisija protiv drzava clanica (u vezi primene eu zakonodavstva), zatim izmedju drzava clanica (mada redje). nacionalni sudovi su u obavezi da materiju koja spada u domen eu prenesu na ecj. vise o tome ovde.

ima toga jos... ali stvarno me mrzi.

Virtuelni Vasilije 20:23 17.08.2010

Hm..

Milane,

pre nego sto pocnem da citam, jedno pitanje: otkud to da se ovaj tvoj gost razume u to "sta je EU"?

buba_truba 21:37 17.08.2010

Re: Hm..

Gost autor Sentinel 26

U jeeee!!!

A taman je malo osvežilo u Beogradu (i diljem Srbije).

Šalim se. Bolje je ne opuštati se.

Milan Karagaća 21:39 17.08.2010

Re: Hm..

Virtuelni Vasilije
Milane,

pre nego sto pocnem da citam, jedno pitanje: otkud to da se ovaj tvoj gost razume u to "sta je EU"?

Vasilije,
žao mi je ali moram konstatovati da ti je pitanje nepristojno i nekorektno.Korektan čovek bi pre postavljanja opvakvog pitanja pročitao tekst pa tek onda u komentaru izneo mišljenje o istom.
Dakle, preporučujem da prvo pročitaš tekst.

Inner Party 22:07 17.08.2010

Re: Hm..

Kao prvo:

Preveo i priredio bivši bloger B92 Sentinel26.

A ko je autor teksta?

Milan Karagaća 22:20 17.08.2010

Re: Hm..

Inner Party
Kao prvo:

Preveo i priredio bivši bloger B92 Sentinel26.

A ko je autor teksta?

Autor teksta je Sentinel26, kao što je i napisano na samom početku posta.

mikimedic 23:06 17.08.2010

Re: Hm..

Vasilije,
žao mi je ali moram konstatovati da ti je pitanje nepristojno i nekorektno.Korektan čovek bi pre postavljanja opvakvog pitanja pročitao tekst pa tek onda u komentaru izneo mišljenje o istom.
Dakle, preporučujem da prvo pročitaš tekst.

mislim da je pitanje sasvim na mestu -- zaista mislim da je uputno postaviti pitanje kvalifikacija sentinela da pise na temu eu, eto samo na osnovu njegovog ociglednog nepoznavanje institucija eu moze se postaviti pitanje zasto se takav tekst koristi u svrhu promocije eu u srbiji?

pitanje je naravno na mestu ako gospodin karagaca drzi do kvaliteta svog bloga, i molim ga da ovaj komentar shvati dobronamerno. ako je cilj ovog teksta promovisanje vrednosti eu, onda bi za pocetak bilo dobro bar znati nesto o temi o kojoj se pise. tvoji blogovi su u vecini slucajeva vrlo kvalitetni, i to priznajem bez obzira na neslaganja i sukobe koje smo imali ranije. utoliko mi je cudnije sto dozvoljavas da neko ko ocigledno ne barata pravom evropske unije zauzima ovoliki prostor i time degradira i tvoj privatni i blog b92.

Milan Karagaća 00:31 18.08.2010

Re: Hm..

ako je cilj ovog teksta promovisanje vrednosti eu, onda bi za pocetak bilo dobro bar znati nesto o temi o kojoj se pise

To se podrazumeva i bez obzira na tvoje neslaganje sa Sentinelom26 ne delim mišljenje da on ne poznaje EU. Takođe, smatram da tekst koji je napisao sasvim dobro služi kao uvod u EU i diskusiju o njoj.Smatram da kvalitetni i korektni komentari mogu doprineti boljem razumevanju svih aspekata EU i naše pozicije u vezi pridruživanja.Konkretno, tvoji komentari su to potvrdili, izuzimajući ovo slaganje sa Vasom jer čisto sumnjam da bi Vaso postavio takvo pitanje da na početku nije navedeno ko je autor teksta.
Inače, preporučujem vrlo kvalitetnu literaturu o EU- vodiče koje je izdao ISAC Fond
Vodič kroz pridruživanje Srbije EU

vodič kroz SSP

sentinel26 00:35 18.08.2010

Re: Hm..

mikimedic
mislim da je pitanje sasvim na mestu -- zaista mislim da je uputno postaviti pitanje kvalifikacija sentinela da pise na temu eu, eto samo na osnovu njegovog ociglednog nepoznavanje institucija eu moze se postaviti pitanje zasto se takav tekst koristi u svrhu promocije eu u srbiji?

Poslije ovoga teksta - pitanje može da glasi samo "Da li je tebi mjesto na ovom blogu".
Nijesi obavezan da se javljaš ni na njegovom blogu a još manje da komentarišeš moje tekstove.

Došao si samo da pokažeš svoju mržnju koji gajiš i ne možeš da je sakriješ.

Nikakvo znanje o EU ti nijesi (sve i da jesi ) pokazao da bi mogao da pišeš ovakve kvalifikacije.

Na tvoju veliku žalost moje znanje je dovoljno da dobijem posao u EU a tebi tvoje može pomoći da se gušiš u zlobi i mržnji.

pitanje je naravno na mestu ako gospodin karagaca drzi do kvaliteta svog bloga, i molim ga da ovaj komentar shvati dobronamerno. ako je cilj ovog teksta promovisanje vrednosti eu, onda bi za pocetak bilo dobro bar znati nesto o temi o kojoj se pise. tvoji blogovi su u vecini slucajeva vrlo kvalitetni, i to priznajem bez obzira na neslaganja i sukobe koje smo imali ranije. utoliko mi je cudnije sto dozvoljavas da neko ko ocigledno ne barata pravom evropske unije zauzima ovoliki prostor i time degradira i tvoj privatni i blog b92.

Pogodjen si...

Tekst nije o pravu evropske unije, (ko ti brani da ga ti napišeš umjesto što pljuješ po tudjim tekstovima ) svako ko je dobronamjerno čitao cijeli tekst shvatio je o čemu je blog.
Potrebe su takve da nije dovoljno ni 10 blogova o EU.
Izvolite, pišite ko vam brani.

zato sto postoje dva potpuno razlicita tela, a ti si funkcije i sastav jednog i drugog pomesao u svom tekstu, i predstavio kao jedno telo -- papazjaniju.

Zašto lažeš ? Toliko si nisko pao.
Koja sam to dva tijela pomiješao sastave i funkcije - gdje je taj citat ?

kao sto rekoh, ne postoji funkcija predsednik eu.

Otkrio si Ameriku,(ali ne i funkciju ), nije "predsjednik" (moj prevod ) no je nešto drugo - predsjedavajući (2,5 godine ) i niko drugi ne može da vrši tu funkciju osim njega. Vjerovatno ne postoji ni Herman Van Rompuy.

Kad je gostovao u Srbiji i "šapnuo" nešto vlastodršcima (da se ne nadaju nikakvoj protekciji ) - predstaviše ga kao "predsednika".

mikimedic 07:33 18.08.2010

Re: Hm..

zato sto postoje dva potpuno razlicita tela, a ti si funkcije i sastav jednog i drugog pomesao u svom tekstu, i predstavio kao jedno telo -- papazjaniju.

Zašto lažeš ? Toliko si nisko pao.
Koja sam to dva tijela pomiješao sastave i funkcije - gdje je taj citat ?

evo ga -- jos jednom. steta sto se trosi vreme na ponavljanje komentara.

Veće Evropske unije ili Veće ministara Evropske unije, broji 27 članova (ukupno), ima predsednika i 5 potpredsednika. Čine ga ministri inostranih poslova svih članica EU. Sedište Veća je u Briselu. Ovo veće je više de facto institucija EU, zovu ga „samit na vrhu“ i „samit šefova država ili vlada“. U njegovom radu obavezno učestvuje i predsjednik Evropske komisije

na sta je moj odgovor

postoje dva tela:

telo o kome ti govoris ima tacan naziv evropski savet (european council), i cine ga sefovi drzava odnosno vlada, zajedno sa predsednikom saveta, i predsednikom komisije. predsednik saveta se cesto poistovecuje kao predsednik eu, sto jednostavno nije tacno jer takva institucija ne postoji. ministri spoljnih poslova ne ucestvuju u radu evropskog saveta.

drugo telo je savet evropske unije (council of the european union) koje cine ministri nadlezni za oblast koja je u domenu regulisanja evropske unije. to telo se cesto naziva i savet ministara (council of ministers) - i mogu ga ciniti kako ministri spoljnih poslova (ako je materija u domenu cfsp) tako i ministri transporta, trgovine, etc...

posto si pokusao da se izvuces na sinonime da li je savet ili je vece, slazem se da je svejedno koji se termin koristi, ali opet tvoje objasnjene da se radi o

'vecu evropske unije ili vecu ministara evropske unije koje cine ministri inostranih poslova svih članica EU i koje je de-facto institucija EU, zovu ga „samit na vrhu“ i „samit šefova država ili vlada“

jednostavno -- ne stoji.

hajmo redom. po drugi (ili cak treci) put:

postoji

1) evropski savet ili vece -- to je telo o kome ti govoris, i cine ga sefovi drzava odnosno vlada, zajedno sa predsednikom saveta, i predsednikom komisije. tacno je da ga zovu samit na vrhu ili samit sefova drzava i vlada.

netacno je -- da ga cine ministri spoljnih poslova svih drzava eu, niti da se po tom osnovu naziva 'Veće ministara Evropske unije

drugo telo sa kojim si ocigledno pomesao evropski savet (vece) a koje ne pominjes u svom tekstu je upravo

2) savet (vece) evropske unije ili kako se cesto naziva savet (vece) ministara

i to telo cine ministri nadlezni za oblast koja je u domenu regulisanja evropske unije -- a daleko od toga da ga cine samo ministri spoljnih poslova.

naime, cine ga svi ministri iz oblasti koje dati savet (vece) regulise. to telo se bas zbog toga naziva i savet ministara (council of ministers) - i mogu ga ciniti kako ministri spoljnih poslova - ako je materija koja se razmatra u domenu spoljne i bezbednosne politike, ministri saobracaja ako se razmatra saobracaj, ministri ekologije ako se razmatra ekologija, itd...

jel sad bar malo jasnije?

Otkrio si Ameriku,(ali ne i funkciju ), nije "predsjednik" (moj prevod ) no je nešto drugo - predsjedavajući (2,5 godine ) i niko drugi ne može da vrši tu funkciju osim njega. Vjerovatno ne postoji ni Herman Van Rompuy.

tacan naziv funkcije je predsednik evropskog saveta (veca) ili na engleskom (president of the european council)

tj. onog prvog tela (od dva koja si pomesao).

ne postoji nikakav 'predsednik evropske unije'.

Milan Karagaća 09:03 18.08.2010

Re: Hm..

1) evropski savet ili vece -- to je telo o kome ti govoris, i cine ga sefovi drzava odnosno vlada, zajedno sa predsednikom saveta, i predsednikom komisije. tacno je da ga zovu samit na vrhu ili samit sefova drzava i vlada.

tacno

2) savet (vece) evropske unije ili kako se cesto naziva savet (vece) ministara

i to telo cine ministri nadlezni za oblast koja je u domenu regulisanja evropske unije -- a daleko od toga da ga cine samo ministri spoljnih poslova.

naime, cine ga svi ministri iz oblasti koje dati savet (vece) regulise. to telo se bas zbog toga naziva i savet ministara (council of ministers) - i mogu ga ciniti kako ministri spoljnih poslova - ako je materija koja se razmatra u domenu spoljne i bezbednosne politike, ministri saobracaja ako se razmatra saobracaj, ministri ekologije ako se razmatra ekologija, itd...

tacno.

filvas 09:20 18.08.2010

Re: Hm..

Na tvoju veliku žalost moje znanje je dovoljno da dobijem posao u EU

Ej keve ti, aj reci koji posao si dobio u EU? Da znam da li pricamo sa evropskim komesarom ili sa evropskim mesarom...

S obzirom da je tekst obicna Copy Paste rabota (i to lose izvedena), pitam se dal mozda sad treba u odgovor na to kopirati Ustav Republike Srbije i navesti listu ustanova i njihovih nadleznosti?

bauer. 20:27 18.08.2010

Re: Hm..

Preveo i priredio bivši bloger B92 Sentinel26.

S kog jezika je preveo? Jeli s maternjeg?

angie01 21:26 17.08.2010

bolje je

odmah prionuti na posao sa reformama!

jaksa scekic 22:07 17.08.2010

Re: bolje je

angie01
odmah prionuti na posao sa reformama!

U Srbiji ne postoji NACIONALNI konsensus da se pristupi EU. Postoje samo parole svakodnevne politike i nista vise. Mnogo ce jos proci godina dok dok se Srbija ne promeni, cak i CG sad ima vise sansi od nas.

buba_truba 22:15 17.08.2010

Re: bolje je

jaksa scekic
U Srbiji ne postoji NACIONALNI konsensus da se pristupi EU. Postoje samo parole svakodnevne politike i nista vise.

A zašto je to tako? Kome to odgovara i zašto? Ne razumem.
Ozbiljno pitam, ove koji su ukapirali.

Inner Party 22:28 17.08.2010

Re: bolje je

buba_truba
jaksa scekic
U Srbiji ne postoji NACIONALNI konsensus da se pristupi EU.

A zašto je to tako?

Pa tu je pitanje odakle krenuti... Na primer, moze se poceti od cinjenice da glavnu rec u EU vode drzave koje su zadnjih dvadesetak godina bile maksimalno neprijateljski raspolozene prema srpskom narodu... Pa na samom kraju do toga da neki (svaki) od nasih suseda koji pre nas udju u EU (a to su verovatno svi) nece propustiti priliku da naplate sve sto im padne na pamet (kao sto to radi Slovenija Hrvatskoj sada)...

Sve u svemu jedini nacin na koji Srbija moze u EU je model Bugarske i Rumunije. I sto se to vise odlaze utoliko je Srbija manja i nevoljnija da se pridruzi... MINDBLOWING!

mikimedic 23:11 17.08.2010

Re: bolje je

U Srbiji ne postoji NACIONALNI konsensus da se pristupi EU. Postoje samo parole svakodnevne politike i nista vise. Mnogo ce jos proci godina dok dok se Srbija ne promeni, cak i CG sad ima vise sansi od nas.

naravno da ne postoji konsenzus i ne vidim sta je tu sporno.

jedina sporna stvar, medjutim, je upravo sto je vecina glasaca koja je na prethodnim izborima glasala protiv evropske unije kao rezultat tih istih izbora dobila proevropsku koaliciju.

angie01 08:15 18.08.2010

Re: bolje je

Postoje samo parole svakodnevne politike i nista vise. Mnogo ce jos proci godina dok dok se Srbija ne promeni,

da je volje i svesti-vec bi se davno prionulo na popravljanje onog shto je loshe!

antioksidant 09:05 18.08.2010

Re: bolje je

kao rezultat tih istih izbora dobila proevropsku koaliciju.

nevidljivu?

mikimedic 09:35 18.08.2010

Re: bolje je

nevidljivu?

ja i dalje mislim da je vrlo vidljiva, jer je zvanican stav vlade 'evropa nema alternativu'.

mislis da nije tako?

daj boze.

antioksidant 09:48 18.08.2010

Re: bolje je

jer je zvanican stav vlade 'evropa nema alternativu'.

ministar inostranih poslova je rekao da ce srbija ako bude morala da bira "izmedju kosova i evropske unije" izabrati kosovo.
to mu nije neko bezalternativno ponasanje.

mikimedic 10:11 18.08.2010

Re: bolje je

ministar inostranih poslova je rekao da ce srbija ako bude morala da bira "izmedju kosova i evropske unije" izabrati kosovo.
to mu nije neko bezalternativno ponasanje.

rekao bih da jeste, jer alternativa eu moze da bude samo slicna - pandan organizacija, geostrategijsko udruzivanje, itd... ili, naravno, odustanak od bilo kakvih integracija i politika neutralnosti.

kosovo nije alternativa eu. kosovo nije trgovinska organizacija kojoj bi srbija mogla da se okrene ako odustane od eu. kosovo je sastavni deo srbije.

antioksidant 10:18 18.08.2010

Re: bolje je

rekao bih da jeste, jer alternativa eu moze da bude samo slicna - pandan organizacija, geostrategijsko udruzivanje, itd... ili, naravno, odustanak od bilo kakvih integracija i politika neutralnosti.

kosovo nije alternativa eu. kosovo nije trgovinska organizacija kojoj bi srbija mogla da se okrene ako odustane od eu. kosovo je sastavni deo srbije.

miki, hajde sad polako
gore sam i stavio dilemu "kosovo ili evropska unija" pod znake navodnika upravo da je ne bi citao bukvalno...
znaci malo manje forme, malo vise sustine

jeremic je rekao da ce srbija prestati da tezi eu ako srbija bude uslovljena priznavanjem nezavisnog kosova

to znaci da "evropa nema alternativu" ne korespondira sa srpskom zvanicnom politikom (uz pretpostavku da ministar ino poslova iznosi zvanican stav srpske drzave).

kosovo je sastavni deo srbije.

ako ti kazes

mikimedic 10:44 18.08.2010

Re: bolje je

jeremic je rekao da ce srbija prestati da tezi eu ako srbija bude uslovljena priznavanjem nezavisnog kosova

to znaci da "evropa nema alternativu" ne korespondira sa srpskom zvanicnom politikom (uz pretpostavku da ministar ino poslova iznosi zvanican stav srpske drzave).

to ne znaci da postoji neka druga alternativna orgnizacija. znaci samo da ce srbija uci u evropsku uniju samo pod uslovom garantovanja teritorijalnog integriteta od strane svih 27 drzava clanica. sto je sasvim ok, kao i u slucaju kipra, uostalom.

kosovo je sastavni deo srbije.

ako ti kazes

ne kazem ja, nego un, rezolucija 1244, vise od 2/3 suverenih drzava, i last but not the least, msp.

wukadin 11:06 18.08.2010

Re: bolje je

angie01
odmah prionuti na posao sa reformama!

E ne mogu.
Moram da igram playstation.

antioksidant 12:41 18.08.2010

Re: bolje je

jos sporije cu pokusati

to ne znaci da postoji neka druga alternativna orgnizacija

naravno da ne znaci

jer alternativa eu moze da bude samo slicna - pandan organizacija, geostrategijsko udruzivanje, itd... ili, naravno, odustanak od bilo kakvih integracija i politika neutralnosti.

mikimedic 14:42 18.08.2010

Re: bolje je

jos sporije cu pokusati

to ne znaci da postoji neka druga alternativna orgnizacija

naravno da ne znaci

jer alternativa eu moze da bude slicna - pandan organizacija, geostrategijsko udruzivanje, itd... ili, naravno, odustanak od bilo kakvih integracija i politika neutralnosti.

probaj.

hoces da kazes da je postojece stanje alternativa evropskim integracijama? kako postojece stanje uopste moze biti alternativa? cemu? samom sebi?

ovde vec ulazimo u filozofsku definiciju pojma.

ljuboten 14:44 18.08.2010

Re: bolje je

U Srbiji ne postoji NACIONALNI konsensus da se pristupi EU. Postoje samo parole svakodnevne politike i nista vise. Mnogo ce jos proci godina dok dok se Srbija ne promeni, cak i CG sad ima vise sansi od nas.

Ima slaganja i to od svih nas da nas prime ovakvi kakvi smo - nikakvi, pa da odrede tuske begove da upravljaju sa nahijama, regionima. Međutim, da mi postanemo organizovana, proizvoidna, oću reći da proizvodima kvalitetnu robu, da budemo uredni i odgovorni, da ne lažemo i krademo i to oragnizovano od strane države, ekološki čista zemlja, i šta još ne (vidite u potrebnim uslovima za ulazak), eee! za to ćemo da popričekamo bogami. A eto, ima onih koji ne bi da ličimo na Evropljane, tako im je blizak 19 vek i neki vek ranije.

Milan Karagaća 14:52 18.08.2010

Re: bolje je

Na primer, moze se poceti od cinjenice da glavnu rec u EU vode drzave koje su zadnjih dvadesetak godina bile maksimalno neprijateljski raspolozene prema srpskom narodu...

Nesto ne vidim da se iko buni kad od tih zemalja dobija nepovratna finansijska sredstva, niko ne kaže da nećemo da nam neprijatelji daju evriće.
Dakle,
U budžetu EU 2007-2013 predviđena su i sredstva u iznosi od 10 milijardi evra, koliko će zemlje članice Unije izdvojiti kao pomoć u periodu od 2007. do 2013. godine za novi Instrument za pretpristupnu pomoć (Instrument for Pre-accession Assistance - IPA) koji treba da pripremi države kandidate i potencijalne kandidate za korišćenje strukturnih fondova EU kada postanu punopravne članice.
IPA sadrži ukupno pet specijalizovanih oblasti:
a) za pomoć u procesu tranzicije i izgradnje institucija, s ciljem ispunjavanja kriterijuma približavanja EU i jačanja administrativnih i pravosudnih kapaciteta;
b) za pomoć za regionalnu i prekograničnu saradnju;
v) za regionalni razvoj;
g) za razvoj ljudskih resursa; i
d) za razvoj sela i poljoprivrede.

Zemljama kandidatima za članstvo (trenutno Turska, Hrvatska i Makedonija) su dostupne sve, a ostalim zemljama (Albanija, BiH, Crna Gora i Srbija), do dobijanja statusa kandidata, samo prve dve oblasti.
Srbija je u periodu 2007-2010. godine po ovom osnovu dobila do sada ukupno 771,8 miliona eura (2007.godine =186,7;2008=190,9; 2009=194,8 i 2010= 198,7 miliona eura).
U istom periodu Kosovo je dobilo ukupno 261,4 miliona eura ,Crna Gora 131,3; BiH 320; Hrvatska 589,9; Albanija 306,1 i Turska 2.601 miliona eura.

angie01 18:59 18.08.2010

Re: bolje je

E ne mogu.
Moram da igram playstation.

ma igraj, ti i onako chekash shekija!

Inner Party 19:59 18.08.2010

Re: bolje je

Milan Karagaća
Na primer, moze se poceti od cinjenice da glavnu rec u EU vode drzave koje su zadnjih dvadesetak godina bile maksimalno neprijateljski raspolozene prema srpskom narodu...

Nesto ne vidim da se iko buni kad od tih zemalja dobija nepovratna finansijska sredstva, niko ne kaže da nećemo da nam neprijatelji daju evriće.

Ovo me podseca na ono sto je onomad Vuk Draskovic obecavao - da cim padne Sloba ima da se u Srbiju sruce ogromne pare. Kao da je u tome poenta, kao da mi to trazimo, kao da je to ko zna kako sjajna stvar - da ti daju pare pod politickim uslovima (siguran sam da bi da je na primer na vlasti LDP Srbija dobijala ne 700 miliona vec 7 milijardi evra, Bog da nas vidi!

). Ima jedan drugi naziv za jednu slicnu pojavu, ali ne bih da se izlajem ...

Milan Karagaća 20:39 18.08.2010

Re: bolje je

Kao da je u tome poenta, kao da mi to trazimo, kao da je to ko zna kako sjajna stvar - da ti daju pare pod politickim uslovima (siguran sam da bi da je na primer na vlasti LDP Srbija dobijala ne 700 miliona vec 7 milijardi evra, Bog da nas vidi!

Mislim da bi dobijali isto bilo da je na vlasti LDP ili SNS, a kako vidim i Toma&Vučić se zalažu za ulazak Srbije u EU pa me čudi da im Vi oponirate.
To oko političkih uslova je manipulacija, niko od nas ne traži nikakve političke uslove, čak ni da priznamo Kosovo. Jedini problem je što mi sami sebi nećemo da priznamo da je Kosovo u statusu u kakvom jeste.
Uostalom, još od početka su procesi pridruživanja i asocijacije Srbije i Kosova bili odvojeni i Srbija se nije bunila iako odvojeni procesi jasno znače da je Kosovo u tom pogledu odvojeno od Srbije i u statusu kako kaže R1244.

mikimedic 22:28 18.08.2010

Re: bolje je

i Srbija se nije bunila iako odvojeni procesi jasno znače da je Kosovo u tom pogledu odvojeno od Srbije i u statusu kako kaže R1244.

odvojeni su i za kipar, pa se kipar nije bunio. samo su rekli primate nas sa celom teritorijom i to je to.

a u 1244 to ne pise. ako i dalje tvrdis suprotno, molim citat.

jaksa scekic 22:50 18.08.2010

Re: bolje je

mikimedic
i Srbija se nije bunila iako odvojeni procesi jasno znače da je Kosovo u tom pogledu odvojeno od Srbije i u statusu kako kaže R1244.

odvojeni su i za kipar, pa se kipar nije bunio. samo su rekli primate nas sa celom teritorijom i to je to.

a u 1244 to ne pise. ako i dalje tvrdis suprotno, molim citat.

Il to govoris o delu Srbije gde funkcioneri Srbije ne mogu da udju bez dozvole lokalne vlasti...i gde su srpski policajci,carinici,gde su nastavni planovi i programi utrdjeni u srpskom ministarstvu..

JS

mikimedic 23:11 18.08.2010

Re: bolje je

ne, govorim o kipru, ne o srbiji.

da li je kipar primljen u eu zajedno sa severnim kiprom (na kom se eu sporazumi suspendovani do daljnjeg), a nad kojim takodje nema suverenitet?

ili nije?

a pitanje je bilo upuceno karagaci da da citat iz 1244 u kom se kaze da je 'kosovo odvojeno od srbije i u statusu'.

Milan Karagaća 23:54 18.08.2010

Re: bolje je

a pitanje je bilo upuceno karagaci da da citat iz 1244 u kom se kaze da je 'kosovo odvojeno od srbije i u statusu'.

Prvo, clan 135. SSP
Члан 135
Овај Споразум се примењује, с једне стране, на територије на које се примењују уговори којима се оснивају Европска заједница и Европска заједница за атомску енергију и у складу са условима утврђеним тим уговорима и на територију Србије, с друге стране.
Овај Споразум се не примењује на Косову које је тренутно под међународном управом у складу са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 од 10. јуна 1999. године. Ово не доводи у питање садашњи статус Косова нити одређивање његовог коначног положаја према истој Резолуцији."
Dakle, ja sam rekao da je proces pridruivanja i asocijacije Srbije vođen bez uzimanja u obzir Kosova kao sastavnog dela Srbije.
A što se tiče R1244 to pročitaj i sam, naročito tač.11 i Anex 1, gde se decidno poziva na Sporazum iz Rambujea,ne mora baš sve da ti serviram.

mikimedic 07:13 19.08.2010

Re: bolje je

hajde da citiramo jos jednom -- izgleda da treba da se crta kao i gostu domacinu bloga. on se bar ucutao posle one papazjanije o evropskom savetu (vecu). nestade nam domacin, ali je bar izgleda ukapirao.

i Srbija se nije bunila iako odvojeni procesi jasno znače da je Kosovo u tom pogledu odvojeno od Srbije i u statusu kako kaže R1244.

ne znam zasto mi citiras ssp, moje pitanje se odnosilo na tvoju tvrdnju da R1244 'odvaja kosovo od srbije i u statusu'.

molim te za citat iz R1244 (moze i tacka 11 anex 1) gde pise 'da je kosovo odvojeno od srbije i u statusu'

verujem da bi mi vrlo rado 'servirao' da tako nesto pise u R1244.

ako bas insistiras na ssp 135 i Kosovu, u cemu je razlika u odnosu na okupirani deo Kipra?

'The Protocol on Cyprus, attached to the Treaty of Accession, provides for "the suspension of the application of the acquis in those areas of the Republic of Cyprus in which the government of the Republic of Cyprus does not exercise effective control". It adds that in the event of a settlement of the Cyprus problem, "the Council, acting unanimously on the basis of a proposal from the Commission, shall decide on the adaptations to the terms concerning the accession of Cyprus to the European Union with regard to the Turkish Cypriot community".'

Milan Karagaća 08:49 19.08.2010

Re: bolje je

verujem da bi mi vrlo rado 'servirao' da tako nesto pise u R1244.

Opet pocinjes maliciozno kao ti si patriota i Kosovo je Srbija a ja kao volim što nije.Da nećemo da se ubeđujemo da je R1244 doneta da reguliše ekologiju oko Ibra, nažalost suština rezolucije je suspendovanje Srbije na Kosovu što znači da Kosovo ima poseban status i da Srbija tamo nema suverenitet.
Da je to tako evo i slučaj sa ministrom Bogdanovićem potvrđuje.
Uveren sam da i sam znaš da pronađeš R1244 ali pošto insistiraš evo citata:
11. Одлучује да ће главне одговорности цивилног присуства укључивати:
a) унапређење успостављања, до коначног решења, суштинске аутономије и самоуправе на Косову, узимајући у потпуности у обзир анекс 2 и споразуме из Рамбујеа (С/1999/648);
b) обављање основних цивилно-управних функција тамо где је и колико је то потребно;
c) организовање и надгледање развоја привремених институција за демократску и аутономну самоуправу, до коначног политичког решења, укључујући и одржавање избора;
d) преношење, у складу са успостављањем тих институција, својих административних задатака, а надгледајући и подржавајући учвршћивање локалних привремених институција Косова и других активности у правцу грађења мира;
e) олакшавање политичког процеса чији је циљ дефинисање будућег статуса Косова, узимајући у обзир споразуме из Рамбујеа (С/1999/648);
f) у коначној фази, надгледање преноса власти са привремених институција Косова на институције које ће бити успостављене у складу са политичким решењем;
g) подршку реконструкцији кључних објеката инфраструктуре и другој економској реконструкцији;
h) подршку сарадњи са међународним хуманитарним организацијама, и хуманитарној помоћи унесрећенима;
i) одржавање цивилног реда и закона, укључујући и успостављање снага локалне полиције, а у међувремену, путем распоређивања међународног полицијског особља које ће радити на Косову;
j) заштиту и унапређење људских права;
Анекс 1
Изјава председавајућег о закључцима са састанка министара Групе 8, одржаног у Петерсбургу, 06. маја 1999. године
Министри Групе 8 су усвојили доле наведене опште принципе о политичком решењу кризе на Косову:
• тренутна и проверљива обустава насиља и репресије на Косову;
• повлачење војске, полиције и паравојних снага са Косова;
• распоређивање ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства на Косову, које ће подржати и усвојити Уједињене нације, способног да гарантује остваривање заједничких циљева;
• успостављање привремене администрације за Косово о чему ће донети одлуку Савет безбедности Уједињених нација, како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот за све становнике Косова;
• безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица и неометан приступ хуманитарних организација Косову;
• политички процес ка успостављању споразума о привременом политичком оквиру, који ће обезбедити суштинску самоуправу на Косову, узимајући у потпуности у обзир споразуме из Рамбујеа и принципе суверености и територијалног интегритета СР Југославије и других земаља у региону, и демилитаризацију ОВК;
• свеобухватни приступ економском развоју и стабилизацији кризног региона.
Анекс 2
Споразум треба да буде постигнут на основу доле наведених принципа како би се кренуло у правцу решавања кризе на Косову:
1. Тренутна и проверљива обустава насиља и репресије на Косову.
2. Проверљиво повлачење свих војних, полицијских и паравојних снага са Косова, у складу са хитним распоредом.
3. Распоређивање на Косову, под покровитељством Уједињених нација, ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства, способног да гарантује постизање заједничких циљева, које ће деловати, ако се тако одлучи, у складу са Главом VII Повеље.
4. Међународно безбедносно присуство уз суштинско учешће НАТО мора да буде распоређено под јединственом командом и контролом и овлашћено да успостави безбедно окружење за све људе на Косову, као и да олакша безбедан повратак свих расељених лица и избеглица њиховим домовима.
5. Успостављање привремене администрације за Косово као дела међународног цивилног присуства под којим ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије о чему ће одлуку донети Савет безбедности УН. Привремена администрација треба да обезбеди прелазну управу, и да при томе успоставља и надгледа развој привремених демократских самоуправних институција како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот свих становника Косова.
6. Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције:
• везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством;
• обележавање/чишћење минских поља;
• одржавање присуства на местима српске културне баштине;
• одржавање присуства на главним граничним прелазима.
Kao što vidiš i znaš R1244 decidno insistira na sporazumu iz Rambujea koji je Srbija odbila pa onda prihvatila R1244.Pominjanje poštovanja suvereniteta SRJ i ostalih susednih država ne znači priznavanje suvereniteta Srbije nad Kosovom već da će međunarodne snage koje imaju suverenitet na Kosovu poštovati suverenitet susednih zemalja pa i SRJ.Ako se sećaš, naš argument za odbijanje Sporazuma u Rambujeu je bio upravo da bi to značilo okupaciju cele Srbije od strane NATO, što naravno nije bilo tačno. E onda da narod ne bi pitao kako to sada prihvatamo ono što smo odbili i još gore, stavljena je ova formulacija o respektovanju suvereniteta SRJ, pri čemu se podrazumeva da suverenitet na Kosovu nema dok se drugačije ne dogovori, a dogovorilo se nije.

mikimedic 11:07 19.08.2010

Re: bolje je

opet cemo morati redom. trudim se zaista da ti odgovorim bez trunke malicioznosti.

napisao si

i Srbija se nije bunila iako odvojeni procesi jasno znače da je Kosovo u tom pogledu odvojeno od Srbije i u statusu kako kaže R1244.

na sta sam ti ja rekao da jednostavno nije tacno da je 'kosovo odvojeno u statusu od srbije prema r1244'.

na moje pitanje da mi dokazes citatom da tako nesto postoji u r1244, prvo odbijas, a zatim u obliku carsava citiras irelevantne delove r1244 u kojima pise apsolutno sve, osim da je 'kosovo odvojeno u statusu od srbije prema r1244'

mozes li radi sire blogerske javnosti samo da mi citiras tacnu recenicu iz r1244 u kojoj pise to sto ti kazes da pise?

takodje se onda pozivas na rambuje, itd... da li igde i u rambujeu pise da je 'kosovo odvojeno u statusu od srbije'?

dajes odgovor na sva pitanja, osim postavljenog. bas kao i msp.

dole se slazes za jaksom da me kritikujete sto sam preskocio odgovor o policajcima, a ovde uporno odbijas da mi kazes kako se pristupni put kipra u eu razlikuje u odnosu na srpski (u pogledu severnog kipra i kosova, naravno).

a stvarno, sto nam ga nema domacin?

Milan Karagaća 15:29 19.08.2010

Re: bolje je

dajes odgovor na sva pitanja, osim postavljenog. bas kao i msp.

e ovo mi se sviđa.
Ajde sada polako.
Da li se proces pridruživanja Srbije, uz saglasnost Srbije,vodi odvojeno od Kosova i ima veze sa procesom koji se vodi sa Kosovom taman toliko koliko i sa procesom pridruživanja Albanije, Makedonije ili CG.Je li tako.Jeste.
R1244 je polazna osnova za odvojene procese pridruživanja Srbije EU i Kosova EU. Da li to znači da su statusno odvojene i da su dva nezavisna partnera u provesu pridruživanja EU. Znači.
Da li je R1244 suspendovala svako prisustvo Srbije na KiM, osim SPC, jeste.
E, sasvim drugo pitanje je da li ti i ja volimo što je to tako ili ne. Naravno da ne volimo ali to ne znači da smo slepi kod očiju.
Konkretan odgovor je dakle, R1244 uspostavlja poseban status i odvojenost Kosova od Srbije.
Nego , šta ti misliš može li Srbija da uvede vanredno stanje na Kosovu kao delu svoje teritorije ako već ima suverenost, kako to da ne može da obezbedi ni primenu zakona o slobodi kretanja svojih ministara na svojoj teritoriji.
Da se ne zavaravamo.

mikimedic 16:02 19.08.2010

Re: bolje je

Da li se proces pridruživanja Srbije, uz saglasnost Srbije,vodi odvojeno od Kosova i ima veze sa procesom koji se vodi sa Kosovom taman toliko koliko i sa procesom pridruživanja Albanije, Makedonije ili CG.Je li tako.Jeste.

nije. proces pridruzivanja srbije se vodi bas kao sto je vodjen proces sa kiprom -- sa suspenzijom vazenja akija na teritoriji kosova do konacnog statusa, i nove odluke saveta. bas kao i sa kiprom.

meni nije poznato da se bilo kakav proces vodi nezavisno samo sa kosovom. takav proces sam po sebi je nemoguc dok se ne postigne konsensus 27 clanica.

R1244 je polazna osnova za odvojene procese pridruživanja Srbije EU i Kosova EU. Da li to znači da su statusno odvojene i da su dva nezavisna partnera u provesu pridruživanja EU.

naravno da nije, odakle ti to?

r1244 nema ama bas nikakve veze sa pridruzivanjem srbije (osim u smislu da ce aki komunite za srbiju biti suspendovan na podrucju kosova dok je na snazi r1244), a pogotovo ne pridruzivanju kosova (kao sto rekoh da bi se pokrenuo kosovski proces potrebna je saglasnost 27 drzava).

Da li je R1244 suspendovala svako prisustvo Srbije na KiM, osim SPC, jeste.

jeste, slazem se -- suspenzija je kako sama rezolucija kaze (a i msp) privremenog karakterna, pending final settlement.

bas kao i suverenitet kipra na severnom delu.

Konkretan odgovor je dakle, R1244 uspostavlja poseban status i odvojenost Kosova od Srbije.

to je tvoje tumacenje. msp ne misli tako.

r1244 samo uspostavlja suspenziju vlasti srbije na podrucju kosova i uspostavlja privremeni rezim, i opet pending final settlement. r1244 ne uspostavlja nikakvu odvojenost kosova od srbije.

ako ne verujes meni, valjda verujes mspu. pocevsi na primer od paragrafa 95. savetodavnog misljenja, da ne govorimo o izdvojenim misljenjima pojedinacnih sudija.

radi lakseg snalazenja, evo izvoda iz pomenutog paragrafa, a ponesto cu i da boldujem u tvom stilu:

-----------------------------------------------------------------------------
Those general principles sought to defuse the Kosovo crisis first by ensuring an end to the violence and repression in Kosovo and by the establishment of an interim administration.

A longer-term solution was also envisaged, in that resolution 1244 (1999) was to initiate “[a] political process towards the establishment of an

interim political framework agreement providing for a substantial self-government for Kosovo,

taking full account of the Rambouillet accords and the principles of sovereignty and territorial integrity of the Federal Republic of Yugoslaviaand the other countries of the region, and the demilitarization of the KLA” (Security Council resolution 1244 (1999) of10 June 1999, Ann. 1, sixth principle; ibid., Ann. 2, para. 8).

Further, it bears recalling that the tenth preambular paragraph of resolution 1244 (1999) also recalled the sovereignty and the territorial integrity of the Federal Republic of Yugoslavia.

-----------------------------------------------------------------------------

da rezimiramo -- msp kaze:

- da r1244 uspostavlja privremenu administraciju.

- da je cilj rezolucije uspostavljanje politickog procesa koji ce obezbediti znacajnu autonomiju kosova , uzimajuci u potpunosti u obzir sporazume iz rambujea i princip suverenetieta i teritorijalnog integriteta savezne republike jugoslavije

po meni, znacajna autonomija i potpuno postovanje principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta srj se nikako ne mogu okarakterisati kao poseban status i odvojenost Kosova od Srbije.

blogovatelj 20:06 21.08.2010

Re: bolje je

E ne mogu.
Moram da igram playstation.

ma igraj, ti i onako chekash shekija!

Mudro zboris, kao i uvek.
Tebi je svako ko ne misli kao ti automastki radikal, nikakve nijanse ne pravis izmedju radikala i svih ostalih koji nisu "drugosrbijanci" i "skojevci"
Toliku kolicinu netolerancije ja samo nalazim u politickim stavovima Obraza i slicnih organizacija.
Njihovi politicki stavovi jesu dijametralno suprotni tvojim politickim stavovima, ali ste podjednako netolerantni prema ma kakvoj razlicitosti.

filvas 22:30 17.08.2010

Zasto Srbija treba da udje u EU?

Molim odgovor, al da nije glup.

Bili Piton 22:51 17.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

filvas
Molim odgovor, al da nije glup.

Zato sto joj je to jedina sansa da se uljudi.

Ako ti se odgovor cini glupim ili neosnovanim, zalim slucaj.

mlekac 23:00 17.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

Bili Piton
filvas
Molim odgovor, al da nije glup.

Zato sto joj je to jedina sansa da se uljudi.

Ako ti se odgovor cini glupim ili neosnovanim, zalim slucaj.

A i ta sansa je minimalna, Bili. (mislim na sansu da se uljudi, ne na ulazak u EU)

mikimedic 23:08 17.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

Zato sto joj je to jedina sansa da se uljudi.

mislis kao bugarska i rumunija?

Bili Piton 23:22 17.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

mikimedic

mislis kao bugarska i rumunija?

Ne mogu da sudim, u Rumuniji nikada u zivotu nisam bio a u Bugarskoj ne od 1984.
A i ne zanimaju me mnogo kao takve.

U Srbiji, koja me vrlo zanima kao takva, sam sad, ovog trenutka dok ovo pisem.

mikimedic 23:33 17.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

U Srbiji, koja me vrlo zanima kao takva, sam sad, ovog trenutka dok ovo pisem.

e bas fino sto si u srbiji. ajde daj mi jedan primer neuljudnosti srbije koja ce se promeniti cim udjemo u eu?

Bili Piton 23:49 17.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

mikimedic

e bas fino sto si u srbiji. ajde daj mi jedan primer neuljudnosti srbije koja ce se promeniti cim udjemo u eu?

Nista se nece promeniti cim udjemo u EU, preko noci (bas kao sto se - nagadjam - nista na pojavnom nivou nije promenilo ni u Rumuniji ni u Bugarskoj, bar ne za sada. Moguce je da su one u fazi "worse before it gets better", videcemo).

S druge strane, uveren sam da je uzasno bitno da Srbija stremi ka EU (makar nikada i ne usla). Ne samo zato sto bih voleo da je vidim u tom a ne nekom drugom drustvu, vec i zbog toga sto je ono malo dosadasnjih reformi u Srbiji sprovedeno pod pritiskom spolja, a ne zbog reformskog opredeljenja politicara. Onog trenutka kada to za nju prestane da bude motivacija, ambicija, nazovi to kako hoces - kola idu nizbrdo. Po meni.

mikimedic 00:07 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

vec i zbog toga sto je ono malo dosadasnjih reformi u Srbiji sprovedeno pod pritiskom spolja,

slazem se

stefan.hauzer 00:21 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

Bili Piton

U Srbiji, koja me vrlo zanima kao takva, sam sad, ovog trenutka dok ovo pisem.

o jeee. dosao malo medj' ljude !?

Bili Piton 00:23 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

mikimedic

slazem se

Sto rece jedan irski pozorisni reditelj, "never mind the fuckin' lines, let's get on with the fuckin' play".

Akomerazumes.

bauer. 02:18 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

S druge strane, uveren sam da je uzasno bitno da Srbija stremi ka EU (makar nikada i ne usla).

Bili, u pravu si. Ali, ja ipak muslim da je za Srbiju najveći prioritet, veći i od usvajanja evropskih vrednosti i od prijema u uniju, da radikalno smanji broj penzionera. I to što pre! Pri tom ne mislim na devizne penzionere, oni nisu opterećenje za budžet, čakštaviše. I molim da me se ne optužuje za ejdžizam, statistički podatci govore u prilog mojim tvrdnjama.

dali76 05:38 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

EU nisu promjene zakona EU je jednostavno nacin razmisljanja.
Bojim se da vecini u Srbiji (kako u vlasti tako I u narodu ne pasu takve promjene. Najgore je sto je to nazalost na stetu vecine u narodu a na srecu vecine u vlasti.
Problem Srbije je bahatost a nazalost sami se izgleda sa istom ne mozemo izboriti.
Treba nam tutor.
Primjer 1
Vozim se od Zajecara do Nisa, minibus.
Nema klime. Nema veze. Nisam se ni rodio sa tom klimom, al to sto sofer popusi pola pakle je uzas. Pa zamisli da svi mi koji pusimo u tom zatvorenom busu zapalimo po jednu?
Nema para nema klime , al zaboga moze valjda covjek da izdrzi dva sata na svom radnom mjestu bez te cigarette.
Stajemo na pumpi. BAKA do mene moli kondukterku da otvori vrata jer je uzas vruce, a ona joj drsko odgovara:
Sta se bunite !! Kako je meni, pa ja se ovako vozim od GGORNJEG Milanovca . Sta mislite kako je meni.
Na stranu to sto je kondukterka mladja o dove bake da bi joj mogla biti unuka al zaboga ta baka je platila tu kartu a kondukterka se znoji za svoju platu pa koliko ova mizerna bila.
U cemu je razlike izmedju bahatosti mlade kondukterke I srpskih poslanika?
Razlika jeu tome sto ovi drugi su odgovorni da njemnjau system da oni budu primjer svima ostalima,a o tome kakvi nam oni svima daju primjer ne treba trositi rijeci.
Daklme zbog toga nam treba tutor jer ocigledno sami nemamo volje da se mjenjamo.
Na kraju krajeva nisu srpski parlamentarci stigli sa jupitera da predstavljaju Srbiju vec su to ljudi iz naroda.
Stoga da zakljucim da se ja ne slazem sa Sentinelom kad kaze da je najveci problem ex yu politickih elita stavka 23(pravosudje I ljudska prava) vec je problem bahatost.

Doctor Wu 06:29 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

vec je problem bahatost.

Ali to nema veze sa EU vec sa ekonomskim siromastvom. Da izmedju Zajecara i Nisa postoji 50 minibuseva koji polaze na svakih 10 minuta, i da te minibuseve runuje 5 razlicitih kompanija, tom vozacu i kondukterki bi itekako bilo stalo do komfora putnika jer bi mu zarada od toga zavisila. Bahatost bi nestala za tili cas. Ovako, u siromastvu, putnici su srecni kad nadju bilo koja 4 tocka koji ce ih prebaciti od tacke A do tacke B, a onaj koji im nadje ta 4 tocka moze da ih ucenjuje sa cenama. I to je prica Srbije: izolacija, nepostojeca infrastruktura, stap i kanap, nemastina.

Po meni, to je ono protiv cega Srbija treba da se bori.

dali76 06:53 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

ima li volje da se Srbija protiv toga bori? Mislim ne deklarativno vec iskreno?
doktore mislio sam isto sto i ti, al pomenuti autoprevoznik nema monopol. Na svaki sat vremena idu autobusi iz Zajecara do Nisa.
Ljudi su jednostavno navikli na to, nema mnogo volje da se itko buni, jos gore nema volje u pol elite od koje bi promjene trebale stici.
Nazalost bio sam veci optimista dok sam situaciju pratio izdaleka. Boraveci u Srbiji dva puta ove godine , malo sam promjenio stav.

wukadin 07:27 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

Zasto Srbija treba da udje u EU?

Odgovoricu samo na recenicu, ignorisuci raspravu (mozda pogledam kasnije).
Recimo da si pozvan na zurku. Mislis se, OK, nemam pametnija posla. A nesto i nema alternativu... ups... mislim nisi dobio ubedljiv poziv za neku drugu zurku. OK, idemo... (Recimo to je kao da je sutra referendum za pristup EU, valjda su potrebni ti referendumi, a prekosutra Srbija postaje uvazeni clan).
Medjutim, sta ako ti za ufur treba 1000 din, a nesto si cuo jos da drugima traze samo 500. Pri cemu taj fee ti ne garantuje pristup zurci. Ako ipak udjes, a da bi izasao, kad ti se bude izlazilo, neces valjda na zurci da ostavljas kosti - placa se jos vise. Mozda i ostanes kod kuce...

Zen Master 07:52 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

dali76
ima li volje da se Srbija protiv toga bori? Mislim ne deklarativno vec iskreno?
doktore mislio sam isto sto i ti, al pomenuti autoprevoznik nema monopol. Na svaki sat vremena idu autobusi iz Zajecara do Nisa.
Ljudi su jednostavno navikli na to, nema mnogo volje da se itko buni, jos gore nema volje u pol elite od koje bi promjene trebale stici.
Nazalost bio sam veci optimista dok sam situaciju pratio izdaleka. Boraveci u Srbiji dva puta ove godine , malo sam promjenio stav.

Tvoj opis stanja ovde je 1000% tačan ali zabluda je da ćemo se mi svojih problema rešiti ako udjemo u EU. Kada shvatimo sami kao nacija gde grešimo tek onda ćemo biti na dobom putu a na ovakav način nam ni 10 EU neće ni najmanje pomoći.
Primeri Bugarske i Rumunije su odlični upravo zato jer se radi o zemljama vrlo sličnog profila i istorijskog nasledja i malo toga će se promeniti u bilo kom smeru samim tim što mi težimo ka EU ili smo njen član. Posebno se to odnosi na nas gde će duboko ukorenjeni nacionalizam i konzervativnost nacije biti samo dodatno ojačani opsesivnom željom upravo EU i USA da se od Srbije napravi nova poražena Hitlerova Nemačka kriva za sva zla sveta, gde su svi drugi učesnici u tom bratskom klanju bili samo nemi posmatrači i žrtve.
Ali što prepametno reče Vinston Čerčil pre pola veka neće Englezi ovde živeti pa da se neko tamo ozbiljno brine

mikimedic 07:59 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

EU nisu promjene zakona EU je jednostavno nacin razmisljanja.

bojim se dali da upravo ovaj tvoj citat sublimira percepcije evropske unije u srbiji i sta ce nam ona doneti.

nece eu promeniti nacin razmisljanja. nacin razmisljanja (i posledicna bahatost) je zaista drugaciji u vecini clanica evropske unije ( ne u svim -- izlizani primer rumunije i bugarske), ali taj nacin razmisljanja nije rezultat ulaska u eu, vec dugotrajne izgradnje pravne drzave.

pravna drzava se ne gradi preko noci, i nece se izgraditi ni ulaskom u eu. jedno sa drugim cak sta vise nema nikakve veze.

pravna drzava nam je obecana petog oktobra, da bi onda svi koji su dali to obecanje radili apsolutno sve da ga prekrse -- upravo sa neverovatnim primerima bahatosti, setimo se nesudjenog ambasadora koji bi malo da bude gradonacelnik malo ambasador (hoce kaki nece kaki), do primera flagrantne bahatosti izbacivanja legalno izabranih poslanika iz parlamenta.

e onda sa istih adresa dobijamo poruku -- sve ce se promeniti -- i moj nacin razmisljanja i moja bahatost -- cim udjemo u eu.

nece. promenice se cim postanemo pravna drzava.
ako ima volje (i snage) za tako nesto.

da li nam treba tutor? mozda, to si ti rekao ali ja se sa tim ne slazem.
u svakom slucaju, eu nije niti moze niti zeli da bude tutor.
eu je skup trgovinskih ugovora i nista vise i ne treba je drugacije shvatati.

Zen Master 08:00 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

filvas
Molim odgovor, al da nije glup.

Verujte mi da i sam sebi postavljam to pitanje u proteklih godinu dana i kako vreme protiče sve manje imam bilo kakav smislen odgovor, posebno otkako je očigledno da nekog daljnjeg proširenja u skorije vreme jednostavano neće biti... Hrvatska, Island i kraj priče...
Vreme će pokazati da li smo mi koji se pitamo bili u pravu ili ovi drugi iz bezalternativne EU varijante

wukadin 08:15 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

Malo je vec bezveze da se EU pominje kao jedina instanca odakle dolaze sjajni-bajni standardi, ona prica "cak i ako ne udjemo".
Da, EU ima visoke standarde, ne sporim. Vecina toga, generciki, potice iz Evrope, zemalja i civilizacije Evrope. Medjutim, to mnogo sta su vec standardi celog sveta, recimo ako zelis pristup u WTO. A zasto ne bismo ponesto naucili recimo od Singapura?! Istina, ovo u EU nam je blize podneblje, ali ne u bas u svemu, i to nije apsolutna vrednost.
Mahanje "visokim EU standardima" ima nekoliko mana, odnosno opasnosti koje proizilaze.
Prvo (i mozda najmanji problem), sto bi nam bas svi ti standardi odgovarali? Recimo, mi smo imali rigoroznije propise za kolicinu konzervansa u soku. Pa smo mozda ublazili da bismo uvozili iz zemalja EU.
Drugo, uopste mi se ne svidja onaj trip, kao parlament usvaja po 5000 zakona na sednici. Ajde, ko se lozi na te stvari> Ako imate nesto u glavi, ispraznite to nesto od pojma EU (bilo kog pojma), pa recite sebi "parlament je doneo 5000 zakona za jedno zasedanje". Jeste li u stanju da ubedite sebe kako je to dobro? Mislite da je neko procitao za sta je glasao, sve i da su nam Hrvati poslali najbolji moguci prevod...
Najzad, verovatno i najgore. Evropska frazeologija - idealan izgovor za nerad drzavnih organa! Integrisemo, prospemo jos par lepih fraza. I nema odgovornosti. Verovatno je tako bilo i u Bugarskoj.
Dakle, kao zakljucak - kad pricate o standardima (zivljenja i upravljanja drzavom) manite malo te geografsko-ideoloske odrednice. Recite ukratko sta tacno definisu ti standardi, pa ako ih treba sprovesti, neka...

mikimedic 08:18 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

kad pricate o standardima (zivljenja i upravljanja drzavom) manite malo te geografsko-ideoloske odrednice. Recite ukratko sta tacno definisu ti standardi, pa ako ih treba sprovesti, neka...

dragan7557 08:40 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

da radikalno smanji broj penzionera. I to što pre!

Vešanjem, nabijanjem na kolac, streljanjem i sl.

Onim koji su protiv ove "humanosti" isčupati prljave jezičine a ostalim koji slušaju brljotine o zaštiti penzionera, odseći uši, shodno tome onim koji ovo gledaju sa neopravdanim zgražavanjem iskopati oči.

Naravno "mere" masovnog saniranja penzionerske populacije promovisati na
na svim nivoima.

Fizičke ostatke penzionerske populacije reciklirati u komercijalne produkte za ishranu, po jevtinijim cenama.

Naravno masovnu primenu mera smo videli u prošlosti, pa je i ovom prilikom poželjna primena "svetle tradicije."

Da penzioneri ne služe ama baš ničemu je jasno kao dan, a društvo treba i mora da se oslobodi ovog nepotrebnog balasta.

Nije mi jasno šta još treba da se desi da pojedini ljudi sa ovog bloga počnu da koriste um, ako ga imaju?

cerski

jacquesmayol 08:45 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

A možda bi mogli i ovo da koristimo kao pozitivan primer (prvi put postavljam link pa se nadam da će raditi)?

Milan Karagaća 10:40 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

Nije mi jasno šta još treba da se desi da pojedini ljudi sa ovog bloga počnu da koriste um, ako ga imaju?

Nije ni njima jasno, a neki očito misle da su malo-umniji što se iz njihovih komentara i vidi.

Milan Karagaća 10:41 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

A možda bi mogli i ovo da koristimo kao pozitivan primer (prvi put postavljam link pa se nadam da će raditi)?

Šta je pisac hteo da kaže?

wukadin 11:13 18.08.2010

Re: Zasto Srbija treba da udje u EU?

Je li mozda sad jasnije

Jedan od zvanicnika EU/NATO izneo je sta je po njemu bio pavi razlog agresije na Srbiju. Nije to bila "humanitarna kratstrofa", niti zelja da se ostvare albanski nacionalni ciljevi. Po njemu je razlog bilo Milosevicevo ne prihvatanje ekonomskog sistema koji nam je kasnije nametnut.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Milan Karagaća

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi