PISMO IZ BRISELA: ŠTA JE EVROPSKA UNIJA

Gost autor Sentinel 26

Evropska unija je najveća regionalna organizacija na planeti ,veoma ozbiljna i složena organizacija koja ima  stvarnu moć. Čine je 27 zemalja, 3,9 miliona  Km², oko 486 miliona gradjana, kao jedinstvena po teritoriji na 7-om mestu, a po stanovništvu na trećem mjestu u svijetu.

Priče o  skorom ili kasnijem raspadu EU nemaju nikakvog realnog osnova i ostaće samo nečiji prošli ili sadašnji pusti snovi i budući deo opusa terazijske “naučne” discipline poznate pod imenom babologija.

Dakle, umjesto kukanja i moljakanja za protekciju (a radi opstanka na vlasti ) bolje je odmah prionuti na posao sa reformama,  koje su veoma obimne i teške.

Gradjanima saopštiti “cijelu” istinu bez uljepšavanja.

Sastavni dio toga je i da se građani edukuju o EU, njenim institucijama i funkcionisanju, umesto da im se serviraju ideološke floskule o tome kako će namu EU teći med i mlijeko ili kako će nas EU porobiti i eksploatisati. Svakako treba građanima reći i da je EU do sada u Srbiju uložila  dve milijarde evra bespovratne pomoći (od ukupno 4,5 milijarde evra međunarodne pomoći) i najavila još 1 milijardu evra za narednih pet godina.

Dakle – idemo redom.

Nastanak- istorijat  ( i ugovori)  :

1)      Pariz , 18. April 1951.

2)      Rimski ugovor,  25. Mart 1957.  (EEZ )

3)      Mastrihtski ugovor,  07. Februar 1992. (današnji naziv EU )

4)      Lisabonski sporazum,  13. Decembar 2007.

 1952 - 1958 - EZ za ugalj i čelik - 6 evropskih zemalja :

-         Holandija, Belgija, Luksemburg, Francuska, Nemačka, Italija.

 1973.g. - Pristupaju : Republika Irska, Velika Britanija i Danska.

1981.g. - Grčka

1986.g. - Španija i Portugalija

1995.g. - Švedska, Finska i Austrija

2004.g. - Slovenija, Estonija, Latvija, Litvanija, Poljska, Češka, Slovačka, Madjarska,

                Malta i Kipar.

2007.g. - Bugarska i Rumunija.

Institucije :

- Veće Evropske unije ili Veće ministara Evropske unije, broji 27 članova (ukupno), ima predsednika i 5 potpredsednika. Čine ga ministri inostranih poslova svih članica EU. Sedište Veća je u Briselu. Ovo veće je više  de facto institucija EU, zovu ga „samit na vrhu“ i „samit šefova država ili vlada“. U njegovom radu obavezno učestvuje i predsjednik Evropske komisije.

Evropska komisija - predstavlja Uniju i štiti njene interese, takodje ima 27 članova (ukupno),  predsednika i 5 potpredsednika.

S a s t a v :

Žoze Manuel Barozo (Portugal) – predsjednik Evropske komisije,

Ketrin Ešton (Velika Britanija) – potpredsjednica Evropske komisije i šef diplomatije,

Mišel Barnije (Francuska) – komesar za trgovinu,

Hoakin Almunija (Španija) – komesar za konkurenciju,

Oli Ren (Finska) – komesar za ekonomska i finansijska pitanja,

Karel de Guht (Belgija) – komesar za trgovinu,

Ginter Otinger (Njemačka) – komesar za energiju,

Dačian Čiolos (Rumunija) – komesar za poljoprivredu,

Janez Potočnik (Slovenija) – komesar za životnu sredinu,

Laslo Andor (Mađarska) – komesar za socijalna pitanja,

Januš Levandovski (Poljska) - komesar za budžet,

Štefan File (Češka Republika) – komesar za proširenje,

Vivien Reding (Luksemburg) – komesar za pravosudje i osnovna prava,

Maria Damanaki (Grčka) – komesar za pomorska pitanja i ribarstavo,

Johanes Han (Austrija) – komesar za regionalnu politiku,

Koni Hedegard (Danska) – komesar za klimatske akcije,

Mair Gohan Kuin (Irska Republika) - komesar za istraživanja i inovacije,

Sim Kalas (Estonija) – komesar za transport,

Džon Dali (Malta) – komesar za zdravstvo i potrošačku politiku,

Kristalina Georgieva (Bugarska) – komesar za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i reagovanje u kriznim situacijama,

Nelie Kros (Holandija) – komesar za digitalnu agendu,

Andris Piebalgs (Letonija) – komesar za razvoj,

Sesilija Maltrsom (Švedska) – komesar za unutrašnja pitanja,

Antonio Tajani (Italija) – komesar za industriju i preduzetništvo,

Algirdas Semeta (Litvanija) – komesar za oporezivanja, carinsku uniju i borbu protiv prevara,

Maros Šefkovič (Slovačka) – komesar za međuinstitucionalne odnose i upravu i

Androula Vasiliou (Kipar) – komesar za prosvjetu, kulturu, višejezičnost i omladinu.

Evropski parlament - predstavničko telo gradjana EU, broji 785 članova. Sjedište Evropskog parlamenta je u Strazburu, ali se zasjedanja održavaju i u Briselu. Ovaj Parlament ima Sekretarijat koji se nalazi u Luksemburgu.

Evropski sud pravde (uključuje i Prvostepeni sud ). Jedini organ koji je ovlašćen da tumači osnivačke akte i ugovore EU.  Nadležan je za sporove po tužbama država članica i gradjana čija su prava povredjena nekom odlukom bilo kojeg tela EU. Sjedište ovog Suda je u Luksemburgu.

Druga tela :

-         Revizorski sud  (od 1977): Kontrola prihoda i rashoda EU, dodela budžetskih sredstava.

-         Evropski zaštitnik za ljudska prava

-         Evropski  poverenik za zaštitu ličnih podataka

 Savetodavna tela:

-         Privredni i socijalni odbor - ima 317 članova.

-         Odbor regija - članovi se delegiraju iz regionalnih i lokalnih vlasti članica EU.

 Finansijska tela :

- Evropska centralna banka

- Evropska investiciona banka, i

- Evropska banka za obnovu i razvoj.

 Medjuinstitucionalni organi :

-         Ured za službene publikacije EU

-         Evropski ured za izbor osoblja

-         Evropska upravna škola

 Specijalizovane agencije :

- Europol,

- Evropska agencija za životnu sredinu,

- Evropska vazduhoplovna agencija,

-  ….….  itd.

 Lisabonski sporazum

Stupio na snagu 01.12.2009.godine, prethodno je ratifikovan u svih 27 članica.

Nastao je kao zamjena za ustav EU koji nije prošao na referendumu u Holandiji i Francuskoj.

Razlog za dugotrajniji otpor verifikaciji ovog sporazuma je mišljenje da su njime velika ovlašćenja država članica prenesena na EU, tj. visok nivo centralizacije (?)..

Sada postoje neke oblasti u kojima više ne postoji  pravo veta.

Na primer :

-         izdvajanje urgentne pomoći,

-         borba protiv klimatskih promena,

-         bezbednost izvora energije.

 Konsenzus ostaje za :

-         poreske stope,

-         spoljnu politika,

-         odbranu,

-         socijaslnu zaštitu.

Noviteti :

-         Mandat predsedavajućeg je 2,5 godine,

-         Povećana su ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu politiku.

 Prvi predsednik EU : Herman van Rompuy 

Visoki predstavnik za spoljnu politiku : baronesa Ketrin Ešton (Baroness Catherine  Margaret Ashton (zamenila Havijera Solanu ).

U skladu sa Madridskim sporazumom formirana je diplomatska služba EU sa sjedištem u Briselu čiju je organizacionu strukturu potvrdio parlament EU u Strazburu..

 Jačanje federalnog ustrojstva 

EU važi za  najmoćniju regionalnu svetsku organizaciju.

Ima i elemenata federacije i konfederacije ali ni jedna od ovih nema ni blizu pun kapacitet.

Na jednom od poslednjih Samita lidera (Veću EU ) postignut je dogovor i od Evropske komisije zatraženo da odmah pripremi studiju o izvodljivosti za uvodjenje globalnog poreza na finansijske transakcije unutar EU. 

To je svakako dokaz jačanja federalizma. Neke članice po svoj prilici neće ni da čekaju tu studiju već hoće samostalno da krenu u tu akciju.

 Raspored (razmeštaj) agencija EZ u državama članicama :

Austrija :

Evropska agencija za osnovno pravo (FRA)

Belgija :

Izvršna agencija za školovanje, audiovizuelno područje i kulturu (EACEA)

Evropska agencija za odbranu (EDA).

Evropski nadzorni organ za GNSS (GSA)

Izvršna agencija za konkurentnost i inovativnost (EACI)

Izvršna agencija za istraživanje(REA).

Izvršna agencija Evropskoga istraživačkog Saveta (ERC)

Izvršna agencija za sveevropsku saobraćajnu mrežu (TEN-TEA)

Danska :

Evropska agencija za okolinu (EEA)

Finska :

Evropska agencija za hemikalije (ECHA)

Francuska :

Ured zajednice za biljne sorte (CPVO)

Evropska železniška agencija (ERA)

Institut Evropske zajednice za bezbednosne studije (ISS)

Grčka :

Evropski centar za razvoj profesionalnoga ospobljavanja (Cedefop) 

Evropska agencija za bezbednost mreže informacija (ENISA)

Irska :

Evropska fondacija za unapredjenje radnih odnosa (EUROFOUND)

Italija :

Evropska agencija za bezbednu hranu (EFSA)

Evropska fondacija za osposobljavanje (ETF)

Litva :

Evropski institut za jednakost izmedju polova (u pripremi)

Luksemburg :

Prevodilački centar za organe Evropske Unije (Cdt)

Izvršna agencija za zdravlje i potrošače (EAHC).

Madjarska :

Evropski institut za istraživanje i tehnologiju (EIT)

Njemačka :

Evropska agencija za bezbednost u avijaciji (EASA)

Holandija ( Nizozemska ) :

Ured za evropsku pravosudnu saradnju (EUROJUST)

Evropski policiski ured (EUROPOL)

Poljska :

Evropska agencija za upravljanje i operativnu saradnju na spoljnim granicama država članica

(FRONTEX)

Portugalija :

Evropski centar za praćenje droga i  zavisnosti od droga (MCDDA)

Evrropska agencija za pomorsku bezbednost  (EMSA)

Španija :

Agencija zajednice za nadzor  ribolova (CFCA)

Ured za harmonizaciju na unutrašnjem tržištu EU (marke i modeli) –UHNT(OHIM)

Evropska agencija za zravstvenu bezbednost na radu (OSHA)

Evropsko zajedničko preduzeće  za ITER i razvoj fuzijske energije

Satelitski centar Evropske unije (EUSC)

Švedska :

Evropski centar za sprečavanje i savladjivanje bolesti (ECDC)

Velika Britanija (UK) :

Evropska agencija za lekove (EMEA)

Evropska policijska akademija (CEPOL)

Procedura pristupanja :

 =>  Potpisivanje SSP-a

=>  Primena trgovinskog sporazuma  i SSP-a  i  provera primene SSP-a

=>  Ratifikacija SSP (početak )

=>  Podnošenje kandidature (apliciranje za članstvo ) 

=>  Dobijanje upitnika

=>  Odgovor na upitnik

=>  Ocenjivanje upitnika

=>  Odgovor na dopunska pitanja  i dopunska pojašnjenja

=>  Ratifikacija  SSP ( završetak )

=>  Razmatranje kandidature i odobrenje statusa kandidata 

=>  Pregovori, ugovori i provera ispunjenosti svih uslova ( poglavlja ) pojedinačno.

=>  Odluka o prijemu u EU i odredjivanje datuma stupanja odluke na snagu

=>  Formalno stupanje u članstvo, predstavnici zauzimaju svoja mesta u organima EU.

- Trenutno se sa Hrvatskom vode  ubrzani pregovori o zatvaranju velikog broja poglavlja, okončano je više od polovine. Do skoro bilo zatvoreno 20, otvoreno još 13 ali sada su  otvorena i preostala dva, tako da više nema nijedne spoljašnje „smetnje“ da ih blokira. Sad sve zavisi od njih samih. I volan i menjač brzine su u njihovim rukama.

 - Islandu odobrena kandidatura, a EK je odobrila početak pristupnih pregovora. Očekuje se da će pregovori trajati od 12 do 18 mjeseci,  da će „zatvaranje“ pojedinih poglavlja ići brže i da će Island  odmah poslije Hrvatske ili zajedno sa njom biti primljen u članstvo.

Najteži pregovori se očekuju u vezi spornog  ribolova i bankarskih dugova.  Svi islandski zakoni će takodje biti detaljno pretreseni.

Islandu medjutim predstoji i obavezan referendum jer su se oni ranije izjašnjavali protiv pristupanja EU. Poslije svega što se tamo dogodilo, finansijski krah pa  predaja kandidature od strane vlade i raspoloženje se promijenilo, pa se očekuje pozitivan odgovor.

 - Turska - započeti pretpristupni pregovori za 13 poglavlja, do sada zatvoreno jedno.

- Makedonija je dobila status kandidata ali su pristupni pregovori  potpuno blokirani zbog spora sa Grčkom oko imena. Mislim da se EU ne ponaša korektno u ovom  čisto političkom sporu. Ostale balkanske države se po ovom pitanju drže neutralno osim Srbije koja je (potpuno nepotrebno) javno stala na stranu Grčke sa obrazloženjem koje ne priliči ozbiljnim državama.

 - Crna Gora odgovorila na Upitnik i dodatna pitanja i čeka ocenjivanje istog  i dodjelu statusa kandidata (poslije 10. novembra ).  Pošto su sve članice EU ratifikovale SSP isti je stupio na snagu  01.maja 2010.godine.

 - Albanija aplicirala za članstvo, odgovorila na  upitnik, čeka mišljenje o kandidaturi.

 - Srbija podnela aplikaciju za članstvo, deblokirana ratifikacija SSP. Proces ratifikacije započeo.  Trenutno se na EU vrši pritisak i lobiranje za dobijanje  Upitnika.

Izrada odgovora na tudje (komšijske ) upitnike neće ubrzati dobijanje upitnika, Srbija će svakako dobiti novi upitnik sa puno različitih ali i puno novih pitanja, izvestan broj  će  direktno ili indirektno biti povezan sa odnosima Srbije sa Kosovom.

Ipak od  tog  Djelićevog  poteza ima i koristi, ekipa se uvježbava posebno u prevodjenju jer je to težak posao koliko i sama izrada odgovora.

- BiH i Kosovo još nemaju SSP ali su oba u fazi čekanja na odobrenje EK (izrade ? ).

 Poglavlja za pregovore o pristupanju sa  kandidatima :

1.      Sloboda kretanja roba

2.      Sloboda kretanja radnika

3.      Pravo poslovnog nastana i sloboda pružanja usluga

4.      Sloboda kretanja kapitala

5.      Javne nabavke

6.      Pravo trgovačkih društava

7.      Pravo intelektualnog vlasništva

8.      Tržišna politika

9.      Finansijske usluge

10.  Informacijsko društvo i mediji

11.  Poljoprivreda i ruralni razvitak

12.  Sigurnost hrane, veterinarstvo i fitosanitarni nadzor

13.  Ribarstvo

14.  Saobraćajna politika

15.  Energetika

16.  Porezi

17.  Ekonomska i monetarna unija

18.  Statistika

19.  Socijalna politika i zapošljavanje

20.  Preduzetništvo i industrijska politika

21.  Trans-evropske mreže

22.  Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata

23.  Pravosuđe i temeljna ljudska prava

24.  Pravda, sloboda i bezbjednost

25.  Nauka i istraživanje

26.  Obrazovanje i kultura

27.  Okolina

28.  Zaštita potrošača i zdravlja

29.  Carinska unija

30.  Spoljni  odnosi

31.  Spoljna, bezbjednosna i odbrambena politika

32.  Finansijski nadzor

33.  Finansijske i proračunske odredbe

34.  Institucije

35.  Ostala pitanja

Poglavlje sa kojim sve balkanske zemlje imaju najveće probleme jeste br. 23, mada ni ostala niijesu za zanemarivanje.

Ocjenjivanje upitnika nema za svrhu da procjeni da li je neko dostigao nivo koji se traži u poglavljima već trenutno stanje i sposobnost  kandidata da se  stigne do standarda koji se traže u pojedinim poglavljima.

Ne treba očekivati (već je rečeno ) nikakav popust kakav su dobile Rumunija i Bugarska,

jer oni su se zbog tog  “popusta” brzo i javno pokajali.

Meni je to “kajanje” neuvjerljivo, jer ni  5% stanivnika  Balkana ne bi mogli ubijediti da

nijesu znali pravo stanje u tim zemljama i šta  se  moglo očekivati. Sada  ih kažnjavanju.

Ubrzana procedura koja se primijenjuje  prema Islandu  nije “podobna” za Balkan.

Ne znam ko je prvi lansirao priču o navodnom usporavanju proširenja EU poslije Hrvatske, ako je to uradio neko iz EU, bilo je nepotrebno jer balkanske zemlje same usporavaju svoje kretanje prema EU.  Brojna deklarativna izjašnjavanja i zaklinjanja su lijepa za slušanje ali se ne računaju, ne ulaze u protokol i arhivu.

Umjesto kukanja i moljakanja za protekciju (a radi opstanka na vlasti ) bolje je odmah prionuti na posao sa reformama,  koje su veoma obimne i teške.

Gradjanima saopštiti “cijelu” istinu bez uljepšavanja.

Ekonomske krize se ne javljaju prvi put.

Finansijska nedisciplina pojedinih zemalja takodje nije ništa novo niti iznenadjujuće, toga je bilo i prije (u manjem obimu ), ima je sada  a biće i ubuduće, samo je pitanje ko plaća ceh.

Pozdrav iz Brisela

Preveo i priredio bivši  bloger B92  Sentinel26.