Zašto smo tako uspešni?

noboole

na kraj nauke itd.

Saša Zorkić

1. Tačno, ima svega nekih 4% površine planeta na kojoj čovek može trajno i normalno (bez specijlanih pomagala) da živi.

jinks

Prosto toliko je stravično jakih prirodnih sila moralo da dođe u neku ravnotežu da bi se na jednom malom prostoru (gledano u odnosu na samu planetu a i šire), jednom najužem mogućem pojasu atmosfere stvorili i postojali uslovi za život

Nije to proizvod slucajnosti vec evolucije

docsumann

Nije to proizvod slucajnosti vec evolucije

Otkud evolucija i zašto ?

Pa dosla od Boga, zar nisi slusao Ljiljanu Colic?

docsumann

Pa dosla od Boga, zar nisi slusao Ljiljanu Colic?

Ne

Saša Zorkić

S toga se procenat povrsine zemlje bez ikakvog biljnog i zivotinjskog sveta moze porediti sa tih 4% koje je Sasa pogresno naveo.

Hm, da li smo se razumeli? Napisao sam da ima svega nekih 4% površine planete na kojoj čovek može trajno i normalno (bez specijlanih pomagala) da živi.

Dakle, kada se oduzmu mora, okeani i druge velike vode na i u kojima čovek bez spec. opreme ne može trajno da živi, zatim, visoke planine, pustinje, polovi itd. itd. onda ostane oko 4%, zar ne?

Saša Zorkić

Uf, pa ne znam ja toliko da računam. Ako je Brajson pogrešio onda sam i ja (str. 241)

Ljiljana Colic [on Darwinism]: is a theory as dogmatic as the one which says God created the first man. (interview in Glas Javnosti)

Hm, da li smo se razumeli? Napisao sam da ima svega nekih 4% površine planete na kojoj čovek može trajno i normalno (bez specijlanih pomagala) da živi.

Dakle, kada se oduzmu mora, okeani i druge velike vode na i u kojima čovek bez spec. opreme ne može trajno da živi, zatim, visoke planine, pustinje, polovi itd. itd. onda ostane oko 4%, zar ne?



Ne znam odakle ti podatak ali je ocigledno netacan. Povrsina zemlje je 510 miliona kilometar kvadratnih. 4% od toga je 20.5 miliona km2. Samo megalopolisi na zemlji zauzimaju vecu povrsinu (istocna obala Kine, istocna i zapadna obala SAD-a, priobalni pojas Indije, Evropa severo-zapadno od Alpa.
Stavise, 10% zemljine povrsine (50 milion km2) ima gustinu naseljenosti vecu od 100 stanovnika po km2. To mu dodje 5 milijardi ljudi. Preostalih 2 milijarde zivi u oblastima manje gustine naseljenosti. :)
Tekst ti je super, ali neke stvari treba podvrgnuti pod prismotru makar zdravog razuma pre objavljivanja .

Covek u belom

Wrong. Nije to proizvod slucajnosti vec evolucije. Biljke i zivotinje su se prilagodile i prilagodjavaju se okolini, ne obrnuto.

nsarski

Hm, da li smo se razumeli? Napisao sam da ima svega nekih 4% površine planete na kojoj čovek može trajno i normalno (bez specijlanih pomagala) da živi.

Dakle, kada se oduzmu mora, okeani i druge velike vode na i u kojima čovek bez spec. opreme ne može trajno da živi, zatim, visoke planine, pustinje, polovi itd. itd. onda ostane oko 4%, zar ne?



Ne znam odakle ti podatak ali je ocigledno netacan. Povrsina zemlje je 510 miliona kilometar kvadratnih. 4% od toga je 20.5 miliona km2. Samo megalopolisi na zemlji zauzimaju vecu povrsinu (istocna obala Kine, istocna i zapadna obala SAD-a, priobalni pojas Indije, Evropa severo-zapadno od Alpa.
Stavise, 10% zemljine povrsine (50 milion km2) ima gustinu naseljenosti vecu od 100 stanovnika po km2. To mu dodje 5 milijardi ljudi. Preostalih 2 milijarde zivi u oblastima manje gustine naseljenosti. :)
Tekst ti je super, ali neke stvari treba podvrgnuti pod prismotru makar zdravog razuma pre objavljivanja .

Ako se pod "specijalnim pomagalima" podrazumeva i vatra (koja je ljudski izum), onda bi broj 4% mogao da bude tacan. Naime, bez vatre covek ne bi opstao u, na primer, Torontu ili Cikagu - tu zimi moze da bude veoma hladno. Bangkok i Bombaj su OK, ali Moskva nije, itd.

jinks

Da, ali po toj logici bi moglo da se kaze da je nekakav oblik zivota mogao da nastane i da se prilagodi uslovima zivota i na drugim planetama, a to se, bar koliko je za sada poznato, nije nigde desilo, izuzev na Zemlji.

Znaci da je ipak potrebno da se stvori neka jako fina ravnoteza na planeti, kako bi na njoj mogao da nastane zivot.

Ali da se manemo toga. Kad je reč o tehnologiji, tu su već kritičari slobodniji i vrlo lako će reći nešto kao: „ta tehnologija će nam doći glave!". Naravno da ti koji tako govore zapravo ne razumeju tahnologiju. Oni samo instiktivno zauzimaju odbramben stav prema njoj. To je i normalno, jer čovek je opstao na sopstvenom strahu i oprezu.

Kazezoze

Ali da se manemo toga. Kad je reč o tehnologiji, tu su već kritičari slobodniji i vrlo lako će reći nešto kao: „ta tehnologija će nam doći glave!". Naravno da ti koji tako govore zapravo ne razumeju tahnologiju. Oni samo instiktivno zauzimaju odbramben stav prema njoj. To je i normalno, jer čovek je opstao na sopstvenom strahu i oprezu.

ja mislim da nam nece tehnologija kao tehnologija doci glave, nego pogresan princip na kojem je ta tehnologija bazirana. naime sva energija na kojem se bazira ova tehnoloska civilizacija je nastala kroz eksploziju. zato smo i ovisni o nafti jer sve sto se pokrece vrsi proces sagorevanja. planeta nam se uzarila od silnog gorenja.
kada ljudska svest bude dovoljno razvijena da to shvati i tehnologiju baziranu na eksploziji zameni za tehnologiju baziranu na impulziji, tada ce i ovaj tvoj tekast imati smisla. do tada uronimo u svet sarene laze i sanjajmo kako nam je lepo.

Na kraju...

i kakva crna implozija?

jednim laganim pritiskom na ENTER, iz topline svoje kancelarije, dok nam gola ciber treba ceska j..., u stanju smo da pobijemo neprijatelja koliko u tom trenutku pozelimo

seceranac

sta se bre uzarilo, planeta je bivala i mnogo mnogo toplija nego sada?

i kakva crna implozija?

U zadnje dve decenije male kompjuterske diskete su sasvim zamenjene sa CD, a ovi sa DVD, koji će uskoro biti zamenjeni sa nečim drugim. Moći računara su ekstremno povećane. Pre 15 godina jedan gigabajt na računaru je bio naučna fantastika. Danas imate po deset i više GB na privesku za ključeve. Internet pre 20 godina je bio ideja, a danas se preko njega prenose sve važne vesti i to pre nego što se one objave putem štampanih medija i preko TV. Preko Interneta smo svi u nekoj vezi, što je bilo nezamislivo u prošlom veku. Društvene Internet veze bujaju. Do pre desetak godina one nisu postojale, a sada postaju glani izvor velikog broja informacija. Koliko je informacija važna neću ovog puta ni pominjati.

Zatim, analogna fotografija je u nekoliko godina izbrisana iz upotrebe. 150 godina je vladala svetom, da bi za nekih manje od 20 godina bila totalno izbačena iz upotrebe.

Dalje, milioni knjiga, stotine hiljada pesama od Skarlatija do Ledi Gage, desetine hiljada filmova itd. postali su dostupni svima koji imaju makar i skromnu vezu s Internetom. Zatim, potpuno nov prikaz informacija kombinacijom teksta, slike i video zapisa. Dalje, brojni servisi koji vam omogućavaju da od kuće, bez čekanja na red, bez plaćanja nekih obrazaca i sl. naručite, platite, prodate, dobijete na uvid, saopštite itd. itd.

Mobilni telefoni kod kojih je najbeznačajnija funkcija telefoniranje. Ti telefoni mogu da prave dokumente, šalju ih, korespondiraju sa brojnim bazama podataka, da uključuju klima uređaje u vašem stanu, pokreću aplikacije na TV, da vam pružaju informacije o vremenu, stanju na berzi, prikazuju vam filmove, trejlere, zabavljaju vas, računaju za vas, bude vas, uspavljuju, podsećaju, saopštavaju vam tačne i vrlo precizne koordinate o tome gde se nalazite, gde se nalazi osoba s kojom ste povezani itd. nemoguće je nabrojati dostignuća novih tehnologija. A to je tek početak.

NAUKA, TEHNOLOGIJA

Živimo u fantastičnom dobu. Razvoj nauke i tehnologije je toliko snažan, prodori u tajne sveta i osvajanje znanja su takvi da pucaju naše veze sa prethodnim generacijama ljudi. Čovek desetog veka bi mogao da shvati i razume čoveka 15-og, ali čovek 15-tog više ne bi razumeo čoveka 20-otg. Zapravo poslednje decenije nas odvajaju i od ljudi s početka prošlog veka. Kako bi ste, na primer, čoveku iz 1910-te objasnili SMS? Ili recimo neku TV seriju, npr. Lost ili Fojlov rat. Na početku prošlog veka radio jedva da je pronađen, a televizori će početi da se proizvode na komercijalnoj osnovi tek kasnih 30-tih godina.