Moja gošća je: razmisljam
Uživajte u ovoj priči .
Огледало је тог дана као и обично било врло искрено када је стала пред њега и загледала се у свој одраз који јој се у том тренутку допадао мање него икада. То је био прећутни договор – да се не лажу. Могла је да рачуна на то да ће јој указати без трунке повлађивања на све њене недостатке којих није било мало и којих је и без његове помоћи била горко свесна. Огледалу је опет било сасвим јасно да јој се не свиђа његов китњаст и претеран рам од месинга, али је такође знало да воли његов овални облик, а нарочито посвету на његовој полеђини...Таман је хтела да одустане од даљег посматрања, када јој је у очи упала непријатна белина зида изнад комоде од светлог дрвета која јој је извиривала иза леђа. На тренутак се забавила размишљањем о томе како је бесциљно када се нешто зове фијока или ладлица и како то не говори баш ништа о намени и како је чудно да за тако корисну ствар за одлагање тричарија и ситница не постоји нека много занимљивија реч...Врхом домалог прста је наместила наочаре на носу не би ли се ослободила случајних токова мисли и усредсредила на нешто збиља битно, када је схватила да је крајње време да направи велико спремање. Још зерицу неодлучна, окренула се на пети и села на под непријатно свесна да јој лево колено по ко зна који пут одбија послушност. Решена да га игнорише(дешавало се по некад да такво понашање и упали) почела је да отвара ладлице и њихову садржину истреса око себе.
Била је затечена количином ствари које су изгубиле свако значење и смисао. Још увек су имале имена, могуће чак и некакав контекст који је избледео и деформисао се до непрепознатљивости, али је из њих избијала празнина. Овлаш зачуђена сопственим недостатком сентименталности, побацала их је у велику картонску кутију коју је прелепила селотејпом и написала дебелим црним маркером напомену ЗА БАЦАЊЕ. Слутила је да ће се касније кајати, али је тог тренутка одбијала сваку могућност да о томе озбиљније размисли. Човека који је седео у шареној хладовини на зидићу испред продавнице са очигледним напором сричући наслове у новинама док је немушто уснама обликовао речи слог по слог видно се напрежући да докона садржај на који се толико усредсредио да је заборавио на отворену флашу пива крај себе пажљиво је умотала у страницу часописа са пуно слика и мало текста, не би ли му како олакшала. Своју опчињеност његовом упорношћу прикачила је на празан зид чиодом са великом смеђом главом. Дим прве цигарете задао јој је муке. Никако није успевала да га улови у малену руком осликану бочицу са плутеним затварачем. Расплињавао се и лелујао у танким праменовима око ње све док није решила да га заборави. Напречац се примирио и склупчао на дну стакленцета. Благу вртоглавицу коју је осећала повлачећи га док је седела на усамљеној стени изнад вароши причврстила је најобичнијом прибадачом.
Тренутак у коме јој је сасвим непозната жена при кратком и по њу ни мало пријатном сусрету након краћег разговора рекла како је блага особа и тиме је и не знајући одредила за нека будућа делања (упитаност је остала да виси у ваздуху, а наследила ју је непрекидна тежња) је спустила на белу чипкану марамицу чије је крајеве затим везала у бошчицу. На своју затеченост и захвалност потрошила је три зелене чиоде. Облик сопствених стопла на степеништу Гимназије готово се стопио са одјеком корака по Старом мосту. Иако је знала да је поређење готово непристојно сећање на од многих корачања углачан, излизан и улегнут камен изазивало је исти трептај страхопоштовања. Зато их је скупа убацила у платнену врећицу са мирисним травама импулсивно призвавши и дух Страдуна. Плавим прибадачама окачила је жамор у ходницима, смарагд Неретве и сечиво галебовог крика.
У давно неважећу повластицу смејући се је завукла девојчурка коме је у руци остала шипка на задњој платформи расходованог зеленог градског аутобуса и који је рекао сапутници : ,, Молим те, држи је сад ти, јер ја на овој станици морам да сиђем.'' За њену збуњеност је одабрала чиоду пурпурне главице. Мајстора који је чучао пред неком аутолимарском радњом ослоњен на сопствене пете, онако како то чине надничари код Вука, загледан у празно, са цигаретом која му је догоревала у углу усана и руку бесциљно опуштених поред спеченог тела спустила је у употребљену папирну кесу. Свој утисак безнадности који је изазвао у њој прибола је прибадачом без главе. Ходник мусавог вагона на повратку са мора у коме је рецитовање Душкових стихова крај широм отвореног прозора кроз који се још осећао мирис лаванде и борова сасвим ненадано прерасло у вишегодишње пријатељство прво је очистила од накнадних ружних догађаја, а затим га увила у лист школске свеске на квадратиће исписан некада омиљеним цитатима. За једно име и пар добрих вибрација изабрала је румено жуту чиоду. Доброћудну грдњу рибара староседеоца који ју је ухватио негде на пола пута између Столива и Пераста док је покушавала да преплива на другу страну залива и својим чамцем је вратио на плажу са које је кренула све време гунђајући себи у браду ћушнула је у најмању шкољку коју је успела да нађе. Једна сребрна прибадача била је довољна да придржи мрешкање воде око прамца разбијено у танку пену.
Радосно усамљене и бесциљне шетње у ноћима првих снегова које је толико волела ушушкала је у суптилну јапанску салвету из своје давно заборављене збирке. Спустила је ту и све облике пахуља спрам светлог зимског неба и чудесан мирис хлеба из зажарених пећи градске пекаре. Додала је и меку тишину заспалих улица и мешкољење уснулих врабаца у голим гранама. За трагове заборављене у целцу и слова са врха штапа којим је исписивала неко тада страховито битно име искористила је белу чиоду. Згрануто и самоуверено предавање продавачице у једној продавници обуће о томе како није лепо да мушком детету тепа Милице и како се то не ради и како није у реду и све нешто у том смислу згужвала је у спортску страну јучерашњих новина из чисте пакости. У своју запитаност да ли тај тренутак уопште треба да оставља одлучно је забола наранџасту прибадачу. Укус ораховог ликера који је лизуцкала читаве вечери на једној рођенданској журци где су сви по мало били заљубљени, али је та заљубљеност била безнадна јер су се симпатије међусобно мимоилазиле сложила је поред горчине цигарете којој је припалила филтер затечена сличном ситуацијом неколико година касније у офуцану везену табакеру од црвене коже. Одабрала је ружичасту чиоду да би о зид окачила неутемељену причу како је тих вечери у ствари била пијана.
Праскозорје над Скадарским језером распуклим од цветова локвања и ветра у коврџавим трстикама сместила је у искоришћену повратну возну карту са резервацијом заједно са пуним месецом у измаглици која је око њега меко осликала две округле, по мало разливене дуге. Спокојну површину воде искористила је као позадину за тешко крило ноћи. Све је причврстила голубије сивом прибадачом. Златну рибицу са самоубилачким намерама која је упорно сваки пут када би јој мењала воду у акваријуму искакала из тегле и завлачила се под машину за прање веша спаковала је у по мало згужван станиол од чоколаде са лешницима и сувим грожђем. Свој лов на њу и страх да је једнном приликом неће ухватити на време закачила је двема модрим прибадачама.
Изненада је осетила умор. Колено јој је јасно ставило до знања да му не прија њено седење на поду. Невољно је у једну празну фијоку потрпала неразврстане тричарије, а у остале на брзину сложила оно што је успела да спакује и са напором устала. Док је излазећи из собе затварала врата, онако у полуокрету, уочила је да чиоде на зиду обликују велики шарени упитник.
Blogovi autora
- Golub i golupčići (8)
- DUH (10)
- Strasne stvari (20)
- Put u Stari Slankamen (39)
- Lastavice i vrapci (24)
- Duda (20)
- Damsko ogledalo (10)
- O sopstvu (15)
- Svemirske koordinate ljubavi (22)
- Jutro sa unukom (22)
- Nežno raskrčivanje (11)
- Radim sve što se vama ne mili… (33)
- Ponoćna klupa (18)
- Devojčice u belim haljinama (18)
- Bol (16)
- Vetar, kerovi, džordževi...u sumračje i svitanje (16)
- JOVANA (63)
- Štrafta (17)
- Nikad više neću pisati Predsedniku ! (14)
- C- vitamin i žulj (28)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Mediji (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Umetnost (1)
- Moj grad (1)
- Gradjanske inicijative (1)
- Društvo (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org