Nostalgija| Zabava| Život| Životni stil

КОЛАЖ

miloradkakmar RSS / 01.09.2010. u 17:23

 

Moja gošća je: razmisljam

 Uživajte u ovoj priči .

 

  Огледало је тог дана као и обично било врло искрено када је стала пред њега и загледала се у свој одраз који јој се у том тренутку допадао мање него икада. То је био прећутни договор – да се не лажу. Могла је да рачуна на то да ће јој указати без трунке повлађивања на све њене недостатке којих није било мало и којих је и без његове помоћи била горко свесна. Огледалу је опет било сасвим јасно да јој се не свиђа његов китњаст и претеран рам од месинга, али је такође знало да воли његов овални облик, а нарочито посвету на његовој полеђини...Таман је хтела да одустане од даљег посматрања, када јој је у очи упала непријатна белина зида изнад комоде од светлог дрвета која јој је извиривала иза леђа. На тренутак се забавила размишљањем о томе како је бесциљно када се нешто зове фијока или ладлица и како то не говори баш ништа о намени и како је чудно да за тако корисну ствар за одлагање тричарија и ситница не постоји нека много занимљивија реч...Врхом домалог прста је наместила наочаре на носу не би ли се ослободила случајних токова мисли и усредсредила на нешто збиља битно, када је схватила да је крајње време да направи велико спремање. Још зерицу неодлучна, окренула се на пети и села на под непријатно свесна да јој лево колено по ко зна који пут одбија послушност. Решена да га игнорише(дешавало се по некад да такво понашање и упали) почела је да отвара ладлице и њихову садржину истреса око себе.

   Била је затечена количином ствари које су изгубиле свако значење и смисао. Још увек су имале имена, могуће чак и некакав контекст који је избледео и деформисао се до непрепознатљивости, али је из њих избијала празнина. Овлаш зачуђена сопственим недостатком сентименталности, побацала их је у велику картонску кутију коју је прелепила селотејпом и написала дебелим црним маркером напомену ЗА БАЦАЊЕ. Слутила је да ће се касније кајати, али је тог тренутка одбијала сваку могућност да о томе озбиљније размисли.  Човека који је седео у шареној хладовини на зидићу испред продавнице са очигледним напором сричући наслове у новинама док је немушто уснама обликовао речи слог по слог видно се напрежући да докона садржај на који се толико усредсредио да је заборавио на отворену флашу пива крај себе пажљиво је умотала у страницу часописа са пуно слика и мало текста, не би ли му како олакшала. Своју опчињеност његовом упорношћу прикачила је на празан зид чиодом са великом смеђом главом.   Дим прве цигарете задао јој је муке. Никако није успевала да га улови у малену руком осликану бочицу са плутеним затварачем. Расплињавао се и лелујао у танким праменовима око ње све док није решила да га заборави. Напречац се примирио и склупчао на дну стакленцета. Благу вртоглавицу коју је осећала повлачећи га док је седела на усамљеној стени изнад вароши причврстила је најобичнијом прибадачом.

  Тренутак у коме јој је сасвим непозната жена при кратком и по њу ни мало пријатном сусрету након краћег разговора рекла како је блага особа и тиме је и не знајући одредила за нека будућа делања (упитаност је остала да виси у ваздуху, а наследила ју је непрекидна тежња) је спустила на белу чипкану марамицу чије је крајеве затим везала у бошчицу. На своју затеченост и захвалност потрошила је три зелене чиоде. Облик сопствених стопла на степеништу Гимназије готово се стопио са одјеком корака по Старом мосту. Иако је знала да је поређење готово непристојно сећање на од многих корачања углачан, излизан и улегнут камен изазивало је исти трептај страхопоштовања. Зато их је скупа убацила у платнену врећицу са мирисним травама импулсивно призвавши и дух Страдуна. Плавим прибадачама окачила је жамор у ходницима, смарагд Неретве и сечиво галебовог крика.

   У давно неважећу повластицу смејући се је завукла девојчурка коме је у руци остала шипка на задњој платформи расходованог зеленог градског аутобуса и који је рекао сапутници : ,, Молим те, држи је сад ти, јер ја на овој станици морам да сиђем.'' За њену збуњеност је одабрала чиоду пурпурне главице. Мајстора који је чучао пред неком аутолимарском радњом ослоњен на сопствене пете, онако како то чине надничари код Вука, загледан у празно, са цигаретом која му је догоревала у углу усана и руку бесциљно опуштених поред спеченог тела спустила је у употребљену папирну кесу. Свој утисак безнадности који је изазвао у њој прибола је прибадачом без главе. Ходник мусавог вагона на повратку са мора у коме је рецитовање Душкових стихова крај широм отвореног прозора кроз који се још осећао мирис лаванде и борова сасвим ненадано прерасло у вишегодишње пријатељство прво је очистила од накнадних ружних догађаја, а затим га увила у лист школске свеске на квадратиће исписан некада омиљеним цитатима. За једно име и пар добрих вибрација изабрала је румено жуту чиоду. Доброћудну грдњу рибара староседеоца који ју је ухватио негде на пола пута између Столива и Пераста док је покушавала да преплива на другу страну залива и својим чамцем је вратио на плажу са које је кренула све време гунђајући себи у браду ћушнула је у најмању шкољку коју је успела да нађе. Једна сребрна прибадача била је довољна да придржи мрешкање воде око прамца разбијено у танку пену.

   Радосно усамљене и бесциљне шетње у ноћима првих снегова које је толико волела ушушкала је у суптилну јапанску салвету из своје давно заборављене збирке. Спустила је ту и све облике пахуља спрам светлог зимског неба и чудесан мирис хлеба из зажарених пећи градске пекаре. Додала је и меку тишину заспалих улица и мешкољење уснулих врабаца у голим гранама. За трагове заборављене у целцу и слова са врха штапа којим је исписивала неко тада страховито битно име искористила је белу чиоду. Згрануто и самоуверено предавање продавачице у једној продавници обуће о томе како није лепо да мушком детету тепа Милице и како се то не ради и како није у реду и све нешто у том смислу згужвала је у спортску страну јучерашњих новина из чисте пакости. У своју запитаност да ли тај тренутак уопште треба да оставља одлучно је забола наранџасту прибадачу. Укус ораховог ликера који је лизуцкала читаве вечери на једној рођенданској журци где су сви по мало били заљубљени, али је та заљубљеност била безнадна јер су се симпатије међусобно мимоилазиле сложила је поред горчине цигарете којој је припалила филтер затечена сличном ситуацијом неколико година касније у офуцану везену табакеру од црвене коже. Одабрала је ружичасту чиоду да би о зид окачила неутемељену причу како је тих вечери у ствари била пијана.

   Праскозорје над Скадарским језером распуклим од цветова локвања и ветра у коврџавим трстикама сместила је у искоришћену повратну возну карту са резервацијом заједно са пуним месецом у измаглици која је око њега меко осликала две округле, по мало разливене дуге. Спокојну површину воде искористила је као позадину за тешко крило ноћи. Све је причврстила голубије сивом прибадачом. Златну рибицу са самоубилачким намерама која је упорно сваки пут када би јој мењала воду у акваријуму искакала из тегле и завлачила се под машину за прање веша спаковала је у по мало згужван станиол од чоколаде са лешницима и сувим грожђем. Свој лов на њу и страх да је једнном приликом неће ухватити на време закачила је двема модрим прибадачама.

   Изненада је осетила умор. Колено јој је јасно ставило до знања да му не прија њено седење на поду. Невољно је у једну празну фијоку потрпала неразврстане тричарије, а у остале на брзину сложила оно што је успела да спакује и са напором устала.  Док је излазећи из собе затварала врата, онако у полуокрету, уочила је да чиоде на зиду обликују велики шарени упитник.



Komentari (66)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

vladimir petrovic vladimir petrovic 17:28 01.09.2010

C'est la vie

Razmisljam
... Док је излазећи из собе затварала врата, онако у полуокрету, уочила је да чиоде на зиду обликују велики шарени упитник.



Lepo ispricano.


razmisljam razmisljam 17:48 01.09.2010

Re: C'est la vie

Да, живот је такав - збуњујућ, углавном. Погодио си тачно у суштину ствари, Владимире Петровићу. Песник је управо то покушао да каже .
Хвала на посети и комплименту.
И један колаж:

buba_truba buba_truba 17:52 01.09.2010

Re: C'est la vie

Lepo, baš.
razmisljam razmisljam 18:02 01.09.2010

Re: C'est la vie

Велико хвала bubo_trubo и добродошла.
Да сачуваш леп утисак који , изгледа ми, носиш са овог места :

Jelica Greganović Jelica Greganović 18:07 01.09.2010

Re: C'est la vie

Vrlo lepo, kolaž



ja ga zovem krpara



a ime mu je - život. Čudo bez nevažnih stvari.
razmisljam razmisljam 18:21 01.09.2010

Re: C'est la vie

Čudo bez nevažnih stvari.


Управо то, Јелице. И неважно је важно, јер је нит без које ова наша крпара не би ни могла да буде изаткана.
За тебе :

mirelarado mirelarado 18:36 01.09.2010

Re: C'est la vie

razmisljam
И неважно је важно, јер је нит без које ова наша крпара не би ни могла да буде изаткана.


Заиста леп, прави колаж сећања у ово позно лето, Размишљам.



А најлепша је блага запитаност на крају:


razmisljam razmisljam 20:45 01.09.2010

Re: C'est la vie

блага запитаност


Без запитаности не иде, Мирела. По некад нам само она и остаје...

За лепу реч једна кутијица душу дала за чување драгоцених тренутака:


Jelica Greganović Jelica Greganović 22:25 01.09.2010

Re: C'est la vie

Hvala!
mirelarado mirelarado 22:35 01.09.2010

Re: C'est la vie

Хвала и од мене.

И један Страдун мојих успомена:

razmisljam razmisljam 23:59 01.09.2010

Re: C'est la vie

Јелице, задовољство је моје .
razmisljam razmisljam 00:06 02.09.2010

Re: C'est la vie

Који никако не иде без Ибрице :



( И о коме би се дало толико тога написати. Можда, једном... )
Волела бих да поново чујем одјек својих корака на том свевременом камену.

dusanovaiivanovamama dusanovaiivanovamama 18:58 01.09.2010

kolaz-organizovan haos


Lepo napisano, razmisljam
razmisljam razmisljam 20:51 01.09.2010

Re: kolaz-organizovan haos

Недоследност тренутка, разноликост сећања...

ДИИМ, радознала сам и једва чекам. Само напред, уписујем се одмах у обожаваоце .
За срећу :

dusanovaiivanovamama dusanovaiivanovamama 21:13 01.09.2010

Re: kolaz-organizovan haos

razmisljam
Недоследност тренутка, разноликост сећања...

ДИИМ, радознала сам и једва чекам. Само напред, уписујем се одмах у обожаваоце .
За срећу :





razmisljam razmisljam 21:33 01.09.2010

Re: kolaz-organizovan haos

Чекање

jasnaz jasnaz 19:22 01.09.2010

паžљиво

razmisljam razmisljam 20:56 01.09.2010

Re: паžљиво

Искоришћени коверат
за неискоришћено време...

myredneckself myredneckself 21:55 01.09.2010

Пажљиво са (о)сећањима

ахх...вечита запитаност о животу и пролазности
razmisljam
Искоришћени коверат
за неискоришћено време...


Хоћемо ли заједно у потрагу за изгубљеним временом, размишљам?


И ја на тавану имам једну овакву, али нећу да напишем - за бацање.
Кад некада разгледам, бацим баш оно што морам, ако се распада. Али, ипак увек остану сећања и емоције. Баш су ти дивне ове реминисценције на крају лета.

razmisljam razmisljam 22:28 01.09.2010

Re: Пажљиво са (о)сећањима

myredneckself,

вечита запитаност о животу и пролазности


овог пута нисам ишла толико далеко. Више сам се самочудила како нам се то неке на изглед безначајне ствари залепе за сећање, а из њега изветри много тога што је можда било вредније памћења. Мучи ме мало та сасвим насумична селективност која нам се догађа.

Хоћемо ли заједно у потрагу за изгубљеним временом,


Бих ја када бих веровала да има ефекта. Тренутно сам у фази када вежбам да не жалим за оним што не могу да вратим ( знаш, оно немарно, тек овлашно подизање рамена и можда једне обрве ).


нећу да напишем - за бацање.


Написано може и да се прецрта, и ако је маркер неизбрисив. Мени је такође тешко да се растајем од ствари, а од сећања и тако не могу побећи, када ме дочекују на најневероватнијим местима и на најразличитије начине и стално су ту негде...

Где нађе овај упитник од прибадача ? Јеси ли га сама правила ?

За по неки само твој тренутак :



Edit : Јесам ли ја то сањала ( или, што је још горе, халуцинирала ) или си била окачила малецни упитник од жутих прибадача кога сада нема !?!?

Edit 1 : Ево га поново ! Ко је овде луд ?


myredneckself myredneckself 00:42 02.09.2010

Re: Пажљиво са (о)сећањима


Где нађе овај упитник од прибадача ? Јеси ли га сама правила ?

За по неки само твој тренутак :


Хвала, хвала

ма, питала Гуглету, па crop -овала и средила на Tiny Pic-u
razmisljam razmisljam 00:52 02.09.2010

Re: Пажљиво са (о)сећањима

'Ајде пробај да ми говориш српски. Ништа те не разумем. Ово, оно, гуглање, скајповање, скроловање... некако и капирам, али то о чему причаш ми је неразумљивије од велшких имена насеља .
У сваком случају, баш права илустрација ( само није довољно шарена ).
И нема на чему.
mlekac mlekac 19:38 01.09.2010

Uvek se setim

Onih prelepih prekrivaca od krpica koje Amerikanke tako vesto sastavljaju od delica proslosti. I svaki put se naljutim na sebe sto nemam ni vestine ni zivaca da napravim jedan takav...


Divan tekst, draga.

A Milorad, po obicaju, sve neke zanimljive gosce dovodi
EDIT:
Kude mi nestade slicka?
Ups! Eve je nazad! Opet setaju gremlini...
razmisljam razmisljam 21:28 01.09.2010

Re: Uvek se setim

Млекац,
ја некада давно имала и вештине и живаца и крпица и направила себи ( све ручни рад и ситни бод ) читаву макси сукњу у пачворк стилу. Касније од ње искројила веееликог шареног лутка и испунила га крпичуљцима и ватом.
А кад већ волеш може и тепих у том стилу :

mlekac mlekac 21:31 01.09.2010

Re: Uvek se setim

razmisljam
Млекац,
ја некада давно имала и вештине и живаца и крпица и направила себи ( све ручни рад и ситни бод ) читаву макси сукњу у пачворк стилу. Касније од ње искројила веееликог шареног лутка и испунила га крпичуљцима и ватом.
А кад већ волеш може и тепих у том стилу :



Moja je prijateljica imala zidni prekrivac napravljen od krpica bebecih stvari njeno cetvoro klinaca! Bozanstveno!

Ma pametne zene, more. Prekrivac od krpica (moz i za zid) i scrap book i eto ti sve uspomene na malo prostora!
razmisljam razmisljam 21:39 01.09.2010

Re: Uvek se setim

od krpica bebecih stvari


Све бебеће ствари иоле употребљиве сам прослеђивала даље. Тада се нове маме нису гадиле већ ношених ствари и радо су их прихватале. Оно што није било за давање, није било ни за на зид, једино за контејнер...
А пријатељици свака част за идеју. Збиља прелепо.

mlekac mlekac 21:45 01.09.2010

Re: Uvek se setim

razmisljam
od krpica bebecih stvari


Све бебеће ствари иоле употребљиве сам прослеђивала даље. Тада се нове маме нису гадиле већ ношених ствари и радо су их прихватале. Оно што није било за давање, није било ни за на зид, једино за контејнер...
А пријатељици свака част за идеју. Збиља прелепо.


Ma i ja sam sve moje podavala...
A bas sam mogla da ostavim po nekoliko pa da se igram. Al' trebalo se setiti.
razmisljam razmisljam 22:29 01.09.2010

Re: Uvek se setim

Al' trebalo se setiti.


Следећи пут записуј .

И за почетак, ево ти колаж за колаж за пачворк .


miloradkakmar miloradkakmar 21:57 01.09.2010

Šta to bi,

to nam se dogodi ?!
Kolaž ili k'oLaž !?
Vredili češća unutrašnja premetačina?



P.S. Dao bih ti preporuku , al' sam u nezavidnoj poziciji. Zato .
razmisljam razmisljam 22:48 01.09.2010

Re: Šta to bi,

Ууупс ! У пола одговора теби, сетих се да додам нешто за Млекца, и сада морам из почетка.
Дакле

Kolaž ili k'oLaž !?


Канда да ту има неко зрнце истине. Мало прекројена стварност, сложена по сопственом укусу, рецимо чак и зеру дотерана...


Vredili češća unutrašnja premetačina?


Што се мене тиче, вреди. Свашта се ту може наћи, а постоји и велика вероватноћа да се бар за извесно време постигне унутрашњи ред.


Dao bih ti preporuku , al' sam u nezavidnoj poziciji


Рачунај као да јеси. Захваљујем и на самој потреби да то учиниш.
За тебе посвета са огледала :

myredneckself myredneckself 00:47 02.09.2010

Re: Šta to bi,

Vredili češća unutrašnja premetačina?

Што се мене тиче, вреди

Vas dvoje ste pospremili ovog leta, moraću i ja
razmisljam razmisljam 00:55 02.09.2010

Re: Šta to bi,

( Велики осмех... )
Зар ти није довољно проблема са кровом ? Одмори се мало.
mikele9 mikele9 14:35 02.09.2010

Re: Šta to bi,

P.S. Dao bih ti preporuku , al' sam u nezavidnoj poziciji. Zato .

Dragi prijatelju, evo ja ću umesto tebe i za sebe, daklem, PREPORUKA za razmišljam
razmisljam razmisljam 15:44 02.09.2010

Re: Šta to bi,

Благодарим, Микеле, на препоруци.
Пишући овај колаж, имала сам на уму и твоје слике - сасвим су се уклапале у оно што сам могла да визуелизујем на зиду .
А ти баш решио да ћутиш. Мислим, сасвим си шкрт на речима овде ( иако ти је свака златна )
За тебе Оља:

mikele9 mikele9 18:45 02.09.2010

Re: Šta to bi,

Благодарим, Микеле, на препоруци.
Пишући овај колаж, имала сам на уму и твоје слике - сасвим су се уклапале у оно што сам могла да визуелизујем на зиду .
А ти баш решио да ћутиш. Мислим, сасвим си шкрт на речима овде ( иако ти је свака златна )

Draga moja, preporuka je samo delić onoga što o tekstu mislim a znam i moj i tvoj prijatelj Milorad
To da si na umu imala i moje slike me usrećuje
Nisam rešio da ćutim, niti sam škrt na rečima, već je tekst toliko dobar da nisam želeo da ga...ustvari nisu mu ni potrebni komentari.
Једна сребрна прибадача била је довољна да придржи мрешкање воде око прамца разбијено у танку пену.

Evo npr ovo. Treba li njemu komentar? Ne treba, napisano je kao da ga je slikao Velaskez!
razmisljam razmisljam 18:58 02.09.2010

Re: Šta to bi,



Микеле драги, нисам уопште имала на уму хвалоспеве који би требали да иду на мој рачун када сам ти спочитавала шкртост на речима. Личим ли ти ја на толиког егоцентрика ? Само ми је на уму било чуђење што је ретко ко пожелео да дода нешто своје, да узме чиоду неке боје и дода свој тренутак у колаж. Ето, само о томе се ради. Некако, то је оно што ми тренутно недостаје, јер лепих речи је на претек и јако ми пријају, али, за разлику од тебе, некако сам била жељна мало више приче...

mikele9 mikele9 20:28 02.09.2010

Re: Šta to bi,

Микеле драги, нисам уопште имала на уму хвалоспеве који би требали да иду на мој рачун када сам ти спочитавала шкртост на речима.

Znam ja to draga razmišljam ali ono što sam napisao nisu ode i hvalospevi, da ne kažem panegirici, ne, odista tako mislim.
Budi mi zdrava i vesela i piši dalje.
razmisljam razmisljam 21:56 02.09.2010

Re: Šta to bi,

Не знам баш колико сам здрава ако ми је весеље да пишем , али ћу се свакако трудити у складу са твојим упутством .
Још једном хвала за толико лепих мисли .
loader loader 02:06 02.09.2010

Kruženje elemenata

Pozdrav, Razmišljam :)
Ta pojava, po kojoj je nazvana vaša cenjena blogomalenkost,
sve je ređa :) ..
Volim priče pred spavanje ..
razmisljam razmisljam 11:19 02.09.2010

Re: Kruženje elemenata

Volim priče pred spavanje


mr.loader,
надам се да Вам ова није пореметила снове .

malenkost


А ово... Хмммм... Неодољиво ме подсећа на човека који је, бар по мом утиску, тим изразом у ствари покушавао да подвуче своју ( делимично умишљену ) величину и мало ме јежи...
У сваком случају, хвала што сте свратили. Узвраћам поздрав.
И нешто у шта можете да одложите приче за пред спавање :


loader loader 09:27 06.09.2010

Re: Kruženje elemenata

Bez razloga se ježite :) Ne treba stvarima tako lako pridavati nepovoljne konotacije. Malenkost je u ovakvim ophođenjima najmanje oznaka za veliko i malo, odnosno, isključivo je znak opuštene komunikacije. No, smeta li taj stil, pazićemo na svaku klizavu reč. Ako tako brzinski upadate u neki vid bespotrebne samoodbrane, može se steći utisak da vam sigurnost nije jača strana. Bolje je stvari gledati iz onog pozitivnog ugla. Oh, fascikle su cakane. Bile bi pravi ukras kućne arhive. Hvala :) Inače, kao da ste znali, zaista su mi neophodne 2-3 za neku dokumentaciju ovih dana, tako da ću tokom prepodneva do knjižare.. Pozz
razmisljam razmisljam 13:35 07.09.2010

Re: Kruženje elemenata

No, smeta li taj stil, pazićemo na svaku klizavu reč.


Изгледа ми да се у комуникацији са Вама полако претварам у неподношљиво гунђало, што ми се ни мало не допада :( Обећавам да нећу више да стављам никакве примедбе и тиме Вас ослобађам обавезе да пазите на ,,клизаве'' речи.

može se steći utisak da vam sigurnost nije jača strana


Канда да сте стекли прилично исправан утисак, али шшшшш... никоме ни речи .

Уз извињење што касним са одговором ( хард диск се смртно разболео па смо морали да јуримо нови ), а у случају да нисте набавили потребне Вам фасцикле, изволите још пар комада :


loader loader 10:29 08.09.2010

Re: Kruženje elemenata

али шшшшш... никоме ни речи

Podrazumeva se
nadam se da niko nije čitao

Nećete verovati, i ja se ovih dana nosim mišlju da hard disk malo "ponovim"...

Gunđarije su u komunikaciji normalna stvar. Malo-malo, pa se neko iskliza... Važna je nezlonamernost. Ilitidobravolja. Kad je tako, i neke neopreznosti se lako ispravljaju. A kad je u prvom planu sujeta, što se brzo i veoma lako uvidi - onda spasa nema. Od svake sitnice će se napraviti problem, odnosno odbrana principijelnog stava Kako u životu, tako i na blogu. razlike nema. Jedino što se ne čuje nakašljavanje, šuškanje odeće, cangrcanje šoljice za kafu :)
razmisljam razmisljam 11:44 08.09.2010

Re: Kruženje elemenata

Važna je nezlonamernost. Ilitidobravolja.


Право кажете :) Ценим да сте увидели да тога код мене не мањка. Или да се барем добрано трудим да не искочим из датих оквира.
,,Проблем'' ( наводници су врло намерни, да не буде недоумица ) у комуникацији са Вама је тај што сте ми својим финим, елегантним ставом дали слободу да будем потпуно отворена, па ја то користим колико год могу.
Надам се да се због тога нећете покајати .
bocvena bocvena 08:14 02.09.2010

Uspela si

da uhvatiš sećanja i nabodeš ih na čiodu! I to rečima. Bravo, Razmišljam!
razmisljam razmisljam 11:24 02.09.2010

Re: Uspela si

bocvena,

хвала ти .
Не знам због чега, ова песма ми се мотала по глави док сам се бавила набадањем успомена на чиоде па ти је прослеђујем :

Voja Radovanović Voja Radovanović 08:45 02.09.2010

blog

Lepo napisano...pozz razmišljam...
razmisljam razmisljam 11:27 02.09.2010

Re: blog

Хвала господине Војо Радовановићу на посети, комплименту и поздравима, које узвраћам са задовољством.

Један колаж за Вас :

reanimator reanimator 11:05 02.09.2010

...

A u čemu je problem sa kolenom?
razmisljam razmisljam 11:33 02.09.2010

Re: ...

Ре,
пази да ти не кажем. Ниси заслужио пошто ниси био први што ме је дубоко разочарало и повредило .

Хватај ову марамицу па плачи на миру :

reanimator reanimator 11:35 02.09.2010

Re: ...

Ре,
пази да ти не кажем. Ниси заслужио пошто ниси био први

Gledaj to s' vedrije strane. Samo zamisli koliko bi ustvari bilo deprimirajuće da sam ti ja bio prvi?
razmisljam razmisljam 11:38 02.09.2010

Re: ...

Да знаш да си сасвим у праву ! Хвала што си ми отворио очи.
Не смем ни да се усудим да замислим тако нешто .
Ivana Knežević Ivana Knežević 15:29 02.09.2010

I crveni cvetovi maka kraj autoputa

Treba uvek biti pazljiva kojim putevima krecemo svakog jutra, draga razmisljam.

Vrlo ste pazljivi sa uspomenama, i raskosni sa recima.
razmisljam razmisljam 15:51 02.09.2010

Re: I crveni cvetovi maka kraj autoputa

I crveni cvetovi maka kraj autoputa


Све их је мање, на моју велику жалост, Ивана. Некад су поља била тако заносно раскошна, али их је глад човечанства по мало обезличила.

У праву сте, свакодневни избори су прилично пипава и непредвидива ствар, ма колико се трудили...

Обрадована сам Вашим свраћањем овде и захвална на лепим речима. Искрено се надам да то није само исход Вашег доброг кућног васпитања .
За добродошлицу :

Ivana Knežević Ivana Knežević 17:59 02.09.2010

Re: I crveni cvetovi maka kraj autoputa

Prekrasne su ove fotografije - hvala!

razmisljam
Обрадована сам Вашим свраћањем овде и захвална на лепим речима. Искрено се надам да то није само исход Вашег доброг кућног васпитања.


Istina je da ne svracam na puno mesta, razmisljam, ali to nije zbog drugih. Time propustam neke vrlo fine dopise, znam, a mozda i nije bas tako lepo vaspitano, ali... meni je zaista potrebna tisina i odvajanje od svega na redovnoj bazi. Kad se to poremeti ne valjam ni sebi ni drugima.

A sto se Vaseg teksta tice, neiskrenost ne bi bas bila izraz lepog vaspitanja

I sa kratkim komentarima koje ostavljate kod mene oseti se Vas vrlo ozbiljan pristup recima, pa i ljubav ako to nije prejak izraz. Volite ih, uzgajate, i postujete. Mogli bi da nahranite svet.
To se ne vidi cesto.

Lep pozdrav,
razmisljam razmisljam 18:30 02.09.2010

Re: I crveni cvetovi maka kraj autoputa

Istina je da ne svracam na puno mesta ali to nije zbog drugih


Ох, Ивана, никако ми није била намера да Вам било шта пребацујем. Разумем Ваш став потпуно и веома ми је близак. Баш зато сте ми Вашим свраћањем овде приредили радосно изненађење ( наравно да Вам не бих замерила и да се нисте појавили ). Моја примедба се више односила на лепе речи које сте ми упутили.

Да, у праву сте - речи су ми игра и потреба и занос и мука... По некад се, покушавајући да се што квалитетније и разговетније изразим, осећам као еквилибриста који покушава да му чуњеви не побегну из руку...

Mogli bi da nahranite svet


Нисам сигурна да је свет баш толико гладан речи :) А толико их има око нас, на моје велику срећу. Мада, уз сво моје (само)задовољство, мислим да сте маличак претерали у похвалама. Али прија, без даљњег...

За Вас нешто што вреди мало чекања да сине у свој својој крхкој лепоти :



Ivana Knežević Ivana Knežević 18:57 02.09.2010

Re: I crveni cvetovi maka kraj autoputa

razmisljam
..никако ми није била намера да Вам било шта пребацујем.


I niste. Bez brige, fino smo se razumele

Nije svet gladan reci, ali dobre stvari su dobre stvari.

Jedna od tezih stvari na blogu je primiti kompliment. Uzivo bi to islo lakse. Ovako smo svi pomalo nespretni ponekad, i u davanju i u primanju
razmisljam razmisljam 19:11 02.09.2010

Re: I crveni cvetovi maka kraj autoputa

Jedna od tezih stvari na blogu je

разумети се, уопште. Драго ми је што смо нас две то постигле .

А неспретност има и по мало шарма, свакако, и није тако непожељна као што на први поглед може да изгледа.

Комплименте је увек тешко примати. Не знам због чега, у мени најчешће изазову осећање стида и идеју да нису баш толико заслужени .

Ivana Knežević Ivana Knežević 03:37 03.09.2010

Re: I crveni cvetovi maka kraj autoputa

razmisljam
Комплименте је увек тешко примати. Не знам због чега, у мени најчешће изазову осећање стида и идеју да нису баш толико заслужени .


Ovde cu morati da ustanem u odbranu komplimenta. Oni su izraz paznje od strane onoga ko ih daje. Zasluzenost nije tako bitan faktor. Ako se nekome nesto dopadne, i oseti poriv da to kaze, to pre svega treba postovati. Kompliment kao i poklon, kad dolazi iskreno, treba primiti. On govori o osobi koja ga daje. To je fer razmena. Jedino je, kako sam pomenula, ponekad izazov u okolnostima Interneta. Ali ne i uvek :)

Stid i ostale nedoumice oko zasluzenosti dolaze sa drugog mesta.

Sa ostatkom se slazem
razmisljam razmisljam 13:36 03.09.2010

Re: I crveni cvetovi maka kraj autoputa

Вашу одбрану комплимента сасвим могу да прихватим онако како сте је поставили.

Опет, ја сам имала на уму нешто што ми личи на хиперпродукцију комплиментирања - идеју неких људи да се од њих очекује позитиван коментар у свакој прилици. По мени, то неминовно доводи до неискрености. Као, рецимо, она мртва риба коју осетите на длану при неком руковању, или цмакање ваздуха око ваших ушију при поздраву...Зар то не делује увек по мало одглумљено и погрешно ?

Нешто за Вас, да Вам сачува боје током дуге канадске зиме.

Ivana Knežević Ivana Knežević 19:14 04.09.2010

Re: I crveni cvetovi maka kraj autoputa

razmisljam
...идеју неких људи да се од њих очекује...


Pustite ljude i njihova ocekivanja. Neiskrenost je mucna stvar, ali najvaznije je da je nema medju nasim najblizim. O svetu ne mozemo nista, ili vrlo malo. Kad se to malo slegne, pronadje se i ponesto sto mozemo.

Hvala na bojama

razmisljam razmisljam 23:13 04.09.2010

Re: I crveni cvetovi maka kraj autoputa


Pustite ljude i njihova ocekivanja.


Покушавам, Ивана. Не успева увек, али иде на боље...

Hvala na bojama


Нема на чему .

Нешто по мало необично :


Biljana 77 Biljana 77 15:54 02.09.2010

Samo...

Lepo. Baš.
razmisljam razmisljam 17:08 02.09.2010

Re: Samo...

Хвала ти, Биљана .

Баш ме занима да ли сте то скоро сви потпали под утицај Микелеовог блога, па сте нешто мнооого шкрти на речима ( до душе, похвала не мањка ).

За тебе, шарени коверти за шарене мисли:

selica_nena selica_nena 22:54 04.09.2010

Poentles

Isprepletano, vijugavo, dirljivo, toplo... Svaka čast, majstorice.
I savaka čast Miloradu što te je (golubije plavom čiodom) zakačio na svoj blog.
razmisljam razmisljam 23:07 04.09.2010

Re: Poentles

Нено,

само да знаш, како сам отворила Блог, прво сам свратила до тебе, тек у пролазу, заиста срећна што те поново видим. ( У поверењу, данас ми је онако баш посебно леп дан . )

А онда и твоје свраћање до мене...

Од срца хвала на лепим речима и у моје а и у Милорадово име.

Само за тебе :


Arhiva