Religijska imaginacija i savremeni mediji

Neki od autora radova u Zborniku su: Zorica Kuburić, Vladeta Jerotić, Dubravka Valić-Nedeljković, Vladislav Šćepanović...

Zbornik radova sadrži dve podjednako izazovne oblasti: Medijizacija religije i Religija, film, umetnost i Internet. Oba poglavlja karakteriše modernost, inovativnost, kreativnost radova kako u stručnom, tako i u naučnom pristupu. Dakle dovoljno inspirativno da se posveti pažnja doprinosu ovih tekstova istraživačkoj oblasti društvenih i umetničkih nauka. Ono što raduje jeste broj mladih autora, što nam daje nadu da će se ubuduće ova tema češće nalaziti na agendi stručnih i naučnih skupova, kao i u časopisima i zbornicima poput ovog koji predajemo čitalačkoj publici na ocenu. 

PDF verziju zbornika je moguće skinuti sa ovog linka. 

U nastavku prenosim istraživanje koji smo za ovaj zbornik priredili moja koleginica sociolog Tatjana Radić i moja malenkost.

Naslov istraživanja: Uticaj Interneta na afirmaciju religiozne svesti: na primeru forumske interakcije i misije

Svaki izražaj ljudskog religioznog iskustva dešava se preko određene vrste medijiacije, odnosno medija kao sredstva komunikacije, bilo se tu radi o verbalnoj poruci, simbolu, muzici, arhitekturi ili nečemu drugom. (Arthur, 1993:1) Od prvih ljudskih koraka do pa sve do današnjih dana, čovek je svoju unutrašnju čežnju za onostranim izražavao na različite načine. Izražaje čovekove religiozne svesti možemo pratiti od paleolitske pećinske umetnosti, hijeroglifa i piramida, pergamenata i papirusa, pa sve do savremenih medija putem kojih ljudsko biće želi da sa drugima podeli ono što je neodvojivi deo njegove prirode, njegovoga bića kao homo religiosus-a.

Nesumnjivo je da Internet predstavlja medij čiji značaj i uticaj prevazilazi sve konvencionalne medije . Sasvim je sigurno da je ovo model komunikacije koji nam u sadašnjem vremenu otkriva i anticipira kako će svet funkcionisati u budućnosti. Stiven O'Liri, (eng. Stephen O'Leary), religiolog i jedan od pionira na polju istraživanja o uticaju Interneta na sferu religiozne svesti, smatra da savremena virtualna komunikacija predstavlja značajan kulturološki napredak, upoređujući ga sa značajom kojeg je imao pronalazak Gutenbergove prese. Potencijal interakcije i komunikacije kojeg poseduje Internet prevazilazi mogućnosti kojeg imaju konvecionalni mediji. (Hojsgaard i Warburg, 2005:2)

U dobu sofisticiranih naučnih dostignuća i svojevrsne tehnokratije kakvo je naše, pred religiozne institucije se postavlja novi izazov. Mogu li religiozne institucije uspeti da poruku koju su prenosile vekovima unazad prilagode složenom medijskom i tehnološkom kontekstu kakav je Internet, renesansi verbalne kulture kako ga još neki zovu (Hojsgaard i Warburg, 2005:5) i unutar njega kreiraju jedan paralelni virtuelni univerzum ideja? Sudeći po istraživanjima koja su sprovedena tokom devedesetih godina 20. i početkom 21. veka, religizni sajbersvemir, baš kao i stvarni, ima tendeciju konstatnog rasta i širenja. U prilog tome govori činjenica da količina religioznog sadržaja na Internetu tokom zadnjih 18 godina nezadrživo raste, te da je od 1.7 miliona stranica koliko ih je bilo 1990. godine, broj 2004. godine porastao na 106 miliona stranica. (Hojsgaard i Warburg, 2005:3) Neka istraživanja su pokazala da se milioni ljudi u SAD u potrazi za duhovnim i religioznim sadržajima okreću ka internetu. (Larsen 2001; Hoover i sar., 2004) Ovakva statistika nesumnjivo pokazuje da su pripadnici raznih religija ozbiljno shvatili značaj i ulogu koju Internet može da ima u afirmaciji religiozne svesti. Hrišćanstvo je najzastupljenija religija u virtuelnom svetu, a Rimokatolička crkva je najzastupljenija hrišćanska denominacija. (Dawson i Cowan, 2004:27)

Naslov ove teme podrazumeva veoma širok religijski kontekst i samim tim je preobiman za uvodnu studiju o kakvoj je ovde reč. Iz tog razloga, ova studija baviće se isključivo afirmacijom religiozne svesti iz perspektive hrišćanskih verskih sadržaja na internetu. Zbog značaja studije u domaćem akademskom kontekstu, iznešeni empirijski podaci odnosiće se na najveći domaći internet sajt pravoslavne religiozne pozadine i sadržine pod nazivom „Verujem"

U okviru rasprave o odnosu između medija i religije postavlja se pitanje da li medije treba da razumemo u institucionalnom smislu kao strukturalni kompleks društvenih odnosa? (Fox, 2009) Pojmovi poput razmene informacija, interaktivnosti i međuzavisnosti su neki od najvažnijih aspekata koji se moraju uzeti u obzir prilikom studije o uticaju Interneta na afirmaciju religiozne svesti. Samo pominjanje sajbersvemira (eng. cyberspace) predstavlja jednu vrstu socijalne konstrukcije, analogije simboličkog univerzuma unutar kojeg se događaju tri procesa: eksternalizacija, objektivacija i internalizacija. Na sličan način, italijanski sociolog religije, Masimo Introvinje (it. Massimo Introvigne) ističe tri ključna aspekta upotrebe interneta: personalni, interpersonalni i transpersonalni. Personalna upotreba podrazumeva eksternalizovanu informaciju, interpesonalna - objektivaciju informacija, dok transpersonalna upotreba uključuje imaginarnu komunikaciju kao i internalizovane informacije. Sajberuniverzum tako postaje jedan oblik društvene institucije (Berger i Luckmann, 1966:78.) unutar kojeg se putem objektivacije razvijaju novi oblici interpersonalnih i društvenih odnosa. (Introvigne, 1999). Sajberuniverzum informacija pruža mogućnost da verovanja, prakse i razni autoriteti budu sučeljavani sa alternativnim rešenjima i svetonazorima. U ovako složenoj interaktivnoj sredini u kome pluralizam stavova neprestano raste, u kome se otvaraju nove mogućnosti, nove konstrukcije o stvarnosti i kreiraju novi identiteti, rađa se jedan novi svet. (Hojsgaard i Warburg, 2005:7)

Nesporno je da Internet u velikoj meri utiče i menja način funkcionisanja društva i ljudskog ponašanja. Pojedina mišljenja govore u prilog tome da Internet zajednica doprinosi atomizaciji, time i daljoj individualizaciji društva, dok neki smatraju da Internet doprinosi kolektivizaciji i socijalizaciji (Hoover i Clark, 2002:244) te ga opisuju kao organski izvor informacija i komunikacije. (Hoover i Clark, 2002:276). Pojedinci koji iz determinističke perspektive posmatraju uticaj Interneta smatraju da se nalazimo u digitalnom društvu u kojem internet utiče na naše interakcije i komunikacije jer u današnje vreme digitalna komunikacija postaje osnovni način komuniciranja i putem internalizacije tih vrednosti menja naš pogled na svet. (Gackenbach, 1998: 30-31) Svakako je poznato da se unutar virtuelnog sveta ličnost ponaša na različite načine. Neka istraživanja su pokazala da prekomerno korišćenje Internet medija, nesporno. ima negativan uticaj na socijalnu interakciju korisnika u realnom svetu, te dovode do psihosocijalnih anomalija, izolacije, depresije i apatije. (Katz i Rice: 2002:204-207), dok su druga pokazivala povećanje interakcije i komunikativnih sposobnosti. (Katz i Rice: 2002:212-215) U određenim slučajevima dolazi do negativnih posledica, poput fenomena disasocijativne anonimnosti, to jest formiranja drugačije oblika ponašanja kada osoba stupi u domen online komunikacije. (Gackenbach, 1998:58) Ličnost se oslobađa određenog psihosocijalnog balasta kojeg nosi u realnom svetu i može funkcionisati u skladu sa drugačijim vrednosnim sistemom. (Gackenbach, 1998:78-79)

Neki, poput Vejda Rowlanda (eng. Wade Rowland) smatraju da su svi mas mediji usmereni ka kontroli svojih konzumenata sa prividom da auditorijum na izvestan način doprinosi i kontroliše medije. (Gackenbach, 1998: 18) Slična inercija se može videti i kod Stivena O' Lirija koji smatra da će sadašnja informatička revolucija neizbežno od čoveka stvoriti određenu vrstu kiborga. Ako je zaista istina da će medicinska upotreba mikročipa dovesti do toga da "gluvi čuju i slepi progledaju" (Hojsgaard i Warburg, 2005:42), nema sumnje da informatičko doba vodi čoveka ka transhumanizmu, koji će kreirati jednu novu vrstu psiho-fizičkog identiteta čoveka.

Treba napomenuti da se religiozni sadržaji na Internetu po tipu i vrsti interakcije mogu podeliti u tri osnovne kategorije. Na prvom mestu imamo tzv. statičke prezentacije čija je uloga u jednosmernoj komunikaciji pružaju informaciju religiozne sadržine. Bilo da li su u pitanju tekstovi, dokumenta, audio, video materijali ili neka druga vrsta sadržaja komunikacija je pasivna. Druga vrsta prezentacija u sebe uključuje nekoliko interaktivnih elemanata i podgrupa, poput, "soba za ćaskanje" (eng. chat rooms), diskusionih foruma i blogova. Značajno je napomenuti da su prvi religijski sadržaji na Internetu bile diskusione (email) usenet grupe, koje su se povile još sredinom osamdesetih godina prošlog veka. (Staut:2006:177) Svaki od pomenutih interaktivnih elemenata mogu delovati kao zasebna forma interaktivne komunikacije. Komunikacija i razmena sadržaja je aktivna te u sebe uključuje senzibilno i kričko angažovanje korisnika i različite vrste metadiskusija (Wallace, 1999:237). Treću kategoriju predstavljaju takozvane društvene mreže (eng. social networks) koje predstavljaju virtuelni svet unutar virtuelnog sveta, galaksiju unutar univerzuma. Društvenu mrežu možemo definisati kao servise koji pojedincima omogućavaju da kreiraju, javne ili polu-javne profile, artikulišu listama drugih korisnika mreže (Boyd i Elison, 2007) i putem različitih modaliteta komunikacije vrše interakciju i oblikuju mrežu (virtuelni svet).

Društvena mreža predstavlja najsloženiju, najveću i najdinamičniju vrstu interakcije na Internetu. U sebe uključuje sve prethodno navedene modele interakcije i komunikacije i za razliku od prethodne dve kategorije poseduje mogućnost skalabilnosti, to jest, konstantne dinamičke ekpanzije sadržaja i participanata. Postojanje isključivo religioznih i hrišćanskih socijalnih mreža može se opravdati tvrdjom korisnika da u opšte prihvaćenim mrežama poput Facebooka ili LinkedIn-a, postoje uvredljivi sadržaji i zato se odlučuju na ovu vrstu verske eksluzivnosti i diferencijacije. (Zezima, 2007)

Nameće se se pitanje da li je moguće aktivno participirati u nekom religijskom obredu putem interneta? Može li se na taj način govoriti o određenoj vrsti sajber religije (eng. cyber religion)? Pojam sajber-religije neki definišu kao prisustvo religioznih institucija i organizacija kao i njihovih aktivnosti u polu - imaginarnom prostoru (Brasher, 2001:29) ili kao one religiozne subjekte koji postoje isključivo u virtuelnom svetu. Drugim rečima, osnovna distinkcija se može nazvati religijom na Internetu (eng. religion on cyberspace) i religijom unutar interneta (religion in cyberspace). Prva kategorija podrazumeva pružanje informacija o religiji. U to spadaju informacije o postulatima vere, jerarhiji, organizaciji i religiozna literatura. Druga kategorija podrazumeva participaciju u religioznim obredima unutar virtuelnog sveta, to jest, čitav spektar liturgijskih i obrednih radnji. (Brasher, 2001:96) 

Jasno je da je Internet postao mesto gde se susreću ljudi različitih duhovnih potreba i koji veoma moćno posreduje u komunikaciji regioznih sadržaja i tako približava milione ljudi sličnih religioznih afiniteta. Treba istaći da internet nije u stanju da zameni konvencionalnu religiju, pa tako ni da nadomesti istinsko iskustvo sabornosti kakvo postoji u evharistijskom jedinstvu liturgije. Suštinsko, organsko i ontološko iskustvo ne nalazi se u domenu virtuelnog, već isključivo u tajanstvenom prožimanju duhovog i materijalnog sveta. Virtuelni svet nam svakako može pomoći da nam ovo iskustvo približi na epistemološkom nivou. Hrišćanin svoje duhovno iskustvo doživljava u afektivnom nivou, dakle u ovakvom doživljavanju duhovnog naglašena je osećajnost, mističnost, tajanstvenost i transcedentnost koju vernik oseća u Božanstvenoj liturgiji i vrhunac jedinstva i sabornosti tela Hristovog koje se oseća u samom činu evharistije - pričešća. Sa druge strane u modelu virtuelnog sveta, naglašen je kognitivni odnosno, racionalni nivo doživljavanja duhovnog iskustva, gde se informacije mogu prikupljati i racionalizovati ali njihova praktična primena je moguća isključivo u stvarnom svetu realnih mogućnosti sticanja duhovnog iskustva i zadobijanja stvarnih ontoloških sloboda. Religiozni sajberuniverzum, dakle, predstavlja kvantitet informacija koji nam može približiti religiozno iskustvo ali objektivacija tih informacija, to jest, kvalitet, dešava se ovde i sada, u našem opipljivom univerzumu.

Svesni da Internet religioznost ne može da postoji u crkvenom smislu, ipak smo empirijski želeli da proverimo na koji način taj i takav prostor može da „pomogne" verujućim ljudima, ali i onima koji tragaju za svojim duhovnim bićem, pa sve do onih ljudi koji nisu verujući, ali su takođe osobe koje se nalaze i prolaze u jedno takvom svetu. Stoga smo izabrali najveći domaći internet sajt pravoslavne religiozne pozadine i sadržine pod nazivom „Verujem" koji ukupno ima 2570 registrovanih članova.

Ukupno članova: 2570
Ukupno poruka: 262768
Ukupno tema: 12804
Prosečni broj registracija po danu: 10.13
Prosečni broj poruka po danu: 246.91
Odnos muškaraca i žena: 3:1

Tabela 1. statistički pregled foruma "Verujem"

Slučajnim uzorkom izabralo se 10% od ukupnog broja registrovanih i svakom od tih izabranih poslata je privatna poruka sa molbom da popune upitnik. Pre toga upitnik je kreiran uz pomoć google dokumenta, jer se vodilo računa o tome da sve bude što je moguće više rađeno u "prirodnom" okruženju korisnika. Pri odabiru uzorka takođe se vodilo računa da među ispitanicima bude onih koji su redovni posetioci foruma i samim tim aktivni učesnici, kao i onih koji su, iz bilo kojih razloga, duže vremena neaktivni . Takođe se poziv za učestvovanje ostavio u odeljku O forumu koji mogu da prate i oni koji nisu registrovani članovi, tako da su oni korišćeni kao kontrolna grupa. Od 257 ispitanika koji su pozvani da učestvuju 121 je odgovorilo, što je oko 50% slučajnog uzorka, a 5% od ukunog broja registrovanih ljudi.

U našem istraživanju 80% ispitanika su muškog pola, a 20% ženskog, 88% ispitanika su od 21 do 40 godina, ima i mlađih i starijih ali u znatno manjem procentu. Više od polovine ispitanika (51%) imaju fakultetsku diplomu i više, 21,5% su studenti, a 16,5% su završili četvorogodišnju školu ili gimanziju. Od toga 35% se izjasnilo da su stručnjaci, 18% da su studenti, 17% službenici, a 11% nezaposleni. Skoro polovina ispitanika (40%) žive u metropoli, 25% u gradu veličine od 20.000 do 100.000 stanovnika, a po 14% žive u srednjem gradu (od 100.000 do 500.000) i u varoši. Što se tiče konfesionalne pripadnosti 96% ispitanika se izjasnilo da su pravoslavni, 2,5% rimokatolika i po 0,8%, odnosno po 1 ispitanik pripada evangelističkoj ili nekoj drugoj protestantskoj zajednici i ne pripada nijednoj. Shodno ovome 98% veruje da Bog postoji, a svi ispitanici su kršteni.

Ispitanici koji su uzeli učešće u istraživanju pokazuju se kao vrlo homogena grupa i prema opštim podacima, ali i prema viđenju sebe u odnosu na religijska shvatanja i pojedine stavove na određena pitanja. Naime, 91% ispitanika sebe smatraju uverenim vernikom koji/a prihvata sve što njegova/njena vera uči, svega 6,6% su religiozni, ali ne prihvataju sve što njihova vera uči, a 1,7% za sebe kaže da su tradicionalni vernici što podrazumeva da učestvuju u nekim obredima i da poštuju pojedine običaje, ali da nisu aktivni u svojoj religijskoj zajednici. 78,5% poštuje Božije zapovesti zato što voli Boga, 5% jer očekuje nagradu od Boga ukoliko poštuje zapovesti, po 3,3% zato što se plaše Božije kazne, zato što misle da su one dobar putokaz u životu i 3,3% nisu ni razmišljali o tom pitanju.

Shodno ovakvim odgovorima, možemo pretpostaviti, ali i zaključiti da su naši ispitanici, članovi foruma Verujem, verujući/crkveni ljudi koji redovno posećuju hram, pričešćuju se, obavljaju crkvene obrede i slično. Tako 43% ispitanika više puta u toku nedelje posećuje Crkvu, 36,4% jednom nedeljno, odnosno 79,4% su crkveno aktivni, a 14% ispitanika Crkvu posećuje 1 do 2 puta mesečno. Približno isti broj redovno posti (78,5%), dok 20% povremeno. Što se tiče ispovesti 59% se retko ispoveda, 29% često, što podrazumeva pred svako pričešće i češće od toga. Možemo pretpostaviti da je među ispitanicima veliki procenat klira (protojereja, jereja, đakona itd.) i da je zbog toga niži procenat ispovesti s obzirom da su oni vezani za episkopa, te on ispoveda ređe zbog mnogobrojnih obaveza koje ima, a sa druge strane imaju dozvolu (blagoslov) pričešća svake nedelje ili kada je njihov red da služe Liturgiju, pa je na pitanje: da li se pričešćujete 93,4% pozitivno odgovorilo, a 5,8% ispitanika je odgovorilo ne, ali da bi voleli.

Da bi jedan forum dobro funkcionisao i u tehničkom smislu, ali i sadržajno, potrebno je da pored učesnika postoje administratori i moderatori. Administratori imaju više tehničke ingerencije od moderatora, ali zato moderatori imaju veću obavezu da rade sa učesnicima i da posreduju kako u radu administratora i učesnika, tako i u međuljudskim odnosima samih učesnika bezobzira na položaj. Dobra moderacija, jasan zajednički stav znači i označava (krasi) dobar forum. Zato smo smatrali da je važno da dobijemo odgovore na pitanja: koliko su naši ispitanici zadovoljni radom administratora, moderatora ali i samih učesnika. Tako je 82% ispitanika izjavilo da su potpuno zadovoljni, odnosno više zadovoljni nego nezadovoljni radom administratora, dok je 13% više nezadovoljno, nego zadovoljno. A 38,8% su potpuno zadovoljni, odnosno više zadovoljni, nego nezadovoljni, dok je 16% više nezadovoljno nego zadovoljno radom moderatora. Moramo priznati da smo iznenađeni ovako dobrim rezultatima u korist moderatora, s obzirom da su oni na tankom ledu usled mogućnosti zameranja ostalih učesnika ukoliko koriste mere snakcionisanja kakvo je banovanje. Što se tiče rada, odnosno učestvovanja i međusobnog komuniciranjem ostalih učesnika 73,6% ispitanika je potpuno zadovoljno, 19,8% su više nezadovoljni nego zadovoljni. Da se nedovoljno ozbiljno shvata uloga foruma u crkveno-religijskom životu pokazuje i distribucija podataka za sledeće pitanje, a to je da je svega 6,6% za postojanje ovakvog foruma čula u Crkvi, 35,5% ispitanika slučajno je naišao na forum, 20% kao preporuka prijatelja, a 26% da ne zna ili da se ne seća. Više od polovine, njih 60%, podjednako na forumu prati i religiozne i društvene teme, 23% više religiozne, a 16% više društvene.

Središnji deo upitnika u kom smo primenjivali Likertovu skalu za merenje stavova, želeli smo da utvrdimo koliko forum doprinosi boljem razumevanju vere, boljem međuljudskom odnosu, slobodi izražavanja, sadržajnijem međureligijskom dijalogu. Moramo priznati da su podaci više nego pozitvni, što samo govori u prilog tezi da jedan religijski forum može mnogo korisnog da doprinese čoveku koji hoda crkvenom stazom, ali i onima koji su se na takav put uputili. Tabela 2. pokazuje da se 76% ispitanika potpuno slaže, ili se više slaže nego što se ne slaže sa tvrdnjom da ovaj forum doprinosi misionarenju pravoslavne vere, dok se 24% više ne slaže, nego što se slaže, odnosno potpuno se ne slaže sa tom tvrdnjom.

Na tvrdnju: ovaj forum je otvoren prema pripadnicima drugih veroispovesti 82,6% je izjavilo da se potpuno slaže, odnosno da se više slaže nego što se ne slaže, svega 17,3% se više ne slaže nego što se slaže, odnosno potpuno se ne slaže sa tvrdnjom (tabela 3.). 

Želeći da saznamo da li jedan ovakav forum možemo nazvati, ako ne elektronskim katihizisom, barem priručnikom pravoslavne vere ili bržim dobijanjem odgovora na praktična pitanja ili ona pitanja koje vernici teže (zbog stida, sramote i neke vrste straha od stigmatizacije) dobijaju ili traže od svojih sveštenika tražili smo odgovor na tvrdnju: ovaj forum mi pomaže da razumem neka pitanja naše pravoslavne vere 81% ispitanika je odgovorilo da se potpuno slaže ili da se više slaže nego što se ne slaže, dok je 19% odgovorila da se više ne slaže nego što se slaže, odnosno potpuno se ne slaže sa navedenom tvrdnjom. (tabela 4.)

Iako smo ranije postavili pitanje koje se odnosi na to koje teme, religijske ili društvene, više prate na forumu, sada smo pitanje usmerili na informacije koje dobijaju. Tako, tabela 5., pokazuje distribuciju dobijenih podataka koje se odnose na tvrdnju: ovaj forum mi pruža sve potrebne informacije o dnevno religijsko-društvenim pitanjima. Tako 76,9% ispitanika se potpuno slaže, odnosno više se slaže nego što se ne slaže sa ovom tvrdnjom, dok 23,1% se više ne slaže nego što se slaže, odnosno potpuno se ne slaže sa navedenom tvrdnjom. 

Rezultati za sledeću tvrdnju više su nego interesantni. Naime, tabela 6. pokazuje distribuciju odgovora na tvrdnju ovaj forum obiluje međusobnim razumevanjem i poštovanjem. Vrlo blizu su rezultati za drugi i treći odgovor po 36,4% se više slaže nego što se ne slaže, odnosno 34,7% se više ne slaže nego što se slaže. Ali ukoliko saberemo prema pozitivnom ili negativnom usmerenju dobijemo da se 54,5% više ne slaže nego što se slaže, odnosno potpuno se ne slaže. A 46,5% ispitanika se više slaže nego što se ne slaže, odnosno potpuno se slaže sa tvrdnjom da ovaj forum obiluje međusobnim razumevanjem i poštovanjem. Treba da napomenemo da je samo istraživanje rađeno u vremenu pred majski sabor SPC i u jeku raško-prizrenskih pitanja, tako da je vrlo moguće da je to razlog ovakvom rezultatu. Pa ipak, otvorenost foruma i dobre politike administracije i modeeracije pokazuje da 61,2% ispitanika se potpuno slaže ili se više slaže nego što se ne slaže sa tvrdnjom da na ovom forumu, bez ikakvog ustezanja, kažu ono što misle bez bojazni da će biti sankcionisani. Dok 38,8% se više ne slažu nego što se slažu, odnosno potpuno se ne slažu sa navedenom tvrdnjom.

Misionarska delatnost SPC je na veoma niskim granama i skoro da je nema, sem svetlih primera koji potvrdjuju pravilo.
Nepokolebljivost Hristovog učenja.
Uglavnom ne misionari. Samo rijetki sveštenici su toliko predani svom pozivu i Gospodu da misionare među ljudima, na razne načine. U susjednoj parohiji sveštenik pomaže siromašne, bolesne I starije ljude, što je mnogima promijenilo mišljenje o sveštenstvu, Crkvi, I čak ih prizvalo vjeri, jer su vidjeli da jedan svešenik svojim milosrđem svjedoči ono što vjeruje I propovijeda.
Trenutno mozda najvise putem medija i veronauke u školama.
Misionare pojedini njeni članovi dok je jedan deo potpuno uspavan.
Naša parohijska Crkva putem koncerata, predavanja, davanjem krvi, časovima crkveno-slovenskog (od nedavno) i prikazivanjem filmova, pokušava stidljivo da misionari.
Ovaj sajt je jedan od misionarskih delatnosti, da ne nabrajam ostale sajtove pod blagoslovom vladika i Mitropolita..

Više je nego očigledno da jedan Internet prostor, odnosno u ovom slučaju forumska interakcija i komunikacija, može da doprinese bojem razumevanju mnogih religijskih pitanja. Da bi to bilo uspešno i korisno učesnicima neophodno je učešće obrazovanih teologa, sveštenika, pa i episkopa sa jedne strane, ali i sociologa, politikologa, filozofa i mnogih drugih sa druge strane. Jedan interdisciplinarni pristup u realnom životu kakav danas čine i forumi.

Arthur, C. J., Religion and the Media: An Introductory Reader, University o Wales, 1993.
Hojsgaard T. Morten, Warburg Margit, Religion and Cyberspace, London and New York: Routhlege, 2005.
Brasher, B, Give Me That Online Religion, San Francisco: Jossey-Bass, 2001.
Berger L., Peter, Lockman, Thomas, The Social Construction of Reality, New York: First Anchor Books, 1967.
Dawson, Lorne L., Cowan, Douglas E, R, Religion Online, New York and London: Routhledge, 2004
Gackenbach, Jayne, Intrapersonal, Transpersonal and Transpersonal Implications, Academic Press, 2007.
Gibson, Wiliams, Neuromancer, MÜNCHEN: WILHELM HEYNE VERLAG, 1984
Hoover, Stewart M and Schofied Clark Lynn, Practicing Religion in the Age of Media, New York: Columbia University Press, 2002.
Staut, Daniel A., Religion, communication, and media, New York, London: Routledge, 2006.
Fox, Richard, "Religion, Media, and Cultural Studies" in: Theory, Religion, Critique: Classic and Contemporary Approaches. New York: Columbia University Press, 2009. (ed. Richard King).
Katz, Ames E, Rice, Ronald E, Social consequences of internet use, United States: Massachusetts Institute of Technology, 2002.
Wallace, Patricia, The Psychology of the Internet, New York: Cambridge University Press, 1999.

Internet izvori:

Larsen, E. (2001) CyberFaith: How Americans Pursue Religion Online. Izvor: http://www.pewinternet.org
Hoover, S.M., Schofield Clark, L. i Rainie, L. (2004) Faith Online. Izvor: http://www.pewinternet.org
Boyd, D. M., Elison, N. B., Social network sites: Definition, history, and scholarship, Journal of Computer-Mediated Communication, 13(1), article 11 Izvor: http://jcmc.indiana.edu/vol13/issue1/boyd.ellison.html, 2007.
Zezima, Kate, Web Space Where Religion and Social Networking Meet, The New York Times, 2007, izvor: http://www.nytimes.com/2007/06/30/us/30religion.html?_r=1
Introvigne, Massimo, "So Many Evil Things": Anti-Cult Terrorism via the Internet, CESNUR, 1999