Imovina i ugovori

Ja verujem u ugovore i imovinu. Moju i vašu. I verujem u vekovima potvrđene principe i praksu obligacionih odnosa. Ne verujem u revolucionarnu pravdu. Ne verujem u silu. Verujem u razum i pravo. I ne dam svoje nikome. O svome pregovaram i zaključujem nove ugovore svojom slobodnom voljom. Vi sa vašim kako se vama sviđa.

Bila nam dva evropska ministra u poseti da nam objasne kako ovo ne treba da važi za naše, da zaboravimo da je naše naše, da zaboravimo ugovore i prihvatimo "realnost" zarad evropske budućnosti. Kao da je oni drže u svojim rukama. A ne drže. Naša evropska budućnost je naša. Nije njihova, ne zavisi od njih, niti ih iko o tome išta pita.

Svaka država postaje država ugovorom. Srbija je postala država ugovorom još od Berlinskog kongresa u pretprošlom veku. Kosovo je po ugovoru deo Srbije. Još od balkanskih ratova. [EDIT] Ova činjenica se samo ugovorom i može promeniti. Dobro smo se ogrešili u devedesetim. Razne zločine počinili. I ugovor po kome je Kosovo deo Srbije bez ograničenja, zamenili sa novim ugovorom koji se zove Rezolucija 1244. I nije neki ugovor, ali je opet ugovor. I u njemu piše da je Kosovo deo Srbije. Ova činjenica može da se promeni samo novom rezolucijom saveta bezbednosti ili novim ugovorom. Ugovorom između Kosova i Srbije koji će onda priznati sve druge zemlje sveta.

Pat pozicija u savetu bezbednosti nam koristi u smislu da je ugovor na snazi i da Kosovo nije država. On nam ne koristi u smislu da kada se na Kosovu donese ustav koji je u suprotnosti sa ugovorom koji imamo, a UN administracija ga ne poništi, tu ništa ne možemo. To isto znači da kada kosovsko društvo počini strašan zločin kao na primer marta 2004.godine, a UN administracija ne reaguje, ni tu ništa ne možemo. Ne znam da li ima išta udaljenije od evropskih vrednosti od ignorisanja tog zločina.

Država Srbija više nikada neće administrirati sa teritorijom na kojoj žive Albanci na Kosovu. To još uvek ne znači da je Kosovo država. To takođe ne znači da smo izgubili ili da treba da izgubimo našu imovinu na Kosovu. Niti znači da smo izgubili teritorije na kojima su građani lojalni državi Srbiji.

Dilema EU ili Kosovo je lažna. Imovina i ugovori su evropske vrednosti. Oni su civilizacijske vrednosti. Bez obzira na to da li su dve ili tri ili 22 zemlje EU to, usled trenutne amnezije, zaboravili. O elementarnim principima se ne da pregovarati. Ne postoji evropski konsenzus o mojoj imovini i mojim ugovorima. Niti postoji o njihovoj. Nemačkoj ili Britanskoj imovini i ugovorima. Uopšte me ne interesuje šta Nemačka i Britanija misle o mojoj imovini. O tim stvarima nema konsenzusa. Moja imovina i moji ugovori su moji. O njima nikada nikoga neću pitati. Vi sa svojim kako vi hoćete.

I Nemačka i Britanije krše ugovore koje su potpisali. Od Berlinskog kongresa do rezolucije 1244. Reći da je Kosovo za njih nezavisna država je neozbiljno i poprilično arogantno. Jer to nije pitanje njihovog mišljenja, već je pitanje ugovora čiji su potpisnici. A potpis se ne da izbrisati sa novim željama. Zbog toga se i toliko upinju da nas uplaše da prihvatimo i potpišemo nov ugovor.

Evropski put Srbije neće biti ni ubrzan ni usporen time što legalnim i legitimnim, mirnim sredstvima, štitimo našu imovinu i naše nacionalne interese. Napredovanje Srbije ne zavisi od Kosova već od ispunjavanja evropskih standarda. Prihvatanje ili odbijanje uslova Brisela ništa ne menja na poslu koji moramo da obavimo da bi postali uređeno društvo. E tu me interesuju i stavovi Nemačke i stavovi Britanije. Na tom putu su nam saveznici.

Koliko ćemo brzo napredovati, zavisi isključivo od nas. A tu nam ide kilavo. Od katastrofalne ekonomske politike, ekonomskih analfabeta koji vode državu. korupcije na svim nivoima, nesposobne administracije, partokratije, negativne selekcije, monopola, kartela, Čede i instant rešenja problema tržišta mleka, muftije političara/biznismena kome besplatna obdaništa ugrožavaju profitabilan biznis, SPC navodno odvojene od države, komesara Boška i reforme sudstva, komesara Boška i novog poslovnika skupštine koja treba da dovede u red razularene Šabića i Jankovića, do ...

Od toga zavisi naše napredovanje, put prema uređenom društvu u kome vladaju evropske vrednosti. Uključujući i imovinu i ugovore. O tome koliko ćemo brzo rešavati ove probleme niko ništa ne pita ni Nemačku ni Britaniju. Niti bilo koju drugu zemlju. Oni su nam saveznici u rešavanju ovih pitanja.

Nemačka i Britanija se pitaju samo o tome da li će nam i kada zvanično dati člansku kartu. Članska karta se daje onima koji ispune uslove. Recimo Island može prečicom. Jer ispunjavaju uslove. Što se građana Srbije tiče, kada ispunimo uslove, koliko će neko zatezati oko članske karte, zaiste prestaje da bude bitno. Niti će biti održivo sa njihove strane.

Naši vrli analitičari i razni evropski dušebrižnici, i da ne zaboravim magičnog Čedu, govore kako ne treba da se suprotstavimo već treba da prihvatimo. Inače propaše evropske vrednosti. Odosmo u mrak. Osovina Vojislav i Vojislav misle da treba da zaratimo. Šta Toma misli, to više niko ne zna. Vuki sigurno, a verovatno ni Toma.

Ne može se biti malo trudan. Ili jesi ili nisi. Ili shvatate ustav sopstvene države ozbiljno ili ne. Nema između. Ako štite teritorijalni integritet države Srbije, onda ne možete izbeći konflikt sa Nemačkom i Britanijom koje ga ugrožavaju. To sa druge strane ne znači da su nam Nemačka i Britanija neprijatelji. Oni su nam prijatelji, ali po drugim pitanjima. Po ovom pitanju, ugrožavaju naše nacionalne interese.

Treba forsirati rešenje. Treba štititi naše interese i interese naših ljudi na Kosovu na svakom koraku i svim raspoloživim političkim i pravnim sredstvima. Imovinske interese pravnih i fizičkih lica na Kosovu. Egzistencijalne interese naših ljudi na Kosovu. Strategija po kojoj ćutimo i čekamo da vidimo šta će biti je gubitnička strategija. Đinđić je to prvi video. Čeda, njegov jedini pravi istinski intelektualni i svaki drugi naslednik, je na tom času verovatno spavao. Ili je sanjao svoje genijalno liberalno rešenje za problem mleka u Srbiji.

Državna spoljnja politika Srbije po pitanju Kosova je ispravna. Štitimo svoju imovinu i svoje interese. Mirnim sredstvima. Političkim i pravnim sredstvima. Poštujemo sopstveni ustav. Politički konflikt sa bilo kim u vezi NAŠE IMOVINE I NAŠIH UGOVORA I NAŠIH INTERESA nije naša krivica. I od njega ne treba bežati. Ako ne poštujete sebe i svoje niko vas neće poštovati. Pitanje nelegalnosti jednostrane secesije treba forsirati. Mi želimo transparentnu diskusiju. Oni ne žele da se o ovome razgovara. Cilj forsiranja je ulazak u pregovore. I zaključenje novog ugovora. Borba za rezoluciju u skupštini UN nije ni početak ni kraj. Tek jedna stepenica.

Sa druge strane, naša unutrašnja politika je katastrofalna. Zbog nje, zbog urušenih institucija sistema, zbog komesara Boška i onoga što predstavlja, zbog korupcije, zbog partokratije, postižemo autogolove. Gubimo kredibilnost. I tu je i najveća rak rana naše spoljne politike: naša unutrašnja politika i brzina naših unutrašnjih reformi. Zbog toga nas ne shvataju ozbiljno. Vide nas kao problem, ne kao rešenje.

Isto kao i u vezi sa Irakom, gde pobiše preko 100.000 ljudi u ime ... već smo zaboravili zašto, i kao i u vezi sa bombardovanjem Srbije zbog vlaženja predsednikovog spolovila, i kao u vezi sa mnogim drugim divnim projektima sile i diktatorima po celom svetu koje su podržavali, tako i u ovom slučaju problem nije u nama. Devedesetih godina, problem je bio u nama. Danas, problem je u njima.

I Americi i EU se treba suprotstaviti argumentima svaki put kada krše civilizacijske vrednosti. Isto kao što im se treba pridružiti svaki put kada ih afirmišu. Što je mnogo češće. To je odlika slobodnih ljudi. A ja želim da budem slobodan. Vi uradite onako kako vi mislite.

Ja verujem u imovinu i ugovore. I želim evropske integracije ne zbog članske karte već zbog evropskih vrednosti. I želim da učestvujem i njihovom građenju, u diskusiji o njima. Jer mnogo toga u evropskoj birokratiji mi se ne dopada. Mislim da može i mora mnogo bolje. I ne verujem njihovim političarima i njihovoj državnoj aparaturi, kao što ne verujem svojoj, već ih proveravam. I volim Ameriku i njene vrednosti. Ali ne podžavam sve gluposti koje protura state department. Verujem u princip koji je isti za sve. Poštujem druge i želim da me poštuju. I mene i moje. Kao slobodan čovek.

A vi, kako god mislite da je ispravno.