Ekskurzija

Jelica Greganović RSS / 07.12.2007. u 00:31

Što sam ja uvek volela ekskurzije. Mesec dana pre ekskurzije profani hipnotišu ciljnu grupu. Kao da se ne pravi džumbus i da se bude fin i da...Sve na gluve uši, jer svi samo šekaju utovar i odmotavanje sendviča. U prvi red idu bolji učenici, a pozadi »problematični«, oni sa dužim šiškama. Bar je tako bilo kad sam ja išla u škole, u prošlom stoleću.

 

Ujutru se svi srećemo bunovni, pred školom. Profani već nervozni. Šofer unapred očajan. Plava košulja, teget pantalone. Trba. Mrk pogled. Još pre izlaska iz grada počinje šuškanje. Vade se sendviči, a otpozadi, poslednji red, u kome je uvek i umetnik na slobodi sa gitarom, počinje pevanje. Bejbi blu trba zeleni, znajući da će, kao japansku kaznu, slušati Crnog leptira odavde do večnosti. Jer i ja, kada mi, danas, neko pomene Crnog leptira, počinjem da zelenim. I sve mi se čini da sam na sedištu od etisončić-pliša, sa drnjavom draperijom zavesom i onom belom portiklom za glavu.

 

Posle biva šta biva. Profani padaju u očaj. Noću cerekanje po sobama i jurnjava po hodnicima. Ujutru strogi pogledi i obećavanja ukora. Klipsanje uzbrdo, nizbrdo, po prirodnim lepotama i nepoznatim varošima, višesatna predavanja o spomenicima, strogi pogledi popova u manastirima i Crni leptir na povratku kući.

 

Prošlog petka mi se učinilo da sam bila na ekskurziji. Doduše bez profana i šofera. I Crnog leptira. Dakle, optimalno. Moja Najbolja drugarica je, upornim ponavljanjem, uspela da hipnotiše Žmua, koji se naložio da je stvarno divno i krasno da odemo u Budimpeštu. I da se tamo nađemo sa Najboljom drugaricom, Dragančetom i Živanom. Bez dece. To smo i učinili. Da bi kasnije saznali da je Najbolja drugarica imala geografske smetnje, povodom čega je pogrešno verovala da je Ljubljana samo par sati od Budimpešte. Nema veze...bilo je lepo, baš.

 

Žmu je ekskluzivno uzeo dan odmora. Ja sam se dovatila šofiranja, deca su nam oduševljeno mahala, jedva čekajući da nam vide leđa i ekskurzija je počela. Od početka nas je minirala Ona. Ona je Garmen. Sprava koja sve zna, sa ekranom i glasom, ženskim. Ukucaš i Ona te vodi. Pod uslovom da izabereš pravi program. Što opušteni Žmu nije učinio. Zbog čega je Ona prolupala. Tako smo se našli na putu ka Mađarskoj, u kojoj nikada nismo bili, sa potpuno zbunjenom spravom.

 

Dotična je bila u opasnosti da izleti kroz prozor vrlo brzo, samo da nisam imala toliko posla sa preticanjem reke kamiona. A i Žmu se zapetljao u žice i pampure dotične sprave. I dok je Žmu, oduševljeno, kao uostalom i svaki muškarac čim vidi više od dva dugmeta, samouvereno čapkao po spravici, Ona je iz kilometra u kilometar davala sve gluplje predloge. Da sam je slušala, završili bi smo u stepama Kazahstana. Do Budimpešte je pokušavala da me ubedi da, na svakih par kilometara, skrenem levo ili makar desno, što sam mogla da učinim samo probijanjem ograde auto-puta i daljom vožnjom po njivama ozime pšenice. Obzirom da nije bilo po njenom, sirota je pištala: »Preračunavam«. Ja sam siktala »Samo ti preračunavaj, da nam je trebao digitron, ne bi tebe uzimali...«

 

Čim smo se, sa četvorostrukom rekom automobila, greškom ulili u Budimpeštu i našli u paralizovanoj koloni pred Lančanim mostom, petak veče, Ona je definitivno otkinula, oglasivši se idejom : »Vozite dvanaest kilometara, pa idite ka jugoistoku«. Kako da ne...ja se uvek u gradu baš tako snalazim, stanem na semafor i gledam s' koje strane mu raste mahovina...Uboga Ona je do te mere insistirala na jugoistoku, a mi smo do te mere zalutali, da je postojala opasnost da i Žmu i ona budu ostavljeni u neistraženim delovima Budimpešte.

 

Ukratko, Žmu je uskoro provalio o čem se radi, a bilo je i krajnje vreme. Ona je konačno proradila i našli smo ostatak ekskurzije. U stvari samo deo. Drugi deo je već tumarao po gradu.

 

Mi, novooformljeni prvi deo se, da bi nastavio tradiciju lutanja, koliko odmah pogubio. Jer je Najbolja drugarica, autoritativno, proglasila šinobus za metro, zbog radi čega smo u pokušaju da stignemo do centra grada, završili u mraku zvanom Nagycce, koji je beskrajno ličio na Kaluđericu bajnajt...Šta da vam pričam, sem da sam im odmah obećala da će na blogu da završe.

 

Sledilo je tri dana torokanja i cerekanja. Hodanja po Budimpešti, čiji centar miriše na kuvano vino, cimet i slatko, a posle sedenje na krevetu, u sobi moje Najbolje drugarice. To najviše volim. Samo sam čekala da uleti profan i rasturi društvo jer je sati već...I keksi po krevetu i pijenje iz onih kupatilskih čaša. Miris hotela i tiho smejanje, u razilaženju, po pretoplim, etisoniranim hodnicima.

 

O mađarskom jeziku drugi put. Ostala sam impresionirana načisto. Jedine prepoznatljive reči: vasar, avto, szervis, program...auuu...

 

Ekskurzija je bila odlična. I Ona se izvukla, cela je stigla nazad. A mi smo se dogovorili da ponovimo. Uskoro, u drugom gradu. Jedva čekam.

 

 

 

Atačmenti



Komentari (139)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

AleksaZ AleksaZ 11:56 07.12.2007

Ekskurzija

Sa zadovoljstvom procitao. I slazem se, visak tehnike u kolima moze itekako da pokvari zadovoljstvo voznje i puta kao takvih.

Nego, sto se tice nekadasnjih ekskurzija:

"Šofer unapred očajan. Plava košulja, teget pantalone. Trba. Mrk pogled."

Zaboravismo i junacke brkove.

Crni leptir. Jos uvek cisto zadovoljstvo u poredjenju sa trilogijom uzasa - Jedina moja, Krivo je more, Patkica. E to je bilo zeleno.

Jelica Greganović Jelica Greganović 12:02 07.12.2007

Moj

pokojni otac imao je legendarni pristup orjentaciji u nepoznatim krajevima...vozi, vozi i onda kaže:"Ajd da stanemo da vidimo gde smo" To sam najviše volela. Obaška izađeš, oko tebe nepoznata šumetina a ti se kao okrećeš naokolo da "vidiš gde si"...obaška što me je usput, na licu mesta, učio da koristim kartu. Koliko puta smo otišli pitajbogakuda jer sam ja naopačke držala kartu...

Brkove sam zaboravila, fakat...one ko četke za cipele.

Koja je patkica iz trilogije? A Voleo sam oči zelene, a?
AleksaZ AleksaZ 12:38 07.12.2007

Re: Moj

Za trilogiju uzasa odgovorne su rane Divlje jagode. Patkica = "Voljela je da je zovem patkicaaaa". Mozda sam pogresio, moguce da je to samo stih iz jedne od prve dve pesme, ne secam se bas najbolje. Tu je i viralni hit grupe Kod koji se zove bas "Ekskurzija". To je ono" "Cetvrto dva, cetvrto tri...".

A Voleo sam oči zelene? jeste, bilo je i toga. Ko bi se setio svega:)

O Madjarskoj inace i dalje imam lepo misljenje, s tim sto vise volim da odem do Harkanjija i Pecuja. Mirnije, lepse a i jeftinije. Uzivanje ali sans ratovanje oko racuna sa pestanskim konobarima.

Jelica Greganović Jelica Greganović 13:21 07.12.2007

Vi'š tu

patkicu mi nismo trošili, verovatno generacijska razklika, a ni za ovog Koda i tu nabrajalicu ne znam...propustila, šteta, c,c,c...
AleksaZ AleksaZ 13:44 07.12.2007

Re: Vi'š tu

Uh, sad videh da sam nesto stariji. Pardon. Ma nema veze, bile su dobre sve te ekskurzije.

Apropo madjarskog jezika i sporazumevanja sa domacinima, sve se da nauciti. Ima jedan sada vec opstepoznat primer (iskusio sam na svojoj kozi): narucite gulas, dobijete supu sa komadicima mesa i nesto testenine. Pa su me neki banatski prijatelji poucili da trazim perkelt-to je ono sto mi zovemo gulas.

I tako to. Jos jednom, procitao sa zadovoljstvom. Pozdrav.
володя володя 14:01 07.12.2007

Jos malo o ekskurzijama

Atina '95. Četvrta godina XIII Beogradske gimnazije na maturskoj ekskurziji. Milimo autobusima kroz neopisivu atinsku gužvu. Sa razglasa se čuje glas našeg dragog domaćina, Grka Janisa, koji, na "tečnom" engleskom sa očajnim grčkim izgovorom i who the fuck knows gde pokupljenim akcentom, pokušava beogradskim adolescentima, u tom trenutku nezainteresovanim za atinski kamenolom (ali za neke druge stvari vrlo zainteresovanim), da prenese nešto svog znanja o grčkom/evropskom kulturno-istorijskom nasleđu: "On dz ljeft sajd ju ken ci biljding of parljament. End on dz rajt der idz meni meni jelo takciz. In front of dz bac...bla, bla, bla...". Pred kraj odiseje i posle gubitka ogromne energije utrošene na pokušaj razumevanja Janisovog engleskog, on će za kraj: "Eni kvescns?", a moj viskasti kum ce na to: "Do you speak English?". O reakciji probisveta na vrhuncu puberteta necu ni da pisem!!!

Cestitke Jelici na jos jednom dobrom blogu!
Jelica Greganović Jelica Greganović 14:04 07.12.2007

Ja obožavam

Francuze kada govore engleski, potpuno su divni, tačno kao Pepe tvor iz crtanog, onaj veliki švaler...
hvala :)
mariopan mariopan 15:25 07.12.2007

Re: Ja obožavam

Bas sam sa uzivanjem procitala , em se podsetila , pa me i ovi komentari blogera svuda pomalo bacise ...

Posle bombardovanja , cim smo mogli da putujemo , odemo muz i ja u Atinu , isto nam tako pokazuju rusevine biblioteke , ja sve upijam , mene interesuje a moj muz kaze : Tja , sto su vam rusevine , imamo mi novije i lepse , a gde su vam taverne?"

A jedne godine krenemo za Bec , na neku godisnjicu , jubilej sta li ,sa nama u kolima bracni par , prijatelji , ona je Madjarica a on je nas Lala , pa odlucimo da cemo svakako jesti u Madjarskoj jer im je hrana odlicna , nema veze sto je put kratak. Sednemo u restoran , kazemo nasoj Marti da anruci za sve nas a ona na njenom Madjarskom govori a ona konobarica je ne razume. Mi se zgledamo , sve se bojim da cu ko zna sta dobiti na tanjiru pa gurnem muza i lepo mu kazem da naruci na nemackom , naruci on i mi dobijemo sta smo hteli a ansi prijatelji nisu...ko zna sta je ona narucila?

A letos smo imali goste strance pa smo ih vodali svuda da im sve pokazemo , vozio moj sin , zaludjenik za elektroniku ( to mu je i posao) pa i on u kolima ima taj uredjaj , sve mi je pokazivao dokle i kako moze da te dovede..tu sam se najvise najsmejala Jelicinom opisu. Tacno je sve to ali moj sin je negde na Fruskoj Gori , trazeci jedan manastir dovezao kola do samog manastira , pa naisao na zid. Onda je okrenuo kola pa opet nanovo i uredjaj kaze da on jeste ispred manastira. Oni onda izadju iz kola i stvarno , bili su tu gde su i hteli , a on se vracao desetak kilometara .... Ipak je to sokocalo znalo svoj posao -)
kuki kuki 18:41 07.12.2007

Re: Ja obožavam

Jelica Greganović
Francuze kada govore engleski, potpuno su divni, tačno kao Pepe tvor iz crtanog, onaj veliki švaler...
hvala :)

Ceo film na Frangleskom
Pedja Rafailovic Pedja Rafailovic 17:01 07.12.2007

Majstore, vrata!

Šofer unapred očajan. Plava košulja, teget pantalone. Trba. Mrk pogled.


Na prednjoj platformi autobusa sedela dva sofera. Jedan sedeo na soferskom mestu, drugi- na onom pored prednjih vrata, sto se rasklapa da putnici/djaci na ekskurziji mogu da ulaze i izlaze. Zadnja vrata plombirana, valjda (ko' Lenjinov vagon). Obojica obucena isto, standardno- teget pantalone, liht plava kosulja, teget sako ("odmara" se na naslonu sedista, a po potrebi, moze i preko kosulje).

Krenula ekskurzija! Prvo stajanje (ne secam se vise gde):
"Majstore, vrata!".
I majstor otvori, odn. zatvori.
Vrata na busu starinska, sa kvakom, a bus- jos starinskiji (valjda su i onda "stedjeli" na prevozu djaka, itd.) I tako, drugo, trece, cetvrto stajanje, ista prica, ista komunikacija sa "majstorom". U neko doba stigosmo u neki hotel pored nekog jezera (mislim da jse radilo o Borskom jezeru), dakle- na odrediste. Posle nekog vremena, sa priblizavanjem ponoci, pocese zurke po sobama, galama, cika, vriska, pevanje, urlanje...

Ali, eto nama iznenadjenja- isti onaj "majstor", u istim onim teget pantalonama i liht plavoj kosulji, sada vec razdrljen i bos (nije bos kao sef, niti bos po trnju, vec bosih nogu po 'tisonu), krenuo od sobe do sobe da "zavodi red"!
Tek tada saznasmo da on, u stvari, i nije "majstor", vec magistar, profesor matematike u nasoj gimnaziji, koji nije nama predavao, a nismo ga znali jer smo bili prva godina, pa uz to, jos i istureno odeljenje (kod DADOV-a, ko je razumeo, shvatio je).
Jelica Greganović Jelica Greganović 18:57 07.12.2007

Jao i ja sam bila

istureno odeljenje kod Dadova. I Najbolja drugarica isto takođe. A fizičko smo imali u susednom kvartu :)
Hemičarka Hemičarka 18:54 07.12.2007

Sad ostavih komentar kod Vlaste...

Bas ste nasle obe da se raspisete danas, kad imam mnogo posla. Imam i ja mnogo dogodovstina i sa ekskurzija i iz Budimpeste i iz autobusa (putovala 30 km 4 godine u Vrsac u Gimnaziju). O tome kad budem imala vise vremena...

Do tada, preporuka i pozdrav!
Jelica Greganović Jelica Greganović 19:00 07.12.2007

Hemičarko, sa'š dobiješ minus

što bežiš s' časa...c,c,c...daklem, vi prirodnjaci...da iščitaš ovo pod smesta, jerbo me opet 'vatila viroza i ako ne krepam k'o pseto, ima da pišem jope blog, jer i tako iz kuće ne smem, zatvorili me u spavaću...a ti ni ovaj još nisi pročitala...a ni Vlastin...pa ja reči nemam...
Hemičarka Hemičarka 19:16 07.12.2007

Re: Hemičarko, sa'š dobiješ minus

Ko kaze da nisam procitala? Samo nemam vremena da sad pisem vise od ovih kratkih komentara. Vec sam napisala kod Vlaste da nisam nista stigla da uradim, jer sam sela da citam... Molim te da dodas uspravnu crtu na taj minus! :)
Jelica Greganović Jelica Greganović 19:43 07.12.2007

Pismeno opravdanje

da doneseš...+ za pročitano, a za ovo ćemo videti...
Spiridon Spiridon 19:27 07.12.2007

istina

ja obozavam Francuze kada govore engleski, potpuno su divni, tačno kao Pepe tvor iz crtanog, onaj veliki švaler...
hvala :)


tacno ali nista ruznije nema nego kada ameri govore francuski. To je prosto iritirajuce ...
Jelica Greganović Jelica Greganović 19:47 07.12.2007

za 100 komentar

Spiridonu mađarski kolač Rigo Janczi
Spiridon Spiridon 19:53 07.12.2007

Re: za 100 komentar

Rigo Janczi



slusaj nije mi bila namera ali sta je to je



am, njam, mljac, podrig, pardon

gordanac gordanac 21:29 07.12.2007

e. stan` sad malko...

...kad je o kolačima na potezu Budapest -Szeged reč, onda nema dijaloga, nema razgovora, "nulta" tolerancija, briši taj
...mađarski kolač Rigo Janczi..

jer postoji kraljica slatkiša, nežna princeza kolača, carica torti i apsolutna vladarka nad svim slatkim čarolijama, a zove se:

Somlói galuska

Slatkiš o kome postoje kontroverzne istine, laži i video trake, a mora se jesti o posebnim trenucima i u posebnom društvu.
Idealan za ekskurzije, ljubavnike i samotne večeri.
Nije još dobilo svoju poemu, niko se ne usuđuje....ko se odluči da ga pravi, biće najbliže magijskom spravljanju čudesnih stvari, onoliko koliko se smrtnici mogu približiti...
I postoje i legende:
Šomloi galuška je staro jelo još iz doba Austro-Ugarske monarhije, a naziv „šomloi" dolazi od imena brda „Somló". Šomlo je vulkansko brdo 40 km od Balatona na sever. Šomlo je domovina odličnih vina (."Somlói juhfark’). Brdo izgleda kao "šomloi galuška".

Šomloi galušku izmislili su kuvari budimpeštanskog restorana „Gundel" 1958. godine za Svetsku izložbu u Bruxellesu. Od tada poslastica je poznata kao ponos mađarske kuhinje.
Jelica Greganović Jelica Greganović 21:38 07.12.2007

Pa, dobro sestro po metli,

kamo te do sad...što ja to nisam znala? Što mi to Ona pametnica od sprave nije rekla?



Ništa...moraću da se vratim u Budimpeštu, da probam galušku, u prevodu na engl. Sponge cake (!?)
Ja ne znam šta bih bez tebe...drugi put ne krećem u tebi bliske krajeve bez prethodne molbe za uputstvo za upotrebu.
gordanac gordanac 21:46 07.12.2007

:))

`oš recepAt?
divota je, odistinski
Jelica Greganović Jelica Greganović 22:11 07.12.2007

Daj, vidi

se da je light...
gordanac gordanac 22:13 07.12.2007

rapsodija u slatkom...

Šomloi galuška
(Somlói galuska)

Sastojci:
za testo:
3 komada piškote /oko 20x20 cm/ (običan, orahovac, kakaovac)
za kremu od vanile:
5 dl mleka, 4 žumanca, 15 dag šećera, 8 dag brašna, 1/2 štapića vanile, malo naribane limunove korice
za sirup:
2,5 dl vode, 20 dag šećera, 1 dl ruma
za nadev:
8 dag mlevenih oraha, 8 dag suvog grožđa - grožđice (namočeno u rumu), 1 kašika kakao praha
za preliv od čokolade:
15 dag gorke čokolade, 25 dag šećera, 1,5 dl vode, 1 dl ruma
za ukrašavanje:
6 dl šlaga

Priprema:
- Kupiti gotove piškote ili peći tri vrste piškote.
- Za kremu od vanile zakuvati mlijeko (sa štapićem vanile i limunovom koricom). Zatim, ohladiti ga. Penasto izmešati žumance sa šećerom i brašnom, zatim dodati mleko (bez štapića i limunove korice) u masu uz stalno mešanje. Nakon toga lagano ponovo zagrejati i stalno mešati dok se krema ne zgusne. Kad je krema gotova, potpuno je ohladiti.
- Za sirup zakuvati vodu sa šećerom, zatim ohladiti. Dodati rum kad je sirup mlak.
- Za preliv od čokolade naseckanu gorku čokoladu staviti u vodu, dodati šećer i rum, zatim čokoladu rastopiti u posudi nad parom uz stalno mešanje. Na kraju ohladiti preliv.
- Jednu piškotu preliti sirupom, premazati polovinom krema od vanilije. Posuti polovinom grožđica i mlevenih oraha, pa prekriti drugom piškotom. I ovu preliti sirupom, premazati drugom polovinom krema, posuti drugom polovinom grožđica i mlevenih oraha. Na kraju prekriti trećom piškotom. Piškotu preliti preostalim sirupom i posuti kakaom. Umotati u aluminijsku foliju i staviti u frižider na 12 sati.
- Sutradan od piškote vaditi „knedle" (na mađarskom: ‘galuska’) pomoću kašike. Galuške poređati na tanjire, preliti hladnim prelivom od čokolade, pa ukrasiti šlagom.
Jelica Greganović Jelica Greganović 22:39 07.12.2007

Impresivno...

za početak ja ću da kupim piškote, a ako ovaj recepat vidi Prestolonaslednik koji je na fitnes- teretana dijeti, počeće da ujeda po kući...(jadnik je već skoro ogluveo od glodanja šargarepa)
gambit gambit 23:19 07.12.2007

Sofer

+++
Šofer unapred očajan.
+++

Mislim da se firma zvala "Autoprevoz" Pirot, a vozac je bio Vlasta. Osamdesete, putovanje po zemljama Istocne Evrope. Ne znam tacno gdje se ovo dogodilo (po formuli "ako je danas utorak, mora da smo u Pragu", uglavnom, pozovemo sofera Vlastu na pice. On nas 'ladno odbije uz obrazlozenje da je jednom tako zaglavio sa putnicima, pa je neko od njih napisao pismo njegovom direktoru. Direktor ga pozove i "iskritikuje" (sta je ovo bre, hahahaha). I na kraju ce Vlasta, ogorceno, o onima koji su ga prijavili: "Ima razni manijaci!".
Malanika Malanika 00:24 08.12.2007

Jos jedna madzarska...

Poslednji put sam bila u Budimpesti 99, da spasim sestru od poznatih dogadjanja i dovedem je kod sebe u Nemacku.
I cekamo tako satima ispred N. ambasade, kompletno svi izludeli od preslisavanja tipa "sta treba reci, a sta nikako",pa da udjemo u raj..., kad se se pojavi neka grupa jos sludjenijih Madzara, koji tada trebahu i sami vizu... I vidim zena, koja odaje utisak vodje puta razgovara u onim krsztaszhoszhagezs salvama, gimnasticki objasnjava... Na kraju cika na ulazu (izgledom vozac busa sa ekskurzije) kaze: Aaaaaaa, chopor! A zena ce: chopor, chopor.
I krene chopor da ulazi kroz kapiju raja. Pogledase mene i sestru upitno, a ona i ja uglas: CHOPOR, CHOPOR nego sta drugo, copor gladnih, umornih, bombardovanih, pa udjosmo u ambasadu na drugu madjarsku rec u svom recniku, dok prva bese "Eszterházy" )))))


Jelica Greganović Jelica Greganović 00:31 08.12.2007

Malaniko,

dobra priča, samo žalosno učenje jezika...užas...čopor...
Malanika Malanika 00:45 08.12.2007

Re: Malaniko,

Jeste, tuzno je Jelice, a jos mi je nekako teze bilo sto je i mama dosla iz Beograda, da budemo jos neki dan sve tri zajedno, pa da se vrati, a gde bi drugde, nego svojoj kuci. A evo kako: dosla vozom, mileci preko popucalih mostova, da bi u povratku morala da neiskoristi povratnu kartu, te da se vrati autobusom, jer vozovi nisu vise smeli tim prugama... Svi smo preziveli, hvala bogu,sa nekom cudnom gorcinom. A mama i dan danas prica o nekom predivnom kineskom restoranu u Budimpesti, sa predivnom kineskom patkicom u predivnom mandarina sosu, a ja se smeskam i kazem, jeste majko, bas je tako bilo i slavim umece ljudske svesti da potisne i kobajagi zaboravi strahote. Pa da opet krenemo put predivne Peste...
Jelica Greganović Jelica Greganović 01:18 08.12.2007

Re: Malaniko,

za lepša sećanja, ne povratilo se.

Malanika Malanika 01:37 08.12.2007

Re: Malaniko,

Hvala puno, divan je most (i mostovi uopste.-)) prelazila sam ga pesice. Tu iza coska, od nas gledano s donje strane, ima odlican restoran, odvela nas devojka iz Zagreba koja je tamo studirala, nije sminka za turiste, vec veselo i tuzno uz domacu kuhinju, za znalce, mahom BudimPestance.

Idem na spavanje, sto i Vama/Tebi preporucivam, jer upravo procitah da Vas/te grip davi... A sutra cu dopisati svoje uspomene sa ekskurzija,a zelim da to ucine i jos mnogi, pa sto kazu nasi kad nazdravljaju "i da se nastavi..." ovaj divan blog, sto krepi, i veselje daje. Lahku noch...
Jelica Greganović Jelica Greganović 02:01 08.12.2007

Laku noć :)

Hemičarka Hemičarka 04:00 08.12.2007

Evo da s eponovo prijavim ovde na blogu...

Zavrsila sam sa poslom za danas i sada nemam vise snage ni inspiracije da pisem. Sutra cu da zbrisem ranije iz laba, moram u kupovinu, a najavili rasprodaju. :) Javljam se sutra, a do tada evo nekoliko mojih fotografija iz Budimpeste (novembar 2005, povod: polaganje GRE-a).






Mungos Mungos 05:13 08.12.2007

Uf, pokusavam da se setim...

... ali mi nikako ne polazi za vijugama... Ne, nisu godine, i nije da se nije islo na ekskurzije - naprotiv - nego nisam bas mogao najbolje da se setim ni samo par dana po povratku.... Jedino sto sam uvek znao je da je bilo mnoooogo dobro. Narocito kada me nazove drugarica(?) iz skole i pita: "Pa sta je sada? Sto mi se ne javljas vec nekoliko dana?! Sta se desilo sa tobom?!" A ja... ne znam o cemu se radi...

Mungos, The Ne Seca Se, 'Ebi Ga
bravar bravar 12:03 08.12.2007

bez naslova

Uh, uh...
Komentare citam kasnije, redno...
Sad samo malo... nakoo.

A u BudimPesti bila nekoliko puta, ali prvi ce mi ostati u secanju po placenoj kazni, na vr' brda, kod neke kule:)

Mi u kolima - cetvoro. Zaustavlja nas policajac uredno, po propisu. OK. Zagleda u kola, pa ce vozacu, mom coveku, na nekom:) jeziku. Pogledavamo se. Prepoznajemo madjarski, al' sta zbori, *bem li ga.
Razmenjamo po nekoliko pitanja o jezicima... Nista:) Mi ne znamo francuski, nemacki, on engleski, ruski... Sta cemo. Shvatamo nekako da treba da platimo kaznu i slazemo se. Da ne gubimo vreme raspravljajuci se ko je u pravu a ko u krivu. Druga je zemlja, a mi stranci... Nece valjda biti puno:)
Uzima covek tefter, zagleda opet u vozilo, broji nesto.... Kazna za slog... Sad kad smo pristali, placamo. Nastavljamo svojim putOm:)

Moja prva komsinica, madjarica. Ona ce nam pojasniti sta smo platili. Nece nam jedna kazna pokvariti izlet:)

I nije. Al' dosli mi kuci. Uzela Ilonka papir.. gleda, vrti glavom...
- A gde ste se vi kupali?
Mi u cudu.
- Ko se kupao? Na vr' brda nije mutno Dunajo.
I tako mi platismo kaznu za kupanje na nedozvoljenom mestu. Jes kad po brdu ocemo:)
Jelica Greganović Jelica Greganović 17:55 08.12.2007

Bravare,

pandur je skroz bio u pravu, gde si videla da je dozvoljeno kupanje u autu na brdu? Mis'im stvaaarno...
bravar bravar 18:50 08.12.2007

Re: Bravare,

:)))

A prica sa granice...
Otvoris prozor, prilazi carinik, a moj covek (neznam kako se pise, al' se ovako izgovara
Juno potkivano kedves nizoing...

Gleda ga covek, nasmesi se i pusti nas:) Ionako smo isli na kafu samo:))) Mladost-ludost:)

Kazala nam teta Ilonka sta to znaci... Dobar dan, postovani gledaoci:)
Pamtis li dnevnik u 5 na madjarskom:)

Jelica Greganović Jelica Greganović 13:24 09.12.2007

Muž majstor,

:))))))))))))))))))))))))
Черевићан Черевићан 12:34 08.12.2007

с 'скурзие рапорт

многих сам бијо а(тра)ктивни учесник током ми подужег животног трајања ,а наовој, по свој прилици и задњој ми, јошсам.уосталом сведоцисте и сами, читаоци блога, како Вас систе редовно извештавам догодовштинама које ме задесе , тесте перманентно у токујој збивања, док нове , наравски . . . . . .следе .

текстови пак, гђе Jelicе Greganović ,неверујем да иког, ко је уприлици да их прочита, остављају равнодушним.
тако ивај.
БРАВО за њ.
Jelica Greganović Jelica Greganović 17:54 08.12.2007

Re: с 'скурзие рапорт

O, zdravo Čer, što jes' jes' izveštavaš nas i to kako lepo sa tvoje oduže ekskurzije. Hvala ti :)


Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana