Društvo| Moj grad| Porodica| Život| Životni stil

Te teške reči - "dobar dan"

/ 09.09.2010. u 23:48

Komentari: 24
Čitanost: 21594
/
Preporuke: 2640
/

Više nisam siguran da li nepozdravljanje poznanika bez nekog naročitog razloga, spada samo u domen domaćeg nevaspitanja i lične nekulture, ili u jednom takvom činu ulogu igraju i neke pojave iz domena psihijatrije. Postoje ljudi sa kojima nikada niste bili u sukobu i koji vas verovatno ne mrze, ali ipak znate da ćete, kada ih negde sretnete, od njih teško izvući koju reč ili mig u znak pozdrava.

Osim što smo u detinjstvu učeni da ljude koje poznajemo ljubazno pozdravljamo, isto tako nam je, naravno, savetovano i da to ne treba da uključuje pretrčavanje ulice radi javljanja, jurnjavu za poznanikom ili njegovo grubo odvraćanje od razgovora započetog sa drugim ljudima, ako iole držimo do pravila bon-tona. Dakle, nikako javljanje po svaku cenu.

Ali, ima ljudi koje jednostavno ne mare za pozdravljanja. Teško im pada da bilo kome mahnu, klimaju glavom ili otvore usta prilikom susreta. To su oni koji vas zapaze, pa se čak i zagledaju u vas, ali kada im se približite i pokušate da izgovorite nešto u znak pozdrava, oni brzo skrenu pogled u stranu i pogledaju u „prazno". Srećemo ih svuda - u školskim hodnicima, crkvenim portama, na izložbama, koncertima, semaforu, u prolazu... Pretvaraju se kako ne gledaju nas, nego nekud kroz nas ili iznad našeg temena.

Skretanju njihove pažnje često ne pomaže ni fizički kontakt. Očešu nam se o rame ili lakat i nastave da lelujaju, iščekujući valjda trenutak da budu sapleteni od onih kojima je baš stalo do njihovog „dobar dan" ili zaustavljeni nekim od preglasnih, ispraznih pitanja tipa: „Vidi, vidi, koga to vidim!", „Pa, da li je to moguće, tačno sam znao da će mi se nešto lepo desiti danas!", „Izvini, samo da iskoristim priliku ti se javim", „Ja prosto moram da te pozdravim, mada vidim da si veoma zauzet(a)", „Ooo, što smo danas elegantni...". Pošto nahrani svoju sujetu slušanjem ovakvih milozvučnih laži, pohvaljeni bez dužeg zadržavanja nastavlja da klizi po svojoj nedefinisanoj putanji, dobacujući povremeno preko ramena najotrcaniju od svih laži - onu o „obaveznom skorom susretu kod mene".
Računaj, nikad.

Atačmenti

8 provetravanje 37 2010 foto 1.gif / 166.26 / KB image/gif

postavite na |

Komentari (24)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

selica_nena 23:58 09.09.2010

Ma, bre,

nevaspitani namćori.

Jukie 01:56 10.09.2010

Dobro

Neki ljudi imaju autizam, a neki selektivni mutizam, a drugi imaju ADD i razmišljaju o deset stvari istovremeno pa nemaju praznu traku za ćaskanje. A neki se plaše da počnu razgovor sa "poznanicima" jer imaju iskustvo da će da ih udave od nekih dosadnih priča o nekim od onih delova života koji im nisu zajednička interesovanja.

A neki i ne znaju tačno ko si! Postoji zastrašujući broj ljudi koji me znaju po imenu i sposobni su da me pitaju o apdejtu raznih događaja iz mog života, a da ja pojma nemam ni kako se oni zovu ni u kojoj sam ih priči upoznao... Jednom sam išao ulicom i ide mi u susret čovek koji mi izgleda strašno poznato a ne znam ko je, apsolutno pojma nemam sem što mi je poznato lice, i ništa, on samo prođe i tada mi je laknulo... posle sam se setio da je radio kao kondukter u autobusu kojim sam dve godine ranije išao na posao (dok su postojali kondukteri)

ladyhawk 08:37 10.09.2010

Re: Dobro

To sa puno poznanika je zaista mac s dve ostrice. Ti si jos dobro prosao, ne javivsi se. Nakon nekoliko smehotresnih epizoda koje sam imala, ja koja jako volim da pozdravim ljude, iskreno se obradujem poznanicima i mrzim aroganciju i nevaspitanje, pocela sam da se radije ne javljam kada nisam sigurna u identitet ljudi. A evo i zasto:

Blam prvi

Nakon 5-6 godina od zavrsetka osnovne skole susrecem skolskog druga, koga sam znala na zdravo, pozdravljamo se. Bas neposredno pre tog susreta cula sam da se on ozenio, cak dobio i blizance (ili je redosled bio obrnut ;-)). Zbog toga sam mu i prisla srdacno i cestitala na svemu tome. On onda pocne da valja neku pricu kako vec ima troje dece i arbajtuje po Nemackoj i sve nesto nesuvislo. Brze bolje zavrsim razgovor i udaljim se s 5 znakova pitanja. A onda se setim, zamenila sam Bobana s Trumbom. Covek me se ocito setio iz skole, javio mi se i onda shvatio da sam u medjuvremenu debelo prolupala, pa udario u salu. Od tada sam ga vise puta srela i bezala glavom bez obzira.

Blam drugi

U duplom sam autobusu, dobrano napunjenom, negde na kraju, s momkom pod rukom i bez naocara. Negde kod drugih vrata uocim zajednickog poznanika, ljubazno se osmehnem i mahnem mu, a pocne da mase i on meni. Na sledecoj stanici izadjemo mi, a izadje i on, gleda prema meni, stavlja "titovku" na glavu i zbunjeni vojnik, videvsi da imam pratioca, odlazi u svoju kasarnu preko puta, a ja k'o bulka rumena sakrih glavu u zagrljaju dragog. Kako bar uniformu ne uocih?!

radulence 05:07 10.09.2010

.

u chemu je problem?

man ray loves me 07:07 10.09.2010

fawlty

U ovoj epizodi ima super geg - Basil se isto tako vredja sto mu nevaspitani gost kad mu donese dorucak u krevet ne kaze dobar dan, i toliko se zanese u rantovanje da ne primecuje da je gost umro.

gedza.73 07:55 10.09.2010

Pozdrav

U selu, kod mene, živi L. sa nadimkom Tiče (od ptičica). Čovek uskostručno vezan za područje koje može peške da obiđe i da se vrati kući a da se ne umori. Samo u izuzetnim slučajevima prelazi granice svoje 'parohije'

Njega često navodim kao primer pozitivne komunikacije među ljudima.

Sedi Tiče ispred kuće i putem prolazi Milisav, jedan od lokalnih negativaca.

(Tičetova interpretacija događaja ispričana blago nazalnim tonom)

'Znam da me mrzi. A i ja njega ne volim. Al šta me košta da kažem
- 'DE SI, BRE, GAZDA MILISAVE'

nestor92 08:50 10.09.2010

Ima više razloga

Smanjenje neposredne komunikacije među ljudima je i inače zastrašujuće iako postoji mnogo ljudi koji u tome ne vide problem ( a on ne da je problem, nego ... ).

Ljudi su nesigurni, takođe. Često misle da ne znate ko su, pa će biti neprijatno ukoliko Vam se jave a Vi ne znate ko su. Spašće im kruna s glave. Nevaspitanje i uobraženost ne pominjem.

Ali, svakako želim da ( pod pseudonimom, doduše ) uputim javno izvinjenje svim mojim klijentima, kolegama i zaposlenima u pravosuđu koji misle da im se nisam javio na ulici ili drugom javnom mestu.

To je zbog toga što imam brata blizanca koji ih ne poznaje, pa ne može ni da im se javi ( mada nas dvojica imamo taj refleks javljanja kada nam nepoznati ljudi klimnu glavom - valja se ).

To ide tako daleko da sam jednom morao da pokazujem ličnu kartu da bih dokazao da nisam on. Blam!

dunjica 09:37 10.09.2010

Đe me nađe!?

Jučer sam si zagorčala cijeli dan jer sam se u mislima svađala sa susjedom kojeg kao da si opisao u postu gore. Sad mi je lakše kad vidim da se i drugima događaju namćorasti, neodgojeni, mutavi... znanci, susjedi, ...

abraham_linkoln 09:37 10.09.2010

:)

lepo

petar_p 09:56 10.09.2010

mislim da je kljuc u sledecem

"Osim što smo u detinjstvu učeni da ljude koje poznajemo ljubazno pozdravljamo, isto tako nam je, naravno, savetovano i da to ne treba da uključuje (...) javljanje po svaku cenu."

Znaci, mi ocekujemo da se nekom javimo i da nam se neko javi. Stvar je u tome sto su nastupila ili nastupaju "druga vremena", ovo sto se u tekstu opisuje je samo pocetak.

g.radicevic 10:03 10.09.2010

ma javili bi se oni sigurno...

al nije im pri ruci laptop
il' ipod,.......
nema na chemu da otkucaju
DOBAR DAN

zilikaka 13:16 10.09.2010

Feler

Hajde da uzmemo među olakšavajuće okolnosti i moju "kategoriju".

Jednom sam išao ulicom i ide mi u susret čovek koji mi izgleda strašno poznato a ne znam ko je, apsolutno pojma nemam sem što mi je poznato lice

Ne jednom, nego mi se to redovno dešava. Ali ovo gore je najpovoljnija varijanta, da mi izgleda poznato. Najčešće jednostavno ne postoji u memoriji. Imam feler i NE MOGU da zapamtim ljude. Ni fizionomiju ni ime, a ponajmanje iz koje je priče. Nije da neću, ne ide.
Meni su ljudi izgledaju slično, ma šta to značilo.

Svojevremeno sam na pitanje kako neko izgleda, odgovarala sa: "pa ne znam, normalno".
Prestala sam sa tim kad mi je prijateljica rekla: "Šta to znači normalno, nema treće oko?

"
Čak kad gledam filmove, imam problem da prepoznam likove. Znate kako, nek ima dva-tri muškarca crna, zgodna, tridesetih godina, ja nema šansi da ukačim ko je ko.
Moji znaju, pa sa razumevanjem odgovaraju na pitanja tipa "da li je to onaj što je ..."
Nebrojeno puta mi se desilo da me neko oslovi po imenu, a ja ubeđena da se uopšte ne poznajemo.

Zato sam razvila mehanizam da klimuckam glavom i nasmejuljim se svakom ko me pogleda.

Da ne promašim.
Kad sam radila u prosveti, često do kraja godine nisam mogla da spojim imena i likove, niti da ih razvrstam po odelenjima. Srećom, nije dugo trajalo.
Tu je rešenje bilo da samouvereno otvorim dnevnik, i čekam ko će se odazvati na to ime. Jooj meni da su me provalili!
Očigledno da mi neko čulo ne funkcioniše baš najbolje. Ipak, neverovatno dobro čuvam tuđe lične podatke koje čujem, pamtim godinama šta je ko pričao i sl. To je tek blesavo.

Koliko god se trudila da zapamtim lica (korisno je), toliko se trudim da ne pamtim druge podatke, ali ne ide.
Zato, od mene svi imate blanko izvinjenje, ako prođem bez pozdrava.

... i nemoj sad da bi neko zloupotrebio ovu ispovest!

strenum 15:13 10.09.2010

Re: Feler

zilikaka
Ipak, neverovatno dobro čuvam tuđe lične podatke koje čujem, pamtim godinama šta je ko pričao i sl. To je tek blesavo. Koliko god se trudila da zapamtim lica (korisno je), toliko se trudim da ne pamtim druge podatke, ali ne ide.
Zato, od mene svi imate blanko izvinjenje, ako prođem bez pozdrava.

... i nemoj sad da bi neko zloupotrebio ovu ispovest!

Jeee, nisam jedina

Desi mi se da ne prepoznam osobu, a kad mi se predstavi ili skontam ko je setim se jako licnih stvari o toj osobi i svih situacija u kojima smo bili zajedno.
Desilo mi se da sam sa bratom pricala o jednoj osobi koju dugo nisam videla, gde je sad, sta radi itd. Par sati posle toga tu istu osobu nisam prepoznala na ulici. Blam zivi...

zilikaka 17:01 10.09.2010

Re: Feler

Ma čuvam podatke i o ljudima koje ne poznajem. Dovoljno da mi neko u neobaveznom razgoru ispriča nešto, može i o drugom, to je gotovo.
To ume da bude neprijatno jer uopšte pamtim šta ko govori, pa ljude jaaako često hvatam u (možda i nesvesnim) lažima. Ranije sam to umela i da pokažem, ali iskustvo me je naučilo da se pravim luda.

honeydorian 15:10 10.09.2010

pozdravljam sve u studiju

Stvarno je osnovni red da se javis poznaniku, komsiji, prodavcu i suprotno je siguran dokaz loseg vaspitanja.

Medjutim, ono sto mene strasno nervira je javljanje ljudi u kontakt emisije na TV-u, konkretno, u Utisku nedelje (to je prakticno jedina emisija tog tipa koju gledam, pa znam). Svako javljanje pocinje sa:

Dobro vece, ovde Pera Peric (sto cesto izostane), hteo bih da pozdravim sve u studiju (pa ih navede, uz neki komentar ponaosob), pozdravljam i Vas, Olja (first name basis, obavezno), onda malo komplimenti za emisiju izgled, sta god, ssmo da se prica u etru.

Svaki put pomislim da li ti ljudi znaju da izraz "dobro vece", podrazumeva pozdrav, znaci pozdravio si ih sve u studiju, to je sasvim dovoljno.

aleksandarkarisik 15:16 10.09.2010

Teske reci

Ima jos i tezih reci nego sto su ove. O "izvini" na primer, da i ne govorim. Jeste ima namcora, najcesci su cini mi se oni koji igraju igara, moci valjda...No, ja proplivam jednom, mozda dva puta pa prestanem da se javljam. Ne ljutim se, cuvam zivce za one koji su mojih zivaca vredni. Meni je tih ljudi vise nekako zao, njima je daleko teze nego nama "dobrovoljcima". Inace, primetio sam da ti teski procedjivaci ljubaznosti, kad prestanem da se javljavljam, od jednom pocnu da se javljaju srdacnije nego ikad.

gedza.73 16:21 10.09.2010

Re: Teske reci

Jeste ima namcora,

Malo trolče.
Ostala štrumfeta u drugom stanju.
Zanelo se selo, niko nije siguran. Zgledaju se danima, i na kraju naprave sastanak.
Skupe se štrumfovi, pa ih pita veliki štrumf
- Dobro, sad je dosta, hoću da znam ko nije koristio štrumf gumice?
Tišina. Samo se iz pozadine začuje Mrgud

- Mrzim štrumf gumice.

Oni koji znaju ovaj vic, znaju da mnogo smešnije zvuči kad se ispriča.

blogovatelj 05:12 11.09.2010

Kez

Ali, ima ljudi koje jednostavno ne mare za pozdravljanja. Teško im pada da bilo kome mahnu, klimaju glavom ili otvore usta prilikom susreta.

Znas sta je gore od ovoga?
Kada ides ulicom ili parkom u Kanadi, a totalno nepoznata osoba ti se iskezi kao da si joj brat rodjeni. Ne mozes joj osmeh ni plasticnom operacijom skinuti sa lica.
Ne kezi se iz ljubaznosti, nego sto ih tako uce od malena.
Taj plasticni osmeh se ne da objasniti, ali oni koji su to videli znaju o cemu govorim. To je prelaz iz totalne ozbiljnosti u neku satro radosnu grimasu koju je nemoguce opisati.
Bekeljenje ne traje duze od sekunde, a onda se lice iskezenog ponovo vraca u totalnu ozbiljnost i nastavlja da zivi svoj zivot, ne mareci za tebe bas kao sto nije marilo ni par sekundi pre kezenja.

escherichije_colic 10:34 11.09.2010

Re: Kez

spooky

Time Bandit 14:37 11.09.2010

Re: Kez

totalno nepoznata osoba ti se iskezi kao da si joj brat rodjeni.

šta drugo da očekuješ ako se šetaš sa tim šeširom

uzgred takav tip komunikacije (pozdrava) u kraju gde živiš se upućuje predpostavljano strancima

duchesse 18:26 11.09.2010

Ovaaaaj

A kakve veze ima kraljica Elizabeta I sa temom? Žena bila jedan od najuspešnijih vladara u istoriji, nikako ne razumem kako je zaslužila da se nadje kao ilustracija za temu "nejavljanje na ulici".

Elem. Neko je gore već napisao, al ja bih podvukla: postoje neurotični poremećaji, tipa socijalne anksioznosti, koji ljude sprečavaju upravo u javljanju drugima. Naravno, to se ne odnosi na celokupnu našu populaciju koja je u velikom procentu nekulturna do granice iznemoglosti, ali treba i tu mogućnost uzeti u obzir. Socijalne fobije koje se mogu ispoljiti samo u jednom aspektu društvenih odnosa mogu da budu vezane npr. za javna obraćanja, korišćenje javnih WC-a, a bogami i javljanje na ulici. Dakle, osoba za koju ne biste rekli da je društveno nefunkcionalna može da ima problem u jednom segmentu svog ponašanja. Let's not rush to judge.

Dragan Jakovljević. 23:19 11.09.2010

Re: Ovaaaaj

To sto je bila najuspesnija vladarka ne znaci da je rado govorila "dobar dan". Gledajuci ovu ilustraciju ocekivao bih sve samo ne to.

duchesse 16:41 12.09.2010

Re: Ovaaaaj

Od srednjevekovnog vladara se očekivalo sve sem da govore ljudima dobar dan. Monarh se pozdravlja po etikeciji, a on odgovara u skadu sa prilikom, staležom i položajem osobe koja mu se obratila. To je uredjen sistem koji nema veze sa srpskom nekulturnom svakodnevnicom.

Dragan Jakovljević. 21:07 12.09.2010

Re: Ovaaaaj

Ok, primljeno. Nadam se da ovaj novi lik vise odgovara temi

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Dragan Jakovljević.

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Te teške reči - "dobar dan"

Atačmenti

Ma, bre,

Dobro

Re: Dobro

.

fawlty

Pozdrav

Ima više razloga

Đe me nađe!?

:)

mislim da je kljuc u sledecem

ma javili bi se oni sigurno...

Feler

Re: Feler

Re: Feler

pozdravljam sve u studiju

Teske reci

Re: Teske reci

Kez

Re: Kez

Re: Kez

Ovaaaaj

Re: Ovaaaaj

Re: Ovaaaaj

Re: Ovaaaaj

Dragan Jakovljević.

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana