Budućnost| Društvo| Ekonomija| Gost autor| Politika

Realno stanje privrede Srbije!

Filip Mladenović RSS / 14.09.2010. u 00:53

Najnovije, septembarsko izdanje "REPUBLIKE", glasila gradjanskog samooslobadjanja, objavljuje poučan tekst Gorana Cetinića o poraznom i alarmantnom stanju domaće ekonomije:

Ekonomski antibarbarus

REALNO STANJE PRIVREDE SRBIJE

Istorijskoj i političkoj mitologiji, duboko ukorenjenima u društvu, pridružio se novi fenomen: ekonomska mitologija. Od »moralnog prava da eksploatisana Srbija upadne u monetarni sistem«, preko činjenice da u pregledu privrede Srbije u Wikipediji za period 1989-2000. nije pomenuta »najefikasnija« hiperinflacija u istoriji, već su sankcije optužene za sve ekonomske nedaće Srbije, pa do stalnih lakirovki od 2000. naovamo o samo 10% siromašnih, o stopama rasta, o Srbiji kao raju za inostrane investicije itd. - ekonomske neistine su sveprisutne.

Dosta ekonomista pomaže političarima u zasipanju javnosti netačnim (optimističkim) podacima i prikrivanju katastrofalnih ekonomskih rezultata. Iako među ekonomistima često nema konsenzusa oko interpretacije istih podataka, potrebno je reafirmisati donošenje ocena analizom činjenica, a ne ulagivanja političkim, izbornim, patriotskim i ličnim interesima. Kopija nekadašnjih ozbiljnijih Opatijskih susreta jugoslovenskih ekonomista, ovogodišnji skup ekonomista i političara Srbije na Kopaoniku, koji je jedan novinar nazvao svojevrsni iluzionistički rijaliti šou, prošao je i osim obećanja svetlije ekonomske budućnosti (budući rast BDP, konkurentnosti, izvoza itd.) nije dao ni dijagnozu niti programe koji mogu pomoći. Stanje ekonomije je takvo da je hitno potrebno prestati sa najprisutnijim mitom: sistematskim zanemarivanjem činjenica.
Kako danas zapravo izgleda srpska privreda, dve decenije nakon što se osamostalila? »Lassen wir data sprechen.« 1

Bruto društveni proizvod Srbije 2Jedan od apsurdnih mitova prisutnih u javnosti je i onaj o interesu Evrope da ekonomski iskoristi Srbiju. Pogledajmo gde se stvarno nalazi ta privlačna srpska privreda u Evropi. U 2008. godini od ukupnog bruto društvenog proizvoda Evrope 84% je ostvareno u Zapadnoj Evropi, a 16% u bivšim zemljama socijalizma: Rusiji, Poljskoj, Slovačkoj, zemljama Baltika, Mađarskoj, Ukrajini, Češkoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji i Bosni i Hercegovini. Od 16% na Rusiju i Poljsku otpada dve trećine, a ona mala trećina na sve ostale, pri čemu na balkanske zemlje (uključujući Sloveniju, bez Albanije) otpada znatno manje od jedne desetine ovih 16%. Grafički prikaz to jasno pokazuje:

Bruto društveni proizvod ex-socijalističkih zemalja u 2008. iznosi, dakle, 16% ukupnog BDP Evrope.
Znači, prvo s čime se treba pomiriti je marginalna ekonomska važnost Srbije u Evropi i shvatiti da njen ekonomski potencijal ne može biti osnova ni za kakvu vodeću ulogu u Južnoj Evropi, a još manje za održavanje tradicionalnog regionalnog političkog »imperijalizma«, prisutnog i dalje u glavama mnogih političkih lidera.
Podsećamo, od početka tranzicije, nakon političkih promena, sve bivše socijalističke zemlje imale su pad BDP, neke od njih i ozbiljnijih razmera. Prva je nivo početne 1989. godine dostigla Poljska (1995), pa Slovenija (1998) i Mađarska (2000). Ostale su to uspele posle više od dekade. Jedine koje nisu ni do danas dostigle nivo iz 1989. su dve
 blank.gif
Bruto društveni proizvod Evrope u 2008.
G1.jpg
Izvor: UniCredit, IMF, Roland Berger
blank.gif

najviše opterećene politikom - Srbija i Ukrajina. Ove zemlje su imale i najveće, upravo neverovatne padove BDP u jednoj godini: Srbija 59,4% (1992), samo dve godine nakon upada u monetarni sistem (decembra 1990) kada je u jednom danu ilegalno prebačeno na račune srpskih (ekonomskih) subjekata više od 10 milijardi dolara realnog novca) i Ukrajina 59,5% u 1998. godini.

blank.gif
Index realnog rasta BDP u 2008. u odnosu na 1989. godinu u %
(1989 = 100%)
G2.jpg
Izvor: EBRD, IMF, wiiw Database, Roland Berger
blank.gif

Grafikon jasno pokazuje da je bruto društveni proizvod (BDP) Srbije gotovo za 30% manji nego pre dvadeset godina. Uzroci pada BDP ne mogu se objasniti drugačije nego ekonomijom pljačke3- dugogodišnjim odsustvom razvoja i dominacijom destruktivne potrošnje akumuliranog i na druge načine stečenog društvenog bogatstva. Posledica toga je izostanak novih i drastično smanjenje postojećih realnih izvora ekonomskog rasta. Kretanje industrijske proizvodnje u istom periodu to dobro ilustruje.

blank.gif
Indeksi industrijske proizvodnje Srbije 1990-2009.
G2.jpg
Izvor: Republički zavod za statistiku, Indeksi industrijske proizvodnje, mart, 2010.
blank.gif

Dugoročni trend je jasno opadajući - sa 100 u 1989. na 45 u 2009. godini, a još malo treba da dostigne 1993. godinu i, verovali smo, neponovljiv rekord iz perioda hiperinflacije. Čak i kratkoročni podaci za period januar-maj 2010. potvrđuju trend uprkos izjavama da industrijska proizvodnja raste. U maju 2010. industrijska proizvodnja u Republici Srbiji bila je manja za 0,5% od proseka 2009, krizne godine.4
Dve prethodne dekade pomalo se i razlikuju, iako im u osnovi leži ista specifična ekonomska filozofija. Srbija je 1990-ih napravila nekoliko istorijski jedinstvenih ekonomskih poteza, kojima je praktično uništila sopstvenu ekonomiju. Najveća i »najuspešnija« hiperinflacija u svetskoj istoriji, finansiranje više ratova, organizovano iznošenje kapitala iz zemlje, napuštanje uobičajene »kontrole« države i prepuštanje osnovnih ekonomskih tokova ilegalnim kanalima uz dogovor s državom, sistematski prestanak ulaganja u održavanje postojećih kapaciteta, uništavanje nasleđenih institucija, permanentan rast javne potrošnje itd. Rezultat: godine 2000. industrijska proizvodnja bila je 57% manja nego 10 godina ranije.
Prvih 10 godina 21. veka predstavljaju dekadu stagnacije uprkos milijardama direktnih inostranih investicija, fondovima pomoći, donacijama i zaduživanju. Većina sredstava uloženih u zemlju u tom periodu umesto u pokretanje ekonomske aktivnosti završila je u zidovima, a sve vlade su trošile raspoloživa sredstva uglavnom nezavisno od ekonomskih ili tržišnih kriterijuma. Umesto da stvaraju uslove za rad privrednih subjekata, preuzimale su ulogu i privrede i investitora. Ekonomisti odavno znaju da je država najrastrošniji i najneodgovorniji ekonomski subjekt. Investicije države koje vraćaju dohodak bile su marginalne, pa je rezultat bio: srpska industrijska proizvodnja je nakon 10 godina demokratije bila 55% manja nego 20 godina ranije. Iako je indeks industrijske proizvodnje bio 2% bolji nego 10 godina ranije, kretanja u drugoj dekadi moraju više zabrinuti, jer u njoj ipak nije bilo ekonomskih katastrofa kakve su ratovi i hiperinflacija, pa su time i rezultati porazniji. Razloge za 10 godina stagnacije treba potražiti u potpunom napuštanju interesa vladajućih struktura za razvoj i stvaranje dohotka i isključivo, do karikaturalnosti, koncentrisanje na potrošnju. Politički voluntarizam odlučivao je i o konkretnim i o strateškim ekonomskim politikama i merama.

Međunarodna konkurentnost

Nosioci vlasti, brojne institucije i pojedinci godinama najavljuju povećanja konkurentnosti privrede, a u međuvremenu pada industrijska proizvodnja, sužava se uslužni sektor i pada izvoz. Na kojoj osnovi se obećava porast konkurentnosti nije jasno ni najmaštovitijem ekonomisti i privredniku. Prema Global Competitiveness Report, od 11 zemalja koje se ovde upoređuju Srbija i Ukrajina su najmanje konkurentne i drže ubedljivo i stalno dva poslednja mesta. U 2004. godini u kojoj je ova međunarodna metodologija startovala, Srbija je bila na 89, a Ukrajina na 86. mestu. Prošle, 2009. godine Srbija je zauzela 93. mesto, a Ukrajina 82. Istina je da su od 11 posmatranih zemalja samo četiri uspele u poslednjih šest godina poboljšati mesto na svetskoj rang listi konkurentnosti zemalja i to Poljska za 14 mesta, Češka za devet, Rusija za sedam i Ukrajina za četiri mesta. Najviše su pale Mađarska (19 mesta), Bugarska (17 mesta) i Hrvatska (11).5 Mali pad Srbije za samo četiri mesta vrlo je ozbiljan jer je Srbija na početku primene ove metodologije merenja konkurentnosti zemalja imala nisko startno mesto.

Javni dug države6

blank.gif
Dug kao % BDP 2008.
G4.jpg
Izvor: Eurostat, CIA World Factbook, Roland Berger
blank.gif

Poređenje učešća javnog duga u BDP-u, po mišljenju autora Roland Berger studije, pokazuje da su: »Najbolje pozicionirane Slovenija, Češka Republika i Slovačka jer imaju i dobre kreditne rejtinge i niske stope zaduženosti. S druge strane, Mađarska, Ukrajina i Srbija su izbegle bankrot samo zahvaljujući vanrednim zajmovima Međunarodnog monetarnog fonda«.7
A rejting 11 zemalja u 2009, prema agenciji Coface8 je sledeći:

Bruto dug države 9 prema inostranstvu 2008.Srbija je u grupi zemalja kod kojih su inostrana sredstva primarno trošena na pokrivanje ranijih dugova, investiranje u gradnju i na potrošnju umesto na stvaranje konkurentne privrede. Ovde je  blank.gif
G5.jpg
blank.gif

zanimljivo uočiti da tri bivše članice SFRJ - Slovenija, Srbija i Hrvatska - imaju ukupan inostrani dug od tačno 100 milijardi evra, a svaka pojedinačno daleko veći od onoga koji je imala SFRJ u trenutku raspada. I ovde se sudaramo sa ekonomskim mitom da je SFRJ živela zahvaljujući prezaduženosti, što i da je tačno otvara pitanje opstanka zemalja naslednica u višestruko oštrijem vidu.

blank.gif
Inostrani dug u milijardama evra:
G6.jpg
Izvor: UniCredit Group, Roland Berger
blank.gif
blank.gif
U procentima BDP-a:
G7.jpg
Izvor: UniCredit Group, Roland Berger
blank.gif

Infrastruktura i pravni sistemU dva vrlo važna makroekonomska razvojna aspekta, stanje infrastrukture i efikasnost pravnog sistema, tranzicijske zemlje se dosta razlikuju. Poznat je problem slabe razvijenosti infrastrukture u Srbiji. Ona je jedna od retkih tranzicijskih zemalja koja nije ulagala ni u novu niti u održavanje postojeće infrastrukture, pa je zajedno s Ukrajinom na začelju tranzicijskih zemalja po razvijenosti infrastrukture. Negativan uticaj slabe infrastrukture na razvoj poznat je već stolećima i začuđuje da Srbija već dvadeset godina nema realizovanih ozbiljnijih infrastrukturnih investicija. I to je posledica ekonomske politike koja je činila unosnijim investiranje u objekte koji ne stvaraju dohodak (poslovne zgrade, zgrade za stanovanje, crkve) nego npr. u infrastrukturu.

blank.gif
Infrastruktura
(1 - ekstremno nerazvijena infrastruktura; 7 - ekstenzivna i efikasna po međunarodnim standardima)
G8.jpg
Izvor: WEF - Global Competitiveness Report, Roland Berger
blank.gif

Najmanji napredak tranzicijske zemlje postigle su u efikasnosti pravnog sistema. Na skali od 1 do 7 samo Slovenija ima ocenu 4. Pravni sistem je najslabija karika društava u tranziciji i bitno pogoršava potencijale društvenog i ekonomskog razvoja. Grafikon jasno pokazuje da se sve tranzicijske zemlje podjednako teško bore sa problemom funkcionisanja pravne države.

blank.gif
Pravni sistem
(1 - ekstremno nerazvijen pravni sistem; 7 - ekstenzivan i efikasan, meren međunarodnim standardima)
G9.jpg
Izvor: WEF - Global Competitiveness Report, Roland Berger
blank.gif
blank.gif
Direktne inostrane investicije
Ukupno u periodu 1993-2008, u € milijardi
G10.jpg
blank.gif

Bajke o Srbiji kao raju za inostrane investicije posebno je omiljen i trajno eksploatisan mit domaćih političara; podaci i to demantuju. Od ukupno realizovanih direktnih inostranih investicija u periodu 1993-2008. od 583 milijarde evra najmanji iznosi investirani su u Srbiju (13 milijardi evra) i Sloveniju (osam milijardi evra), iako iz potpuno drugačijih razloga. Naime, slovenačka privreda je konkurentna pa su joj strane investicije bile manje potrebne nego ostalim ex-socijalističkim zemljama. Apsolutne iznose ukupnih direktnih inostranih investicija nije moguće upoređivati, jer svaka zemlja ima specifičnosti koje utiču na priliv investicija: od veličine zemlje, tržišnih i drugih uslova, privredne strukture, kulturološke paradigme, politike stimuliranja investicija, sposobnosti apsorpcije inostranih investicija itd. sve do procene rizika individualnih investitora. Najvažniji rezultat inostranih investicija je njihov doprinos poboljšanju industrije i uslužnih delatnosti zemlje i otvaranje novih radnih mesta. Jedinstvena je ocena da je Slovačka u tome uspela primenjujući politiku stimulisanja inostranih investicija u automobilsku industriju i sektor elektronike. Bolju sliku o privlačnosti zemlje za direktne inostrane investicije pokazuje podatak o ukupnim investicijama po jednom stanovniku (u evrima):

blank.gif
Ukupne investicije po jednom stanovniku
G11.jpg
Izvor: wiiw Database, Roland Berger
blank.gif

Srbija, Rusija i Ukrajina su imale najmanje inostranih direktnih investicija po glavi stanovnika. Uteha je da za naredne godina Srbija ostaje kandidat za inostrano investiranje u jeftinu proizvodnju što je u prvom talasu iskoristila većina posmatranih zemalja. IzvozNa začelju liste zemalja po rezultatima robnog izvoza su Hrvatska i Srbija, dve zemlje koje su najviše zanemarile i devastirale sopstvenu industrijsku strukturu. Ovi pokazatelji su posebna tragedija jer one nisu bile sposobne da restrukturiraju relativno kvalitetnu industrijsku strukturu iz predtranzicijskog perioda. Slab robni izvoz Hrvatska u velikoj meri kompenzira izvozom usluga. Srbija, koja je 1989. u prvih 10 izvoznih proizvoda imala preko pola onih visokog stepena obrade, danas ne samo da izvozi nedopustivo malo, nego se pretvorila u zemlju izvoznicu sirovina i poluproizvoda (udarni izvozni proizvodi Srbije u 2009. bili su gvožđe i čelik, odeća, žitarice, povrće, voće i obojeni metali). Danas je najveće izvozno tržište Srbije Bosna i Hercegovina, slede Nemačka i Crna Gora. Često se problem izvoznih rezultata tretira samo kao pitanje kursa što je još jedna manifestacija ekonomske mitologije. Povećanje izvoza kompleksan je razvojni problem koji treba što pre da dobije prioritet, jer oslanjanje ekonomije na domaće i ex-Yu tržišta nije dovoljno za ozbiljnije poboljšanje ekonomskih i socijalnih uslova u zemlji. I ovde su podaci nemilosrdni:

blank.gif
G12.jpg
Izvoz kao % BDP, 2008. godina
blank.gif

Zahvaljujući uspehu u očuvanju nasleđene industrijske strukture, Mađarska i Češka imaju visok udeo izvoza u bruto društvenom proizvodu. Dobar rezultat Slovačka ostvaruje zahvaljujući novim konkurentnim industrijama, posebno automobilskoj. Zanemarljivo niski nivoi robnog izvoza Rumunije, Hrvatske i Srbije govore o ozbiljnim strukturnim problemima ovih zemalja od kojih su poslednje dve imale bar podjednako kvalitetnu industrijsku strukturu kao Mađarska i Češka u periodu socijalizma. NezaposlenostNajžalosniji pokazatelj privrednog sunovrata je stopa zaposlenosti; ona sublimira posledice svih antirazvojnih poteza političke elite Srbije u poslednjih 20 godina. Verovatno bi pokazatelj za Srbiju bio još gori da država ne subvencioniše sredstvima poreskih obveznika pojedine institucije i preduzeća u državnom vlasništvu, a da pri tom već celu deceniju nije restrukturirala gotovo nijedno od njih. Struktura subvencija i način upotrebe do sada nisu obelodanjeni, ali je poznato da se one uglavnom koriste za kupovanje socijalnog mira, posebno u predizbornim periodima i održavanje status quo situacije, što je još jedan udar na potencijalni razvoj. Glavni uzrok velike nezaposlenosti, neinvestiranje u industrijske i uslužne kapacitete koji održavaju postojeća i stvaraju nova radna mesta, uz posebno zanemarivanje potencijala malih i srednjih preduzeća, takođe zahteva, da ponovimo, umesto potrošne razvojnu strategiju.

blank.gif
Nezaposlenost 1995-2008. (u%)
G13.jpg
Izvor: EBRD, wiiw Database for CZE, Roland Berger
blank.gif
blank.gif
BDP po glavi stanovnika 2008. (u USD)
G14.jpg
Izvor: UniCredit, IMF, CIA World Factbook, Roland Berger
blank.gif

Ovaj pokazatelj može se uzeti kao okvirna mera dokle je koja zemlja stigla posle 20 godina tranzicije. Ekonomski rezultati Srbije diktiraju potrebu za hitnim promenama. Jer, Srbija nije primenjivala ekonomske mere koji su ključno doprinele dobrim performansama zemalja s uspešnom tranzicijom (stimulativna poslovna klima, strateški orijentisane vlade, strukturne reforme, investicije u istraživanje i razvoj, kvalitetne direktne inostrane investicije i otvaranje novih radnih mesta). Srbija je, naprotiv, primenjivala politiku karakterističnu za zemlje sa slabijim rezultatima tranzicije (oslanjanje na malo tržište, izostanak strukturnih transformacija, niska transparentnost i neefikasan pravni poredak). Šta sad?Posle uvida u činjenice, nameće se pitanje kako se pokrenuti. Početak je suočavanje sa činjenicama. Tu je i prva, u današnjoj Srbiji nepremostiva prepreka. Pregled iznetih podataka, a ima ih još puno jednako potresnih, morao bi uzdrmati svakog odgovornog političara. Nažalost, politička elita Srbije ne vidi ili ne želi da prepozna stanje stvari. Naslonjena na tradicionalnu praksu »rešavanja« problema prebacivanjem krivice na druge teško će se suočiti sa realnošću. Da bi se to dogodilo, političke strukture moraju

shvatiti da osim međusobne političke borbe vodeći ljudi svake zemlje imaju jednako važan zadatak, a to je ekonomski razvoj. Ovaj fakt shvatio je još Dioklecijan kada se suočio sa nedostatkom sredstava za održavanje imperije, a nisu ga uspevali izbeći ni lideri najbogatijih niti totalitarnih zemalja. Ekonomski razvoj i borba za održavanje na vlasti bili su ravnopravni prioritet svih ozbiljnih političara kroz istoriju.  blank.gif
G15.jpg
blank.gif

Srpska dvadesetogodišnja praksa zanemarivanja ekonomskog razvoja relativno je redak fenomen, a po dužini trajanja možda i jedinstven.
Zbog toga, okretanje ekonomskom razvoju može se dogoditi samo ako politička elita uvaži konstataciju Johna Adamsa iz decembra 1770. godine, koji je rekao: »Činjenice su tvrdokorne; nikakve naše želje, sklonosti, niti diktat naših strasti ne može promeniti stanje stvari« i kada narodni poslanici stave tablu na skupštinski ulaz, kakva je još pre velikog potresa 1667. postavljena iznad vrata dvorane Velikog vijeća u Dubrovniku sa tekstom »Obliti privatorum publica curate« - »Zaboravite sopstvene, brinite o državnim interesima«.
Posle toga, ako i kada se to desi, može doći na red ekonomska struka.

blank_white.gif
                                                  Goran Cetinić



1 Neka podaci govore.« Većina podataka u ovom tekstu preuzeta je iz izvrsne studije konsultantske kuće Roland Berger Strategy Consultants »Twenty years of the CEE economic region«, koja se u analizi 20 godina tranzicije služila relevantnim izvorima podataka, kao što su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, Evropska banka za obnovu i razvoj, CIA Factbook, analize The Vienna Institute for International Economic Studies (wiiw) itd. Korišćeni su i podaci Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije. Interpretacije i objašnjenja prilagođena čitaocima koji nisu ekonomisti uradio je autor prikaza. Metodološka objašnjenja ovde su preskočena, a zainteresovani ih mogu naći na sajtovima nabrojanih institucija. 2 »Bruto Društveni Proizvod (BDP) je ukupna vrednost gotovih roba i usluga proizvedenih u zemlji u datoj godini ekvivalentna investicijama, ukupnoj potrošnji građana i države plus vrednost izvoza minus vrednost godišnjeg uvoza.« 3 »Ekonomija pljačke« zapravo je negacija ekonomije. U njoj postoji samo briga o rashodnoj, ali ne i prihodnoj strani. 4 Republički zavod za statistiku, Saopštenje in10, br. 183, god LX, 30. 06. 2010. 5 Izvor: WEF - Global Competitiveness Report, Roland Berger. 6 Državni dug je dugovanje centralne države, regionalnih vlasti, lokalnih vlasti i fondova socijalnog osiguranja.
7 Roland Berger: Twenty years of the CEE economic region - Assumptions for sustainable development, str. 12. 8 Coface, svetski poznata agencija za osiguranje izvoznih rizika, bavi se i rangiranjem političke i ekonomske situacije pojedinih zemalja. 9 Bruto dug države inostranstvu je dug za odobrene i neotplaćene ugovorne obaveze rezidenata zemlje nerezidentima kojima se plaća glavnica i/ili kamata.



Komentari (33)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

markonio92 markonio92 01:49 14.09.2010

No job



Dovoljno je videti samo ovo.
milosss92 milosss92 17:07 14.09.2010

Re: No job

markonio92
Dovoljno je videti samo ovo.

ili ovo:





izvor B92
Doctor Wu Doctor Wu 08:21 15.09.2010

Re: No job

Ovakve tabele su deo tipicne drugosrbijanske kuknjave ciji je cilj da se citaoci ovakvih vesti, potencijalni glasaci osecaju sto bednije. One obicno ne uracunavaju efekte sive ekonomije koja je neuporredivo razvijenija u Srbiji nego, rekao bih, u svim zemljama koje se nalaze na listi (moje je misljenje, na primer, da oko 90% inzenjera i programera u Srbiji prima platu po dvostrukom obracunu, tako da zvanicna statistika vidi samo minimalac koji se isplacuje radi poreza. Ista je stvar i sa lekarima u privatnom sektoru, advokatima, recju gotovo kompletnom sektoru usluga, pogotovu onom najplacenijem delu.)

Medjutim, cak i kad se uzmu u obzir efekti sive ekonomije opet ostaje cinjenica da je Srbija 2010. mnogo bliza Makedoniji i Crnoj Gori nego sto je Hrvatskoj i Sloveniji (Bosna je izgubljen slucaj, ona se totalno survala). Vojvodjanska produktivnost je, na primer, 1990. bila na nivou Hrvatske- danas je 50% manja. Zasto je to tako?

Moja teza je da je jedan od najgorih efekata sankcija/ratova to sto su Srbi postali jos lenji, bespomocniji i nepreduzimljiviji nego sto su ranije bili i da se zapatila ta neka mazohisticka atmosfera lenjosti, samopljuvanja i nemoci. Razlozi za lose stanje se traze svuda osim u sebi. Lakse je optuzivati Milosevica/Tadica/Kostunicu/Miskovica nego sopstvenu lenjost. A rekao bih posebno da u tome prednjace predstavnici nekadasnje socijalisticke srednje klase, oni cije je znanje davno prevazidjeno, koji ni na jednom medjunarodnom trzistu rada ne bi nasli posao i koji niti umeju niti zele da se prilagode promenama.
milosss92 milosss92 18:56 15.09.2010

Re: No job

Doctor Wu
Lakse je optuzivati Milosevica/Tadica/Kostunicu/Miskovica nego sopstvenu lenjost. A rekao bih posebno da u tome prednjace predstavnici nekadasnje socijalisticke srednje klase, oni cije je znanje davno prevazidjeno, koji ni na jednom medjunarodnom trzistu rada ne bi nasli posao i koji niti umeju niti zele da se prilagode promenama.

Ako je ovo tacno, Srbi su "intezivirali svoju lenjost" u poslednjih par godina, kako su pali iza Crne Gore, Albanije, Bugarske i Makedonije - na poslednje mesto po platama u regionu.

Intenzivno su lenji da pronadju i ulje, mleko ili secer po rafovima.
Doctor Wu Doctor Wu 20:06 15.09.2010

Re: No job

Ako je ovo tacno, Srbi su "intezivirali svoju lenjost" u poslednjih par godina, kako su pali iz Crne Gore, Albanije, Bugarske i Makedonije - na poslednje mesto po platama u regionu.

Koji deo od...
...obicno ne uracunavaju efekte sive ekonomije koja je neuporedivo razvijenija u Srbiji nego, rekao bih, u svim zemljama koje se nalaze na listi (moje je misljenje, na primer, da oko 90% inzenjera i programera u Srbiji prima platu po dvostrukom obracunu, tako da zvanicna statistika vidi samo minimalac koji se isplacuje radi poreza. Ista je stvar i sa lekarima u privatnom sektoru, advokatima, recju gotovo kompletnom sektoru usluga, pogotovu onom najplacenijem delu.)

nije jasan?
milosss92 milosss92 21:00 15.09.2010

Re: No job

Doctor Wu
Koji deo od... nije jasan?

Znaci samo se siva ekonomija intezivirala poslednjih par godina, nije do rekordnog pada dinara i obezvredjivanja plata?

Jel i ono mleko, secer i ulje nestalo negde u sivoj ekonomiji?
Doctor Wu Doctor Wu 21:23 15.09.2010

Re: No job

Jel i ono mleko, secer i ulje nestalo negde u sivoj ekonomiji?

Ne, i secer i ulje i siva ekonomija (kao i korupcija i partiokratija i rekordni pad dinara i pad zarada i jos toliko drugih stvari) su posledica nesposobnosti srpskog drustva da raskrsti sa komunizmom i prihvati vrlo jednostavne, ali u Srba (nekih pogotovu) neomiljene koncepte male, efikasne drzave i slobodnog trzista.

Kako si ovde do pre neki dan zaneseno mahao grckim zastavama, ni od tebe se ne ocekuje da razumes ni koncepte ni uzrocno-posledicne odnose koji su navedeni.
milosss92 milosss92 21:28 15.09.2010

Re: No job

Doctor Wu
Kako si ovde do pre neki dan zaneseno mahao grckim zastavama, ni od tebe se ne ocekuje da razumes ni koncepte ni uzrocno-posledicne odnose koji su navedeni.

Pogresno si video taj avatar (kapiram da je mali, ali nije bas toliko mali)
Doctor Wu Doctor Wu 21:47 15.09.2010

Re: No job

kapiram da je mali, ali nije bas toliko mali

Au, zaludnost, skretanje s teme, drugosrbijanska sajkaca, frfljanje sa intenzivira/intezivira... Adame, ti li si?
milosss92 milosss92 23:09 15.09.2010

Re: No job

Doctor Wu
kapiram da je mali, ali nije bas toliko mali

Au, zaludnost, skretanje s teme, drugosrbijanska sajkaca, frfljanje sa intenzivira/intezivira... Adame, ti li si?

Pa nemoj da skreces sa teme zaludni, sto manje budes nagadjao manje ce te boleti glava. Ali eto prekinuo sam te, izvinjavam se.
aleksandarkarisik aleksandarkarisik 19:11 17.09.2010

Re: No job

Razlozi za lose stanje se traze svuda osim u sebi. Lakse je optuzivati Milosevica/Tadica/Kostunicu/Miskovica nego sopstvenu lenjost. A rekao bih posebno da u tome prednjace predstavnici nekadasnje socijalisticke srednje klase, oni cije je znanje davno prevazidjeno, koji ni na jednom medjunarodnom trzistu rada ne bi nasli posao i koji niti umeju niti zele da se prilagode promenama.


Ima istine i u tome ali, pitanje je tu kokoške i jajeta. Dužnost onih koji su na vlasti jeste da stvore ambijent da se stanje koje ste tačno opisali promeni. Složićemo se da neki od navedenih nisu učinili, balgo rečeno dovoljno, a neki su činili ili čine da stanje bude još gore. Dakle, optužbe na račun navedenih nisu bez osnova. Za mnoge pripadnike klase koju ste apostrofirali možda je prekasno, za mnoge i nije. Ali da bi se to promenilo oni moraju ekonomski biti naterani da to urade i da vide jasnu dobrobit od tih promena. Razni ljudi imaju razne startove, nisu svi u mogućnosti da iz više ili manje objektivnih razloga sagledaju stvari na način na koji ih Vi, usudio bih se reći i ja sagledavamo. Dakle, koliko god i mene nekad nervirala duhovna i mentalna inertnost narečenog sloja stanovništva, na njih ipak više gledam kao žrtve a manje kao vinovnike stanja u kom se nalazimo.
Doctor Wu Doctor Wu 03:59 14.09.2010

Evo interesantnih podataka


Izvor: Mills Kelly, "GDP in Yugoslavia: 1980-1989," Making the History of 1989

Same cifre iz tabele mi deluju dodgy i nisam siguran da su OK ali ono sto upada u oci je da je slovenacki GDP/capita tokom 80-tih bio oko dva puta veci od srpskog i za oko trecinu od hrvatskog. Danas je slovenacki GDP/capita jos uvek za oko trecinu veci od hrvatskog ali je od srpskog veci gotovo 3 puta. Znaci, Slovenija i Hrvatska su imale uskladjenu stopu rasta, dok je Srbija znacajno pala. Iako GDP u sebi krije i stvari kao su dispariteti u ceni struje i hrane, pad je svejedno veliki.

Pored toga, uzimati za baznu godinu 1989. znaci uzimati relativno normalnu godinu u ex-YU i potpuno nenormalnu u gotovo svim zemljama bivseg istocnog bloka: to znaci da se za Madjarsku/Cesku/Rumuniju/Poljsku godinu plisane revolucije, zbacivanja Janosa Kadara, Causeskog, kada se po ulicama pucalo i kad nista nije radilo i kada su, na primer, Rumuni se snabdevali na tackice jer je Causesku upravo otplatio dug IMF-u. U tom smislu je slovenacki indeks 156 znacajniji nego poljski 177, ili hrvatski 111 u odnosu na madjarski 136 ili rumunski 128.

Ono sto iznenadjuje je da je pravno Srbija u rangu Hrvatske i Slovacke a bolja od jedne Poljske i Bugarske (Srbija od svih ima najmanji GDP/capita). Pristup Srbije svetskim trzistima nije bio stvar njenog vec izbora tzv 'medjunarodne zajednice' i vrlo sporog i vrlo postepenog ukidanja sankcija- vize za EU ukinute tek prosle godine. Srbija je u istom periodu izvrsila radikalnu (neki bi rekli divljacki radikalnu) privatizaciju privrede. Prema tome, zakljucak
... Srbija je, naprotiv, primenjivala politiku karakterističnu za zemlje sa slabijim rezultatima tranzicije (oslanjanje na malo tržište, izostanak strukturnih transformacija, niska transparentnost i neefikasan pravni poredak).

ne stoji.

Interesantno je da Madjari godisnje izvezu oko $15K/capita na otprilike $(7K-8K)/capita direktnih investicija. Srbi, s druge strane, na $1.7K/capita investicija izvezu $1.7K/capita godisnje. Kod Hrvata je odnos slican kao kod nas. To mozda govori o neefikasnosti, ali, mozda, i o prirodi investicija, tj da je sve ulozeno u u nekretnine (stanove/kuce) i spekulativno pumpanje njihovih cena.
seceranac seceranac 10:43 14.09.2010

Re: Evo interesantnih podataka

Doctor Wu



po ovoj tabeli ispadne da je 1980. SFRJ imala 5. najveci BDP na svetu. BDP po stanovniku je bio malo veci od Svajcarske a skoro 1,5 puta veci od SAD, a Slovenija najveci na svetu ako se gleda odvojeno

Cak je i 1989. posle decenije pada po ovoj tabeli BDP SFRJ bio skoro isti kao BDP zapadne Nemacke

http://www.nationmaster.com/graph/eco_gdp_percap-economy-gdp-per-capita&date=1980
olivera2804 olivera2804 10:24 15.09.2010

Re: Evo interesantnih podataka

Kosovo - rupa bez dna!

Surove brojke...ne umeju da lazu.

Eh, da smo bili pametniji tada kao sto nismo ni sada, da Albancima sami poklonimo i kazemo - dovidjenja i svako dobro, snalazite se kako znate! I da raskrstimo sa tim zauvek. I Republika Srpska, isto, sta ce oni nama i mi njima? Ako se bas toliko volimo mozemo da imamo zajednicku fudbalsku reprezentaciju ili da saljemo zajednickog predstavnika na Eurosong. I to je glupo,al' ajde...vecina se prima na to.


dali76 dali76 06:33 14.09.2010

....

Najveci mit koji srpski politicari prodaju svom narodu jest mit da malo toga ovisi o domacoj politickoj eliti glavnodgovornoj za reforme, vec je glavni teret na tom zapadu koji nas konstantno terorise.
Bez namjere da se iskreno osvrenemo I na , ne uvijek pozitivnu ulogu zapada, stvarno smatram da najveca odgovornost reforme , ne samo ekonomske, politicke vec I drustvene, velikom vecinom lezi u Beogradu a ne u Briselu.
Srbija je imala pet decenija jednopartijskog sistema gdje je partija bila alfa I omega I ekonomskog I politickog I drustvenog uspona.
Prije drugog svjetskog rata, iako zvanicno demokratska multipartijska , Srbija je isto tako imala drustvo u kojemu su politicke partije bile vaznije od institucija drzave.
Proces demontiranja decenijskog partiokraskog mentaliteta nije lagan posao, ali ovo za Srbiju nece da uradi niko drugi do same srpske politicke elite.
Politicka elita , ocito nesposobna da mjenja vlastite navike( koje su ,svidelo se to nekom ili ne, generalno navike drustva u cjelini ) od EU trazi nagrade za svoje vanjsko politicko dobro ponasanje (hapsenje Karadzica, davanje dokumenata haskom sudu, usaglasavanje stava sa EUoko “kosovske rezolucije” itd).
Bez namjer da umanjujem vaznost spoljnopolitickih odluka, pitam se sta je Srpbija uradila na unutrasnjem uredjivanju vlastite drzave ( smanjivanje monopola , postovanje
vlastitih zakona, smanjenje partokratije, jacanje institucija , kaznjavanje kao glavni uslov povecane odgovornosti pocevsi od vrha politicke elite pa do najnizeg sluzbenika ili bilo kog javnog zaposlenika)
Da li je politicka elita radi ovakvih unutrasnjo politickih odluka tj. ciscenja vlastitog dvorista ikad dobila vidljive benefite od EU kao naprimjer potpisivanje trgovinskog sporazzuma ili raspravu o kandidaturi za clanstvo u EU?
Briga je EU koliko dugo treba politickoj eliti da pocne da sprema vlastito dvoriste samo mi se cini da experiment zvani Bugarska / Rumunija se nece ponoviti.
Pa ako se I ponovi , mnogi ce se u Srbiji razocarati sto dan poslje ulaska Srbije u EU ogromnoj vecini bolje biti nece sem naravno politickoj eliti koja ce se moci prosiriti I na pozicije administracije u Briselu.
Tad ce stvarno postati jasno da su price o EU bile samo marketinsko carobno drvce relevantnim politickim partijama koje su, sve od reda naravno za EU integracije.
Nazalost, samo deklerativno ne I sustinski.
Primjer da su navike politicke elite u isto vreme I navike , generalno gledano, drustva u cjelini jeste hapsenje valjevskog slikara I borca za demokratiju Bogoljuba Arsenijevica Makija.
To jeste ogroman skandal , I mnogi su opravdano zabrinuti , ali ne vidim da je iko, al bas iko, se pitao
Kako to da jedan covjek koji je borac za demokratske principe (sto valjda ukljucuje postovanje institucija vlasti) dopusti sebi bahatost zvanu neodazvanje na sudski poziv!!

Bahatost ocigledno ne stanuje samo medju politickom elitom .
NARAVNO najveca odgovornost da se ovo prekine ne lezi na Arsenijevicu , vec na vrhu bahate elite , ali ga ne oslobadja njegove odgovornosti nepostovanja njegovih gradjanskih obaveza koliko god ona manja ili mizerna bila u ododnsu na neodgovornost elite.

Doctor Wu Doctor Wu 06:58 14.09.2010

Re: ....

Kako to da jedan covjek koji je borac za demokratske principe (sto valjda ukljucuje postovanje demokratskih institucija vlasti) dopusti sebi bahatost zvanu neodazvanje na sudski poziv?!!

kukusigameni kukusigameni 09:18 14.09.2010

Re: ....

Nadam se da si citao Kafku.
dali76 dali76 15:34 14.09.2010

Re: ....

Ma da,
nije bilo sudskih poziva, nije bilo niti sudjenja, svi smo mi zrtve procesa.
ako je tako lakse, no problemos
kukusigameni kukusigameni 20:11 14.09.2010

Re: ....

svi smo mi zrtve procesa.


Nismo svi. Ja sam to napisao u vezi hapsenja Makija. To hapsenje i cela ta ujdurma je apsurd. I samo sam zeleo da ti kazem da to nije dobar primer "bahatosti" (ja bih rekao javasluka) na ovim prostorima.
dali76 dali76 20:57 14.09.2010

Re: ....

pa primer jeste problematican ako se gleda u kontekstu pravljenja alibija za aljkavo tuzilastvo, ali mislim da sam tu bar bio jasan.
Ako ti prodjes kroz crveno svjestan da ces policajcu dati 10 evra , ako te uhvate, da li ti doprinosis sveopstem javasluku.
Najgore je sto ce mnogo ljudi kazati:
sto bih ja da glumim postovanje zakona kad ga ni oni na vrhu ne postuju.
Zato smatram da je odgovornost kod svakoga al je najveca kod onih na vrhu.
Ne mozes biti borac za demokratske principe a na primjer ne odazivati se na recimo sudske pozive i biti svjestan da ce to povuci neke posljedice.
problem bahatosti je problem drustva a oni na vrhu su najodgovorniji da pocnu menjati prvo svoje navike da bi ostali mogli menjati svoje.
najlakse je donositi zakone, prepisivati eu standarde a najteze je menjati neke nase davno naucene navike.
Zato je potrebna prilicno hrabra vlast jer mnogima se ne bi svidjele "nove navike" postovanja zakona.
kukusigameni kukusigameni 21:10 14.09.2010

Re: ....

Kroz crveno ne prolazim. A veruj mi, cak mi se desilo, i to ne jednom, da mi je na zaustavljanje da propustim pesaka nekoliko puta bila opsovana majka.

I, nista. Zivim s tim. Stariji sam i vise me to ne nervira.

PS. Ja ne mislim da ti nisi u pravu kada kazes da svako mora na sebi da radi, samo sam hteo da ti pokazem da slucaj Maki nije njegova bahatost. Nista vise. Meni je on vise Jozef K. u ovom slucaju.
expolicajac expolicajac 10:22 14.09.2010

Vratimo se vicevima

Uvažavajući tvoje iskrene namere da predočiš ozbiljnost situacije u državi Srbiji, pokušaću na populstički način da prevedem tvoje izlaganje.
Ispred zgrade Delta Holdinga sede dva čistača cipela sa svojim sandučićima i razgovoraju o tome kad će pravi kapitalizam da dođe u Srbiju. Jedan od njih kaže ovom drugom "ĆU idem kod ovog Miškovića da ga pitam kad će pravi kapitalizam da dođe u Srbiju pa kud puklo da puklo". Uredno se prijavi za prijem i nekim čudom Mišković ga primi. Uđe čistač u kabinet i skrušenim glasom pita gospodina Miškovića
"gosn Miško kad će dođe pravi kapitalizam u ovu našu Srbiju". Gleda ga Mišković pa mu odgovara. "Gospodine čistaču kako da vam objasnim to je malo komplikovano, ali probaću da to spustim na vaš nivo. Dođite do prozora. Vidite li dole na parkingu ona dva Mercedesa. Vidite kad Vi sa vašim trećim mercedesom dođete i parkirate se između moja dva, tada će pravi kapitalizam doći u srbiju. Zahvali se uredno čistač na objašnjenju, vrati se na svoje radno mesto i počne da gleda drugara čistača cipela. Ovaj ga pita "šta ti je reko". "Kako da ti objasnim, mnogo je komplikovano, mora da ti objasnim na naš prost način. Evo vidiš ja ti smo čistači, kad gosn Miško sa svoje sanduče dođe između naša dva sandučeta da čisti cipele, tad će dođe pravi kapitalizam u Srbiju"
seceranac seceranac 10:36 14.09.2010

GDP?

Bruto društveni proizvod


Ovde si verovatno mislio na Bruto Drustvenu Potrosnju? BDP tj. GDP odavno nije merilo nikakvog proizvoda vec potrosnje, uglavnom na kredit.
loader loader 10:41 14.09.2010

Kontranimacija

Nije lako posle crtanih filmova na tv pročitati ove podatke iz bloga...
Milan Karagaća Milan Karagaća 11:17 14.09.2010

Posledice pogubne politike

Jedine koje nisu ni do danas dostigle nivo iz 1989. su dve

najviše opterećene politikom - Srbija i Ukrajina. Ove zemlje su imale i najveće, upravo neverovatne padove BDP u jednoj godini: Srbija 59,4% (1992), samo dve godine nakon upada u monetarni sistem (decembra 1990) kada je u jednom danu ilegalno prebačeno na račune srpskih (ekonomskih) subjekata više od 10 milijardi dolara realnog novca) .

Uzimanje ovih 10 milijarde dovoljno govori koliko je Srbija bila zainteresovana za očuvanje Jugoslavije
Srbija je 1990-ih napravila nekoliko istorijski jedinstvenih ekonomskih poteza, kojima je praktično uništila sopstvenu ekonomiju. Najveća i »najuspešnija« hiperinflacija u svetskoj istoriji, finansiranje više ratova, organizovano iznošenje kapitala iz zemlje, napuštanje uobičajene »kontrole« države i prepuštanje osnovnih ekonomskih tokova ilegalnim kanalima uz dogovor s državom, sistematski prestanak ulaganja u održavanje postojećih kapaciteta, uništavanje nasleđenih institucija, permanentan rast javne potrošnje itd. Rezultat: godine 2000. industrijska proizvodnja bila je 57% manja nego 10 godina ranije.

Tačno, Srbija je do krajnjih granica iscrpila sve svoje ekonomske, materijalne, finansijske, pa i ljudske i sve druge resurse finansirajući nerealne nacionalističke projekte koji su pokušani da se realizuju ratom.
Naprezanja koja je imala Srbija zaključno sa 1999.godinom teško bi izdržale ekonomski mnogo jače zemlje.
Posle poromena 2000.godine Srbija je nastavila da finansira otplatu duga Kosova, da finansira sve institucije koje su se sa Kosova povukle, pa plate od 200% i mnogo novčanih sredstava koja su odlazila na Kosovo i van Kosova pod izgovorom da idu na Kosovo.

Prvih 10 godina 21. veka predstavljaju dekadu stagnacije uprkos milijardama direktnih inostranih investicija, fondovima pomoći, donacijama i zaduživanju. Većina sredstava uloženih u zemlju u tom periodu umesto u pokretanje ekonomske aktivnosti završila je u zidovima, a sve vlade su trošile raspoloživa sredstva uglavnom nezavisno od ekonomskih ili tržišnih kriterijuma

Za ovo su direktno odgovorni svi oni koji su 2000. godine doli na vlast i na bilo koji način u njoj učestvovali.
srpska industrijska proizvodnja je nakon 10 godina demokratije bila 55% manja nego 20 godina ranije.. Razloge za 10 godina stagnacije treba potražiti u potpunom napuštanju interesa vladajućih struktura za razvoj i stvaranje dohotka i isključivo, do karikaturalnosti, koncentrisanje na potrošnju. Politički voluntarizam odlučivao je i o konkretnim i o strateškim ekonomskim politikama i merama.

Ovo je potpuno tačno i za to će neko morati da odgovara.
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 13:53 14.09.2010

Re: Posledice pogubne politike

Milan Karagaća srpska industrijska proizvodnja je nakon 10 godina demokratije bila 55% manja nego 20 godina ranije.. Razloge za 10 godina stagnacije treba potražiti u potpunom napuštanju interesa vladajućih struktura za razvoj i stvaranje dohotka i isključivo, do karikaturalnosti, koncentrisanje na potrošnju. Politički voluntarizam odlučivao je i o konkretnim i o strateškim ekonomskim politikama i merama.

Ovo je potpuno tačno i za to će neko morati da odgovara.


Neko? NIKO!
Odgovaraćemo ja i moje pleme.
markonio92 markonio92 15:32 14.09.2010

Ali realno

...samo dve godine nakon upada u monetarni sistem (decembra 1990) kada je u jednom danu ilegalno prebačeno na račune srpskih (ekonomskih) subjekata više od 10 milijardi dolara realnog novca)...


Nisam baš najbolje razumeo, u kom smislu se desio "upad"? Ako je povučeno 10 milijardi dolara iz dinarskog monetarnog sistema, to valjda znači da je povučen dinarski iznos u vrednosti 10 milijardi dolara? Nije mi sada jasno, zar to nije ekvivalentno štampanju novca, imate veću novčanu masu koja nema realno pokriće i proizvodi inflaciju? U kom smislu mislite na "realni novac"?
antioksidant antioksidant 17:12 14.09.2010

Re: Ali realno

Nisam baš najbolje razumeo, u kom smislu se desio "upad"? Ako je povučeno 10 milijardi dolara iz dinarskog monetarnog sistema, to valjda znači da je povučen dinarski iznos u vrednosti 10 milijardi dolara? Nije mi sada jasno, zar to nije ekvivalentno štampanju novca, imate veću novčanu masu koja nema realno pokriće i proizvodi inflaciju? U kom smislu mislite na "realni novac"?

ne znam za iznose i vreme koje se gore iznose ali upad se desio stampanjem dinara i povlacenjem deviza iz republika koje su pokrivane dinarskim depozitima (sve bezvrednijim)
outcast outcast 22:02 14.09.2010

Vidim da ima puno zaintersovanih....

..za pravo stanje stvari.

Nikada, ali nikada se nisam osetila tako bespomocnom kao u Beogradu ovog leta. Joj da ne nabrajam zasto, muka mi je i da se setim. Jednostavno, skoro nista ne funkcionise kako treba, a ono sto kao funkcionise je toliko "naduvano" da od toga boli glava. Kada kazem to sto funkcionise mislim na te neke nove prodavnice, molove, neku imitaciju zivota na takozvanom "Zapadu" ( sta god to da znaci...). Strava and uzas. Moj najjaci ustisak.

olivera2804 olivera2804 10:28 15.09.2010

Re: Vidim da ima puno zaintersovanih....

Nisi jedina. Isti slucaj i isti utisak.
lakipingvin lakipingvin 23:43 14.09.2010

IMF

Ovde je jedna vrlo interesantna skorasnja analiza IMF-a u vezi nezaposlenosti,kako u razvijenim tako i nerazvijenim zemljama i realnom mogucnoscu da problem nezaposlenosti uskoro dovede do jos vecih socijalnih nereda pre svega u zemljama stabilnih demokratija...
Filip Mladenović Filip Mladenović 00:09 15.09.2010

Re: IMF

lakipingvin
Ovde je jedna vrlo interesantna skorasnja analiza IMF-a u vezi nezaposlenosti,kako u razvijenim tako i nerazvijenim zemljama i realnom mogucnoscu da problem nezaposlenosti uskoro dovede do jos vecih socijalnih nereda pre svega u zemljama stabilnih demokratija...

Da li sve ovo znači da će kriza potrajati sve dok se nadnice u Kini ne podignu do nivoa od barem 50% evropskog proseka!?
lakipingvin lakipingvin 01:02 15.09.2010

Re: IMF

Da li sve ovo znači da će kriza potrajati sve dok se nadnice u Kini ne podignu do nivoa od barem 50% evropskog proseka!?


Hmmm moguce - mada sistem je toliko van equilibriuma da zaista moze samo da se nagadja.
I kad bi nekom drzavnom intervencijom i uspeli nekako da postignemo finansijsku ravnotezu ovako napumpanog sistema..Sta onda?
U svetu gde korporacije odredjuju sta je drzavni interes ne vidim zasto bi im takvo stanje odgovaralo?
Ono shto njima treba od drzave je shto manje sopstvene i shto vishe kontrole svega ostalog i tako do monopola...

Arhiva