Moja knjiga ima ime, pobednica Misteriozna Kuma Novosacka

Pobednica tendera je kuma. Misteriozna Kuma Novosacka koja je bočno, mejlovskim putem, na spisku svojih predloga poslala i pobednički. Isti nije ušao u uži izbor, nego je iz zasede sačekao da se ja izbečim od nespavanja i dočekavši svojih pet minuta pobedio, iskoristivši najavljenu subjektivnost u raspisanom tenderu. Uz prateće događaje...a oni su, od reči do reči, bili sledeće vrste:

Sve vreme trajanja tendera, naročito u njegovom finalnom periodu, Žmu je neispavano bauljao po sunčanoj strani Alpa, koja suprotno stimulativnom imenu, leži pod poplavnim vodama iz kojih se viju transilvanijske magle i džikljaju komarci veći od ždralova. Gladniji i agresivniji od ženke risa sa viškom mladunaca. Pored toga, Žmua je bolela glava. Od celonoćnog čeonog kontakta sa gitarom u tvrdoj futroli, koja mu čuva stražu sa njegove strane bračne postelje. Dotična gitara je tu dežurna za slučaj da se Žmuu prisvira usred noći. Što se nikada do sada nije desilo, ali se još uvek ne može isključiti kao opcija. Zamislite da oko tri i dvadeset noću Žmu dobije potrebu da nešto odsvira, a gitaru treba da traži po kući. Stvarno nema smisla...

'De sam ono stala...da, mene je spopala frka oko naslova, po celu noć su me napadale reči u najnemogućijim kombinacijama, što je dovelo do mog kombanja po krevetu i neprestanih ustajanja. Jer kad mene u'vati neizdrž, ja se ustremim na kućne zalihe čokolade. Naravno, čim ja krenem u noćni čokoladni lov, u stopu me prate komirani mačak, šuntavo kuče i mačka naravi nadrndane ruske grofice. Svi mi preskačemo ubogog Žmua koji od života ne traži mnogo. Za početak da noću može da spava makar par sati. Posledično tom preskakanju i kotrljanju preko njega, grešni Žmu je sve bliži ivici svog minimuma bračne, krevetne polovine, što dovodi do bliskog susreta njegovog čela i još njegovije gitare. Zbog čega ga i boli glava. Danima. Samo kad bi smeo, predložio bi mi da ritualno spalimo rukopis moje knjige i preskočimo traženje naslova rekordnim troskokom, bez osvrtanja. Ali ne sme. Jer meni vire vrškovi očnjaka od tendera i predloga koji stižu kako regularnim putem na blog, tako i bočno, mejlovima, telefonskim putevima i bogazama i na sve druge, nepredviđene tenderom načine. Zahvaljujući čemu se kraj spiska kandidata gubio u izmaglicama horizonta. Što za mene kratkovidu nije ni malo bilo zgodno.

Dodatni pritisak mi je izazivao uži izbor naslova, posebno napasna anakonda od najoriginalnijeg gusarskog predloga, koje nikako nisam mogla da se rešim. Vijugala je za mnom po vasceli dan, unoseći dodatnu pometnju u postojeći zbun, tako da su deca imala čast da za ručak dobiju supu posoljenu braon šećerom, u kojoj su se od očaja griz knedle raspadale u čudom vidljive atome.

Drami je doprinosila i činjenica da je Cenjeni Izdavač imao svoju listu favorita, kao i da je zbog moje emotivne vezanosti za anakondu i ispoljavanja bandoglavosti karakteristične za moj horoskopski goveđi znak, odlučio da batali izdavački posao. Em to i nisu neke pare, em se mlatiš sa duševno kreativnim osobama, šta će to njemu. Život je jedan, treba ga živeti i uživati, a ako ga baš reinkarnacija prevari i ne rodi se kao peršun, onda neka budu i te knjige i naslovi. Zbog toga je Cenjeni Izdavač odlučio da se prešaltuje na bavljenje trgovinom baštenskim potrebama, sa posebnim aspektom na gipsane gnuove kojima se, božićnonovogodišnjim povodima, mogu nataći dodaci na rogove, čime se ostvaruje prostor za niz trepćućih sijalica duži od mog željenog naslova.

Uz sve to je u očaj, zbog mojih zmijskih afiniteta, pao i Dizajner. Nakon što mu nije uspeo pokušaj da se udaranjem u dugme na levoj strani grudi dezintegriše i materijalizuje na drugom kontinentu, Dizajner je iskoristio svoje stručno znanje i maskirao se u žbun ribizle. Kao takav je uspeo da prepliva Dunav i zavara trag u rumunskim bespućima.

Na svu našu sreću, zvezdolozi i svemirolozi su poslednjih dana uspeli da nenadano otkriju planetu sličnu našoj. Na kojoj je prijatna dnevna temperatura od sedamdesetak stepeni, taman kao Beograd u julu. Ista je od nas udaljena 195 bibilizibibiliona kilometara i do nje se putuje vremenom koje se meri jedinicom od nekoliko ljudskih života. Dakle, nešto kao brze pruge Srbije. Do Kraljeva i nazad. Na novopronađenoj planeti su naučnici primetili i malu crnu tačku, koja je sedela ispod veštačkog žbuna ribizle. U crnoj rizi rumunskih monaha pustinjaka, sa prilagođenim kratkim rukavima.

Pomoću dimnih signala, Baštovan Izdavač i ja smo uspeli da se dogovorimo sa Monahom Ribizlom da se ipak vrati na našu plavu planetu. Ja sam mu obećala da anakondu neće morati da pakuje na naslovnu stranu i da će ista biti podnaslov na unutrašnjoj stranici. Baštovan Izdavač mu je obećao povišicu, beneficiran radni staž zbog rada sa osobama sukobljenim sa realnošću, deset dana u banji za nerotkinje i ukrasnog gipsanog puža koji je u slobodno vreme zalivalica-prskalica sa dometom do dvadeset metara. Kvadratnih.

Monah Ribizla se vratio i dosta dobro se ponovo navikavao na zemaljske uslove života, čak je i komunicirao. Pomoću ruku.

Cenjeni Izdavač je pristao da ipak izda moju knjigu i da mi honorar isplati u nemonetarnom obliku i to: tri kamiona veštačkog đubriva za zumbule, tri para gumenih čizama na vesele momente, dve kamene hranilice za gipsane ptice, četiri džaka lukovica gladiola i ukoliko brzo prodamo prvo izdanje, dobiću i baštensku fontanu erotskog sadržaja. Pod uslovom da prihvatim njegov favoritni naslov, u kom slučaju ću biti dodatno nagrađena besplatnim seminarom o vrtnim štetočinama na holandskom Institutu za gusenice i rovce.

Više od 27 sati, koliko traje jedan dan, pokušavala sam da se naviknem na dotični naslov, stimulišući se činjenicom da će gusarska anakonda biti podnaslov.

Za to vreme je Monah Ribizla bio sve bliže svom mentalnom stanju iz vremena pre no što je dobio zadatak da osmisli korice moje knjige nemogućeg naslova. Skinuo je monašku rizu i uspeli smo da ga ubedimo da je tako dobro rodio ove godine da može da odbaci i lišće i odećom se maskira u čoveka. Terapeutski je crtao Čiča Gliše, dok je ostatku izdavačko-baštenskog radnog kolektiva bilo zabranjeno da koriste reči sa siktavcima, odnosno suglasnicima koji podsećaju na gmiave be nogu vane mije.

Tu negde se ukazao trenutak za predomišljanje, Cenjeni Izdavač je upravo bio u gužvi povodom kontingenta lukovica patuljastih lala koje su iz pristaništa zabunom izručene obližnjoj fabrici zimnice, sa posebnim osvrtom na luk u sirćetu, Dizajneru se već prikazivala ideja...doduše ribizlasto plava, ali roza sam mu i tako odmah zabranila.

U tom trenutku momenta se ukazala želja za narativnijim naslovom i iz zasede memorije sećanja je ripio naslov buduće kume, koji do poslednjeg trenutka nije izgubio nadu i osećaj da ipak može da pobedi.

I pobedio je, dakle moja nova knjiga će se zvati OD REČI DO REČI ili Kako sam postala gusarska carica, strah i trepet južnih mora.

Kuma je Misteriozna Kuma Novosacka, a potkum je kakapo.

Kuma dobija, kao što je tenderom obećano: potpisano kumče, kafu i prateće kalorije na kašičicu ili viljuščicu, druženje i posebnu rođačku zahvalnost. Naravno i ako poželi, gostovanje na mom blogu.

Potkum kao utešnu nagradu dobija potpisano kumče, uz kafu i druženje.

E, sad smo stigli do naredne misterije. Konačno izabravši naslov koji mi se prilepio iz druge, jer mu iz prve nije uspelo, slučajno sam primetila jednu ne baš tako sitnu sitnicu. Naime, svi moji kumovi su skoncentrisani u Novom Sadu. Ima ih četvoro, ne računajući kumiće i kumice. Sa novom Kumom, petoro. Jedan od njih je probao da izbegne novosadsku sudbinu rodivši se u Beogradu, čak je pokušavao da zametne trag u Crnoj Gori i stigao do života u Ljubljani, ali tu ga je napipala sudbina i za kragnu ga odvukla u Novi Sad, gde sada pomiren sa ksmetom živi. Da ne kvari prosek.

Koristeći ideju jednog od mojih novosadskih kumova, pokrećem jednoglasnu građansku inicijativu i tražim da se ime Novog Sada promeni u – Pankumonijum. Može i Novi Pankumonijum.  

p.s. Svaki kupac moje nove knjige, koja uskoro izlazi ukrašena pobedničkim naslovom i podnaslovom, dobiće i poseban popust pri kupovini najmodernijih gvatemalskih baštenskih freza, prskalica dalekog dometa ili vrtnih patuljaka.