Ко је ту кога јахао- 9 мил.људи српског порекла у Турској???

“U  Истанбулу живи три милиона људи који потенцирају своје српско порекло! У читавој Турској их је готово девет милиона. Још је краљ Александар Карађорђевић изјавио да су Срби измирили све рачуне са Турском 1912, па убудуће са њима можемо бити само пријатељи. То, ипак, нико није узео за озбиљно до пре пет година.” То каже Драгослав Милосављевић, предсједник Друштва српско-турског пријатељства "Инат"

Пратећи верско-политичка таласања у Рашкој или Санџаку, ону сумануту  представу после утакмице када су млади носили турске и верске заставе и урикали да је то Турска, па онда најаву наших младих патриота да ће у недељу носећи српске и православне заставе, уз српску патриотску музику, прошетати улицама и тиме једноставно рећи да је то Србија. Шта рећи  осим да ништа од тога не слути на добро, тим пре што неодољиво подсећа на методологију из почетка 90-их.

Очито и СПЦ и ИВЗ, уместо да сабирају, како им вера налаже, оне деле народ и распирују раскол,јер и они који вичу да је Н.Пазар Турска  и они који ће да им кажу да је то Србија, позивају се на своје вере и нације. Једна мудра изрека каже да колико год биле супротности међу људима, ипак оно што их дели је безгранично ситно у поређењу с оним што нас уједињује.

Несреће свих народа дешавају се кад паметни и разумни устукну и пусте да они други режирају догађања.

Уместо да се ћути и пасивно  посматра, било би добро да се нешто уради паметно, па рецимо и да се проговори о нашим сличностима а не само разликама, о свим сличностима уместо да се потенцирају верске разлике јер оне једино и постоје.

Мали допринос томе могло би бити и да се барем кроз медије иницира дискусија о ономе што износи председник друштва “Инат”.

Можда ће се ипак видети да и у расправи ко је кога јахао видимо много више што нас спаја него онога што Србе и Турске, посебно Србе исламске вероисповести раздваја.

Дакле, ево неких извода из интервјуа господина Милосављевића:

“- Jедном сам рекао једном професору из Анкаре да је довољно што су нас јахали више од 400 година, а он ми је одбрусио: "Питање је ко је кога ту јахао, ви Срби сте имали извршну власт као велики везири, какви султани!" Тако је само у периоду од 1543. до 1612. Србија допринела вођењу царства с 13 великих везира, седам њихових заменика, 23 везира, осам адмирала (капудин-паша), бројним гувернерима провинција и с безброј великих дефтердара (шефова финансија) и највиших административних службеника.

- У 15. и 16. веку у Србији није била толико развијена свест о нацији. Српски великаш никако није мусавог и дроњавог кмета доживљавао као брата по крви! Вера се мењала као што се данас мењају политичке странке, а у ислам је масовно прелазило ситно племство. У средњем веку Турска је била исто што и данас Америка. Турска царевина је у свом саставу имала 32 земље, никад није спаљивала вештице, а Јевреји су ту налазили спас. Прва велика миграција Срба у Турску одиграла се у време Берлинског конгреса.

- Наша историја прећутала је да су на просторима турске империје у службеној употреби била чак четири језика: турски (за свакодневне разговоре), арапски (језик

религије јер је њиме написан "Куран"), затим персијски (књижевни језик) и - српски, као језик дипломатије и војске. И султани су говорили српски јер се сматрало да само необразовани не говоре овај језик.

Док Србија не хаје за бројну дијаспору у Турској, њени потомци нису заборавили завичај, па се код Истанбула простире Београдска шума на 6.000 хектара, а град се дичи црквом Београдске Богородице. Док Београд има Стамбол капију, у Истанбулу је подигнута Београдска капија!

Мит о Чикагу као највећем „српском" граду после Београда опстао је само захваљујући чињеници да је деценијама било политички некоректно рећи да та титула заправо припада Истанбулу. Јер, на обалама Босфора живи чак три милиона људи пореклом са ових простора, које смо вековима пежоративно називали „потурицама"- Ако вам је фрапантна бројка од три милиона у Истанбулу, шта рећи на податак да је то тек трећина од укупног броја колико их је у Турској?! Говоримо о девет милиона душа, а то није моја претпоставка, већ податак, нешто о чему се овде ћути.

Апсолутно су свесни свог порекла, са невероватним поносом то истичу, сматрајући себе почаствованим због тога што су им корени у Србији! Пазите, некима од њих су преци још пре 300, па и 400 година населили те просторе, али они и дан-данас говоре српски и свако од њих зна које је презиме породица носила и која је крсна слава куће била....

Наиме, према његовим речима, за овдашње власти ти људи никада нису били сматрани српским исељеницима због „догме да су Срби само они православне вере".

Зато што је то и даље табу тема и јеретичко питање, данас и имамо нацију Бошњака. Можда би и карта Хрватске данас била драстично другачија да је дозвољено изјаснити се као Србин католик?!

Говоримо о „армији" у најмању руку великих пријатеља Србије, који би и те како могли да нам помогну. Што је најважније - то и желе. Међутим... Е, то „међутим" је управо оно што нас је кроз историју скупо коштало!

Обилазећи својевремено једну од највећих истанбулских општина Бајрам паша и разговарајући са људима који у њој живе, а 90 одсто од 350.000 колико их има је нашег порекла, пришао ми је човек да ми поносно каже да су се његови некада давно презивали Караџић и да зна коју су славу славили, да са генерације на генерацију преносе српски језик и да му никада неће бити јасно због чега не може да буде оно што смо поменули - Србин муслиман?! Разговарао сам са људима који потенцирају да су из: „Аски Србистана", што у преводу значи: Старе Србије. Питам их знају ли одакле су тачно пореклом, а они углас: „Скопље" - наставља да нас шокира наш саговорник

А, 95% наших Истанбулаца су у најмању руку добростојеће занатлије и успешни привредници, чија предузећа запошљавају и по неколико стотина људи. Колико су тамо цењени говори и податак да се део Истанбула, омиљено излетиште, зове „Београдска шума". Једна од свега четири капије на некадашњем бедему око града носи име „Београдска", али...

- Ево, да поновим, можда некоме ко треба да води рачуна и допре до свести: у Истанбулу живи три милиона људи који потенцирају своје српско порекло! У читавој Турској их је готово девет милиона!!!"

Ако је све ово овако, а немам  разлога да не верујем, није ли време да се и о том питању нормално разговара, није ли време да се тиме пре свега позабави Министарство за дијаспору.?

Ко има право да некоме по сопственом верском критеријуму негира националну припоадност?

Чија је историјска одговорност и ко је кривац што је толико људи изопштено из српског националног корпуса

Ко је и с којим историјским правом уместо да доприноси стварању и развоју модерне српске нације, заправо инсистирао на верској заједници?

И коначно, ко има право да некоме негира право да се изјашњава као Србин?