SLUČAJEVI ILI TRAGEDIJE MOJIH LJUBAVI (Jelena)

SLUČAJEVI ILI TRAGEDIJE MOJIH LJUBAVI (Jelena)

 

Dobar dan, (eh da je zaista bio dobar dan, gde bi mi samo kraj bio, ovako...!)

Ja sam Todorovic! Aleksandar Todorovic! Zapamtite to ime, i to prezime, ali ne zbog mene, nego radi vas - za svaki slucaj.

Nikada nisam voleo celave muskarce! Svaki put dok se umivam pogledam se u ogledalo. Uhh, pa to sam ja! E zdravo kako si, kazem sebi. Evo nije lose, zivi se, odgovori mi ogledalo.

Ovde u Paviljonima na Novom Beogradu, secam se, nekad je bilo bas puno obrijanih glava. Neki u medjuvremenu su ostali i bez glave. Dok su neki postali Glavonje!  E ti glavonje su i najcelaviji ljudi! Jeste! Ima jedna misao oko toga koja glasi: Nikad ne verujte celavom frizeru jer on ne ume da ceni vasu kosu! Sad druga je stvar sto ce mnogi frizer da se proseta u koloni ovih dana!

A i moj prijatelj Ljuba Zemunac koji nije celav, ziveo je tu blizu, u Pendreku, posle se preselio u Zemun. Pendrek je jedan soliter od 20 spratova, koji dere nebo, na uglu Tosinog bunara i Pariske komune, koji je dobio ime prema broju policajaca koji su u njemu dobijali stanove. Mnogi stanar policajac i saobracajac je ziveo u toj visokoj kuli. I tako je ostalo i do dan danas, te otud ime. Cak je i Sloba Milosevic sa svojom suprugom bio vidjen, tokom devedesetih, kako posecuje ovaj stambeni objekat. Ljuba mi to pricao!

Ima tu jedna osnovna skola, Vukan Jovanovic Beli, u koju ja nikada nisam isao, te je pominjem samo onako, bez razloga, tek da popunim vreme! Osim sto su u njoj imali boksersku sekciju samo za zene, a onda se pojavio film Roki prvi deo, i sve to pogurao prema kriminalu!

I ona je tu isla, a video sam je u prilogu na televiziji.  A glavu je brijala ali ne zato sto je bila iz paviljona, ili iz preke potrebe, vec iskljucivo iz mode! A bile su, kazem, devedesete! Tako da smo nas dvoje bili jako slicni a u svojoj potpunoj razlicitosti, jer se meni kosa, za razliku od nje obrijane, polako povlacila iz upotrebe prirodnim putem!

Ipak i takva mi se svidela. Imala je nesto u ocima! Sve se svrsilo u roku od nekoliko sekundi, a u istom danu. Ne pitajte sta! Zvala se Jelena, Jeja iz Paviljona, dovoljno opasno koliko i ljupko zvuci, ja to nisam znao. Ja nista o njoj nisam znao. Posle mi je prijatelj Ljuba, koji ima sve te informacije koje ni bezbednosno informativna agencija nema i nece imati, rekao da je ona zenska jednog poznatog mafijasa, koji trenutno lezi na robiji! Ali kasno, vec sam bio zigosan!

Nisam vam rekao kako sam je upoznao licno. I necu! Jer sve sto je licno i ne mora da bude i boldovano, osim malo glava! A ja nikako ne zelim da mi neko bolduje glavu, i to zbog neke zenske! S boldovanom glavom! Barem da sam znao dal’ je bila plava ili ne! A crno mi se pise!

Ma, pricacu vam sledeci put...