Americki vozacki

Pokazalo se da je nepogresivo najbolji nacin da disciplinujes ucesnike u saobracaju udaranje po dzepu. To kod nas u Srbiji je veoma slabo funkcionisalo i razmazilo me kao nedisciplinovanog vozaca. Mesecno sam dobijao po par tiketa koje sam platio - NIKAD.

Epizoda koja me vratila na pravi put me je kostala 600$ u placenim kaznama i noc punu neizvesnosti u zatvoru.Pokazalo se da mi je to bilo dovoljno da me vrati na pravi put. Placanjem tih 600$ sam skinuo anatemu suspenzije moje srpske dozvole. Nakon toga sam odlucio da polozim za americku vozacku dozvolu i izadjem iz sive zakonske zone "voznja sa srpskom vozackom dozvolom po Americi".


Americki vozacki ispit je prava relaksacija. Knjizica sa pravilima voznje je velicine i debljine izmedju "Zeke" i "Tik taka". I pola je puna reklama. Elem dodjem ja u zakazano vreme u jedan od ofisa koji testiraju i daju dozvole. Salteri kao u elektrodistribuciji. Ekipa kao u zatvoru, samo sto ima i odvratnih zena.Zapustenih sa stomacima. Zlatni zubi ko koliko hoce. Dobar dan - dobar dan. Daj pasos i social security number. Stani tu ispred plavog platna i gledaj u ovo. Klik. Slikase me odma za dozvolu. Nabi glavu na tu spravu i procitaj cetvrti red. Ja procitam. Mogo sam i sedmi da procitam, onaj sa najmanjim slovima. Dakle gotov lekarski pregled. Daju mi "zeku", besplatno normalno. Postave me da sednem u jednom delu te ogromne prostorije, koji je kao cekaonica za polaganje testova. Sve jedna ista, debela gospodza, i dokumenta, i lekarski, i slikanje, a sada i testovi. Lagana nervoza dok citam "zeku". Nisam polagao nikakav ispit bar deset godina. Posle 7 - 8 min, proziva me ona ista, i tek tada primetim da ima 3 - 4 monitora sa touch screen na zidu ispred mene, kao poker automati. A ispit se polaze stojeci. Abecede pitalica. Nema papirni test. A pitanja.... Kao prva dva na "zelite li da postanete milioner", ili jos laksa. Smesno. Recimo:
Ako vozis u pijanom stanju mozes da budes kaznjen:

a) 1000$,
b) suspenzijom dozvole,
c) skola za voznju,
d) sva tri gore navedene.

Vidis znak "obavezno desno skretanje" i ponudjeni odgovori:
a) obavezno desno
b) obavezno levo
c) dvostruka krivina
d) bocni vetar

I imas 20 pitanja i imas prava 5 da zajebes.


Dok sam krstario kroz abecede test, sve cekam da ce da pocnu teza pitanja. Kad pojavi se natpis "100%. Congratulations. You passed the test". He, he polozio sam. I jos se cudila moja gospodza, u 5XL pantalonama, sto sam zavrsio za 5 min. I tako sam ja postao pravno sposoban da polazem voznju.


Iz neznanja, nazalost, za polaganje testova sam odabrao jednu od retkih DMV kancelarija koje nemaju polaganje voznje. A sve DMV kancelarije su udaljene od moje kuce pola sata ili vise. Sta cu, zakazem polaganje voznje na drugoj lokaciji za par dana.

U drugoj kancelariji neverovatna slicnost. Identicna buckasta dama za salterom. Identicna ekipa buducih vozaca. Moj dobar drug Nenad, Americki Bosanac me dovezo njegovom hondom. On visok preko 2 metra i preko 120 kg i moja malenkost sa 140 kg na 195 cm izgledamo bitno drugacije od kolega budicih vozaca i dopunjujemo galeriju likova. Prozivaju moje ime i odlazimo do Nesine honde na kojoj cu da polazem. Opet ista bucka proverava saobracajnu, kocnice, migavce... Kaze da je auto OK za polaganje. Auto je polozio, sada je na mene red.

Krecemo u petominutnu avanturu, iz meni nepoznatih razloga nazvanu, vozacki ispit. Normalno da nisam zaboravio da se vezem. Odlazinmo iza zgrade do parkinga koji je pretvoren u improvizovani poligon. Bez greske se uparkiravam na obelezeno mesto na praznom parkingu, zatim simuliram zaustavljanje na nizbrdici i polazak pod rucnom. Simuliramo jer Florida nema nijedno jedino brdasce, barem u ovom delu. Sledi polukruzni okret koji se ovde zove kodirano "Three point turn". I tu briljiram. Istini za volju imam 15 godina srpskog vozackog staza ali to se ovde ne vazi. Posle polukruznog ide gradska voznja u duzini od 800 metra sa 2 stop znaka. Pokazao sam znanje. Polozio sam. Daju mi papir, privremeno, dok mi prava dozvola ne stigne postom na kucnu adresu. Placam 10$. Interesuje me kada bih mogao ponovo da polazem da sam pao. Pa sutra, kaze mi sluzbenica. Pojednostavljeno je maksimalno. U Srbiji sam polagao na "Yugo Floridi". To je valjda jedina slicnost.



Razmisljam kako je to izgledalo kada sam ja polagao, pre 15-ak godina. Sta mi je bilo drugacije sada. Nema instruktor za voznju koji ne gasi cigaretu, duple komande, 40 casova..., nema slikanje i expres razvijanje, nema lekarski, ... Secam se da je moj lekarski bio kao za pilota borbenog aviona. Ma kao za kosmonauta. Sam test za voznju je napravljen sa trik, dvosmislenim, nedorecenim pitanjima, sa idejom da sto manje ljudi prodje. Nek crknu svi koji neznaju da voze. A polaganje same voznje je uvek bilo stresno. Nadrkana komisija sa strogim pandurom u sastavu. Budes srecan ako ti ne puca u noge. Kao olaksanje primis kada ti otvore vrata i kazu "Kolega pali ste". Samo da izadjes iz ledene komore njihovih ozbiljnih likova. Pa kad padnes mora da cekas barem dve godine do sledeceg polaganja. Secam se da je neki policajac koji je bio u komisiji za polaganje upisao DIF kod mog caleta koji je bio profesor na istom. Cuvali smo ga kao malo vode na dlanu. "Ne moze da skodi" sto rece Lane Gutovic. Skoro da smo ga zvali na rodjendane i slave.




Registracija vozila je jos laksa. Na internetu kupujes osiguranje. Uneses podatke vozila i svoje podatke i dobijes cenu. Das im broj kartice i dobijes emailom polisu i dokaz osiguranja (broj polise). Sa tim papircetom, i vozackom (u mom slucaju pasosem i papircetom koje glumi vozacku) ides u privatnu agenciju za tablice. Zapravo za tablicu. U americi u vecini drzava obavezna je samo zadnja tablica. Platis 5-6% od vrednosti auta i dobijas odmah na licu mesta tablicu sa nalepnicom do kada vazi. Unutra - napolje cela procedura ne duze od 5 min. I naravno nema tehnicki pregled. Meni, naviknutom na Kafkijanske situacije u Srbiji ovo izgleda nestvarno.

Secam se, kad sam sa caletom, kao klinac, isao na tehnicki pregled sa razjebanim tristacem. Ceka se red. Svi nesto nervozni. Pa sve prisutna zebnja da li ce nas "mile-trcente" da polozi test ili ce morati na popravni (u pravom smislu te reci, de mu se nesto popravi). Pa mrdaj volan levo pa desno, pa koci, pa migavci,... A majstor na tehnickom pregledu se oseca kao, u najmanju ruku, Erik Honeker, zloglasni predsednik Istocne Nemacke. Ima koncentrisanu moc nad sudbinama svih prisutnih vozaca i njihovoh vozila.


Pored agencije za registrovanje vozila je neka radnja koja prodaje sve i svasta. Nalazim srafove prave velicine, komada cetri, i zasrafljujem tablicu. Postao sam mobilni Amerikanac pripravnik. Mozda Amerikanac u pokusaju je bolji opis. Polazim i stavljam lakat na prozor. Pa tiha muzika. Pa spora voznja. Pa telefoniranje u voznji. A "motor se ne cuje". Ma idi...


I prvog dana parking tiket. Isteklo mi vreme na parkng satu za 12 minuta i kazna 17$. Odakle li se stvori sluzbenik za parking? Niko ga nije video. Verovatno me prati satelitski. Placam sa zadovoljstvom. Ne zelim da se cackam sa sistemom.


I kao zakljucak:
U Americi veoma lako dobijes dozvolu za voznju a posle udaranjem po dzepu te nauce da postujes sva pravila. U Srbiji se relativno namucis da dodjes do dozvole i ukljucis se u bezakonje u saobracaju. I kod polaganja i kod prekrsaja zgodno je da imas vezu.