Ekonomija

Jeste zabranjeno biti monopolista

/ 14.10.2010. u 22:37

Komentari: 95
Čitanost: 12739
/
Preporuke: 5280
/

Jedan od najgorih ministara u vladi (na žalost nije i sa sigurnošću najgori) ponovo se javlja po pitanju monopola. Već po N-ti put prenosi građanima svoje pesničke slobode u shvatanju monopola koji monopolista ne iskorištava. Za njega, a i za sve građane Srbije, da konstatujemo:

Ne postoji monopolista koji ne zloupotrebljava svoj monopolski položaj. Tačka. Zbog toga monopoli nisu i niti treba da budu dozvoljeni i treba da se razbijaju i kažnjavaju.

Pretužno je gledati i slušati ljude koji su postavljeni da štite interese društva i svih građana Srbiji, a koji sa pozicija na koje su postavljeni, rade sve, samo ne to. Ima ih previše. Kazah da na žalost nije i sa sigurnošču najgori, jer svaki drugi dan nas neko iznenadi i postavi letvicu niže. Da je barem najgori, pa da znamo da gore ne može.

Ne znam da li ste znali. Imlek je 2009.godine na prihod od 150 miliona evra, ostvario poslovnu dobit od 18 miliona. Evra. 2008.godine je imao slične rezlutate. Broj zaposlenih je smanjio sa 1330 na 1250. Prihod mu iznosi 120.000 evra po zaposlenom. Dobit mu iznosi 14.400 evra po zaposlenom.

Ja volim uspešne kompanije. Ali ... Ako ste monopolista, proizvođači mleka moraju da vam prodaju mleko po cenama koje nudite. Pošto je Imleku Imlekov profit važniji od svega drugog, proizvođači mleka ostaju kratih rukava. Onda bi Imlek da država, odnosno svi mi poreski obveznici, subvencionišemo proizvođače mleka, kako bi Imleku ostao Imlekov profit. Tako razmišlja svaki monopolista. Ili svaki kartel. Građanima svejedno. U slučaju monopola, vaš profit nije vaš profit. "Vaš" profit je pitanje države i Komisije.

Subvenicije poljoprivrede služe zaštiti poizvođača od uvoza. Izmislile su ih zapadne zemlje da bi zaštitile svoje poljoprivrednike od jeftine hrane iz zemalja trećeg sveta, a da u isto vreme mogu da kažu kako imaju slobodnu trgovinu i nemaju nikakve carine. Subvencije bilo koje vrste, pa i subvencije poljoprivrednih proizvođača, nisu u interesu građana. Država treba da se bori protiv netržištne uvozne konkurencije i razvojem i jačanjem domaćih proizvođača drugim sredstvima. Recimo, poreskom reformom.

Ovaj isti ministar nam je objasnio kako Delta nije monopolista. Objasnio nam je i kako nema monopola na tržištu mleka. Od početka podriva rad Komisije za zaštitu konkurencije. Obašnjava kako Vrhovni sud vodi 9:0 protiv Komisije !?? Skandalozno.

I ništa ga ne može smesti. Novinari prenose njegova razmišljanja bez kritike, što je zaista tužno za novinarsku profesiju. Ovde možete pročitati njegovo stručno mišljenje i tumačenje:

http://www.b92.rs/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=14&nav_id=465174

Preneseno bez suprotnih mišljenja. Novine u vlasništvu ljudi koji ... Ono prevazilazi moje intelektualne sposobnosti. I znanje. I stomak.

Svaki monopol se zloupotrebljava. To mu je u definiciji i u krvi. Zloupotrebljava se i državni monopol. Od njega je jedino gori privatni monopol.

Srbija je u smrtnom zagrljaju monopola. Građani su u smrtnom zagrljaju monopola. Društvo je talac monopola. Monopoli su posledica katastrofalne privatizacije. Monopoli su posledica nerešenog statusa građevinskog zemljišta. Monopoli su posledica katastrofalno iskrivljenog poreskog sistema. Monopoli su posledica ministara koji ne rade svoj posao. I suda koji je sputavao rad Komisije za zaštitu konkurencije.

U slučaju kada imate monopole, najbolji odgovor države prema monopolima je smanjenje carina i dozvola uvoza. Uvoz vam je onda jedini konkurent podivljalim domaćim monopolistima, njihovim alavim apetitima za proftom, neefikasnim proizvođačima, te je uvoz tada i jedina zaštita domaćeg potrošača.

A ako pitate ministra, krivi su u stvari građani. Naš mentalitet je kriv. Naša genetska greška. Jer monopoli su fatamorgana. A mi smo narod koji svuda vidi fatamorgane. Što da verujete svojim očima i praznim novčanicima, tu je ministar da vam kaže šta je kako.

Life is fiction, TV reality.

postavite na |

Komentari (95)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

radulence 22:42 14.10.2010

.

ma nisi ga razumeo
mislio chovek neshto drugo
nije zabranjeno biti Monopolista, tj. igrati igru Monopoly.

milosss92 23:47 14.10.2010

laze kao pas

Davne 2007-me:

Predsednica Saveta Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović izjavila je juče (13. decembar 2007. godine) da "Delta Maxi", prema evropskim standardima, ima dominantan položaj na beogradskom tržištu jer ima više od 40% udela.

- Svetska i evropska praksa je da se prilikom određivanja udela na tržištu trgovinskih lanaca u obzir uzimaju samo objekti koji se bave nespecijalizovanom trgovinom na malo, pretežno hranom, duvanom i pićem. "Delti" je očigledno problem način na koji se određuje relevatno tržište i ta kompanija bi da uključi i specijalizovane prodavnice, na primer pekare, kao i male objekte, površine ispod 50 m2 - istakla je ona.

U rešenju Komisije, kojim se po drugi put zabranjuje pripajanje "C marketa" Deltinom trgovinskom lancu, navodi se da "Delta Maxi", zajedno sa "C marketom" i "Pekabetom", u 2006. godini zauzimala 63,4% relevantnog tržišta u Beogradu prema ukupnom godišnjem prihodu od 362,3 mil EUR.

Prema podacima Komisije, "Delta Maxi", "C market" i "Pekabeta" su u 2006. godini imali ukupno 284 maloprodajna objekta, čime su zauzimali 69,4% beogradskog tržišta, odnosno 87.090 m2 prodajnog prostora, što je udeo od 69%.

Tržišni udeli su mereni na osnovu konkurencije na relevantnom tržištu gde su "Delta Maxi" u 2006. godini bili konkurenti "Mercator S", "Rodić M", "Veropulos", "Si market", "Jabuka", "Idea" i "Višnjica".

Rešenje Komisije za zaštitu konkurencije sa obrazloženjem zašto se odbija pripajanje "C marketa" "Delti" objavljeno je na sajtu Komisije http://www.kzk.org.yu./

Komisija je, kako se navodi, udele na tržištu odredila na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, podataka o poslovanju koje su dostavile konkurentske kompanije i istraživanja tržišta.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/143481

nestor92 10:22 15.10.2010

Re: laze kao pas

Davne 2007-me:

Koliko me sećanje služi, a ispravite me ako grešim, te godine je nekakva "nezavisna" komisija u kojoj je sedela ministrova žena radila analizu koja je pobila ovaj stav KZK.

tabasko_pit 20:26 15.10.2010

Re: laze kao pas

sva ova resenja je oborio sud zbog proceduralinh gresaka komisije.

izmedju ostalog i zato sto komisija nije ni postojala u trenutku kada je doslo do ponude za preuzimanje, pa nisu imali kome ni da se obrate, a onda komisija godinu dana kasnije kada se formirala i kada je zakon stupio na snagu krece u akciju retroaktivno.

ne kazem da je ovo ok, ali tako kaze zakon, a na zakone je sigurno uticao i Misko, ali to je sad cinjenica i mozemo samo da ga mrzimo i njega i one na vlasti koji su dozvolili to. Sada je prekasno, uostalom Misko je sad vec prodao Maxi...

Takodje, argumentacija koju je koristila komisija je vise nego sporna. Odredili su relevantno trziste najpre kao Merkator, Ideu i Deltu(sve ostalo su iskljucili), a onda su u tu pricu kod Delte ubacilii njihove male prodavnice (a iste su iskljucili kod Idee, ili nisu uopste racunali Jabuku, Si market i ostale male lance prodavnica). Jos je veca glupost porediti povrsine objekata u maloprodaji...

o ispitivanju trzista od strane komisije za 5 dana, je iluzorno i komentarisati. Imaju 10 ljudi i uspeli su da ispitaju trziste, na kom ne postoji ni uredna evidencija o broju maloprodajnih objekata ili o otkupljenim kolicinama mleka. Za poredjenje u GB u komisiji radi skoro 1000 ljudi...

Opet sve ovo ne znaci da Delta nije monopolista, vec samo da je nesposobna komisija uspela da ne utvrdi na pravila nacin ono sto je ocigledno.

O tome sam vec pisao na proslom blogu koji je Sasa napisao...

I za kraj, ne zeleci da se dalje mesam, antioksidant je lepo rekao - monopoli nisu zabranjeni, jeste njihova zloupotreba. Kod nas niti je ustanovljeno da je neko monopolista, a jos je manje ustanovljeno da neko zloupotrebaljava taj polozaj (a ne kazem ni da nije monopolistra, niti da se taj polozaj zloupotrebaljava).

Jos jednom - nije zabranjeno biti monopoloista, tako kaze nas, a i bilo koji drugi zakon :)

tabasko_pit 20:28 15.10.2010

Re: laze kao pas

nestor92
Davne 2007-me:Koliko me sećanje služi, a ispravite me ako grešim, te godine je nekakva "nezavisna" komisija u kojoj je sedela ministrova žena radila analizu koja je pobila ovaj stav KZK.

i ne samo ona, vec i ekonomski institut, i neznam koliko profesora sa pravnog fakulteta i ...

poenta je - komisija nije znala da utvrdi nesto, sto je mozda u tom trenutku bilo vise nego ocigledno, a u zelji da donese drustveno pozeljnu odluku, u svom neznanju napravila je niz gresaka, koje su dobro placeni advokati lako rasturili...

Saša Radulović 21:41 15.10.2010

Re: laze kao pas

poenta je - komisija nije znala da utvrdi nesto, sto je mozda u tom trenutku bilo vise nego ocigledno, a u zelji da donese drustveno pozeljnu odluku, u svom neznanju napravila je niz gresaka, koje su dobro placeni advokati lako rasturili...

Ovo nije tačno. Problem nije u komisiji već u sudu koji em ne razume svoje nadležnosti em i još mnogo gore od toga. O ovome smo već razgovarali, pa vam molim da ne ponavljamo istu diskusiju ovde.

Saša Radulović 21:46 15.10.2010

Re: laze kao pas

monopoli nisu zabranjeni, jeste njihova zloupotreba.

Čitava teza teksta je da je ovo non-sense i pokušaj izvrtanja suštine monopola.

Činjenica je da su svi monopoli loši. Ne postoji dobar monopol. I sve monopole treba suzbijati i/ili kontrolisati. Ne postoji monopol koji nije zloupotrebljen. Čak se i državni monopoli zloupotrebljavaju. O privatnim da ne govorim.

Postoje prirodni monopoli. U tim situacijama, država mora da ima punu kontrolu nad cenama tog i takvog monopola. Zbog toga i ne treba privatizovati elektromrežu, vodovodnu mrežu, telekomunikacionu mrežu, mostove, puteve ... Jer su to prirodni monopoli. Ne možete imati dva. Nije ekonomski održivo.

Zakon o zaštiti konkurencije je zakon protiv monopola. Ne zloupotrebe, već protiv monopola kao štetne pojave. On daje državi sredstva da se protiv monopola bori. Svih monopola. Ovaj zakon govori svim učesnicima na tržištu da ne rastu iznad granice monopola.

Ono što ministar govori je: nije problem u postojanju monopola već u zloupotrebi. Ovo nije tačno. POSTOJANJE MONOPOLA JE PROBLEM.

Funkcija Komisije za zaštitu konkurencije je da oceni, od monopola do monopola, kako i koliko je štetan (ne da li je štetan) i kako ga najbolje kontrolisati i suzbijati. OVO VAŽI ZA SVE MONOPOLE.

Ja razumem da se ne slažete sa ovim. Rekli ste to. Čitaoci će proceniti.

Dragan Pleskonjic 23:51 14.10.2010

Monopol

Ne razumem se baš u materiju, a o monopolu kao pojavi imam vrlo loše mišljenje. Međutim pogledah na Wikipediji tekst o toj temi i piše ovo:

"Holding a dominant position or a monopoly in the market is not illegal in itself, however certain categories of behavior can, when a business is dominant, be considered abusive and therefore be met with legal sanctions."

Znam da Wikipedia nije baš pouzdan izvor, ali bih voleo da nam date neki izvor, link ili referencu na lokalne zakone u Srbiji u pogledu monopola. Cela ta situacija sa monopolima je prilično čudna i neprirodna.

antioksidant 07:05 15.10.2010

Re: Monopol

Znam da Wikipedia nije baš pouzdan izvor,

isto je i u nasem zakonu o zastiti konkurencije

imati dominantan polozaj (monool) nije zabranjeno
zloupotrebljavati dominantan polozaj jeste

sasa na zalost ne cita zakone

8.7.2009. | СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК: 51-09

ЗАКОН о заштити конкуренције

2. Злоупотреба доминантног положаја
Доминантан положај на тржишту
Члан 15.
Доминантан положај на релевантном тржишту има учесник на тржишту који нема конкуренцију или је конкуренција безначајна, односно који има значајно бољи положај у односу на конкуренте узимајући у обзир величину тржишног удела, економску и финансијску снагу, приступ тржиштима снабдевања и дистрибуције, као и правне или чињеничне препреке за приступ других учесника тржишту.
Претпоставка је да учесник на тржишту има доминантан положај, ако је његов тржишни удео на релевантном тржишту 40% или више.
Претпоставка је да су два или више учесника на тржишту у доминантном положају ако између њих не постоји значајна конкуренција и ако је њихов укупан тржишни удео 50% или више (колективна доминација).
Ако учесник, односно учесници на тржишту немају тржишни удео из ст. 2. и 3. овог члана, терет доказивања постојања доминантног положаја сноси Комисија.
Злоупотреба доминантног положаја
Члан 16.
Злоупотреба доминантног положаја на тржишту забрањена је.
Злоупотребом доминантног положаја, нарочито се сматра:
1) непосредно или посредно наметање неправичне куповне или продајне цене или других неправичних услова пословања;
2) ограничавање производње, тржишта или техничког развоја;
3) примењивање неједнаких услова пословања на исте послове са различитим учесницима на тржишту, чиме се поједини учесници на тржишту доводе у неповољнији положај у односу на конкуренте;
4) условљавање закључења уговора тиме да друга страна прихвати додатне обавезе које по својој природи или према трговачким обичајима нису у вези са предметом уговора.

lebellond 07:47 15.10.2010

Re: Monopol

Holding a dominant position or a monopoly in the market is not illegal in itself

Da, ali privatni karteli i price fixing jesu protivzakoniti u vecini drzava. Ne znam kako je sa nasim zakonodavstvom, ali u SAD-u su i te kako protivzakoniti.

Saša Radulović 09:45 15.10.2010

Re: Monopol

imati dominantan polozaj (monool) nije zabranjeno
zloupotrebljavati dominantan polozaj jeste

sasa na zalost ne cita zakone

Vi bez podmetanja niste u stanju da ostavite komentar.

Nije ni zabranjeno ni dozvoljeno. Nego je problematično. Pročitajte to što ste citirali ponovo. Suština teksta je da ministar umesto da kaže:

Svaki monopol predstavlja problem.

on bi da stavi fokus na:

Monopol nije eksplicitno zabranjen.

Cilj mu je da zbuni ljude i da prikaže da stvari i nisu tako problematične, i da nam se čini da je to problem, i da niko nije do sada dokazao da postoji zloupotreba ... Ukratko, ne radi za građane.

A monopol u maloprodja, monopol u proizvodnji mleka, kartel u proizvodnji ulja, su stvari koje su zabranjene i ovi monopoli ne postoje bez zloupotrebe. Jedini monopoli bez zloupotrebe su formalni monopoli za proizvode bez kojih građani mogu.

Ali šta to vas sve interesuje, kada je i vama glavni problem insinuacija o mom nečitanju zakona.

Saša Radulović 09:58 15.10.2010

Re: Monopol

"Holding a dominant position or a monopoly in the market is not illegal in itself, however certain categories of behavior can, when a business is dominant, be considered abusive and therefore be met with legal sanctions."

Ovo je tehnički, odnosno formalno tačno. Jer se odnosi na sve proizvode i na sva tržišta. Tako da uopšteno govoreći stoji.

Recimo, ako neko ima monopol na tržištu MP3 playera, to nije problem. Ljudi mogu bez MP3 playera.

Međutim, kada dođemo do proizvoda bez kojih ljude ne mogu, stvar se drastično menja. Na tržištu mleka, u maloprodaji, tržištu ulja, hleba itd. suštinski ne postoji monopol koji nije zloupotreba.

Dobar primer prelaska proizvoda iz kategorije "mogu bez njega" u kategoriju "ne mogu bez njega" je Microsoft i operativni sistemi. Antimonopolske komisije se nisu mešale dok to nije postao proizvod bez koga se ne može. Microsoft je imao praksu uslovaljavanja proizvođača personalnih računara i pisanja ugovora koji njima najviše odgovaraju i početkom devedesetih. Svi učesnici na tržištu teže ka ugovorima koji imaju u sebi neku ekskluzivnost. I to nije problem i to je normalna praksa dok proizvod ne postane proizvod bez koga se ne može.

Svako privredno društvo koje se bavi npr. maloprodajom normalno pregovara sa dobavljačima i postavlja uslove kako njima najviše odgovora.

Ako je to isto privredno društvo monopoliste, onda isto ono što normalno radi kada nije monopoliste, postaje zloupotreba kada jeste monopolista.

Zato što u slučaju kada nije monopolista, računa se da mu konkurencija pruža otpor i dovodi u balans njegovu želju za što povoljnijim ugovorom. Kada konkurencije nema, onda balansa nema.

Iz ovog razloga, kada država nekome zvanično da monopol, država određuje i uslove za ugovore kao i cene. Time ublažava posledice nedostatka konkurencije. To je slučaj sa strujom, grejanjem, naftom itd.

Zbog svega ovoga je privatni monopol na tržištu proizvoda bez kojih građani ne mogu, UVEK, I TO APSOLUTNO UVEK, LOŠA STVAR, ZLOUPOTREBA I TREBA JE SUZBITI:

stopalo 09:58 15.10.2010

Re: Monopol

oko cega se ovde vodi diskusija?

monopol se po definiciji zloupotrebljava. od kapetan mise do bil gejtsa.

prema tome svi legalisti neka se manu corava posla ili neka prosvetle nas neuke koji to monopoli nisu zloupotrebljeni?
(zeno jel' ti verujes meni ili svojim ocima?

)

Saša Radulović 10:09 15.10.2010

Re: Monopol

monopol se po definiciji zloupotrebljava. od kapetan mise do bil gejtsa.

prema tome svi legalisti neka se manu corava posla ili neka prosvetle nas neuke koji to monopoli nisu zloupotrebljeni?

Suština je sejanje sumnje. To je jedina odbrana koju monopolisti imaju. Ako još za to sejanje sumnje mogu da regrutuju ministra za upravo tu oblast, još bolje.

Jedini način da ubacite sumnju među građane je da se kao fah idiot držite formalnih "objašnjenja" i da bežite od suštine što dalje možete. Tako nam rade ministri da bi opravdali nečinjenje. Tako nam rade sudovi da bi opravdali presude za koje ne postoji opravdanje.

Svaki zakon ima svoja načela. Svaki član svakog zakona se sam za sebe može tumačiti na koliko god hoćete načina. Ali kada uz član dodate i načela, suštinu, onda ne može. Onda ima samo jedno tumačenje.

antioksidant 10:25 15.10.2010

Re: Monopol

Vi bez podmetanja niste u stanju da ostavite komentar.

Vaš naslov.

Jeste zabranjeno biti monopolista

Čudi me da Vi kad već podmećete da ja ne čitam niste u stanju da pročitate ono što ste Vi napisali

Cilj mu je da zbuni ljude i da prikaže da stvari i nisu tako problematične,

Drago mi je što znate tuđe ciljeve. Još da otkrijemo Vaš.

A monopol u maloprodja, monopol u proizvodnji mleka, kartel u proizvodnji ulja, su stvari koje su zabranjene i ovi monopoli ne postoje bez zloupotrebe

Prvo - nisu zabranjene (bar ne piše u ZAKONU), drugo ne znam da li je iko sem Vas pisao o monopolima u maloprodaji.
Podmetanje na sve strane. Još i nepismeno

antioksidant 10:31 15.10.2010

Re: Monopol

privatni karteli i price fixing jesu protivzakoniti u vecini drzava

ne postoji razgraničenje na privatne i javne kartele
price fixing jeste zabranjeno i oko njega se i svodi priča na ZLOUPOTREBU.

Saša Radulović 10:48 15.10.2010

Re: Monopol

Prvo - nisu zabranjene (bar ne piše u ZAKONU)

Nisu ni dozvoljene. Zakon o zaštiti konkurencije nije pisan da bi razgraničio dobre od loših monopola, već da označi monopole kao problematične i da da državi instrumente da ih suzbije.

Svaki monopol je loš. I zakon daje mogućnost da se SVAKI monopol suzbija. Kada ste monopoliste, sve što radite na štetu nekoga, se može interpretirati kao zloupotreba. Svaki ugovor koji potpišete, visina marže, visina cene, sve baš sve. To je duh zakona i njegov smisao.

Ne postoji dobar monopol po društvo i građana. Očigledno vam ovo nija jasno. A ni ministru.

drugo ne znam da li je iko sem Vas pisao o monopolima u maloprodaji.

Vi mora da se šalite.

Drago mi je što znate tuđe ciljeve. Još da otkrijemo Vaš.

Moj je suzbijanje svih oblika monopola. A vaš?
Da objasnite kako postoje dobri i loši monopoli i date neke primere?

Po vama, da li je Delta/Maxi monopolista koji zloupotrebljava svoj položaj?
Da li je Imlek monopolista koji zloupotrebljava svoj položaj?
Da li je ovaj ministar dobar ministar i da li dobro radi svoj posao i dobro predstavlja suštinu monopola?
Kako vi promišljate? Probajte malo bez komentara o meni i malo o temi i vašem mišljenju.

antioksidant 10:59 15.10.2010

Re: Monopol

A vaš?

da suzbijem svaki oblik nepismenog populizma koji se prima oko nas

Po vama, da li je Delta/Maxi monopolista koji zloupotrebljava svoj položaj?

verovatno nije monopolista ali zloupotrebljava svoj pložaj a znate li najviše čime?
niskim eurom

Da li je Imlek monopolista koji zloupotrebljava svoj položaj?

ne znam. imlek je monopolista već duže vreme (godinama) a "nestašice" mleka su verovatno proizvod opštih propusta sa svih strana. ne bih želeo da se taj problem rešava iz robnih rezervi (kao sa uljem - to je dugoročno loše)

Probajte malo bez komentara o meni

probajte malo sa zakonima i njihovom primenom. probajte da pročitate šta ste napisali pre nego što ga objavite (počevši od naslova) a ne da izmišljate podmetanja. napisali ste nešto netačno. lepo zvuči ali je netačno.

I zakon daje mogućnost da se SVAKI monopol suzbija

zakon daje mogućnost da se zloupotreba svakog monopola suzbija. ne ukida monopole. mnogi monopoli su nužni a cilj svakog privrednika je da se nađe u monopolskoj poziciji u nekoj niši poslovanja. država mora stvarati uslove da tržišni uslovi svima budu podjednaki pa neka se privrednici za svoje pozicije bore inventivnošću i znanjem a ne dogovorima.

primer - most
jedini na tom mestu
to je monopol
zabranjen? ne

Saša Radulović 11:09 15.10.2010

Re: Monopol

verovatno nije monopolista ali zloupotrebljava svoj pložaj a znate li najviše čime?

Dobro vam ide ovo sa populizmom. Očigledno vam nije jasno da kada nema monopola, nema ni zloupotrebe položaja, osim u krivičnom smislu. Kada nema monopola, privredna društva rade u svom interesu i on je potpuno legitiman. On je legitiman sve dok ne dostignete monopolski položaj. Nakon tog trenutka, sve ono što je bilo legitimno, postaje nelegitimno. Vaši interesi postaju nelegitimni. Zbog toga kompanije u normalnom svetu sa jakim antimonopolskim telima beže od monopolske pozicije. Jer dolaze pod udar zakona.

probajte malo sa zakonima i njihovom primenom.

Upravo to i radim.
Probajte malo razumevanjem zakona i razumevanjem suštine monopola.

Zakon o zaštiti konkurencije nije pisan da bi razgraničio dobre od loših monopola, već da označi monopole kao problematične i da da državi instrumente da ih suzbije.

Svaki monopol je loš. I zakon daje mogućnost da se SVAKI monopol suzbija. Kada ste monopoliste, sve što radite na štetu nekoga, se može interpretirati kao zloupotreba. Svaki ugovor koji potpišete, visina marže, visina cene, sve baš sve. To je duh zakona i njegov smisao.

Ne postoji dobar monopol po društvo i građana.

primer - most
jedini na tom mestu
to je monopol

Primer je i struja i voda i svaka infrastruktura. Upravo zbog toga, država drugim mehanizmima kontroliše ove prirodne monopole.

Ali to nije tema ovde. Zakon i jeste pisan da važi za sve privredne delatnosti. Krajnje iskrivljeno i potpuno bespredmetno uzimati most kao primer, kada govorimo o maloprodaji, mleku, ulju itd.

Zakon o zaštiti konkurencije nije pisan da bi razgraničio dobre od loših monopola, već da označi monopole kao problematične i da da državi instrumente da ih suzbije i kontroliše.

antioksidant 11:19 15.10.2010

Re: Monopol

Upravo to i radim.

time što ste (već u naslovu) napisali nešto što je netačno?

Upravo zbog toga, država drugim mehanizmima kontroliše ove prirodne monopole.

kojim? postoji samo taj jedan zakon o zaštiti konkurencije. a postoje i primeri gde je infrastruktura u privatnom vlasništvu (britanija se nije baš usrećila sa time - ne zagovaram samo iznosim primer).

kada govorimo o maloprodaji, mleku, ulju itd.

pa napišite tako u naslovu - svaki monopolu u maloprodaji je loš

to onda postaje (možda) početak smislene rasprave. ovako je samo populistički tekst koji lepo zvuči ali nije tačan.

Zakon o zaštiti konkurencije nije pisan da bi razgraničio dobre od loših monopola, već da označi monopole kao problematične i da da državi instrumente da ih suzbije i kontroliše.

zakon o zaštiti konkurencije je pisan da bi sprečio zloupotrebe dominantnog položaja

antioksidant 11:24 15.10.2010

Re: Monopol

. Očigledno vam nije jasno da kada nema monopola, nema ni zloupotrebe položaja, osim u krivičnom smislu.

ovo sam propustio da komentarišem (čini mi se da je naknadno dodato - ako jeste označite to sledeći put, ako nije - moj propust koji ipravljam)

dominantan položaj (monopol) je definisan kad neko "drži" 40% i više relevantnog tržišta. moguće su zloupotrebe i kad neko drži manje od toga. moj utisak je da je sa deltom tako

(postoji i dominatan položaj kada se drži manje tržišta (zakon je regulisao i tu mogućnost) a teret dokazivanaj dominacije je na komisiji)

Ако учесник, односно учесници на тржишту немају тржишни удео из ст. 2. и 3. овог члана, терет доказивања постојања доминантног положаја сноси Комисија.

Saša Radulović 11:25 15.10.2010

Re: Monopol

Nema smisla više ponavljati. Koga interesuje, pročitaće. Izneli ste svoje stavove. Ja mislim da ne razumete to o čemu govorite, vi kažete da sam populista.

Hvala na savetima kako bih trebao da pišem. Razmisliću o naslovu: Jeste zabranjeno biti monopolista u maloprodaji, proizvodnji ulja, mleka, voća, povrća, soli, šećera ..., ali nije za mostove, infrastrukturu, struju, vodu ... Da se raziđemo.

lebellond 12:54 15.10.2010

Re: Monopol

ne postoji razgraničenje na privatne i javne kartele

wikipedia se bas i ne slaze sa vama :

Wikipedia
One can distinguish private cartels from public cartels. In the public cartel a government is involved to enforce the cartel agreement, and the government's sovereignty shields such cartels from legal actions. Contrariwise, private cartels are subject to legal liability under the antitrust laws now found in nearly every nation of the world.

link = http://en.wikipedia.org/wiki/Cartel

antioksidant 13:08 15.10.2010

Re: Monopol

Contrariwise, private cartels are subject to legal liability under the antitrust laws now found in nearly every nation of the world.

pricamo o usa
nije mi poznato da sherman pravi razliku
mada moguće je da grešim (link iz vikipedije inače ne govori o kartelima (što nije baš monopol - mi to zovemo koncentracija) u vlasništvu države već o onima koje država "sprovodi" iz raznih razloga

primer kod nas - komisija je pokrenula postupak protiv javnog preduzeća gradska groblja kragujevac - jer je zloupotrebila dominantan položaj uslovljavajući kupovinu parcele ugovorom o izradi spomenika sa istim preduzećem (ima na sajtu komisije i link sa odlukom-rešenjem proleće ove godine mislim). dakle nebitno je ko je u vlasnistvu monopola - interes korsnika je primaran

lebellond 19:53 15.10.2010

Re: Monopol

antioksidant
mada moguće je da grešim (link iz vikipedije inače ne govori o kartelima (što nije baš monopol - mi to zovemo koncentracija) u vlasništvu države već o onima koje država "sprovodi" iz raznih razloga

Da budem iskren, nisam ni ja mislio da postoji ikakva razlika pre nego sto sam se odlucio da postujem, ali reko da malo wiki-ujem za svaki slucaj. Pa sam naleteo na datu distinkciju i reko da je unesem u svoj post cisto ako naleti neko "zakeralo".

antioksidant
primer kod nas - komisija je pokrenula postupak protiv javnog preduzeća gradska groblja kragujevac - jer je zloupotrebila dominantan položaj uslovljavajući kupovinu parcele ugovorom o izradi spomenika sa istim preduzećem (ima na sajtu komisije i link sa odlukom-rešenjem proleće ove godine mislim). dakle nebitno je ko je u vlasnistvu monopola - interes korsnika je primaran

Apsolutno ste u pravu! I mislim da je Sasa upravo na to mislio kada je rekao da je monopol zabranjen jer ce ga monopolista skoro uvek zloupotrebljavati. Zato drzavne monople prati jasna pravna regulativa kako bi ostali u okvirima "javnog" interesa. Primeri su Zakon o zeleznicama, elektrodistribuciji, vodovodu... itd.

antioksidant 20:01 15.10.2010

Re: Monopol

da je monopol zabranjen jer ce ga monopolista skoro uvek zloupotrebljavati.

monopol nije zabranjen

Zato drzavne monople prati jasna pravna regulativa kako bi ostali u okvirima "javnog" interesa

ni drzavni monopol nije zabranjen a gore je dat slucaj kada je komisija za zastitu konkurencije donela resenje protiv zloupotrebe drzavnog (lokalna samouprava) monopola i sve to po zakonu o zastiti konkurencije

Primeri su Zakon o zeleznicama, elektrodistribuciji, vodovodu... itd.

sv eovo moze biti i monopol u privatnom vlasnistvu. ne kazem da je dobro resenje - ponavljam - britanija se nije bas usrecila

jer ce ga monopolista skoro uvek zloupotrebljavati

ovo je tacno i tome sluzi zakon o zastiti konkurencije. komisija na zalost nije dovoljno dobro radila svoj posao (sabic je jedan od retkih javnih sluzbenika koji kod mene moze dobiti prelaznu ocenu)
pozdrav

lebellond 20:51 15.10.2010

Re: Monopol

sv eovo moze biti i monopol u privatnom vlasnistvu. ne kazem da je dobro resenje - ponavljam - britanija se nije bas usrecila

Da, ali mislio sam vise na mehanizam regulacije monopola. Cinjenica je da ako nekome "das" monopol a ne regulises ga obice ti se o glavu. Privatan, drzavni, kakav god krajnjem korisniku je sve jedno ako usluga/proizvod ne zadovoljava odredjene standarde. Kada kazes da se Britanija tu nije najvise usrecila na sta tacno mislis?

ovo je tacno i tome sluzi zakon o zastiti konkurencije. komisija na zalost nije dovoljno dobro radila svoj posao

Da budem iskren, nemam imao vremena da se bavim kvalitetom rada javnih sluzbenika. Ali, gledajuci njihove rezultate mislim da imamo malo razloga da budemo zadovoljni sa radom bilo kog, pa i Sabica. Sad, da li je to vezano za njihovu motivisanost i angazman ili za nefleksibilnost i nerazumnost drzavnih institucija je drugo pitanje. Ali, recimo price fixing je krivicno delo u GB. Odgovornim se sudi i zavrsavaju u zatvoru, u pitanju je krivicno delo. U SAD-u imaju Sherman-ov akt.
Mislim da je slaba vajda, ako ti nekog lupis po ruci i kazes mu no, no!
Pozdrav

Jelica Greganović 23:59 14.10.2010

Hm

Novinari prenose njegova razmišljanja bez kritike, što je zaista tužno za novinarsku profesiju.

Ovo neće baš držati vodu. Treba razlikovati izveštaj od komentara. U izveštaju komentarisanja nema, već samo prenošenja informacija. Svako dodavanje stava novinara, pa makar i najmanjim pridevom, koji piše izveštaj isti čini komentarom. I to je konstrukcija mnogo gora za podvaljivanje mišljenja, no što se tebi čini. Tako se obično funkcioniše u jednopartijskim i diktatorskim sistemima, gde razlike između izveštaja i komentara nema, zapravo sve su komentari. A kada do toga dođe, e to je onda tuga u novinarskoj profesiji. Ovako svako može da pročita izveštaj, pa neka sam oceni i formira svoje mišljenje.

Saša Radulović 09:32 15.10.2010

Re: Hm

Treba razlikovati izveštaj od komentara.

Razlikujem ja. Samo ovaj gore "izveštaj" ne sadrži nikakvo izveštavanje osim onoga što je ministar rekao. Besplatna reklama. Ako je tako, trebalo bi ga i nazvati: saopštenje. Niko drugi nije pitan. Novinar nije ni jedno pitanje postavio. Samo citira ministra u razgovoru sa samim sobom. To je sve zavijeno u formu novinskog članka, te daje ministrovom saoštenju neki kredibilitet i nespornost.

Jelica Greganović 22:38 15.10.2010

Re: Hm

Samo ovaj gore "izveštaj" ne sadrži nikakvo izveštavanje osim onoga što je ministar rekao.

Pa to i jeste izveštavanje, svako davanje mišljenja sa novinarske strane bi ga učinilo komentarom.

te daje ministrovom saoštenju neki kredibilitet i nespornost.

Očito i ne baš, jer evo ti u tome vidiš reklamu, nije ti kredibilno, ne veruješ i sporno ti je.

Saša Radulović 11:14 16.10.2010

Re: Hm

jer evo ti u tome vidiš reklamu, nije ti kredibilno

Da probam ovako. Koji je povod članka? Novinar istraživao nešto, po išao i kod ministra u vezi svog istraživanja, ili ministar pozvao novinara da mu nešto kaže?

Ako je članak istraživanje novinara, onda bi trebao da traži drugi posao, jer ovaj ne ume da radi.

Ako ga je zvao ministar, to treba i da kaže. Recimo, da je prva rečenica ovog članka: pozavo nas ministar da nam nešto kaže, a mi nismo ništa pitali, onda bih celom članku dao kredibilitet informacije. Ovako je podmetanje i propaganda.

Mislim da je ovo neprofesionalno za svaku profesiju, a posebno za novinarstvo i ima elemente prevare građana. Kada prećutite bitne elemente. Posledice po društvo su velike.

Bombardovanje ovakvim stvarima ide i preko televizije i preko novina. Kako ljudi nemaju mnogo vremena, a i potpuno im je strana materija, ostaje im naslov. Ministarstva i vlada daju saopštenja, za svaki dnevnik se slikaju i daju izjave bez sadržaja i ikakvog značenja. Izgleda da je i satnica na vestima deo koalicionog dogovora. Ljudima ostaje da se sprdaju i pričaju viceve o takvim informacijama.

Ako ih novinari ne budu držali na oprezu i ne dozvoljavali im da pričaju gluposti bez opasnosti da će biti otkriveni, ko će?

vladaxy 07:32 15.10.2010

Slobodno tržište

Država je šizofrena. Prvo zatvori tržište carinama i prelevmanima (ili sporim procedurama za dobijanje raznih dozvola) i omogući stvaranje monopola, a zatim kao osnuje komisiju za borbu protiv monopola da bi pokazala nepismenom i neobrazovanom narodu da se brine o njegovom standardu.

Monopol se ukida jedino otvaranjem tržišta, sve ostalo su prazne priče. Svaka normalna firma gleda da nabavlja što jeftinije i prodaje što skuplje. Ko očekuje da se firme ponašaju drugačije taj je budala i ne razume se baš u ekonomiju i funkcionisanje tržišta.

Zaštita domaće proizvodnje takođe ne pije vodu...pogledajte tržište sokova na primer. Potpuno je slobodno i ko je lider? Domaća firma. Svako može da uvozi sokove ali ne želi jer se ne isplati, strancima se više isplati da otvore fabrike ovde i da tako posluju. Šta je bilo kad su prestali da štite JAT i otvorili nebo? Pale cene, povećan broj putnika i broj letova..

Sad neko može da kaže da je proizvodnja mleka specifična i bla bla truć...Sve je specifično, ali mene kao krajnjeg potrošača to ne zanima. Ne zanima me kako se proizvodi mleko, zanima me da ga ima svako jutro, da bude kvalitetno i što jeftinije, a to mi nesposobna i korumpirana vlast ne dozvoljava. Da li će krava biti pomužena 100 ili 500 km od beograda, baš me briga. Kome se isplati neka ga proizvodi kome se ne isplati neka se preorijentiše na neku isplativiju proizvodnju. Uvek ima ko će na potražnju da odgovori ponudom. To važi sa sve poljoprivredne proizvode...Zašto se uzima iz mog džepa i daje nekom drugom da bi radio? Zašto ja ne dobijam neke subvencije? Sve subvencije talkođe treba ukinuti.

Nije zabranjeno biti monopolista ali na otvorenom i slobodnom tržištu.

sevarlica 13:30 19.10.2010

Re: Slobodno tržište

Sad neko može da kaže da je proizvodnja mleka specifična i bla bla truć...Sve je specifično, ali mene kao krajnjeg potrošača to ne zanima. Ne zanima me kako se proizvodi mleko, zanima me da ga ima svako jutro, da bude kvalitetno i što jeftinije, a to mi nesposobna i korumpirana vlast ne dozvoljava. Da li će krava biti pomužena 100 ili 500 km od beograda, baš me briga. Kome se isplati neka ga proizvodi kome se ne isplati neka se preorijentiše na neku isplativiju proizvodnju. Uvek ima ko će na potražnju da odgovori ponudom. To važi sa sve poljoprivredne proizvode...Zašto se uzima iz mog džepa i daje nekom drugom da bi radio? Zašto ja ne dobijam neke subvencije? Sve subvencije talkođe treba ukinuti.

Druže, to o čemu ti pričaš je liberalni vid kapitalizma koji je u SAD i koji se pokazao kao pogrešan, loš i nefunkcionalan za 95% stanovništva SAD-a. Ne pričam samo o izazivanju ove krize već o izazivanju svih kriza u poslednjih 150 godina, a oni su ih imali 5 za taj period. Takva rešenja na tržištu služe zaradi(profitu) pojedinca, a osiromašenju zajednice.Kako poljoprivrednici ne žele da rade za dzabe tako ni ti ni ja ne želimo da naš rad ne vredi ništa, jer preveliko sniženje vrednosti rada vodi ka robovlasništvu.
Po meni je potpuno pogrešno da poljoprivrednik grca u dugovima i kreditima a da mešetar na berzi zaradi milione na osnovu tih proizvoda, isto je i sa preradjivačima i distributerima. Imlek(Salford) je imao 14.400evra profita po zaposlenom prošle godine, a seljaci su ostajali bez dinara.

Ovo je jako kompleksna tema koja obuhvata suviše stvari da bi mi ovako olako raspravljali o njoj, možda bi najbolje bilo da se javi neko od proizvođača pa da kaže kakava je zaista situacija.

bene_geserit 08:04 15.10.2010

Da li je najgori u vladi ne znam ...

mada je ozbiljan kandidat, ali je konkurencija jaka.
Sto se izjave tice, najgore od svega je sto to nije ni izbliza najveca glupost koja se mogla cuti prethodnih dana. Sampion nedelje na tom planu je Homen sa njegovom izjavom vezanom za monopole, parafraziracu mrzi me da trazim tacan citat, koji je izjavio da je cilj nereda u Beogradu bilo zadrzavanje monopola jer ce to da uspori nas ulazak u EU. Ova izjava je idiotska na toliko nivoa da se ne moze nazvati ni spinom, kad sam je procitao osecao sam se kao da igram hrkljus. Ja ne mogu da verujem da postoji makar jedna osoba kod koje ovakva glupost moze da prodje, evo navescu samo par razloga a ko zeli da dopise moze, ima ih koliko hoces:
- Dakle stranke iz danasnje vlade su na vlasti prakticno vec deset godina. Oni su napravili, razvili, usavrsili monopole. Od toga sto omogucavaju monopole tajkunima te stranke zive i finansiraju se. Da zele da ukinu monopole (a ne zele naravno) uradili bi to ocas posla.
- Kakve veze ima ukidanje monopola sa ulaskom u EU? Osim ako ne zeli indirektno da kaze da je vlast u drzavi nesposobna da bilo sta uradi, odnosno sposobna je samo da napravi sranje koje ce ulazak u EU da ispravi.
- Nasi (ljubi ih majka) monopolisti tajkuni su prezaduzeni i da li ce da dobiju i pod kojim uslovima sledecu transu kredita zavisi od rejtinga zemlje. Da pogadjamo kako je na taj rejting uticalo ono od pre par dana.
- Dokle vise to budalesanje tipa nije vlast kriva sto je nesto u zemlji naopako. Jos za nesto sto je procvetalo i razvilo se za vreme njihove vladavine.
- Kakve veze ima Homen sa monopolima, zar on nije neki tamo xxx u ministarstvu pravde. Malo je bilo sto smo Dinkica morali da slusamo u vezi svake moguce teme (sta da se radi kada je covek multitalentovan, u sve se razume), sad i ovaj krenuo.

Nego kada ce neko da napravi serijal blogova na temu "gluposti koje nam serviraju nasi politicari" sa budalastinama/spinovima dana, nedelje, meseca i godine. Mogla bi i neka nagrada da padne, npr. predlazem da se zove ... ne zlatna malina ... nego "zlatni krstic&saper".

escherichije_colic 09:21 15.10.2010

Re: Da li je najgori u vladi ne znam ...

drazenlovric 08:32 15.10.2010

monopson

U slučaju kada imate monopole, najbolji odgovor države prema monopolima je smanjenje carina i dozvola uvoza. Uvoz vam je onda jedini konkurent podivljalim domaćim monopolistima, njihvoim alavim apetitima za proftom i neefikasnim proizvođačima i jedina zaštita domaćeg potrošača.

Onda naše pare idu stranim dobavljačima pri čemu oni ostvaruju neto maržu, naša država ostvaruje spoljno-trgovinski deficit a ionko opustošeni nacionalni budžet se nedovoljno puni jer su skinute uvozne barijere. Znači sa makroekonomskog aspekta, skidanje carina i liberalizacija uvoza NISU mehanizmi koji će razbiti monopol, posebno u situaciji kao našoj, gde su upravo ti monopolisti i glavni uvoznici za veliki broj proizvoda koji direktno plaćaju potrošači.

U ovom slučaju treba uključiti i regulatornu ulogu centralne vlade i uredbom definisati plafon maloprodajne cene, jer monopol ne sme da bude jači od države, kao što i država mora da ima poslednju reč.

Neoliberalni pristup nije baš uvek najbolja opcija.

E,da i u slučaju kada na stani tražnje imamo jednog kupca, a na strani ponude mnogo prodavaca, u ekonomiji se to naziva MONOPSON.

Saša Radulović 09:28 15.10.2010

Re: monopson

Onda naše pare idu stranim dobavljačima

Ne idu. Onda domaći proizvođači moraju da smanjuju cene i postaju konkurentniji. Bez tog pritiska uvoza, profit se raširi taman onoliko koliko može.

Konkurenciju imate ili domaću, što je naravno poželjnije, ili od strane uvoza. Jedino konkurencija stvara pritisak na smanjenje cena.

vladaxy 09:56 15.10.2010

Re: monopson

naša država ostvaruje spoljno-trgovinski deficit

Malo o deficitu(sajt Tržišno rešenje)

Prvi izvor deficit fobije je star nekoliko vekova. To je doktrina merkantilizma, po kojoj je međunarodna trgovina dobra ne zbog koristi od same razmene nego zato što zemlji donosi bogatstvo u zlatu. A pošto je tako, onda je jedino izvoz dobra stvar, a uvoz samo nužno zlo. Merkantilisti su predlagali mere za ograničenje uvoza da se zlato ne bi odlivalo iz kraljevstva. Protivnici ove škole, francuski fiziokrati ili "prirodnjaci", su primetili da se blagostanje zemlje ne ogleda u količini nagomilanog zlata nego u mogućnosti ljudi da zadovolje svoje potrebe. Razmena je sama po sebi korisna i to je svrha spoljne, kao i unutrašnje trgovine, a ne centralizovano gomilanje zlata. Adam Smith se slagao sa njima i njegovo Bogatstvo naroda je bila reakcija na rašireni merkantilizam. Ali merkantilizam nikada nije potpuno umro, ono što je nekada bio zlato sada su devizne rezerve u čvstoj valuti. Danas ga najviše ga ima kod Kine, koja izgladnjuje svoje građane, čuva kurs na nižem nivou od realnog da bi zbog nečega gomilala rezerve (ko zna šta je u glavama kineskog rukovodstva, ali politika je klasično merkantilistička.)

U ovom slučaju treba uključiti i regulatornu ulogu centralne vlade i uredbom definisati plafon maloprodajne cene

A onda čekati da proizvođači prestanu sa proizvodnjom i počnu nestašice....

skidanje carina i liberalizacija uvoza NISU mehanizmi koji će razbiti monopol

Ovde nemam komentar, ne razumem ovu logiku....Hajde onda da ojačamo privredu i budžet Beograda tako što će gradska vlada ubirati takse za sve što je proizvedeno van Beograda, ili Nišlije da oporezuju sve što dolazi van Niša itd... potpuna glupost

drazenlovric 10:41 15.10.2010

Re: monopson

Saša Radulović
Onda naše pare idu stranim dobavljačima

Ne idu. Onda domaći proizvođači moraju da smanjuju cene i postaju konkurentniji. Bez tog pritiska uvoza, profit se raširi taman onoliko koliko može.

Konkurenciju imate ili domaću, što je naravno poželjnije, ili od strane uvoza. Jedino konkurencija stvara pritisak na smanjenje cena.

Verovatno misliš na otvaranje stranih lanaca u maloprodaji, što bi na neki način ublažilo efekte monopola, ali uvoz stranih proizvoda za krajnje potrošače (korisnike), uz smanjenje carinskih i uvoznih opterećenja ni po kom mehanizmu ne može da ublaži dejstvo monopola, jer je monopol pretposlednja kraikra u lancu distribucije. Ovim merama se samo pospešuje monopol.

Saša Radulović 11:37 15.10.2010

Re: monopson

uz smanjenje carinskih i uvoznih opterećenja ni po kom mehanizmu ne može da ublaži dejstvo monopola

Verovanto mislite na maloprodaju. Komentar se odnosi na proizvodnju. Recimo mleka. Uvoz predstavlja jedinu konkurenciju monopolisti proizvođaču.

Naravno, uvoz nije lek za monopolistu u maloprodaji. Tu je lek više maloprodajnih lanaca. Razlog zašto ih nema, je monopol nad građevinskim zemljištem.

ovomoze 13:33 15.10.2010

Re: monopson

Znam za jednu kompaniju koja se bavi otkupom i plasmanom voća i povrća od domaćih proizvođača. Jedan deo izvoze ali veći deo plasiraju trgovinskim lancima. Što veći broj trgovinskih lanaca veća mogućnost za plasman. Delta i dalje ima monopol i to jako otežava posao. Što je više Idea, Roda, Tuševa, Metroa i onih kojih ni nema na našem tržištu to je lakše našem proizvođaču da plasira voće i povrće koje proizvede.
I po čemu je to Maxi domaćiji od npr. Tuša?

drazenlovric 14:02 15.10.2010

Re: monopson

Saša Radulović

Verovanto mislite na maloprodaju. Komentar se odnosi na proizvodnju. Recimo mleka. Uvoz predstavlja jedinu konkurenciju monopolisti proizvođaču.
zemljištem.

A ko ima privatni monopol u primarnoj proizvodnji?

drazenlovric 15:40 15.10.2010

Re: monopson

vladaxy

U ovom slučaju treba uključiti i regulatornu ulogu centralne vlade i uredbom definisati plafon maloprodajne cene

A onda čekati da proizvođači prestanu sa proizvodnjom i počnu nestašice....

Da li su proizvođači prestali sa isporukom naftnih derivata gde imamo tipičan primer plafon cene?

Plafon cenom uređuješ profitnu maržu posrednika, koji su primorani da se odreknu dela profita kako bi ostali u kanalu distribucije.

Isto tako je i sa maloprodajom hrane i pića.

drazenlovric 15:50 15.10.2010

Re: monopson

vladaxy

skidanje carina i liberalizacija uvoza NISU mehanizmi koji će razbiti monopol

Ovde nemam komentar, ne razumem ovu logiku....Hajde onda da ojačamo privredu i budžet Beograda tako što će gradska vlada ubirati takse za sve što je proizvedeno van Beograda, ili Nišlije da oporezuju sve što dolazi van Niša itd... potpuna glupost

Hajde. Uredi to prvo u parlamentu i čim postane legitimno, učini. Razlika je što ja pričam o postojećim pravnim okvirima a ti o fikciji.
Carine i uvozne takse pune budžet. 44 milijarde dinara u bdžetu dolazi iz ovih izvora. Odrekni se toga u korist uvoznika. Malo li je.

vladaxy 19:04 15.10.2010

Re: monopson

Da li su proizvođači prestali sa isporukom naftnih derivata gde imamo tipičan primer plafon cene?

Nisu prestali sa isporukom, nego isporučuju najveće đubre od goriva u Evropi (da ne kažem na svetu)

Carine i uvozne takse pune budžet. 44 milijarde dinara u bdžetu dolazi iz ovih izvora. Odrekni se toga u korist uvoznika. Malo li je.

Ne pune carine i takse budžet, nego mi, krajnji potrošači kroz skuplju robu...A ja ne želim da plaćam skuplje nego jeftinije. Želim da pare ostanu u mom džepu a ne da idu u budžet...

nikvet pn 19:13 15.10.2010

Re: monopson

Komentar se odnosi na proizvodnju. Recimo mleka. Uvoz predstavlja jedinu konkurenciju monopolisti proizvođaču.

Ne baš. Kod mleka je lanac : proizvodnja - otkup - prerada - distribucija - potrošnja. Monopol nije u proizvodnji nego u otkupu, preradi i distribuciji.
Miško nema krave. Njemu trebaju ovce. A u tome ne oskudeva : proizvođači mleka primorani njemu da prodaju kao i potrošači od njega da kupe.

drazenlovric 19:29 15.10.2010

Re: monopson

vladaxy
Da li su proizvođači prestali sa isporukom naftnih derivata gde imamo tipičan primer plafon cene?

Nisu prestali sa isporukom, nego isporučuju najveće đubre od goriva u Evropi (da ne kažem na svetu)

Carine i uvozne takse pune budžet. 44 milijarde dinara u bdžetu dolazi iz ovih izvora. Odrekni se toga u korist uvoznika. Malo li je.

Ne pune carine i takse budžet, nego mi, krajnji potrošači kroz skuplju robu...A ja ne želim da plaćam skuplje nego jeftinije. Želim da pare ostanu u mom džepu a ne da idu u budžet...

Problem je u svesti građana koja je evidentna i kod tebe. Postoji veliki procep između onog što trenutno imamo i onoga što bi trebalo da imamo.
Skidanje carina osakaćuje budžet, a smanjenje tih troškova u ceni jednog proizvoda ili usluge ostavlja prostor isključivo za korekciju cena u korist prodavca. Ti ćeš proizvod plaćati jednako u oba scenarija, ali je razlika gde novac završava.

Ipak, nemam vremena da te edukujem delu ekonomije o javnim finansijama pa ću završiti diskusiju na ovome.

drazenlovric 19:32 15.10.2010

Re: monopson

nikvet pn
Komentar se odnosi na proizvodnju. Recimo mleka. Uvoz predstavlja jedinu konkurenciju monopolisti proizvođaču.

Ne baš. Kod mleka je lanac : proizvodnja - otkup - prerada - distribucija - potrošnja. Monopol nije u proizvodnji nego u otkupu, preradi i distribuciji.
Miško nema krave. Njemu trebaju ovce. A u tome ne oskudeva : proizvođači mleka primorani njemu da prodaju kao i potrošači od njega da kupe.

Nije Miško, nego Beko, ako već govoriš o mleku.

lebellond 20:08 15.10.2010

Re: monopson

Skidanje carina osakaćuje budžet, a smanjenje tih troškova u ceni jednog proizvoda ili usluge ostavlja prostor isključivo za korekciju cena u korist prodavca. Ti ćeš proizvod plaćati jednako u oba scenarija, ali je razlika gde novac završava.

Nije tacno! Prodavac placa carinu jer mora, a prodaje robu jer ima interes u zaradi. Ukoliko, drzava ukine carinu ili je smanji to daje sansu prodavcu da snizi cenu svoje robe, poveca promet, a samim tim i zaradu. U slucaju da prodavac odbije da smanji cenu, zakon slobodne konkurencije nalaze da ce se pojaviti neko ko ima interesa da smanji marzu i na taj nacin ostvari dobit. Zbog cega bi se opet formirala niza cena.
Jedini scenario u kome je vasa teza moguca je u slucaju da postoji uvozni monopol ili kartel, u kom slucaju je elasticnost cena jednak nuli. Pa, se opet vracamo temu monopola i kartela i na to kako ih treba ukidati svakom prilikom kada se uoce.

vladaxy 21:15 15.10.2010

Re: monopson

Problem je u svesti građana koja je evidentna i kod tebe. Postoji veliki procep između onog što trenutno imamo i onoga što bi trebalo da imamo.
Skidanje carina osakaćuje budžet, a smanjenje tih troškova u ceni jednog proizvoda ili usluge ostavlja prostor isključivo za korekciju cena u korist prodavca. Ti ćeš proizvod plaćati jednako u oba scenarija, ali je razlika gde novac završava.
Ipak, nemam vremena da te edukujem delu ekonomije o javnim finansijama pa ću završiti diskusiju na ovome.

Moram priznati da mi tvoja logika nije baš najjasnija.

Ne treba da me edukuješ o javnim finansijama, nema potrebe. Od državnog budžeta meni je bitniji porodični budžet i novac sa kojim raspolažem. Skidanje carina ne ostavlja prostor "isključivo za korekciju cena u korist prodavca", nego otvara mogućnost da svako ko je zainteresovan uvozi robu za koju misli da postoji tražnja na tržištu i da zaradi na njoj. Da nema carina, čak bi i ti mogao da uvezeš šta god ti je potrebno ako imaš korist od toga.

Ali verujem da iz nekog razloga tebi više odgovara da plaćaš skuplje nego jeftinije...

Ono što carine postižu jeste niži životni standard građana koji ne mogu da priušte kvalitetne proizvode iz uvoza. Takođe, zanimljiva je sledeća stvar. Prvo, Vlada uvede carine kako bi zaštitila domaće proizvođače od konkurencije. Onda, kada domaći proizvođači iskoriste postojanje carine, Vlada okrivi proizvođače za monoposlko ponašanje (npr. visoka cena mleka u Srbiji). Ako je neko kriv, to je Vlada jer im je omogućila da se tako ponašaju. Niske (tj. nikakve) carine su daleko najbolja antimonopolska politika.

Kupujmo domaće!!!:
NIS-NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE-Rusija
FRIKOM-Hrvatska
CARNEX-Luksemburg
DDOR NOVI SAD-Italija
HEMOFARM-Nemačka

itd...

Ako neko štiti svoj džep na uzimajući iz mog džepa, onda carine treba u potpunosti ukinuti.

drazenlovric 03:09 16.10.2010

Re: monopson

lebellond
Skidanje carina osakaćuje budžet, a smanjenje tih troškova u ceni jednog proizvoda ili usluge ostavlja prostor isključivo za korekciju cena u korist prodavca. Ti ćeš proizvod plaćati jednako u oba scenarija, ali je razlika gde novac završava.

Nije tacno! Prodavac placa carinu jer mora, a prodaje robu jer ima interes u zaradi. Ukoliko, drzava ukine carinu ili je smanji to daje sansu prodavcu da snizi cenu svoje robe, poveca promet, a samim tim i zaradu. U slucaju da prodavac odbije da smanji cenu, zakon slobodne konkurencije nalaze da ce se pojaviti neko ko ima interesa da smanji marzu i na taj nacin ostvari dobit. Zbog cega bi se opet formirala niza cena.
Jedini scenario u kome je vasa teza moguca je u slucaju da postoji uvozni monopol ili kartel, u kom slucaju je elasticnost cena jednak nuli. Pa, se opet vracamo temu monopola i kartela i na to kako ih treba ukidati svakom prilikom kada se uoce.

Prepisuješ fraze iz stručne literature.
Uradi studiju slučaja za Srbiju zbog specifičnosti tržišta, pa ćeš videti da smanjenje fiskalnih opterećenja (kao ni korekcija cene eura što je na sličan način primenjivo tvom iskazu, a za koju ne moraš da radiš case već se prisetiš cena u odnosu na smanjenu vrednost eura 2006-2008) ne povlači za sobom smanjenje cene koštanja proizvoda i/ili usluga za krajnjeg korisnika.

drazenlovric 03:20 16.10.2010

Re: monopson

vladaxy

Moram priznati da mi tvoja logika nije baš najjasnija

Prvo edukacija, pa onda sledi razumevanje

vladaxy

Kupujmo domaće!!!:
NIS-NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE-Rusija
FRIKOM-Hrvatska
CARNEX-Luksemburg
DDOR NOVI SAD-Italija
HEMOFARM-Nemačka
itd..
Ako neko štiti svoj džep na uzimajući iz mog džepa, onda carine treba u potpunosti ukinuti.

Navedena preduzeća su registrovana na teritoriji RS,kao otvorena ili zatvorena akcionarska društva, + mnoštvo drugih nenabrojanih posluje kao d.o.o.
Ti privredni subjekti plaćaju porez na dobit,ukoliko je ostvare i ona ide u budžet RS.
Kad isplate dividende akcionarima, još jednom plaćaju porez na dividende koji ide u budžet RS.
Svi zaposleni su pod teretom poreza i doprinosa, koji završavaju u budžetu RS.
Ukoliko su krajnji korisnici nekih proizvoda i usluga, plaćaju PDV, koji završava u budžetu RS.
Plus sve one takse, od lokalnog do nacionalnog nivoa.

Molim te, probaj da svim čitaocima, na taksativnom primeru pokažeš zašto je dobro ukinuti carine, koristeći ispravan ekonomski bekgraund.

vladaxy 11:27 16.10.2010

Re: monopson

Molim te, probaj da svim čitaocima, na taksativnom primeru pokažeš zašto je dobro ukinuti carine, koristeći ispravan ekonomski bekgraund.

1. Nema carina->manje para za političare da ih rasipaju na razne gluposti, i trpaju u svoje džepove.

2. Nema carina->Svako može da uvozi šta hoće->Veća konkurencija->Niže cene

Ako ni ovo nije jasno, odustajem od priče

Saša Radulović 12:53 16.10.2010

Re: monopson

zašto je dobro ukinuti carine

Jedina ekonomska svrha carina je zaštita domaćeg tržišta od netržišnih/damping cena. Političkih svrha carina ima jako mnogo. Carine su takođe sredstvo odbrane/reciprociteta od carinskih režima drugih država.

Svrha uvoza je dvojaka:
1. da dobijete proizvode koje uopšte ne proizvodite ili ne proizvodite dovoljno.

2. da domaći proizvodi imaju sa čime da se mere i da stvorite pritisak na njihovo smanjenje cena i poboljšanje kvaliteta

U slučaju 2, carine su isključivo u interesu zaštite profita domaćih proizvođača i lošeg kvaliteta njihovih proizvoda.

U efikasnoj ekonomiji, carine su bepotrebne. Kako je svet daleko od idealnog, carine su potrebne kao mera zaštite u pojedinim oblastima.

drazenlovric 17:57 16.10.2010

Re: monopson

Saša Radulović
zašto je dobro ukinuti carine

Jedina ekonomska svrha carina je zaštita domaćeg tržišta od netržišnih/damping cena. Političkih svrha carina ima jako mnogo. Carine su takođe sredstvo odbrane/reciprociteta od carinskih režima drugih država.
...
U efikasnoj ekonomiji, carine su bepotrebne. Kako je svet daleko od idealnog, carine su potrebne kao mera zaštite u pojedinim oblastima.

Zagovaraš pogrešnu monetarnu politiku. A upravo se takva politika nama i desila - fiksiran kurs dinara koji nije ispratio inflaciju, plus bespredmetno smanjenje ili ukidanje carina. Skidanje carina je u ekonomskoj teoriji i praksi nonsens za države koje imaju slabu industrijsku proizvodnju. Stimulisali smo uvoz, precenjenim dinarom destimulisali izvoz i stvorili - šta - deficit u trgovinskom bilansu.

Saša Radulović 22:39 19.10.2010

Re: monopson

fiksiran kurs

Ni pod razno.

Skidanje carina je u ekonomskoj teoriji i praksi nonsens za države koje imaju slabu industrijsku proizvodnju

Ovo generalno nije tačno. Carine se mogu koristiti u kratkom vremenskom periodu da se zaštiti industrija u nastanku. Mnogo češće, jedini efekat carina je da zaštiti neefikasnost domaće privrede, i rezultat joj je loš kvalitet i neproduktivnost. Cenu plaćaju građani.

Domaća proizvodnja se štiti poreskom politikom, ne carinama. Najbolji zaštitnik domaće proizvodnje i podsticaj konkurentnosti je nizak porez na rad.

Stimulisali smo uvoz, precenjenim dinarom destimulisali izvoz i stvorili - šta - deficit u trgovinskom bilansu.

Ovo je naravno tačno. I očigledno pogubno. Samo nije samo precenjen dinar kriv. Mnogo veći krivac je pogrešna poreska politika i katastrofalna privatizacija.

escherichije_colic 09:19 15.10.2010

svašta

Ko bi rekao da je taj Monopol tako opasan? A meni delovalo tako bezazleno sa onim figuricama, lažnim parama, "šansama", pa svaki put kad prođeš kroz "start" dobiješ 20k ...

escherichije_colic 09:45 15.10.2010

Monopoly Man Goes Bankrupt

Oljacat 12:30 15.10.2010

Igrale se delije ....

Ova igra koju ove "delije" sa naslovnih strana igraju već postaje bljutava. Ja takođe nisam stručnjak za monopol, ali hajde da pogledamo šta o tome kažu knjige:
Zašto postoji monopol?
Osnovni uzrok monopola su barijere ulaska
– Vlasništvo je osnovni izvor
– Država daje pojedinim firmama eksluzivno
pravo da proizvode određene robe.
– Troškovi proizvodnje su manji kada opslužuje
jedna firma nego kada opslužuje nekoliko firmi.

Da bi naveli potrošače da kupuju više, proizvođači moraju da snižavaju cene.Nepotpuna konkurencija ne znači da preduzeće ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda.Dakle, reč je o nekom stepenu slobode odlučivanja pri određivanju cena.
Monopol, kao kontrast ovome, ima značajnu kontrolu
nad cenom koju naplaćuje - ima tržišnu moć.

Konkurentne firme su statno pod pritiskom drugih fimi u industrji da smanje troškove
i poboljšaju kvalitet proizvoda. Takođe,moraju da brinu o novim ulascima i prodorima u njihovoj industriji i ishodima koji vrše pritisak na cene.
S druge strane, monopolista poseduje igralište i može da postavi pravila igre
kako želi.

mrdax 14:14 15.10.2010

Zen ministar

Jel ovo neka Zen mudrost :
Nije kaznjivo biti lopov , kaznjiv je cin kradje.

Ko je nama ministar i sta bez blama izjavi , pa ovaj narod je lud ako ovo dozvoli jos dugo...

sumi898 16:13 15.10.2010

Re: Zen ministar

Nije kaznjivo biti lopov , kaznjiv je cin kradje.

Bas si to lepo rekao

Saša Radulović 21:52 15.10.2010

Re: Zen ministar

Nije kaznjivo biti lopov , kaznjiv je cin kradje

Tako nekako.

Svaki monopol je loš. Svaki monopol se zloupotrebljava. Svaki monopol treba suzbijati i kontrolisati.

Zakon naravno ne može da zabrani nastajanje monopola, jer oni nastaju u normalnoj tržišnoj utakmici. Ali zakon jasno upozorava učesnike na tržištu da paze na granicu nastanka monopola. Jer kad pređete tu granicu, ono što je bilo dozvoljeno i normalno na 35% tržišta, svi ugovori u kojima ste pokušavali da postignete što bolje uslove za svoju kompaniju što je najnormalnije, postaje zabranjeno i nedozvoljeno na 41%. I učesnici na tržitu moraju da paze na granicu, jer ih prelazak granice može koštati do 10% prihoda.

Zakon kaže: nemojte da pređete granicu od 40%. Loše je po društvo i neće vam se isplatiti. Kod nas se monopolisti, njihovi ministri i njihove sudije ubiše da ovo ne bude tako.

domazetovic.andrej 19:14 15.10.2010

IMLEK

Da odmah otklonimo svaku sumnju - ja sam protiv monopola u bilo kom obliku. Protiv kartela, oligopola, .... protiv centralnih banaka i monopola na odredjivanje cene kredita... protiv toplana i cena grejanja... protiv ...

No, ovde zelim da 'popricamo' malo o IMLEKu. Istina je da su kupili previse mlekara na malom prostoru i da gde god se osvrnes vidis IMLEK. Interesantno je i to da kada god drzava i njeni organi zele da se porede, porede se sa regionom i cenama u regionu u nedostatku trzisnih mehanizama. (plate lekara, policajaca, putarine, ...)

Sada, da li IMLEK otkupljuje mleko po slicnim cenama kao i mlekare u regionu?

Da li IMLEK prodaje preradjeno mleko po slicnim VP cenama kao i mlekare u regionu?

Bojim se da je odgovor DA, ili PRIBLIZNO. Gde je razlika? Pa, okolne zemlje daju vece subvencije proizvodjacima. Kako tu onda imati fer trziste? Isto tako, rastom kursa, IMLEKu se od jednom vise isplati da prodaje mleko u regionu nego u Srbiji - ona prica da nizi kurs pogoduje izvoznicima. Ali se sada od jednom drzavi ne svidja da se izvozi mleko???? Sada trziste i kurs ne vaze, vec se donosi izuzetno AGRESIVNA uredba o MORANJU???? (koja usput vazi i za proizvodjace sira koji nikad nisu ni prodavali mleko?)

Da se razumemo, IMLEKu se nije smelo dozvoliti da se ovoliko ukrupni (Subotica, Novi Sad, Beograd, ...) Ali se bojim da ovo sa mlekom nema veze sa IMLEKom, vec sa drzavom...

Ima li ko drugacije podatke, misljenje?

Saša Radulović 21:38 15.10.2010

Re: IMLEK

Ali se bojim da ovo sa mlekom nema veze sa IMLEKom, vec sa drzavom...

To nije ili ili situacija. Problem ima veze i sa Imlekom kao monopolistom i sa državom.

I problem nije zbog nedostatka subvencija. Nema ništa sa tim. Uz visoke carine, subvencije su potpuno nepotrebne.

vvalterr 19:17 15.10.2010

Jeste zabranjeno biti monopolista... ???

Jeste zabranjeno biti monopolista

Не могу да се сложим са овим. Како је Антиоксидант правилно приметио, сам монопол није забрањен али јесу радње којим се он злоупотребљава. А све оно што правом није забрањено, каже Устав РС, дозвољено је. Са друге стране, монополски положај сам по себи никада није пожељан, злоупотребљавао се он или не. Само његово постојање скоро увек указује на нефункционисање тржишних закона.
Да је само поседовање монополског положаја забрањено, на удару Закона о заштити конкуренције нашли би се природни и "неприродни" монополисти као што су ЕПС, НИС, комунална предузећа (вода, одношење смећа...). Пример: Microsoft није кажњаван од стране Комисије ЕУ због доминантног (монополског) положаја на тржишту рачунарских оперативних система, већ због тога што је свој доминантни положај злоупотребљавао тако што је у Windows интегрисао програме (мислим да су у питању били Media Player и Internet Explorer) који нису били нужни за функционисање "Пенџера"

, а све са циљем да истисне са тржишта друге произвођаче.
Елем, да се сложим са вама, монополи (поготово приватни) се увек злоупотребљавају, не треба гајити илузије у супротно. Само што у Србији тајкуни немају никакве мере. Није вредело ни што је Веља Илић својевремено добронамерно поручио: "Мишковићу прикочи, стани мало!".

Такође, министри пољопривреде и трговине, Драгин и Мишкосављевић, сносе део кривице за стање на тржишту (пре свега уља и млека) и морају бити позвани на одговорност.

A ako pitate ministra, krivi su u stvari građani. Naš mentalitet je kriv. Naša genetska greška. Jer monopoli su fatamorgana. A mi smo narod koji svuda vidi fatamorgane. Što da verujete svojim očima i praznim novčanicima, tu je ministar da vam kaže šta je kako.

Шта да радимо, увек смо волели да имамо гиганте у привреди...

А ево и праве песме за ову тему:

Saša Radulović 21:32 15.10.2010

Re: Jeste zabranjeno biti monopolista... ???

Елем, да се сложим са вама, монополи (поготово приватни) се увек злоупотребљавају

I time sami sebi pobiste tvrdnju sa početka vašeg posta.

Činjenica je da su svi monopoli loši. Ne postoji dobar monopol. I sve monopole treba suzbijati i/ili kontrolisati. Ne postoji monopol koji nije zloupotrebljen. Čak se i državni monopoli zloupotrebljavaju. O privatnim da ne govorim.

Postoje prirodni monopoli. U tim situacijama, država mora da ima punu kontrolu nad cenama tog i takvog monopola. Zbog toga ne treba privatizovati elektromrežu, vodovodnu mrežu, telekomunikacionu mrežu, mostove, puteve ... Jer su to prirodni monopoli. Ne možete imati dva. Nije ekonomski održivo.

Zakon o zaštiti konkurencije je zakon protiv monopola. On daje državi sredstva da se protiv monopola bori. Ovaj zakon govori svim učesnicima na tržištu da ne rastu iznad granice monopola.

Ono što ministar govori je: nije problem u postojanju monopola već u zloupotrebi. Ovo nije tačno. POSTOJANJE MONOPOLA JE PROBLEM.

Funkcija Komisije za zaštitu konkurencije je da oceni, od monopola do monopola, kako i koliko je štetan (ne da li je štetan) i kako ga najbolje kontrolisati i suzbijati. OVO VAŽI ZA SVE MONOPOLE.

looping 11:08 16.10.2010

Uf

Dobar blog.

Ja mislim da treba dovesti cara na vlast i uvesti apsolutizam. Ukinuti skupstinu, vladu pa i sudstvo, zakonodavstvo, sve sto moze da se ukine. Ovo je uzas.
Ne mogu vise da gledam ove hohstaplere.

looping 11:17 16.10.2010

Monopoli

Prvenstveni cilj svake firme koja drzi monopol je da unisti konkurenciju. Jer konkurencija je ta koja spusta cenu proizvoda i smanjuje profit monopolisti.
Monopolisti ili mafija, svejedno je, drze sve u svojim rukama.
Dal' je drzavno ili privatno kakve to ima veze? Da u prvom slucaju ne ide profit mozda nazad u narodne ruke?

Saša Radulović 12:35 16.10.2010

Re: Monopoli

Dal' je drzavno ili privatno kakve to ima veze?

Ima veze. Kada je državni, država određuje cene. Razlika je velika.

Sa druge strena, činjenica je da je svaki monopol loš po društvo. Uključujući i državne.

hunkydory 14:21 16.10.2010

Terminoloski problemi

Dve stvari

1.

Cini se da su autor i njegov sagovornik izgubili puno vremena propustajuci da rasprave terminologiju na pocetku.

Dominantan polozaj nije isto sto i monopol. Monopol podrazumeva postojanje samo jednog ucesnika na odredjenom trzistu. Dominantan polozaj je siri pojam, pa pored monopoliste, dominantan polozaj ima i nemonopolista (kompanija koja ima recimo 60% trzisnog ucesca).

Autor pise u skladu sa opstom teorijom ekonomije i konkurencije kada kaze da je "svaki monopol los". Mora se reci da postoje i teoreticari koji se sa ovim stavom ne slazu (Cikaska skola, austrijski liberali itd.). Ali generalni pristup jeste takav i zakonodavno je potvrdjen u svim zemljama koje vredi nazvati razvijenim.

Ministar trgovine sa svoje strane nije bas precizno preneo svoju misao (ili su je novinari oskrnavili), ali tacno je da dominantan polozaj nije zabranjen. Ni monopol nije zabranjen. Zabranjena je zloupotreba tog polozaja. Mislim da cete se sada sloziti obojica. U suprotnom, postojali bi mehanizmi za strukturno razbijanje monopola, a oni ne postoje (mozemo zanemariti strukturnu meru dekoncentracije jer se ona ne odnosi na postojeci monopol).

2.

Nije tacna postavka autora da je privatni monopol "gori" od drzavnog. Ne postoji dovoljan skup argumenata za ovakvu tezu, osim ako ste etatista u kom slucaju su mnogi argumenti subjektivni. Po meni, drzavni monopol je gori jer postavlja vece barijere za ulazak potencijalnih konkurenata. Cinjenica da neka kompanija na slobodnom trzistu ima dominantan polozaj ne stiti je zakonski od konkurenata. S druge strane, javno preduzece koje je monopolista po sili zakona nema ni taj mali motiv da postane efikasniji, jeftiniji, bolji.

Ovo je mesto za pitanje "besplatnog rucka". Jedina prednost drzavnog monopola (ako izuzmemo ekonomsko-politicke argumente koji su osporavani) jeste potencijalno niza cena proizvoda - npr. komunalne usluge ili vodovod kao klasicni ekonomski primeri. Ipak, sustinski tu "nemonopolsku marginu" placaju poreski obveznici, a u praksi, takve kompanije daleko redje pruzaju kvalitetniju uslugu. Privatni vodovodi su ostrije kontrolisani, privatni komunalci brze usvajaju sinergije sa waste management kompanijama, sa recikliranjem, sa biomass gorivima i slicno jer brze vide profit tu.

Saša Radulović 15:24 16.10.2010

Re: Terminoloski problemi

Ono što tekst govori nema veze sa terminološkim razlikama. Niti prepucavanje sa "sagovornikom" ima veze sa terminologijom. Više sa istorijom prepucavanja sa "sagovornikom".

Reč monopol se u ovom tekstu odnosi na situaciju kada učesnik na tržištu ima više od 40% tržišta, znači dominantan položaj.

Svaki monopol na tržištu je loš. Tačka.

Ne postoji monopol koji se ne zloupotrebljava. Tačka.

Reći da monopoli nisu zabranjeni je besmislica jer kad postanete monopolista dolazite pod udar zakona. Reći da je jedino zloupotreba monopola zabranjena je besmislica jer SE SVAKI MONOPOL ZLOUPOTREBLJAVA. Nije zabranjeno ni biti lopov. Dok te ne uhvate. Tačka.

Zakon je tu da da instrumente da se suzbijaju svi monopoli. Tačka.

Zakon daje instrumente društvu da suzbija i sprečava SVE MONOPOLE, jer se svaki monopol zloupotrebljava. Društvo ovaj zadatak poverava Komisiji. Komisija sama procenjuje i određuje kolika je šteta po društvo, nadgleda, i odlučuje kako šta da sankcionište i koliko. Komisija je vrhovno telo za utvrđenje da li postoji monopol. Odluke komisije o ovom pitanju se ne mogu preispitati. Nema niko stručniji od komisije. Tako to zakon kaže. Svuda u uređenom svetu.

Zakon ovim kaže svim privrednim subjektima da im je bolje da ostanu ispod 40%, jer u protivnom dolaze pod udar zakona. Jer svi ugovori i poslovna praksa koju ima jedno privredno društvo ispod granice od 40% su dozvoljeni u okviru Zakona o obligacionim odnosima. Iznad te granice, većina njih postaju nedozvoljeni. Npr. da imate različite ugovore sa različitm dobavljačima za istu robu, da favorizujete nekoga, da dajete bolje uslove plaćanja, da odbijate da sa nekim potpišete ugovor jer vam se ne sviđa kako mu izgleda nos, da uslovaljavate jedan ugovor sa drugim, da tražite ekskluzivnost itd.

Nije tacna postavka autora da je privatni monopol "gori" od drzavnog.

Autor misli da je tačna. Mnogi primeri u svetu to pokazuju. I izostavite etatizam. Jer ostadosmo bez diskusije i pređosmo na polje gluposti.

Naravno da su državni monopoli takođe štetni. Svedoci smo toga. Između ostalog i zbog stvari koje ste naveli. I treba ih ukidati. Ali privatni monopoli predstavljaju pljačku društva. Dokazano. Od cene vode u državama južne Amerike do cene gasa i struje u Kaliforniji.

hunkydory 16:47 16.10.2010

Re: Terminoloski problemi

G. Radulovicu, jednostavnim recnikom, niste u pravu. Ne znam koliko biste puta morali da napisete rec "tacka" da biste bili u pravu, ali verujem da se radi o infinitezimalnoj velicini. Ako ste pod "monopolom" podrazumevali dominantan polozaj, onda niste u pravu na vise mesta.

Molim Vas samo jednu stvar: kada napisete neku recenicu u dogmatskoj strukturi (primer: "Nebo je dole a zemlja gore i tacka"

, dajte bilo kakvu argumentaciju ili neku literaturu koju bih mogao da pogledam. Do sada sam bio ponosan na cinjenicu da sam procitao svaku ozbiljniju knjigu o pitanjima prava i ekonomije konkurencije, brojne "bele", "zelene" i druge 'artije, ali ne patim od sujete - ako imate neku ozbiljnu literaturu iza toga sto pisate (ili argumentaciju, svejedno), nemojte je stedeti.

Prvo, dominantan polozaj nije zabranjen u zakonu (a to je bio naslov Vaseg teksta). Nas Zakon o zastiti konkurencije Vas mozda dovodi u zabludu usled cinjenice da definise dominantan polozaj, sto zakonodavstvo na koje se ugleda u principu ne cini. Clan 102 Lisabonskog sporazuma (stari 82 Rimskog) govori iskljucivo o zloupotrebi kao zabranjenom vidu ponasanja. Ne postoji nikakva sumnja oko toga da takva vrsta pravne norme ne zabranjuje dominantan polozaj. Stavise, pravna teorija stoji na stanovistu da u odsustvu eksplicitne norme o zabrani monopola ovakva odredba eksplicitno dopusta postojanje monopola. Zbog toga je, u pravnom smislu, Vas naslov netacan, a zajedno sa njim i zakljucci.

Drugo, nije tacno da je "svaki dominantan polozaj los" (namerno koristim ispravnu terminologiju). Kategorija "los" znaci da mora da ima odredjene negativne posledice, a one ne postoje same po sebi. Ako imate kompaniju koja je kvalitetom proizvoda uspela da dostigne odredjeni polozaj na trzistu, i nastavlja da ga odrzava zahvaljujuci inovacijama, efikasnoj proizvodnji (distribuciji), tu ne postoji nesto sto je samo po sebi lose. Stavise, po ekonomskoj teoriji, zahvaljujuci ekonomijama obima i opsega, postoje znacajne ustede koje MOGU biti prenete na krajnje potrosace u vidu nizih cena i veceg kvaliteta. Ako se ove pogodnosti prenose na potrosaca, onda je "monopol" DOBAR. Ako se pak ne prenose, onda je NEUTRALAN. Epitet LOS moze da dobije samo ako donosi odredjene negativne posledice. Primera radi: klauzule ekskluzivnosti u ugovorima sa kupcima; primena marginalnih cena prema kupcima itd. Te negativne posledice javljaju se onda kada postoji ZLOUPOTREBA.

Trece, niste u pravu kada kazete da postoje inherentni mehanizmi usmereni ka suzbijanju "monopola" (i molim Vas, nemojte porediti monopole i kartele po stetnosti, to je vrlo pogresan stav). Oni prakticno ne postoje u Evropskoj uniji ni u zemljama kandidatima. Postojali su i postoje u americkoj pravnoj tradiciji i postoje u zemljama koje su iz ideoloskih razloga izrazito etatisticki opredeljene (Kina, Latinska Amerika, delovi Afrike). Ako mislite da gresim, molio bih Vas da mi pokazete jednu odredbu u nekom zakonodavstvu usmerenu ka eliminaciji dominantnog polozaja (dakle, ne otklanjanja zloupotrebe, ne kaznjavanja za zloupotrebu, vec za postojanje dominantnog polozaja kao takvog).

Evo Vam jedan primer da Vam zagolica mastu: zamislite da recimo Aventis otkrije lek za sidu, lek bude odobren od FDA i drugih nadleznih organa, i Aventisu bude priznat patent. Sledeceg dana Aventis ima ne samo dominantan polozaj, vec monopol na trzistu lekova za sidu (to bi bio nivo ATC3 ili ATC4 klasifikacije, svejedno). Vi kazete da je taj monopol los, da drzava ima i treba da koristi mehanizme da ga spreci. To po meni nema nikakvog smisla.

Oko jedne stvari ste sasvim u pravu, i mislim da je Vas clanak mogao oko toga da se vrti i da da jednu vrlo vaznu poentu: kada se dostigne prag dominantnog polozaja (ne govorim nuzno o 40% - to je samo oboriva pretpostavka), zivot nije isti za tu kompaniju. Kada se predje taj prag, kompanija ne moze da se ponasa na isti nacin kao pre dostizanja tog praga. I u tom smislu, i iz tog ugla, izjava ministra Milosavljevica zaista deluje kao biznis apologetika, a nikako kao doprinos strategiji trgovine.

Takodje, tacno je da u tom rangu kompanija vise ne uziva blagodeti Zakona o obligacionim odnosima jer nema slobodu ugovaranja. Ali verujte, to nije dovoljan "deterrent" da bi kompanija odlucila da ne bude dominantna. Uz to, postoje brojni primeri kompanija koje su nakon dostizanja dominantnog polozaja odrzavale taj svoj polozaj bez bilo kakvih vecih problema, bez slobode ugovaranja.

Imali ste opasku o vecoj stetnosti privatnih monopola naspram drzavnih. U pravu ste da bi to odvelo diskusiju van ustanovljenog okvira, ali Vi ste otvorili ta vrata iznoseci inicijalni komentar. Ipak, ovo je Vas blog pa cu postovati Vasu zelju da o tome ne diskutujemo. Uz komentar da se, uz svo postovanje, ne slazem sa Vama.

Saša Radulović 18:53 16.10.2010

Re: Terminoloski problemi

Zahvaljujem na argumentovanom neslaganju i pokušaju da razumemo oko čega se ne slažemo. Možda se onda oko nečega i složimo :)

Kako se meni čini, ono oko čega se ne slažemo je:

1. Svaki monopol je loš.
2. I svaki monopol se zloupotrebljava.

Sve ostalo je posledica ova dva aksioma koja sam postavio. I rekao da su aksiomi. Zbog toga i tačke na kraju rečenice. Tačke nisu tu da bi vas sprečile da se ne složite sa onim što zovem aksiomom. Nego da identifikujem aksiome kako bi lakše komunicirali.

Primer koji ste dali:

Ako imate kompaniju koja je kvalitetom proizvoda uspela da dostigne odredjeni polozaj na trzistu, i nastavlja da ga odrzava zahvaljujuci inovacijama, efikasnoj proizvodnji (distribuciji), tu ne postoji nesto sto je samo po sebi lose

ne postoji. To je i suština aksioma.

Međutim, naravno da se štetne posledice od različitih monopola drastično razlikuju. Šteta zavisi i od ponašanja monopoliste. Zbog toga se i ne tretiraju jednako, već je ostavljeno antimonopolskim telima da ih procenjuju.

zamislite da recimo Aventis otkrije lek za sidu, lek bude odobren od FDA i drugih nadleznih organa, i Aventisu bude priznat patent. Sledeceg dana Aventis ima ne samo dominantan polozaj, vec monopol na trzistu lekova za sidu (to bi bio nivo ATC3 ili ATC4 klasifikacije, svejedno). Vi kazete da je taj monopol los

Taj monopol je definitno loš. Primera u svetu ima toliko, da ne bih ovde da ih obrazlažem. Farmaceutska industrija zasnovana na pogrešno postavljenom patentnom pravu je jedan od rakova čovečanstva. Zloupotrebu patentnog prava plaćaju poreski obeznici svih zemlja sveta. A farmaceutski lobi ima dovoljno novca da kupi zakonopisce u najjačoj ekonomskoj sili na svetu da održi status quo.

Trece, niste u pravu kada kazete da postoje inherentni mehanizmi usmereni ka suzbijanju "monopola"

Ovo niti sam rekao niti mislim. Pitanje za antimonopolsku komisiju je naravno da izvrši procenu zajedno sa razumatranjem svih ostalih propisa, uključujući i patentno pravo, i donese odluku šta da radi u konkretnom slučaju.

Isto tako je monopol EPS-a loš, ali je zakonit zbog drugih zakona i anitmonopolska komisija ga ne može sankcionisati. Slično je i sa koncesijama za puteve i drugim sličnim prirodnim monopolima itd.

Ali verujte, to nije dovoljan "deterrent" da bi kompanija odlucila da ne bude dominantna.

Nemam šta da verujem. Znam. Profit je prevelika šargarepa da kompanije ne bi tražile načine da sakriju zakonski sankcionisanu dominantnost. Kada kažem zakonski sankcionisanu, to ne znači da ćete imati posledice. To znači da kada kod nas pređete 40%, imate Komisiju na vratu. To je velika sankcija. Verujte sad vi meni, kompanije razmišljaju o ovome onoliko koliko je jaka antimonopolska komisija u nekoj zemlji.

Ono o čemu bi mislim trebalo da razmislite je da svi primeri koje ste dali predstavljaju posebne slučajeve. Izuzeci, iza kojih obično stoje drugi zakoni i propisi, kod kojih sankcija i nema i ne može biti. Govoriti o izuzecima je možda interesantno sa stanovišta teorije, ali sa stanovišta prakse nema nikakvo značenje. Tek sa stanovišta građana, oni su potpuno neinteresantni. A ovaj tekst je upravo pisan za njih.

Ali pravilo ostaje isto:

1. Svaki monopol je loš.
2. I svaki monopol se zloupotrebljava.

Sve monopole treba suzbijati. Naravno u okvirima svih ostalih propisa. Imaju štetne posledice po društvo.

niccolo 20:33 16.10.2010

Re: Terminoloski problemi

Zakon ovim kaže svim privrednim subjektima da im je bolje da ostanu ispod 40%, jer u protivnom dolaze pod udar zakona.

Ovo nije tačno. I oni koji imaju ispod 40% mogu da dođu pod udar zakona. Ako imaju dominantan položaj i isti zloupotrebljvaju. To se naročito vidi iz člana 15., koji u vazi sa procentom od 40% samo pravi zakonsku pretpostavku o postojanju dominantnog položaja. To ne znači da neko ko nema 40% ne može da bude u dominantnom položaju, već samo da se teret dokazivanja u postupku prebacuje sa Komisije na učesnika na tržištu. Stoga, kad neko ima ispod 40%, teret dokazivanja je na Komisiji, a kada ima više od 40% onda je na njemu.

Takođe, ni ovo nije sasvim tačno:

Takodje, tacno je da u tom rangu kompanija vise ne uziva blagodeti Zakona o obligacionim odnosima jer nema slobodu ugovaranja.

Slobodu ugovaranja nemaju ni druge kompanije, u smislu da ne mogu ugovarati restriktivne sporazume (u smislu zakona), pa čak (pod određenim uslovima - zadnji stav člana 14.) ni ako su u pitanju sporazumi manjeg značaja . Takođe nije tačno i stoga što dominantan položaj mogu imati i oni koji imaju manje od 40%, kako sam već objasnio gore, pa stoga i te kompanije, iako nemaju 40%, ne smeju zloupotrebljavati taj položaj (član 16.)

hunkydory 22:15 16.10.2010

Re: Terminoloski problemi

Imam dva osecanja u vezi sa ovom diskusijom: prvo, drago mi je sto postoji prostor za diskusiju; drugo, zao mi je sto smatrate odredjene svoje stavove (teze) aksiomima.

Dozvolite da zapazim jednu logicku gresku koju pravite. Posto ste do nje dosli zbog pogresnog empirijskog modela - dozvolite jedan hipoteticki primer: imamo trziste sa cetiri ravnopravna konkurenta - svaki ima po 25% trzisnog ucesca. Vasa teza ("aksiom"

govori da u tom trenutku nema opasnosti od monopola. U jednom trenutku, struktura trzista pocinje da se menja, tako da jedna od kompanija preuzima 30, 35, 40% trzista. Iako je 40% hipoteticka granica dominantnog polozaja (oboriva pretpostavka), uzmimo da je istovremeno i fakticka granica. Po Vasoj tezi ("aksiomu"

proizlazi da istovetna radnja koju kompanija cini sa 39% trzisnog ucesca postaje zabranjena istog trenutka kada proda jos jednu paletu svog proizvoda. Takodje, cinjenica da ste svoje teze nazvali aksiomima, namece zakljucak da je do tih 40% trzista kompanija dosla DOBRIM metodama (ovde koristim moralnu koordinatu - lose, dobro jer ste je Vi uneli u diskusiju), a da su isti ti DOBRI postupci postali LOSI onog trenutka kada je prodata sledeca paleta. To je logicki nekonzistentno.

Sustina naseg neslaganja je ipak u tome sto Vi verujete u ekonomski determinizam. Vi smatrate da ako kompanija ima dominantan polozaj, da ce ga zloupotrebiti - smatrate da ovde postoji odnos neposrednog kauzaliteta. Ja to ne mislim, a da budem mozda malo nekorektan, to ne misli velika vecina priznatih teoreticara iz ove oblasti. Kompanija moze nastaviti svoje ponasanje nakon sto postane dominantna na nacin koji ne narusava konkurenciju odnosno na nacin koji njenim konkurentima omogucava jednaku sansu da je sustignu kakvu su imali i pre nego sto je bila dominantna. Tek ako kompanija pocinje da koristi cinjenicu svog polozaja da narusi konkurenciju, tek tada postoji zloupotreba i "drustveno neprihvatljivo ponasanje".

Da se osvrnem jos na Vase konkretne primere:

Aventis primer: Vas komentar ostavlja prostor za spekulisanje da bi (sa ili bez izmene patentne regulative) takav monopol trebalo da bude kaznjen na neki nacin (ili sprecen). U tom slucaju, oduzimate znacajan deo podsticaja da se takav lek u startu napravi. Vasa teza deluje bolje (manje opasno) u situaciji kada zanemarimo inovativnost kao pojavu (ako zamislimo da na trzistu postoje samo oni proizvodi koji postoje sada, samo oni proizvodni procesi koji sada postoje itd.) - dakle ako uzmemo hipoteticku sliku konzervirane ekonomije. Ako u ekonomiji postoji inovativnost (podsticaj da se proizvede nesto novo, ili da se nesto postojece proizvede po nizoj ceni), Vasa teza to izostavlja.

Za kraj, zaista necete imati "Komisiju na vratu" kada predjete 40%. Pesmicu "dominantan polozaj nije zabranjen" ministar Milosavljevic je samo prepevao, plagirao. Tu pesmicu pevaju svi regulatori u EU. Potrazite inauguracioni govor prethodne komesarke za konkurenciju, gdje. Kroes.

Za kraj, posto sam bio dovoljno drzak da Vas zamolim da mi date neku literaturu za svoje stavove, dozvolite jos jednu drskost s moje strane: http://ec.europa.eu/competition/antitrust/art82/index.html

Na tom linku imate rezultate gotovo decenijske diskusije na nivou EU koja se tice primene propisa o dominantnom polozaju upravu u kontekstu u kom ga pominjete. U svakom tekstu cete pronaci statove da dominantan polozaj nije zabranjen, da nije inherentno los. Stavise, videcete da je ekonomsko-pravni trend u ovoj oblasti da se sa postavke "per se" nezakonitosti odredjenih radnji, primenjuje uvek doktrina efekta (da za povredu mora da se utvrdi konkretna stetna posledica).

hunkydory 22:23 16.10.2010

Re: Terminoloski problemi

Postovanje,

Vezano za Vas drugi komentar, u pravu ste u svom komentaru ali on nije suprotan onome sto sam ja napisao. Zakon o obligacionim odnosima svakako zabranjuje zakljucivanje ugovora suprotno zakonu. Clan 10 ZOO: "Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, da svoje odnose urede po svojoj volji". Ova oredba primenjuje se na sve kompanije, a one koje imaju dominantan polozaj dobijaju dodatna ogranicenja (koja ogranicenja ne vaze za njihove saugovarace, ukoliko nisu dominantni). U tom pravcu je isao moj komentar, nadam se da se razumemo.

Sto se drugog dela tice (pretpostavke dominantnosti), naravno da ste u pravu, s tim sto nisam video da je neko napisao nesto suprotno. Naravno, 40% je prag oborive pretpostavke za obe strane - kada ste iznad 40%, mozete dokazivati da niste dominantni, a kada ste ispod, regulator moze dokazivati da jeste. Ipak, ova Vasa opaska od malog je prakticnog znacaja. Po mom secanju (literatura mi trenutno nije pri ruci a Internet nije od velike pomoci), najnize trzisno ucesce pri kom je utvrdjen dominantan polozaj neke kompanije iznosio je 39,7% (slucaj BA). Zahvaljujem Vam na ovoj opasci s moje strane ali mislim da neslaganja nije bilo.

niccolo 22:30 16.10.2010

Re: Terminoloski problemi

U tom pravcu je isao moj komentar, nadam se da se razumemo.

Razumemo, razumemo, nego nije loše pojasniti stvari, zbog onih koji čitaju a nemaju bliža znanja o temi...

Saša Radulović 11:59 17.10.2010

Re: Terminoloski problemi

Dozvolite da zapazim

Dozvolite i vi meni da zapazim da vam je komentar duži od mog teksta i da u njemu pretpostavljate odnosno ubacujete interpretacije koje nisu moji stavovi i da onda o njima argumentujete. Onda i dajete značenje starima koje sam napisao koje te stvari nemaju. I ulazimo u mnogo širu diskusiju.

Rado bih sa vama diskutovao i o pogrešnim i dobrim stavovima EU i njihovih birokrata, kao i o pogrešnim i dobrim stavovima u Americi o ovim pitanjima. Nekako u ovome što ste napisali kao aksiom uzimate da bi ih trebalo te stvari uzeti kao polazište. Ali blog nije ni mesto a ni dobar medij da se o ovim stvarima. Te ću vam i zameriti uvijene pokušaje diskreditacije. Jer insinuirate o tome koliko znam o nekoj oblasti, a to je krajnje nekorektno za razgovor. Jer izgleda dok vam ne citiram nekoga, pa onda vi meni citirate nekog drugog, izgleda ne možemo da razgovaramo. I onda nekako nađoste za pristojno da mi tražite dokaze da razumem ono o čemu pišem. Pa ću i preskočiti ovaj deo, jer ostatak komentara jeste važan i interesantan.

I o pitanju patentnog prava nećemo raspravljati ovde. Ja dolazim iz sveta inovacija, moje kompanije su se zasnivale na patentima i dobro znam koliko je važno stimulisati inovacije u svakoj oblasti, pa tako i u farmaceutskoj industriji. I naravno da je izuzetno važno naći način da se zaštiti od krađe investicija koju farmaceutska kompanija ima da bi razvila novi lek. Međutim, kada se te stimulacije pretvore u svoju suprotnost, važno je zapitati se gde je greška. A greška je evidentna. Npr. milioni umiru u Africi jer ne mogu da plate novac koji farmaceutske kuće traže za svoje lekove. Postoje mnogi načini stimulisanja razvoja novih lekova. Ovaj način po kome neko ko otkriuje lek za AIDS i onda dobije licencu da teroriše ceo svet jeste u interesu farmaceutske industrije, ali sigurno nije u interesu društva. I da ne govorim o glupostima kada Amazon patentira single click shopping. Patentno pravo ima ozbiljne probleme. Najveće posledice osećamo u farmaceutskoj industriji. Drugi dobar primer je i Microsoft. Itd.

I ja bih mogao da kažem da mi je žao što ne vidite da aksiomi jesu aksiomi, ali neću. Probaću da argumentujem.

Izgleda da imate teškoću da prihvatite da ni jedna korporacija ne radi u interesu opšteg dobra, interesu invoacija, itd. već u interesu sopstvenog profita. I ovo je aksiom. Svuda u svetu, a posebno u uslovima divljeg kapitalizma kakav je u Srbiji. To naravno ne znači da radeći u interesu svog profita, u nekom delu ne radi i u interesu opšteg dobra i inovacija i ... Ali kada bilo koja od tih drugih dobrih stvari koje rade dođe u konflikt sa primarnom, profitom, (govorim u okviru zakona) ostaje profit. Ja nemam nikakav problem sa ovim. Meni se takav sistem dopada. U njemu sam živeo i radio dugo vremen. Samo konstatujem da je to tako.

Društvo onda sa druge strane donosi zakone koji određuje minimum koji jedna korporacija koja radi u interesu svog profita mora da ispuni. U raznim oblastima. Od obligacionih odnosa, do zakona o radu, ekoloških standarda itd. Između ostalih i standarde slobodne konkurencije.

Onda postoje kompanije koje shvate duh tih zakona, njihova načela, i ponašaju se u skladu sa duhom zakona. A postoje i kompanije koje ekstra profit vide u izigravanju tih zakona. I one hodaju po liniji minimuma. Jedne zovemo društveno odgovornim. Druge su u Srbiji.

Apsolutno je tačno da vas prodaja jedne palete više dovodi pod direktan udar zakona. Međutim to ne znači da ćete biti zakonski kažnjeni, a to uporno previđate. To znači da ste ušli u zonu koja vam se ne isplati. Ne isplati vam se da prodate jednu paletu više i da dalje morate da hodate po jajima. Jer ne samo da ste na udaru antimonopolske komisije, već ste i na udaru svih sa kojima poslujete ili odbijate da poslujete, jer dobijaju priliku da vas tuže i prikažu vaše postupke kao zloupotrebu. Da li i koliko ćete biti kažnjeni zavisi od mnogo faktora i to je posao antimonopolske komisije. U svetlu toga i sva rasprava u EU šta bi trebalo, a šta ne bi trebalo kažnjavati. Ali bez ozbira na to, sama činjenica da ste pod udarom zakona, je kazna koja utiče na vrednost vaše kompanije i faktor rizika kome je izložena.

Pitanje je da li je ovakva tvrda granica u zakonu dobra? Moj odgovor je da. Kao i svako drugo zakonsko rešenje, ona ima svoje negativne strane, kao što je ova prodaja jedne palete više iz vašeg primera. Ali su pozitivne strane daleko, daleko važnije za društvo. Urušavanjem, odnosno relativizovanjem ove tvrde granice, u potpunosti bi urušili antimonopolske zakone.

Ono što provejava kroz vaš komentar, a niste eksplicitno kazali je da monopoli nastaju na dva načina:
- u tržišnim utakmicama gde najbolji postaje dominantan
- kroz kupovinu ili kroz privatizaciju kod nas
Ovaj drugi je zabranjen. Anitmonopolska komisija ga ne dozvoljava.
Vi ste zabrinuti za posledice po prvi. Antimonopolska komisija na njega i gleda potpuno drugačije. I preduzima korake koji su potpuno drugačiji. I uz svo dužno poštovanje, u Srbiji ne postoji primer ovog prvog, tako da je za Srbiju sva ova rasprava isključivo akademska.
U Srbiji takođe nije istina da sva preduzeća rade za profit. Društvena preduzeća rade u korist svoje štete da bi se jeftinije prodala. Ali to je tek druga rasprava.

Sad nazad na aksiome:

Svaka kompanije pravi ugovore u kojima koristi sve svoje prednosti, uključujući i prednost svog položaja na tržištu. Svaka. Bez izuzetka. I ovo je aksiom.

Korišćenje svog položaja na tržištu postaje zloupotreba položaja na tržištu, onog trenutka kada pređete tvrdu zakonsku granicu. Govorim samo o tvrdoj granici, jer postoje i meke kao što je niccolo ukazao.

Iz ovoga i gornjeg aksioma izlazi i sledeći aksiom:
Svaki monopolista zloupotrebljava svoj položaj na tržištu.

Ovo se ne kažnjava automatski, niti treba da se kažnjava automatski. Postoje mnogobrojne olakšavajuće okolnosti. Ali činjenica ostaje da kada pređete tvrdu granicu, dolazite pod udar zakona i antimonopolske komisije. I dobijate jedan težak, težak teret dokazivanja da ste nevini.

Zašto sve ovo? Zato što je svaki monopol loš po društvo. Nepostojanje konkurencije je loše po društvo. Suženje konkurencije je loše po društvo.

I za kraj ovih objašnjenja koja su duža od teksta. Tekst je namenjen građanima Srbije koji posmatraju svet oko sebe i imaju ministra koji je zadužen da štiti njihove interese i radi na jačanju konkurencije. Diskutovati izuzetke, raspravljati o slučajevima 4 kompanije sa po 25% tržišta koje se bore u otvorenoj tržišnoj utakmici i pitanje jedne palete su lepe akademske rasprave o posledicama tvrdih granica antimonopolskih zakona u uređenim društvima. Njima ništa ne znače.

U Srbiji, svi monopoli su nastali kupovinom i namenskim gašenjem preduzeća da bi se došlo u monopolski položaj. Ni jedan nije nastao u zdravoj tržišnoj utakmici. Tako da bi svaki trebalo kazniti.
Za Srbiju, i za građana Srbije, samo su sledeće stvari bitne:

Svaki monopol je loš.
Svaki monopol se zloupotrebljava.

Naslov teksta je i igra rečima i namerno provokativan. Pisan za obične građane. U Srbiji reći reći da monopol nije zabranjen, nego njegova zloupotreba, je isto što i reći da biti lopov nije zabranjeno, zabranjeno je da vas uhvate u krađi.

Saša Radulović 12:06 17.10.2010

Re: Terminoloski problemi

I oni koji imaju ispod 40% mogu da dođu pod udar zakona.

Naravno. Za potrebe jednostavnosti diskusije, ograničio sam se na tvrdu granicu.

Slobodu ugovaranja nemaju ni druge kompanije, u smislu da ne mogu ugovarati restriktivne sporazume

Ovo podpada pod materiju Zakona o obligacionim odnosima.

hunkydory 13:24 17.10.2010

Re: Terminoloski problemi

Ako ste stekli utisak o tome da sam zlonameran ili da pokusavam da Vas "uvijeno" diskreditujem, verujte mi da gresite. Vas tekst sam i razumeo kao "namerno provokativan", pa nisam hteo da se ukljucujem (jer se i inace uopste ne ukljucujem u diskusije kao ucesnik). Medjutim, Vasa diskusija sa jednim sagovornikom otkrila je odredjene Vase stavove koji nisu tacni (sa stanovista moderne discipline konkurencije), pa sam posto se ovom oblascu bavim osetio potrebu da se ukljucim.

Takodje, izvinite na duzini, nisam navikao da se bilo kome obracam putem "sound bites".

Napisali ste da imam poteskocu da razumem da korporacije ne rade u cilju opsteg dobra. Ne znam sta Vas je navelo na ovu pomisao ali gresite. Apsolutno razumem da korporacije rade u cilju sticanja dobiti. Medjutim, dobit korporacije takodje radi u opstem dobru. Da nije tako, i dan danas bismo se divili recimo parnoj masini. Dobit korporacije nije nikakvo zlo za gradjane (iako ste napisali slican komentar pisali ste ga iz licne perspektive, a ja sam pokusao da se osvrnem i na opstu).

Da se vratimo na sustinu neslaganja:

Marginalna "paleta" dominantnosti: Niste pazljivo procitali moj komentar o onoj paleti koja dovodi do dominantnog polozaja. Ona se odnosila na Vasu tezu ("aksiom"

da je "svaki monopol los". Primer sa paletom opovrgava Vasu tezu, jer se u epistemoloskom smislu nista ne menja prodajom palete pre i posle 40%. Menja se naravno zakonski tretman, ali pazite ovo - Vi ste rekli da je to "LOSE". Dakle, kazete da je dolazak do 39.9% odredjenim ponasanjem bio "DOBAR" (argumentum a contrario), a prelazak 40% je "LOS". ZASTO? Sta je tu lose? Ako je ne-monopolista uspeo na nacin koji nije "LOS", taj nacin bi morao da podrazumeva nizu cenu, veci kvalitet ili nesto slicno sto je "DOBRO". Vas stav, "svaki monopol je los" znacio bi da niza cena, veci kvalitet ili nesto slicno sto je "DOBRO", odjednom postaje "LOSE", bez ikakve spoljne promene. To je logicki nonsens. Oprostite, ali jeste.

U ostatku diskusije promenili ste svoju pocetnu tezu. Ja sam razumeo da ste Vi monopol okarakterisali kao drustveno zlo (naslov: Jeste zabranjeno biti monopolista; dalji tekstovi: drustvo ima instrumente sprecavanja monopola; svaka korporacija zloupotrebljava monopolski polozaj). U poslednjem odgovoru promenili ste tu tezu u drugu (monopolisti je lose zbog propisa). Sa ovom drugom tezom se slazem - zaista je teze poslovati kada imate dominantan polozaj nego kada ga nemate. Ali to nije bila Vasa pocetna teza.

A, imajuci u vidu da je naslov Vaseg teksta (i veci deo odbrane tog naslova) "jeste ZABRANJENO biti monopolista", pre bih rekao da je Vas tekst ne samo "namerno provokativan", vec da prelazi granicu provokativnosti i pocinje da dovodi obicne citaoce u zabludu.

hunkydory 13:26 17.10.2010

Re: Terminoloski problemi

niccolo
U tom pravcu je isao moj komentar, nadam se da se razumemo.Razumemo, razumemo, nego nije loše pojasniti stvari, zbog onih koji čitaju a nemaju bliža znanja o temi...

Slazem se, nekada to previdim (mada nisam pod utiskom da ova diskusija trenutno drzi paznju bilo kome osim poznavaocima...)

Saša Radulović 14:05 17.10.2010

Re: Terminoloski problemi

U ostatku diskusije promenili ste svoju pocetnu tezu. Ja sam razumeo da ste Vi monopol okarakterisali kao drustveno zlo

Onda niste pažljivo čitali komentar. Teza je ostala ista:

Svaki monopol je loš.
Svaki monopol se zloupotrebljava.

Neki monopoli su manje loši po društvo od drugih.

Ono što ih razlikuje je koliko je koji monopol loš po društvo i kako ga kontrolistati, suzbijati, sprečavati i kažnjavati. Posao antimonopolskih tela je da vrše procene i preduzijma mere u cilju zaštite konkurencije. Posao ministarstva trgovine je da vrši procene i podstiče konkurenciju i tim i takvim merama sprečava monopole.

Monopoli na tržištima proizvoda koji nisu egzistencijalne potrebe građana su manje loši, često i irelevantni za društvo.

Monopoli koji su nastali u prirodnoj tržišnoj utakmici su takođe loši. Monopoli koji nastaju kupovinom nisu dozvoljeni. Osim u Srbiji.

zaista je teze poslovati kada imate dominantan polozaj

Zakon je čitavu ideju da je monopol loš sproveo tako što je utvrdio tvrdu granicu od 40% kao dokaz monopola. Time je sprečio kupovine preduzeća i sticanje monopola tim putem.

Vas stav, "svaki monopol je los" znacio bi da niza cena, veci kvalitet ili nesto slicno sto je "DOBRO", odjednom postaje "LOSE", bez ikakve spoljne promene. To je logicki nonsens. Oprostite, ali jeste.

Ovo vam je malo neozbiljno. Radi se o procesu ne o stanju. Nije je sve bilo dobro pre, niti je sve loše posle jedne palete. Zakon mora negde da odredi granicu koja će služiti kao odvraćanje od daljeg negativnog razvoja situacije.

Zaista ne možete ozbiljno argumentovati tezu da je postojanje monopola u bilo kojoj oblasti dobro za društvo. U bilo kom obliku. Da je odsustvo konkurencije dobro. Sa druge strane, naravno da možete argumentovati da su neki monopoli manje štetni ili marginalno štetni po društvo. Takođe možete argumentovati da pojedina zakonska rešenja imaju negativne posledice. Međutim ništa ne menja na činjenici, aksiomu, da:

postojanje monopola znači manje konkurencije znači lošije po potrošača znači
loše po društvo.

bez obzira na to da li monopol definišemo kao 35%, 40%, 50% tržiša ili neki drugi broj.

Oko dovođenja u zabludu ne bih. Mislim da je upravo suprotno.

U Srbiji reći reći da monopol nije zabranjen, nego njegova zloupotreba, je isto što i reći da biti lopov nije zabranjeno, zabranjeno je da vas uhvate u krađi.

Saša Radulović 14:07 17.10.2010

Re: Terminoloski problemi

mada nisam pod utiskom da ova diskusija trenutno drzi paznju bilo kome osim poznavaocima..

Ovde se potpuno slažemo.

hunkydory 14:39 17.10.2010

Re: Terminoloski problemi

Nekoliko Vasih citata:

U osnovnom tekstu napisali ste sledece:
- "Jeste zabranjeno biti monopolista" (naslov)
- "Svaki monopol se zloupotrebljava. To mu je u definiciji i u krvi"
- "Ne postoji monopolista koji ne zloupotrebljava svoj monopolski položaj. Tačka. Zbog toga monopoli nisu i niti treba da budu dozvoljeni i treba da se razbijaju i kažnjavaju"

U pretposlednjem komentaru, napisali ste pak ovo:
- "Apsolutno je tačno da vas prodaja jedne palete više dovodi pod direktan udar zakona. Međutim to ne znači da ćete biti zakonski kažnjeni, a to uporno previđate. To znači da ste ušli u zonu koja vam se ne isplati. Ne isplati vam se da prodate jednu paletu više i da dalje morate da hodate po jajima"
- "Posao antimonopolskih tela je da vrše procene i preduzijma mere u cilju zaštite konkurencije"

Vi ste promenili svoju pocetnu tezu, g. Radulovicu. Ja moram da kazem da to pozdravljam i zato sam i napisao da se sa Vasim promenjenim stavom slazem. Razumem da pokusavate da napravite vezu izmedju pocetnih i krajnjih teza ali to nije korektno prema sagovorniku.

Na kraju ste cak napisali potpuno novi "aksiom": "postojanje monopola znači manje konkurencije znači lošije po potrošača znači loše po društvo"

Da ali Vi ste na pocetku napisali: ZABRANJENO, a ne LOSE.

Jos samo par stvari:

Ovo vam je malo neozbiljno. Radi se o procesu ne o stanju. Nije je sve bilo dobro pre, niti je sve loše posle jedne palete. Zakon mora negde da odredi granicu koja će služiti kao odvraćanje od daljeg negativnog razvoja situacije.

Izneli ste epistemoloski sud u pogledu stanja ("svaki monopol je los"

, a sada mi kazete da je to neozbiljno jer je u pitanju proces. Onda promenite svoju pocetnu tezu tako da bude u formi opazanja procesa a ne stanja. Plasim se da to necete uraditi jer ce izgledati kao da odstupate od pocetnog stava. Ja ne vidim koje mogucnosti imate osim da i) odgovorite na moj kontraargument koji je odgovor na VASU tezu prikazanu kao stanje, a ne kao proces, ili da ii) promenite pocetnu tezu.

Zaista ne možete ozbiljno argumentovati tezu da je postojanje monopola u bilo kojoj oblasti dobro za društvo. U bilo kom obliku. Da je odsustvo konkurencije dobro.

A gde sam ja to napisao? Sve sto sam u svom prvom komentaru napisao bio je osvrt na to da postoje odredjeni pravci ekonomske misli koji to argumentuju (pomenuo sam cikasku i austrijsku skolu). Ne znam da li ste mi to podmetnuli namerno ili slucajno, g. Radulovicu, ali nije bilo korektno.

postojanje monopola znači manje konkurencije znači lošije po potrošača znači loše po društvo.

Tacno, samo sto ja nikakav suprotni stav nisam izneo. Samo sam napisao, primera radi, da postoje ekonomski mehanizmi koji mogu da istaknu i povoljne strane monopola (ekonomija obima i ekonomija opsega). Ali nisam napisao da je to inherentno dobro za potrosaca, vec samo hipoteticki, kada bi te efikasnosti bile prenete.

I za kraj, mozemo mi i da ne diskutujemo. Bolje je da ne diskutujemo nego da budemo nekorektni jedan prema drugom.

Saša Radulović 15:48 17.10.2010

Re: Terminoloski problemi

Bolje je da ne diskutujemo nego da budemo nekorektni jedan prema drugom.

Naravno. Nije korektno ni izvrtati ni podmetati. Teza je bila i ostala:

Svaki monopol je loš.
Svaki monopol se zloupotrebljava.

Da nije tako, antimonopolska tela se ne bi zvala antimonopolska.

Naravno da se prema svakom monopolu antimonopolsko telo drugačije odnosi i drugačije mere propisuje zavisno od drugih propisa i količine štetnosti.

Monopoli jesu zabranjeni. Ne možete ih steći kupovinom. Dobićete zabranu antimonopolskih tela i time je njihovo stvaranje sprečeno. Na žalost, u Srbiji su prvo stvorili monopole pa tek onda doneli zakon i napravili antimonopolsko telo.

Kod monopola koji su nastali u tržišnoj utakmici, situacija jeste komplikovanija. Ne može se formalno zakonski zabraniti i sprečiti njihovo nastajanje. Ali i takvi monopoli dolaze pod udar zakona i antimonopolskih tela kada nastanu.

Samo takvih u Srbiji nema. I za građane Srbije, ovo je isključivo akademska diskusija.

Ovo sam rekao u svakom od komentara i objašnjenju koje sam napisao, na jedan ili drugi način. Ovo sam mislio i mislim pre pisanja, tokom pisanja i nakon pisanja ovog teksta. Ovo sam rekao i u drugim tekstovima koje sam pisao na ovu temu.

A ovo što ste napisali je i izvrtanje i podmetanje:

Vi ste promenili svoju pocetnu tezu, g. Radulovicu. Ja moram da kazem da to pozdravljam i zato sam i napisao da se sa Vasim promenjenim stavom slazem. Razumem da pokusavate da napravite vezu izmedju pocetnih i krajnjih teza ali to nije korektno prema sagovorniku.

što naravno nije korektno prema sagovorniku. Obično kada sagovornici na blogu krenu ovim putem kojim ste krenuli, a to je pokušaj diskreditacije, mislim da bi bilo i fer da se predstavite. Da stanete iza svojih reči imenom i prezimenom ili napišete barem disclaimer. Recimo, ne bi bilo fer da radite u dotičnom ministarstvu ili imate druge veze sa ministrom, ili sa nekim od monopolista za koje ministar kaže da nisu, a da to recimo čitaoci ne znaju.

Nadam se da ste objasnili svoju poziciju i svoj stav prema mojim tezama. Čitaoci će proceniti.

hunkydory 16:28 17.10.2010

Re: Terminoloski problemi

Da nije tako, antimonopolska tela se ne bi zvala antimonopolska

Ovo nije argument, g. Radulovicu. Uz to, ni ne zovu se vise tako - Vi ih tako nazivate. U "nasem" jezickom podrucju nazivaju se:

Komisija za zastitu konkurencije (Srbija)
Uprava za zastitu konkurencije (Crna Gora)
Komisija(ta) za zastitu konkurencije (Makedonija)
Agencija za zastitu trzisnog natjecanja (Hrvatska)
Urad za varstvo konkurencije (Slovenija)

U drugim jezicima:
Bundeskartellamt (Nemacka)
Directorate General for Competition (EU)
Office of Fair Trading (UK)
Competition Commission (UK)
Federal Trade Commission Bureau of Competition (USA)
Bundeswettbewerbsbehörde (Austrija)
Autorita' Garante della Concorrenza (Italija)

U naucnim krugovima naziva se "Competition Law" ili "Antitrust Law". Naziv "antimonopoly law" je napusten. Antitrust, kao sto izvesno znate, odnosi se na trust kao pojam kartela iz doba Shermanovog Akta.

Monopoli jesu zabranjeni. Ne možete ih steći kupovinom. Dobićete zabranu antimonopolskih tela i time je njihovo stvaranje sprečeno

To je oblast kontrole koncentracija g. Radulovicu a ne dominantnog polozaja, a Vi ste na pocetku nase diskusije (koju sam naslovio "terminoloski problemi"

jasno opredelili da se Vasa kvalifikacija monopola odnosi na dominantan polozaj.

Kod monopola koji su nastali u tržišnoj utakmici, situacija jeste komplikovanija. Ne može se formalno zakonski zabraniti i sprečiti njihovo nastajanje. Ali i takvi monopoli dolaze pod udar zakona i antimonopolskih tela kada nastanu.

Oprostite g. Radulovicu ali mislim da je sasvim jasno iz boldovanog dela ovog citata da sada kazete da monopol nije zabranjen. A na pocetku ste napisali da jeste zabranjen.

Samo takvih u Srbiji nema. I za građane Srbije, ovo je isključivo akademska diskusija.

G. Radulovicu, niste u pravu. Koji cips jedete? Koji instant krompir? Mislim da je ovaj jedan primer dovoljan, jer negira Vasu premisu da "takvih u Srbiji nema".

Obično kada sagovornici na blogu krenu ovim putem kojim ste krenuli, a to je pokušaj diskreditacije, mislim da bi bilo i fer da se predstavite. Da stanete iza svojih reči imenom i prezimenom ili napišete barem disclaimer. Recimo, ne bi bilo fer da radite u dotičnom ministarstvu ili imate druge veze sa ministrom, ili sa nekim od monopolista za koje ministar kaže da nisu, a da to recimo čitaoci ne znaju.

G. Radulovicu, zamislite da mi je prvo ime Slobodan a da se prezivam Milosavljevic, i zamislite da sam prekjuce postao vecinski vlasnik Imleka, Delta Grupe i svih pekara u Srbiji pa mi slobodno odgovorite iz te perspektive, ali argumentovano, na isti nacin kao sto sam se ja ophodio prema Vama.

Citaoce (a ni Vas) uopste ne bi trebalo da dotice pitanje mog identiteta jer je celokupna diskusija koju sam iznosio bila akademska. Uopste se nisam bavio konkretnim primerima. Ako ipak citaoci imaju bilo kakvu sumnju u moj kredibilitet, evo nekoliko zapazanja sa kojima bih se slozio:

- Imlek ima dominantan polozaj i verovatno ga je zloupotrebio na vise nacina od 2005. godine do danas.
- Ministar Milosavljevic je bio podstrekac prilikom stvaranja 5 kartela u Srbiji za vreme dok je bio ministar trgovine i jos 2 dok je bio ministar poljoprivrede.
- Delta ima dominantan polozaj na vise relevantnih trzista u Srbiji. Neka je stekao zabranjenim koncentracijama.
- Pok. gradonacelnik Beograda g. Bogdanovic bio je podstrekac bar jednog kartela u Srbiji.
- Pok. premijer Djindjic je ojacao dominantan polozaj NIS.
- Bivsi premijer Kostunica je omogucio sprovodjenje nedozvoljenih koncentracija.

Pretpostavljam da ce Vam ovo otezati pokusaj diskreditacije ali se nadam da ce Vam pomoci da se skoncentrisete na moju argumentaciju.

Saša Radulović 19:13 17.10.2010

Re: Terminoloski problemi

Ja vaše stavove ne pokušavam da izvrćem. Kada to počnete to da radite, tu je kraj diskusije. To bi trebali znati.

zamislite da mi je prvo ime Slobodan a da se prezivam Milosavljevic, i zamislite da sam prekjuce postao vecinski vlasnik Imleka, Delta Grupe i svih pekara u Srbiji pa mi slobodno odgovorite iz te perspektive

Onda nema diskusije niti ima argumentacije. Onda imate direktan interes i koristite sva sredstva da ostvarite interes. Onda i ne vredi argumentovati. Jer se ne trudite da razumete, već da diskreditujete. I to bi trebali znati.

Argumente smo mislim razmenili. Onda smo se od njih odaljili.

Hajde da pretpostavim da nemate interes, osim društvenog, odnosno kolektivnog interesa građana društva. Ja od toga polazim. Bio u pravu ili ne.

postojanje monopola znači manje konkurencije znači lošije po potrošača znači loše po društvo.

Ovu gornju implikaciju (ili po vama neproverenu tezu?), teško je poreći. I čitava argumentacija od nje potiče. Sve ostalo je logična posledica. Ne postoji dobar monopol. Postoji samo manje ili više štetan monopol.

Monopol je štetan i po tržište i po konkurenciju i po ponudu i po kvalitet i po inovacije. Monopol ih guši. Monopol sužava izbor. Monopoli imaju značajno smanjene tržišne pritiske da se menjaju. Monopoli traže status-quo. Sve velike kompanije hoće status-quo. Čak i kada nemaju zakonom sankcionisan dominantan položaj. Čak i one koje zauzimaju drugo i treće mesto na zrelim tržištima. Često ih samo velike tehnološke inovacije mogu poremetiti. Ceh plaćaju građani potrošači, odnosno celo društvo.

I pokušajte u svojim razmišljanjima na temu da razdvojite egzistencijalno važna tržišta i ona druga. Odvojite maloprodaju životnih namirnica, hleb, mleko, ulje, šećer, voće, povrće od čipsa ili MP3 playera. Jer tržište čipsa samo po sebi ne predstavlja relevantno tržiše. Čips ima zamenu u vidu drugih grickalica ili u vidu ne konzumiranja čipsa. Mleko nema.

hunkydory 20:33 17.10.2010

Re: Terminoloski problemi

Onda nema diskusije niti ima argumentacije. Onda imate direktan interes i koristite sva sredstva da ostvarite interes. Onda i ne vredi argumentovati. Jer se ne trudite da razumete, već da diskreditujete. I to bi trebali znati

Imam "direktan interes" za sta tacno? Koristim "sva sredstva"? Koja to sredstva koristim? Argumentaciju? Imate li problem sa tim? Gde sam pokusao da Vas diskreditujem g. Radulovicu? Vi niste izneli podatke o Vasem kredibilitetu u ovoj oblasti koji ja navodno pokusavam da unizim? Verujte da to ne cinim, niti zelim; najlakse bi bilo da recitujem ovde neke svoje reference, ali to zaista nije bitno - gledam Vas kao potpuno ravnopravnog sagovornika i uvazavam Vas i vise od toga, buduci da ste domacin na ovom tekstu, a ja gost.

Ovu gornju implikaciju (ili po vama neproverenu tezu?), teško je poreći. I čitava argumentacija od nje potiče. Sve ostalo je logična posledica. Ne postoji dobar monopol. Postoji samo manje ili više štetan monopol.

Monopol je štetan i po tržište i po konkurenciju i po ponudu i po kvalitet i po inovacije. Monopol ih guši. Monopol sužava izbor. Monopoli imaju značajno smanjene tržišne pritiske da se menjaju. Monopoli traže status-quo. Sve velike kompanije hoće status-quo. Čak i kada nemaju zakonom sankcionisan dominantan položaj. Čak i one koje zauzimaju drugo i treće mesto na zrelim tržištima. Često ih samo velike tehnološke inovacije mogu poremetiti. Ceh plaćaju građani potrošači, odnosno celo društvo.

Ja nemam (veliki) problem sa Vasom tezom "svaki monopol je los". Ponavljam, ja nisam iznosio kontra-argumentaciju toj Vasoj tezi - tezi da je "svaki monopol los". Da pokusam da sumiram u boldovanim izjavama:

Teza oko koje se ne sporimo: "Monopol je los"

Ja sam iznosio kontra-argumentaciju Vasim drugim dvema tezama:

Sporna teza br. 1: "Jeste zabranjeno biti monopolista";
Sporna teza br. 2: "Svaki monopol se zloupotrebljava".

Vi se ipak u svakom svom odgovoru vracate svojoj prvoj tezi koja je prilicno korektna (iako po meni nepotpuna).

Pokusacu ovde dodatno vizuelno da podvucem problem: Vi ste napisali da je zabranjeno biti monopolista i da se svaki monopol zloupotrebljava, u Vasem uvodnom tekstu i u naslovu Vaseg teksta. To nije tacno. Cak ste i Vi to uvideli, jer ste napisali "Kod monopola koji su nastali u tržišnoj utakmici, situacija jeste komplikovanija. Ne može se formalno zakonski zabraniti i sprečiti njihovo nastajanje"

Molim Vas za odgovor na jednostavno pitanje nakon ovih gotovo stotinu odgovora: Da li je zabranjeno biti monopolista? Ostajete li pri tome?

I pokušajte u svojim razmišljanjima na temu da razdvojite egzistencijalno važna tržišta i ona druga. Odvojite maloprodaju životnih namirnica, hleb, mleko, ulje, šećer, voće, povrće od čipsa ili MP3 playera. Jer tržište čipsa samo po sebi ne predstavlja relevantno tržiše. Čips ima zamenu u vidu drugih grickalica ili u vidu ne konzumiranja čipsa. Mleko nema

G. Radulovicu, nemam ja sta da odvajam. Vi ste napisali: "takvih u Srbiji nema. I za građane Srbije, ovo je isključivo akademska diskusija". To ste Vi napisali (imam dokaz).

Ja sam Vam sada pokazao da ih ima, a Vi izmicete toj istini.

Saša Radulović 19:11 18.10.2010

Re: Terminoloski problemi

Imam "direktan interes" za sta tacno?

Niste razumeli. Tekst koji ste citirali se ne odnosi na vas lično, već na nekoga ko ima interes.

Jer tržište čipsa samo po sebi ne predstavlja relevantno tržiše. Čips ima zamenu u vidu drugih grickalica ili u vidu ne konzumiranja čipsa. Mleko nema

Ako ovo gore ne prihvatate, nemamo o čemu dalje da razgovaramo na ovu temu.

Dosta je bilo. Ja pokušah da objasnim. Izneli ste svoje argumente. Pozdravljam vas.

hunkydory 20:12 18.10.2010

Re: Terminoloski problemi

G. Radulovicu, ja sam Vam postavio nekoliko konkretnih pitanja a Vi ste ih lakonskim odgovorima u dva poslednja komentara ignorisali. Sada Vi meni postavljate jedno pitanje i usput me pozdravljate. Dakle:

- Vi meni niste odgovorili na tri pitanja iz mojih prethodnih komentara, stavise, potpuno ste ih ignorisali, iako sam ja Vama odgovarao na Vasa.
- Postavili ste mi jos jedno pitanje.
- Pozdravili ste me.

Pretpostavljam, kada bih Vam sad odgovorio na Vase pitanje, Vi biste opet ignorisali moja i pozdravili me. Da bismo to preskocili, ja cu Vas samo otpozdraviti, uz citat mog omiljenog pisca:

Therefore, to be possess'd with double pomp,
To guard a title that was rich before,
(...)
Is wasteful and ridiculous excess.

sevarlica 14:33 19.10.2010

Re: Terminoloski problemi

Nije tacna postavka autora da je privatni monopol "gori" od drzavnog. Ne postoji dovoljan skup argumenata za ovakvu tezu, osim ako ste etatista u kom slucaju su mnogi argumenti subjektivni. Po meni, drzavni monopol je gori jer postavlja vece barijere za ulazak potencijalnih konkurenata. Cinjenica da neka kompanija na slobodnom trzistu ima dominantan polozaj ne stiti je zakonski od konkurenata. S druge strane, javno preduzece koje je monopolista po sili zakona nema ni taj mali motiv da postane efikasniji, jeftiniji, bolji.

Ovo je i tačno i netačno, postoje državni monopoli čija svrha nije PROFIT, dok je to svrha svakog privatnog monopola. Npr. Norveška ima podosta stavki koje su deo državnih monopola(Cigarete, alkoholna pića, neki energenti, rude i određene jestive sirovine). U slučaju većine ovih stavki, krajnji cilj nije uzimanje suvog profita već: socijalni, zdravstveni ili društveno korisni aspekti. Da banalizujem, alkoholizam je bolest, borimo se protiv alkoholizma monopolom koji podiže cene alkohola.

banem92 19:59 18.10.2010

Hm

Zar nije NIS monopolista? EDB? Srbijagas? Bez nafte, grejanje i struje se takođe ne može, kao ni bez mleka ni ulja.

Da je zabranjeno biti monopolista, ove firme bi već bile pred sudovima.

To što zakonom nije ekplicitno zabranjeno je naravno dozvoljeno.

Uzgred, sveli smo stočni fond na nivo početka prošlog veka, nije čudo što mleka nema. Tu je prethodilo stotine glupih poteza još pre nego što je došao Imlek. Slobodno možete očekivati i problem sa mesom, šećerom, ulje već imamo problem, itd. Nema veze s monopolom, ali se lako napravi veza.

Država nam je "smotana" i - kao takva - ona nije sposobna da reši osnovne probleme. Zato je teško očekivati da će biti rešeni na potreban način u neko skorije vreme. Država = građani. Glupi smo i smotani rekao bih.

Saša Radulović 22:14 18.10.2010

Re: Hm

Zar nije NIS monopolista? EDB? Srbijagas? Bez nafte, grejanje i struje se takođe ne može, kao ni bez mleka ni ulja.

Da. Ali zakonom propisani državni monopoli i kao takvi izuzeci. Za razliku od mleka i ulja. I štetni, isto kao kod maloprodaje, mleka i ulja.

Da je zabranjeno biti monopolista, ove firme bi već bile pred sudovima.

Zabranjeni u smislu da dolaze pod udar zakona i da ih antimonopolska komisija može kažnjavati. Kako se svaki monopol zloupotrebljava, nije pitanje da li mogu da budu kažnjeni. Pitanje je dokaza zloupotrebe.

Takođe su zabranjeni u smislu da kada neka kompanija hoće da kupi drugu kompaniju i da kupovinom dođe do više od 40% tržišta, ne može. Zabranjeno je.

Što se tiče ovoga pred sudovima, prvo Komisija mora da utvrdi monopol. Vrhovni sud to nije dozvoljavao za bilo koga. Kao što reče ministar: 9:0 za Vrhovni sud ??? Ovim je indirektno rekao da Vrhovni sud igra za tim monopolista, i da monopolisti vode 9:0.

Kad se monopol utvrdi, počinje i proces dokazivanja zloupotreba i određivanja mera, gde se vrata tužbe za štetu otvaraju i za sve druge učesnike na tržištu koji su oštećeni.

Svi monopoli su štetni po društvo, po konkurenciju, po kvalitet, po izbor. Ne postoji dobar monopol. Jedino pitanje je koliko su štetni i kako ih kontrolisati/suzbijati/sprečavati/kažnjavati.

hunkydory 23:11 18.10.2010

Re: Hm

Prosto nisam mogao da odolim, mislim da Vasi citaoci g. Radulovicu zasluzuju tacne informacije.

Zabranjeni u smislu da dolaze pod udar zakona i da ih antimonopolska komisija može kažnjavati.

1. Dakle, nisu zabranjeni kao sto stoji u Vasem naslovu.
2. Takodje, ispravite me ako gresim, ali "Antimonopolska komisija" (znaci navoda su tu jer se ne zove tako) moze da kaznjava sve, a ne samo dominantne ucesnike na trzistu. Na primer, zbog zakljucenja zabranjenog sporazuma ili sprovodjenja zabranjene koncentracije.

Takođe su zabranjeni u smislu da kada neka kompanija hoće da kupi drugu kompaniju i da kupovinom dođe do više od 40% tržišta, ne može. Zabranjeno je.

Ova prva recenica je semanticki nepravilna: "Zabranjeni su u smislu da kada neko hoce da kupi". Nisu zabranjeni monopoli kako Vasa recenica "nespretno" sugerise, vec je zabranjena kupovina (preciznije, koncentracija).

Dodatno, nije tek tako tacno da je zabranjeno da kompanija kupi drugu kompaniju i da kupovinom dodje do vise od 40% trzista. Evo i dokaza (EC Horizontal Merger Guidelines):

"Market shares and concentration levels provide useful first indications of the market structure and of the competitive importance of both the merging parties and their competitors"

Za potrebu ocene dopustenosti koncentracija daleko cesce se koristi Herfindahl-Hirschman indeks koji pokazuje nivo koncentrisanosti nekog trzista.

Saša Radulović 22:33 19.10.2010

Re: Hm

Ovo više nije hunky dory. Rekoste da ste završili. Čak ste i stihove citirali.

Da bi se složili ili se ne bi složili sa nečim, morate prvo da pokušate da razumete šta je rečeno. Kako ovaj prvi zadatak niste savladali, još od pre par komentara sam prestao da čitam to što pišete.

Molim vas da odolite. Nemojte više.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Saša Radulović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi