Huligani sapliću Srbiju

Dramatična društveno-politička nedelja u Srbiji privodi se kraju, a teško je i pobrojati sva pitanja koja je otvorila. Divljanje huligana na ulicama Beograda, a dva dana kasnije na fudbalskom stadionu u Đenovi, poklapa se sa trenutkom primetnog ubrzavanja procesa evropskih integracija Srbije i mnogi stručnjaci, mediji i predstavnici vladinog i nevladinog sektora taj „tajming“ dovode u vezu.

Vlasti u Srbiji, kako prenosi naš dopisnik iz Beograda, najavljuju radikalne mere protiv odgovornih za događaje u Beogradu i Đenovi. Ministar policije Ivica Dačić obećava istragu načina odlaska, finansiranja i ciljeva izgrednika iz Đenove, i najavljuje obračun sa ekstremnom desnicom. Državni sekretar Ministarstva pravde Srbije, Slobodan Homen, smatra da iza incidenata stoje velike firme koje žele da zadrže monopol koji bi izgubile ukoliko bi Srbija ušla u EU. Ako ništa drugo, dešavanja proteklih dana su bacila jače svetlo na segmente društva kojima ne odgovara članstvo u Uniji.

S druge strane, neki mediji i pojedinci u Beogradu ovih dana često podsećaju da, sedam godina kasnije, nije sasvim ispitana politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića. Da li je, onda, na nevladinom sektoru, medijima, opozicionim strankama kao što je Liberalno-demokratska partija (koja je nedavno pobrojala strukture za koje smatra da stoje iza nereda u Beogradu), ali i vladajućoj, Demokratskoj stranci, čije su prostorije bile meta napada huligana, i koja se bori za evropske integracije, da održavaju stalan pritisak na policiju i sudstvo, kako bi se politička pozadina zaista i potpuno istražila?

Da li će se agresivni momci pod kapuljačama, čiji su snimci obišli svet, simbolično isprečiti na putu evropskog napretka, pošto su neki od njih posle hapšenja u Đenovi i sami priznali da se protive ulasku u EU, iako nisu elaborirali zbog čega… Američka agencija Stratfor u novoj analizi je ocenila da bi nemili dogadjaji mogli da dovedu u pitanje putovanje građana Srbije bez viza, iako Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju, u razgovoru za naš program, smatra da je takva ocena previše oštra.

Centar za evroatlantske studije u Beogradu, u međuvremenu, huligane opisuje kao „paravojne formacije“ uz ocenu da je njihovo delovanje potvrda da u Srbiji nije uspostavljena kontrola nad oružanim snagam i obaveštajnim službama, na šta ukazuje i činjenica da je Ratko Mladić još na slobodi. CEAS takodje kritikuje i zapadnu međunarodnu zajednicu, koja prema oceni centra nije koherentna u pristupu podrške demokratizaciji Srbije.

S druge strane, teško je formulisati koherentan pristup. Dosadašnji pritisci na Beograd u pogledu saradnje sa Haškim tribunalom i odnosa prema Kosovu davali su zamah nacionalističkim organizacijama, a period pohvala i podrške im opet ostavljao prostora da nesmetano deluju, u pozadini, dok im događaji kao što je gej parada ili utakmica u Italiji ne posluže kao povod da izbiju u prvi plan, i sapletu Beograd baš u trenutku zaleta ka Evropi.