Treba li baš svugde zabraniti pušenje?

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskog dima počeće da se primenjuje od četvrtka, 11. novembra. Ovim tekstom želim da apelujem da od primene ovog zakona budu izuzete - dečije bolnice, tačnije prostor van samih zgrada!

Na žalost, ako ste iz uvoda pomislili da je reč o satiričnom tekstu, grešite. Zakon je u bolnicama počeo da se primenjuje još pre nekoliko meseci, a odnosi se na ceo bolnički krug, znači i ispred istih. 

U poslednjih nekoliko godina sam upoznao mnogo hrabrih i požrtvovanih majki koje se trude da osposobe svoju decu za život. Suočene sa dečijim paralizama, distrofijama mišića i drugim bolestima provode dane u radu sa svojom decom. Ima majki koje u bolnicama godišnje provedu i po šest meseci. Svaki dan u bolnici liči na onaj prethodni, ali i onaj naredni. Rano ustajanje, odlasci na preglede, vežbe, terapije. Hrabre su žene, ne kukaju, bore se. Jedno od retkih opuštanja imaju uz cigaretu ispred zgrade bolnice, dok im druge majke čuvaju decu tih desetak minuta. Par puta dnevno, po desetak minuta, dok dogori jedna do dve cigarete, razgovaraju sa par novih prijateljica, koje su upoznale u bolnici. Koliko to njima znači teško je opisati, to treba videti. Znam da su cigarete štetne, znam da država mora da se bori protiv ovog poroka, znam da možda i suludo zvuči tražiti da ovaj zakon ne važi baš u dečijim bolnicama. Ali znam i koliko hrabrim majkama znači 2-3 puta dnevno da izađu napolje i malo se opuste. Reći će neko da im niko ne brani da izađu bez cigarete, ali svi pušači i mi koji smo to nekada bili znamo da to nije to. A i prvih nekoliko godina u borbi za zdravlje njihove dece i nije baš jednostavno vreme za ostavljanje duvana.

Jasno mi je, naravno, da ni jedan političar neće tražiti da se zabrana ne odnosi baš na dečije bolnice, ali opet...  imao sam potrebu da napišem ovaj tekst.