Bio sam u Kraljevu

Sticajem okolnosti posetio sam za vikend Kraljevo i okolinu. Kao što znate tamo je bio prilično jak zemljotres. 3. novembra dve osobe su poginule u zemljotresu jačine 5,4 stepena Rihterove skale, koji se dogodio jutros u 1,56 časova, sa epicentrom na 10 kilometara severozapadno od Kraljeva. Energija oslobođena ovakvim zemljotresom je ekvivalentna energiji eksplozije  između 32000t TNT i 80000t TNT-a. Po Merkaliju je bilo između 7 i 8 stepeni (to su efekti na površini).

Bio sam i u samom gradu i u nekim okolnim selima.

Evo kratkog izveštaja u obliku nekoliko slika koje se inače teško vide preko  TV-a ili iz novina.

Putujem preko Kragujevca, tri dana posle zemljotresa. Kroz  čuveno selo Vitanovac i pored čuvenog sela Sirča gde je bio epicentar zemljotresa.  Na prvi pogled ne vidite velika oštećenja. Na drugi vidite mnogo kuća bez dimnjaka sa rupama, ili vidite ljude kako rade na krovovima, ili delove krova sa novim crepom. Kroz prozor autobusa promakne vam i neka kuća sa urušenim krovom ili uhvatite u brzini neki napukli zid.  Asocijacija mi je bila  koridor kroz BiH i „kabriolet" kuće. Ovde nisu tako vidljiva i tako gruba oštećenja ali nije da nije.

Umesto „kabriolet" kuća sad su u modi, kaže crni humor,  automobili sa ugrađenim dimnjakom. Kod spomenika-aviona na ulazu u Kraljevo vide se sa leve strane stare zgrade bez ijednog dimnjaka. To su te francuske zgrade, zidane pre II svetskog rata. Uvek su delovale stbilno i konzervativno. Ali imaju, očigledno neke slabosti koje su se pokazale kod zemljotresa. Šta će biti sa ljudima koji tu žive ako se te zgrade budu rušile?

U toj istoj ulici koja se pruža od MAGNOHROMA ka gradu, ne znam kako se zove,  je i zgrada Gimnazije, e tu sam video neke ljude na krovu a posle čitam da će i tu biti problema. To jeste stara zgrada, da li je nadziđivana-ne znam.

U samom gradu imam mnogo i novih i stari kuća. I mnogo kuća bez dimnjaka, sa rupama umesto dimnjaka ili sa svežim crepovima umesto dimnjaka. To su najmasovnija oštećenja: crepovi i dimnjaci. Pukotine u zidovima se vide kad priđeš bliže kućama i kad uđeš u neku od njih.

Pričao sam sa dosta ljudi, mnogi će kada budu ponovo zidali dimnjake da stave i malo armature. Dobro će da dođe i kod neke oluje. A neki će da vezuju bar prvi red crepova žicom, isto zbog neke buduće oluje. Zaista nema logike da se dimnjaci koji su visoki i relativno „tanki" i nestabilni grade tako što se naslažu cigle i vežu sa malo maltera.

Bojleri! Dosta ljudi mi je reklo da su im bojleri padali ili se otkačili i visili na koncu. Gledao sam kako je čoveku pao bojler i uništio mašinu za veš, sanitarije, ...Ni to se ne vidi na TV ekranima grada Čikaga.

Opet se zapanjim koliko mi malo znamo o silama prirode. Stepen rušenja, znamo, zavisi najviše od kvaliteta gradnje. A zavisi i od načina prostiranja tih talasa ili pokreta ispod zemlje i  od vrste tla koje je ispod objekta. A zavisi i od ko zna kakvih sve drugih elemenata.  Opet sam video, kao nekada u Bukureštu, da vrlo bliski objekti imaju vrlo različite stepene oštećenja. Kao da se ti pokreti dešavaju cik-cak linijom pa neku kuću ili naselje zaobiđu a drugu kuću ili naselje ili grupu kuća baš oštete.

Slika dana mi je ovo: sunčan dan u podne, glavna ulica u Kraljevu, jedna strana ulice su stare kuće iz druge polovine 19. veka ili prve polovine 20. E, ta strana sa starim kućama je mnogo oštećena i tu ima puno posla. Mnogo radnika, volontera, došli su sa strane iz drugih gradova, mnogo malih mašina koje pomažu u rasčišćavanju haosa. Prašina se  diže, vredno rade ljudi. A u susednim kafićima i njihovim baštama sede mladi ljudi i pijuckaju. Većinom muškarci.  Cene nisu visoke, baš uživancija. Kod poslastičarnice NADA koja ima, kažu, najbolji sladoled u gradu, kugla sladoleda je 30 dinara. Naravno, to nije ni malo prijatan prizor za nekoga ko ima osnovne moralne principe. Kako je moguće da tim ljudima koji sede nije neprijatno?       

Sela su posebna priča. Bio sam u nekoliko seoskih kuća. Zidovi su dobro pukli, baš dobro. Pored crepova i dimnjaka. Seljaci, pravi seljaci, nekako se snalaze za crep. Čuvena Mala Kikinda je najtraženija. Kažu poznavaoci da je to zato što ima samo jedan zub kojim se kači na drvenu mrežu letvi pa lakše sleti pri potresu nego crepovi sa dva zuba. I sad je nestašica baš te Male Kikinde. Do pre nekoliko dana nisam ni znao da ima crepova sa jednim i sa dva zuba. Ima tu problem što moraš da brineš za stoku i kad je zemljotres i kad nije zemljotres. A dan kratak. Sad imaš i troškove. Podela crepova i cigala i drugih stvari ide po našem običaju: i po babu i po stričevima. I po političkoj pripadnosti. I po starim zlopamćenim zađevicama. E, saću ti se osvetim, da viš kome si ti pcovao majku 1976. godine! Nema da dobiješ crepove. A dobiju crepove i oni koji tek grade kuću, taman im dobro došao zemljotres. 

I staračka domaćinstva su posebna priča. I u selu i u gradu. To je tako tužno da ne mogu ni da pišem o tome. Bespomoćni su ti ljudi. Nirti mogu da stignu do cisterne, niti ih iko obilazi ako im što treba. One noći kad je bio taj glavni zemljotres nestalo je i struje u većem delu grada i okoline. Stari su u mraku i haosu bili izgubljeni

Kafanče SPORT, pored pravoslavane crkve i Doma Vojske koja je vrlo stara nije dobila vidlčjiva oštećenja. Iako je u kući  koja je izgrađena pre Drugog rata,  izgleda, osim bojlera koji se otkačio na spratu (kao i kod mnogih kraljevčana) da nema većih oštećenja. Tako da sam u njoj ručao dobro, i to za male pare. A nisu im se polupale ni flaše na policama.  

Kad sam pre nekog vremena objavio tekst „16„ http://blog.b92.net/text/16140/16/  nisam baš mislio da će se brzo desiti stvari koje sam pominjao.  Mermerne ploče, Slavica Radovanović Direktor Seizmološkog zavoda Srbije je gostujući na nekom TV programu odmah uočila da su mermerne ploče sa neke zgrade u Kraljevu pale na trotoar. A ima ih još. Baš ispred te kafanice SPORT na niskoj zgradi sa lokalima. Ploče su bile pale i pre zemljotresa. Sledeće će pasti i bez zemljotresa na nečiju glavu.

Ima zgrada koje su nove, izgrađene u poslednjih desetak godina koji se doživele oštećenja, kažu lokalni poznavaoci da su neke baš teško oštećene.

Zgrada koju sam video kod Autobuske stanice (po mojoj proceni izgrađena je šezdesetih godina,  kojoj su pre desetak godina nadzidana dva sprata, a imala je pre toga tri sprata), dobila je na ćošku, gde stoji na stubovima i gde je prolaz za pešake, mnogo metalnih stubova podupirača. Reagovali su građevinci odmah posle zemljotresa kad su videli da su noseći stubovi popucali. Kažu da je teška situacija i da je nadziđivanje dovelo do pucanja nosećih stubova.

Zanimljivo je da je zgrada, poznata kao Vasin Konak, u parku kod Doma Vojske, koja je nekada bila Muzej i koja je primer arhitekture prve polovine 19. veka, na drvenim stubovima, na prvi pogled doživela vrlo mala oštećenja. Za razliku od nje zgrada sadašnjeg muzeja koja ima sprat i krov na četiri vode morala je da se za početak sanira pomoću vatrogasne dizalice sa korpom i svi dimnjaci su uklonjeni jer su ili pali, ili su skloni padu.

To sam se raspitao i kažu da će dimnjake  praviti kasnije, što nije nelogično. Prioritet je pokriti zgrade i zaštiti ih od padavina. S obzirom da se uglavnom ne koristi loženje u zgradama dimnjaci će se kasnije zidati. Sada svakoga dana ima podrhtavanja tla.

Pravoslavna crkva koja je pored zgrade Muzeja i Doma Vojske je pre neku godinu renovirana. Sad se na njoj vide pukotine. Ne znam koliko su ozbiljne. Video sam na dan Zadušnica dosta ljudi u porti, pa se nadam da će sve biti u redu.

U Kraljevu postoji i katolička crkva!!! Kažu da poslednjih 40-50 godina nije bila često otvarana. Kažu, takođe, da je sada teško oštećena. Sagrađena je 1933.godine  za potrebe Francuza stručnjaka iz novoosnovanog  Vojno-tehničkog zavoda buduće tzv. Fabrike aviona.  Za njih su i građene tzv. francuske zgrade za stanovanje preko puta aerodroma. To nije aerodrom Lađevci, da ne bude zabune, ovo je travnati sportski aerodrom pored tužnog ugašenog  MAGNOHROMA. A njegovi ogromni dimnjaci su ostali celi! Kažu kad Crnotravci nešto naprave, onomad pre 50-60 godina, to stoji kao stena. Mnoge francuske zgrade su sada teško oštećene i neke će biti nemoguće  osposobiti za stanovanje.

Stara zgrada bolnice je težak slučaj. Možda i najteži. Verovatno je za rušenje. Gde će te specijalističke ordinacije, poliklinike, porodilište? Kažu građevinci da bi zgradu trebalo odmah minirati. Ipak je osoblje iznosilo opremu, nameštaj, knjige,...

Tako vam je to u Kraljevu. Čini mi se da je situacija mnogo teža nego ono što se vidi na ekranima. Valjda ljudi iz Kraljeva neće biti zaboravljeni u roku od mesec dana. Bilo bi dobro da bude nekih izbora uskoro. Uvek se pred izbore izlazi u susret željama građana.

A ako se desi neki novi zemljotres? Malo verovatno. Kraljevčane ne možete ubediti u to. Svako krckanje u zidovima, svaki nepoznat šum, izaziva opreznost-kao životinje koje su na oprezu. Nikad se ne zna. Koga udari 5,5 Rihtera taj se boji i prolaska kamiona ili voza.      

Eto. Na brzinu sam pokušao da dam nekoliko sličica iz mog ugla.
Pomoći? Naravno da.
Na koji način? Uplatom na neki od žiro računa. Npr. na račun teško oštećenog pozorišta, kao što je Spiridon napisao u svom tekstu. Ili direktno pomoći nekom konkretnom, koga znate ili ne znate.
Ili pomagati fizički, na licu mesta.