Istorija

Armistice Day

/ 11.11.2010. u 02:59

Komentari: 121
Čitanost: 2939
/
Preporuke: 20
/

11. novembra 1918. godine u francuskom Kompijenju, potpisano je primirje između sila Antante i Centralnih sila. Nakon četiri godine okončan je veliki rat (mislilo se najkrvaviji i najstrašniji - ne sluteći šta će se desiti koju deceniju kasnije).

стража на Калемегдану, 1915. године

11. новембра 1918. године у француском Компијењу потписано је примирје између сила Антанте и Централних сила (сила Осовине). Највеће борбене операције су окончане и свет више није био исти.

Србија је из Првог светског рата изашла као једна од победница: сиромашна, готово уништена - људски (страдало је преко 50% мушке популације) и материјално, али слободна и поносна.

Нећу да исписујем податке, рачунам, то су основне ствари из опште културе. Намера ми је да одам пошту једном времену и народу који је био на ивици истребљења, али који је - вероватно у инат, одлучио да преживи и опстане.

Српску војску водили су искусни официри (прекаљени у два балканска рата) - образовани и способни. Но, шта би официри да није било војске - оне "праве", без чинова и титула. Е, ти и такви су знали зашто гину, шта им је циљ, где иду и где ће да се врате (на Церу, у повлачењу по гудурама Албаније, док су умирали и кости остављали да им се ни гроб не зна, док су јуришали од Солуна до Београда...).

Мој прадеда се није вратио из тог рата. Кости су му негде у Плавој гробници крај Крфа...

повлачење Београд, 1915. улаз у неку зграду

(весели дух и у рову - приметите брку са десне стране)

Француски маршал Франше д'Епере - Извештај француској влади при пробоју солунског фронта крајем септембра 1918. године
"Операције се морају успоравати јер нема комуникације ради добацивања хране француским трупама које напредују, само српским трупама нису потребне комуникације, они иду као олуја – напред."

"То су сељаци, скоро сви. То су Срби тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви. То су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива... Али, дошао је рат. И, ето, како су се намах за слободу земље ти сељаци, без напора, претворили у војнике најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, створене од издржљивости и полета, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине..."

Слава им!

postavite na |

Komentari (121)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

loader 03:06 11.11.2010

SLAVA IM !!

mlekac 06:40 11.11.2010

Re: SLAVA IM !!

loader

NNN 10:23 11.11.2010

SLAVA IM !!

pre svega običnom
srpskom vojniku

hromi.vuk 07:27 11.11.2010

...

...Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред, у славу!...

background noise 21:37 11.11.2010

Re: ...

A ja zivim u ulici koja nosi ime majora . . .

Biljana 77 22:51 11.11.2010

Re: ...

A ja zivim u ulici koja nosi ime majora . . .

Kursulina ulica nosi ime po jednom drugom Kursuli.

mara92 23:03 11.11.2010

мајор Драгутин Гавриловић

NNN 23:15 11.11.2010

Re: мајор Драгутин Гавриловић

Moja greška, iz nekog razloga sam utripovala da se ovo nadovezuje na onaj tvoj komentar sa scenom iz filma - Drino, yebem ti!

+ javljam se sa žmuovog naloga

Biljana 77, izgubljena u svemiru

mara92 00:22 12.11.2010

Re: мајор Драгутин Гавриловић

+ javljam se sa žmuovog naloga

Biljana 77, izgubljena u svemiru

заљубљенааааа

нема везе...Свемир је за Србе - небески народ - двориште (да не кажем авлија)

margos 08:16 11.11.2010

Slava i hvala!

Мој прадеда се није вратио из тог рата. Кости су му негде у Плавој гробници крај Крфа...

Podseti me, Maro, na vinjeticu od pre neku godinu.
Pita me brat: ''Znaš li da je deda Mihailo prešao Albaniju...?''
Pogledam u oca, upitno, zbunjeno, bez reči...kako mi to nikad nije pričao, a on slegnu ramenima, takođe bez reči, gestom koji je govorio 'šta tu ima da se priča, to je tako normalno... život...', odćuta par trenutaka i nastavi o nekim dnevnim stvarima.

mara92 12:06 11.11.2010

Re: Slava i hvala!

Е Марго,
Ова твоја вињета - то је суштина, та речита тишина и ствари које се подразумевају, о којима - како се каже - "пристојан свет не прича на глас"...
..за прадеду сам набацила податак онако да не буде сувопаран текст, јер то је све што знам и што сам чула случајно
У Србији мислим да није било куће из које бар једна мушка глава није учествовала у Првом светском рату

pnbb 17:31 11.11.2010

Re: Slava i hvala!

...kako mi to nikad nije pričao, a

pa valjda je ostao orden .. to su imali svi koji su se vratili iz grcke

margos 23:09 11.11.2010

Re: Slava i hvala!

pa valjda je ostao orden ..

Ne znam stvarno. Ostala su šestorica sinova, a moj otac je peti po redu. Da li je negde i neko znamenje, to ne znam.

mlekac 08:31 11.11.2010

Gde je Ivana???

Nikako ne mogu da nadjem onu fenomenalnu sliku kralja Petra na volujskim kolima, a ni sliku spomenika srpskom volu...

A to je ono, sto je uz obican narod, i izvuklo taj rat!

alselone 08:37 11.11.2010

Re: Gde je Ivana???

mlekac
Nikako ne mogu da nadjem onu fenomenalnu sliku kralja Petra na volujskim kolima, a ni sliku spomenika srpskom volu...

A to je ono, sto je uz obican narod, i izvuklo taj rat!

Je l' ova?

mlekac 08:47 11.11.2010

Re: Gde je Ivana???

alselone
mlekac
Nikako ne mogu da nadjem onu fenomenalnu sliku kralja Petra na volujskim kolima, a ni sliku spomenika srpskom volu...

A to je ono, sto je uz obican narod, i izvuklo taj rat!

Je l' ova?

Ta! Stvarno ponekad imam problema da pronadjem neke slike!

mara92 17:25 11.11.2010

...

Наишла сам на доста много лепих и старих фотографија, него би било превише...Ерго, волујска кола су била све и свја: за превоз рањених и погинулих, за транспорт муниције, оружја...
Коња није било довољно, а волови су јачи. Осим таљига, ништа друго по беспућима и није могло да се креће.

NNN 18:04 11.11.2010

Re: ...

Наишла сам на доста много лепих и старих фотографија, него би било превише...

Okači ih, nije previše.

mara92 18:09 11.11.2010

Re: ...

...саобалио ме посао данас...чекај да прво утекнем из канцеларије...

alselone 08:34 11.11.2010

Slava im!

mlekac 08:51 11.11.2010

Re: Slava im!

alselone

Je li to odavde?

Ja sam ga koristila klincima za istoriju - mnogo lakse naucise pomocu ovoga, nego preko knjiga...

Jos kad su culi da je Zmuov deda bio nosilac spomenice i Solunac!

(Doduse, imala sam malo problema da objasnim kako i zasto je moj deda po mami bio u zarobljenickom logoru ispod Vezuva, al' tako je to kad se ima izmesana familija)

alselone 08:58 11.11.2010

Re: Slava im!

mlekac

Jeste.

Jako lepo i kreativno uradjena serija.

mlekac 09:00 11.11.2010

Re: Slava im!

alselone
mlekac

Jeste.

Jako lepo i kreativno uradjena serija.

I meni se dopala (iako sam morala vec DVA puta da je odgledam, a moracu jos koji, kako stvari stoje...)

alselone 09:04 11.11.2010

Re: Slava im!

mlekac

I meni se dopala (iako sam morala vec DVA puta da je odgledam, a moracu jos koji, kako stvari stoje...)

He, he, ja sam samo jednom i to onda kada isla na TV-u? A je l' ima da se kupi DVD ili youtube varijanta?

Evo jos jedna lepa u najlepsem izvodjenju:

antioksidant 09:09 11.11.2010

Re: Slava im!

lep ovaj kalemegdan na prvoj slici gore
ali bas lep
lepo ja kazem - preko je ugarska

antioksidant 09:09 11.11.2010

Re: Slava im!

lep ovaj kalemegdan na prvoj slici gore
ali bas lep
lepo ja kazem - preko je ugarska

alselone 09:18 11.11.2010

Re: Slava im!

antioksidant
lep ovaj kalemegdan na prvoj slici gore
ali bas lep
lepo ja kazem - preko je ugarska

fale cigare?

antioksidant 09:23 11.11.2010

Re: Slava im!

fale cigare?

ne. ja zalazim na mesta gde se skuplja fin narod

mlekac 10:01 11.11.2010

Re: Slava im!

alselone
mlekac

I meni se dopala (iako sam morala vec DVA puta da je odgledam, a moracu jos koji, kako stvari stoje...)

He, he, ja sam samo jednom i to onda kada isla na TV-u? A je l' ima da se kupi DVD ili youtube varijanta?

Evo jos jedna lepa u najlepsem izvodjenju:

Ja sam je nasla negde na NET-u. Rapidshare ili tako nesto... Ne secam se vise. A trebalo bi da ima DVD da se kupi.

hromi.vuk 10:42 11.11.2010

Re: Slava im!

antioksidant
lep ovaj kalemegdan na prvoj slici gore
ali bas lep
lepo ja kazem - preko je ugarska

добро, и неопеване глупости могу лепо да се кажу

antioksidant 11:19 11.11.2010

Re: Slava im!

добро, и неопеване глупости могу лепо да се кажу

a šta misliš da preko grudobrana posmatra onaj stražar gore?

opusti se hromi, šala mala
to je sad "naše" (samo što nije šumadija)

Biljana 77 11:33 11.11.2010

Re: Slava im!

to je sad "naše" (samo što nije šumadija)

I i dalje je Ugarska. I ja pri tom ne mislim ništa loše... Naprotiv. Red. Ulice imaju imena, a kuće broj. U svakom seocetu.

antioksidant 11:35 11.11.2010

Re: Slava im!

Biljana 77
to je sad "naše" (samo što nije šumadija)

I i dalje je Ugarska. I ja pri tom ne mislim ništa loše... Naprotiv. Red. Ulice imaju imena, a kuće broj. U svakom seocetu.

red je i u šumadiji
a i lepše je
(meni koji sam navikao)

hromi.vuk 11:44 11.11.2010

Re: Slava im!

ма добро де, шала је у реду...

ето, ја као дете дођоша који је рођен и живео више од четврт века "ту преко" се јежим на помен да би Војводина могла да буде било шта друго него део Србије, једноставно...

а није баш такав ред "у сваком сеоцету", али добро, нема везе

Biljana 77 11:45 11.11.2010

Re: Slava im!

a i lepše je

Ih, pa normalno da je lepše.

ps. Sad kad nas zaskoči prečanska ekipa. (Smajli koji skače sam sebi u usta)

miloradkakmar 11:52 11.11.2010

Re: Slava im!

а није баш такав ред "у сваком сеоцету", али добро, нема везе

Šorovi su uredjeni!

A, sad što nema asvalta , trotoara, rasvete itd...ne pada to s neba.

Treba i za birtiju, i otići na vašar i pijace...

hromi.vuk 11:57 11.11.2010

Re: Slava im!

уређени у ком смислу? лепо се улице под правим углом секу?

па свако нормалан би тако уредио шорове кад у самом старту има ледину на којој треба да изгради село... већ на Фрушкој није тако...

еј, мојне неко да ме погрешно схвати, ја Војводину много волим, више него било који други крај на земљи, иако сам дођошко дете :)

mara92 17:29 11.11.2010

Re: Slava im!

miloradkakmar

hromi.vuk

Ајде да вас двојици одговорим у духу епохе о којој сам писала
Сремски и Шумадијски одред - ОСТАВ БРЕ!

Unfuckable 19:50 11.11.2010

Re: Slava im!

Red. Ulice imaju imena, a kuće broj.

jaooooj, ne preteruj.
Imaju brojeve, imaju.
Samo što su malo nepravilno raspoređeni

ps: Maro, lepo podsećanje.
Meni je Deda (a taj je oduvek bio mator ko Biblija, samo takvog ga pamtim) dugo "krivudao" s objašnjenjem otkuda mu ta ružna rupčaga na nozi.
A onda je jednom samo nekako procedio, činilo mi se kao da se stidi, da je to bio neki "kuršum, u Albaniji", i dok sam ja nastavio sa zapitkivanjima na koja mi je davao poluneodređene odgovore, 'ladno mi pojeo kralja (naime, šahali smo se, kako je on to nazivao) a ja nisam čuo ni da mi je "šah" rekao, koji Lik.

mara92 20:13 11.11.2010

Re: Slava im!

Унф,
То је ТО...што ме фасцинира. Та лакоћа са којом су били - где су били, прошли голготу и ником ништа: ослободили земљу, почистили Аустро-Угаре и Бугаре приде и онда трк назад кући ...

пс. шах, а? Какав мајстор

Unfuckable 20:35 11.11.2010

Re: Slava im!

pazi, moja teorija je da je tada već bilo jasno da ne može da me dobije osim ako ne krene s trikovima. I on, šta će: ja pitam - on odgovara. Pa gde da ne odgovori unuku. Ja zijam u njega a ne gledam u tablu: i, šta je njemu jadnom preostalo kad je već došao pešakom do 7 polja i do mog hipnotisanog kralja?
Zaista mislim - da nije bilo te situacije oko šaha i svega toga, ja ne bih ni znao da se on motao po tim gudurama tamo. To jednostavno nije bio "stil" tih generacija, da pričaju o tome.
To se jednostavno- podrazumevalo i: teraj dalje.

hromi.vuk 06:27 12.11.2010

Re: Slava im!

Сремски и Шумадијски одред - ОСТАВ БРЕ!

код мене у питању је шајкашки одред, но, не мари, нем` једа :)

miloradkakmar 10:37 12.11.2010

Re: Slava im!

mara92
miloradkakmar

hromi.vuk

Ајде да вас двојици одговорим у духу епохе о којој сам писала
Сремски и Шумадијски одред - ОСТАВ БРЕ!

РАЗУМЕМ!

Biljana 77 10:06 11.11.2010

Nismo im mi ni do kolena

...

Ostao mi je u sećanju jedan detalj iz knjige Tri sile pritisle Srbijicu . U pitanju su zapisi priča solunaca iz našeg kraja. Jedan od njih objašnjava kako do rata nije otišao ni do Palanke i kako je negde na albanskoj obali prvi put video škorpiju - nešto napriliku kao kornjača...

Odličan je film Marš na Drinu, odličan... Ima ona rečenica kad seljak Aleksa kaže, na pitanje što je polazio u rat kad samo kuka - A ko bi u rat da nismo pošli? Jesi li ti lud more?

Brate Maro, lep ti ovaj tekst.

ps. jedan pradeda ranjen na Kolubari, jedan leži na Zejtinliku, jedan bio u zarobljeništvu, vratio se iz Nemačke tek krajem '19. Ovaj poslednji je prošao najgore, sve se devojke poudavale, pa se oženio Dragom, em starija od njega, em baksuz...

alselone 10:14 11.11.2010

Re: Nismo im mi ni do kolena

Biljana 77

Odličan je film Marš na Drinu, odličan...

Biljana 77 10:18 11.11.2010

Re: Nismo im mi ni do kolena

Da, ovo je jedan od lepših, potpuno lirskih momenta. Inače mislim da znam gotovo ceo film, napamet. Ovaj deo sigurno.

NNN 10:30 11.11.2010

Dedino jedino sećanje na svog oca

Kad je (deda) imao 5 godina,
njegov otac (na polasku u rat) rekao njegovoj majci:

Čuvaj mi decu!

mara92 20:18 11.11.2010

Re: Nismo im mi ni do kolena

Biljana 77
..Odličan je film Marš na Drinu, odličan... Ima ona rečenica kad seljak Aleksa kaže, na pitanje što je polazio u rat kad samo kuka - A ko bi u rat da nismo pošli? Jesi li ti lud more?
Brate Maro, lep ti ovaj tekst.
ps. jedan pradeda ranjen na Kolubari, jedan leži na Zejtinliku, jedan bio u zarobljeništvu, vratio se iz Nemačke tek krajem '19. Ovaj poslednji je prošao najgore, sve se devojke poudavale, pa se oženio Dragom, em starija od njega, em baksuz...

...да, да Марш на Дрину је баш урађен тако да потпуно осликава дух времена и људи (и епохална сцена са Љубом Тадићем на крају "Дрино....ЈЕБЕМ ТИ..."
Биљо..хвала

NNN

Kad je (deda) imao 5 godina,
njegov otac (na polasku u rat) rekao njegovoj majci:
Čuvaj mi decu!

и ајд' додај нешто на то? То ни за филм не може да се смисли.

NNN 10:39 12.11.2010

Re: Nismo im mi ni do kolena

и ајд' додај нешто на то? То ни за филм не може да се смисли.

Kad je deda bio mali, pradeda je dve godine bio u Balkanskim ratovima tako da ga uopšte nije upamtio; jedino čega se seća je da je izljubio njega i brata i rekao svojoj ženi te poslednje reči.

uros_vozdovac 16:55 11.11.2010

Kad god pročitam

nešto na temu I svetskog rata ja se setim sudbine spomenika Zebrnjak, sada na teritoriji BJR Makedonije. Spomenink nastao između dva rata delimično, u stvari gotovo potpuno srušen od strane bugarskih okupacionih vlasti danas čami zaboravljen iako je u trenutku izgradnje bio jedan od najvećih i najlepših spomenika. U kosturnici koja je nekad postojala tamo bile su kosti i jednog Uroševića, sada ga se samo mi iz porodice ponekad setimo.

Spomenik danas

Sa otvaranja 1937. godine

Retke su i slike spomenika na internetu, tužno je što država ne preduzima ništa da makar ostatke konzervira i zaštiti od propadanja, obnova će sačekati da ovo društvo čine neki bolji ljudi od nas.

Link na wikipediju: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%9A%D0%B0%D0%BA

NNN 18:02 11.11.2010

Re: Kad god pročitam

na temu I svetskog rata ja se setim sudbine spomenika Zebrnjak, sada na teritoriji BJR Makedonije.

Ima ovaj tekst (ko "voli" da se bedači)

Ponekad mi se čini da kao narod zaslužujemo i gore od ovoga što nam se dešava

alselone 18:51 11.11.2010

Re: Kad god pročitam

uros_vozdovac
BJR Makedonije.

streber.

mara92 20:40 11.11.2010

Re: Kad god pročitam

uros_vozdovac
[/b]Retke su i slike spomenika na internetu, tužno je što država ne preduzima ništa da makar ostatke konzervira i zaštiti od propadanja, obnova će sačekati da ovo društvo čine neki bolji ljudi od nas.

Рекао си сурову истину. Мене само брине да док стасају те генерације, од споменика не остане ништа. Понекад помислим да нисмо достојни и да не знамо шта би са собом, са државом - коју су наши стари крвљу платили. Нисам митоман - да се разумемо - верујем да имам здрав однос према прошлости, али ако заборавиш да макар камен чуваш и испод њега кости твојег, мојег или не знам чијег деде и прадеде...као да желимо да заборавимо ко смо, одакле смо, где идемо.
Пре једно десетак година сам летовала у околини Солуна и наравно, свратила сам на Зејтинлик. Онако, достојанствено место - језа да те ухвати бесконачног списка имена..све полузапуштено и неки стари, престари чилагер у оним јахаћим панталонама, са шајкачом скромно признаде како се "ето, труди помало да очисти корење...али сине (мени се обраћао), стигле године: хоће срце, али не може тело"...мени дошло да плачем и било ме је толико срамота

mara92 20:47 11.11.2010

Re: Kad god pročitam

NNN

Страшно и сурово истинито...Еј, срце Арчибалда Рајса је однето, гробље зарасло, крстаче без имена, гробље без ограде, штала поред.
ма, страшно

BigBadWolf 19:52 11.11.2010

Lest We Forget

They shall not grow old, as
We that are left grow old.
Age shall not weary them
Nor the years contemn
At the going down of the
Sun and in the morning,
We will remember them.

Lest We Forget.

Vecna im slava i hvala.

Goran Vučković 20:45 11.11.2010

Sassoon

Survivors

No doubt they’ll soon get well; the shock and strain
Have caused their stammering, disconnected talk.
Of course they’re ‘longing to go out again,’—
These boys with old, scared faces, learning to walk.
They’ll soon forget their haunted nights; their cowed
Subjection to the ghosts of friends who died,—
Their dreams that drip with murder; and they’ll be proud
Of glorious war that shatter’d all their pride...
Men who went out to battle, grim and glad;
Children, with eyes that hate you, broken and mad.

Siegfried Sassoon

At the end of a spell of convalescent leave, Sassoon declined to return to duty; instead, encouraged by pacifist friends such as Bertrand Russell and Lady Ottoline Morrell, he sent a letter to his commanding officer, titled Finished with the War: A Soldier’s Declaration. Forwarded to the press and read out in Parliament by a sympathetic MP, the letter was seen by some as treasonous ("I am making this statement as an act of wilful defiance of military authority" ) or at best condemnatory of the war government's motives ("I believe that the war upon which I entered as a war of defence and liberation has now become a war of aggression and conquest" ). Rather than court-martial Sassoon, the Under-Secretary of State for War, Ian Macpherson decided that he was unfit for service and had him sent to Craiglockhart War Hospital near Edinburgh, where he was officially treated for neurasthenia ("shell shock" ).[5] Before declining to return to active service he had thrown the ribbon from his Military Cross into the river Mersey.

mara92 20:58 11.11.2010

Re: Sassoon

Другачије је било за Британце. Када ти кућа и породица нису непосредно угрожени, то није исто.Можеш да се бориш из идеала, јер си на "правој страни", али када неко хоће да ти узме све твоје, твоје огњиште, гробове, да те пороби и изгази - другачије је.
...наши једноставно нису пристали на то, по цену велике жртве и платили смо је...Еј, преко 700000 мушкараца је погинуло. То је застрашујућа цифра и данас...један једини живот је велика жртва, а оволико - то је играње на ивици нестајања

Goran Vučković 23:44 11.11.2010

Re: Sassoon

Другачије је било за Британце. Када ти кућа и породица нису непосредно угрожени, то није исто.Можеш да се бориш из идеала, јер си на "правој страни", али када неко хоће да ти узме све твоје, твоје огњиште, гробове, да те пороби и изгази - другачије је.
...наши једноставно нису пристали на то, по цену велике жртве и платили смо је...Еј, преко 700000 мушкараца је погинуло. То је застрашујућа цифра и данас...један једини живот је велика жртва, а оволико - то је играње на ивици нестајања

Na "dan kada su topovi zaćutali" meni nekako nije prigodno da razmišljam o herojstvu ratnika, "mi smo bili na pravoj strani", "mi smo puno izginuli", da se dičim članovima familije izginulim u tom ratu ili onima koji su došli sa ordenjem - u nekom tom "dulce et decorum" smislu.

Više mi padaju na pamet ovakve pesme tipa Sasuna ili Ovena ili Vasiljeva i pitam se kako cela stvar izgleda recimo današnjim Nemcima ili Turcima - ili, na primer, Jermenima - koji su desetkovani od strane Turaka u genocidu 1915, a nisu jurišali preko Kajmakčalana, pa da im to bude "uteha".

Šta u toj priči radi ponos, stid i slična osećanja? Posebno iz ugla što Nemci jesu izgubili Prvi svetski rat, ali je pitanje zaista koja je od tih velikih evropskih država (Britanija, Francuska, Nemačka, Austrougarska, Rusija, Turska) bila koliko "slavna" i "na pravoj strani". Tu se uglavnom vodio rat oko podele plena. Mali narodi su bili, što se kaže u ovim modernim vremenima, kolateralna šteta. Kao i ovi mobilisani vojnici velikih sila, koji trulili po rovovima i ginuli u desetinama hiljada npr. kod Verdena, Ipresa i na Somi.

mara92 00:16 12.11.2010

Re: Sassoon

meni nekako nije prigodno da razmišljam o herojstvu ratnika, "mi smo bili na pravoj strani", "mi smo puno izginuli", da se dičim članovima familije izginulim u tom ratu ili onima koji su došli sa ordenjem - u nekom tom "dulce et decorum" smislu.

Нисам стекла утисак да се овде било ко хвали. Причамо, поменуто је успут - погрешно си укапирао...примети како се ниједан деда није "дичио", нити причао ни хвалисао учешћем - мени је то интересантно (што сам горе и рекла пар пута) и тон ти је мало, ехм, па безвезе (омаловажавајући). Знаш, у време сумње у све и свја, ја ценим њихово "вјерују" у нешто. Дозволи да се уопште не сложим са тобом, јер да, ја се дивим њиховом херојству (теби можда банално звучи, но нисмо сви исти). Са овим:

Tu se uglavnom vodio rat oko podele plena. Mali narodi su bili, što se kaže u ovim modernim vremenima, kolateralna šteta. Kao i ovi mobilisani vojnici velikih sila, koji trulili po rovovima i ginuli u desetinama hiljada npr. kod Verdena, Ipresa i na Somi.

Наравно да су мали народи увек ту за поткусуривање или да потпале ватру (Гаврило Принцип нпр).
Пацифизам - генерално да, али не по цену да ми неко спали све што имам, а да при томе неким срећним случајем не будем и убијена - какав је то живот? Да ли је то живот? Не могу себе да замислим као роба, само зато што сам за некога нижа раса или каста. Аустро Угарска и Немачка напале су све око себе, Бугари - нас, Македонце, не видим баш неку недоумицу. Наравно да има игара и игрица иза свега тога, али не видим неку дилему око крупних питања и "праве стране" када су ови, а касније и нацистичка Немачка у питању.

Овако су Аустро Угари поступали тамо где војске није било (има једна, још гора, са убијеном децом и полуодевеним женским лешом у првом плану, али немам довољно јак желудац да је поставим)

Goran Vučković 01:21 12.11.2010

Re: Sassoon

Нисам стекла утисак да се овде било ко хвали.

Čini mi se da se ovde javljaju ljudi koji su ponosni što su u ulici koja nosi ime majora Gavrilovića

и тон ти је мало, ехм, па безвезе (омаловажавајући)

Ne razumem samo šta to omalovažavam.

Знаш, у време сумње у све и свја, ја ценим њихово "вјерују" у нешто. Дозволи да се уопште не сложим са тобом, јер да, ја се дивим њиховом херојству (теби можда банално звучи, но нисмо сви исти).

Iskreno, ja ne znam ko je tu i u šta verovao. Posle rata se izgrade spomenici, mrtvi volontiraju svoje kosti za kosturnice, pesnici pevaju rodoljubive pesme, Bulajići snimaju filmove. Nužda, muka i očaj se ispeglaju na crtu, pa izgledaju kao herojstvo.

Пацифизам - генерално да, али не по цену да ми неко спали све што имам, а да при томе неким срећним случајем не будем и убијена - какав је то живот? Да ли је то живот? Не могу себе да замислим као роба, само зато што сам за некога нижа раса или каста. Аустро Угарска и Немачка напале су све око себе, Бугари - нас, Македонце, не видим баш неку недоумицу. Наравно да има игара и игрица иза свега тога, али не видим неку дилему око крупних питања и "праве стране" када су ови, а касније и нацистичка Немачка у питању.

Imaš ovde kako je izgledala ta "lančana reakcija" objava rata. Nacistička Nemačka tada još nje postojala. Kao ni Makedonija, koliko se sećam.

Ne tvrdim ja ovde da rat nikada nije nametnut i da treba dići sve četiri u vis - nego samo da ružno lice rata zahteva dosta obrade u fotošopu da bi izazvalo divljenje. A oni koji su se rodili sa dobre strane bivšeg fronta se onda dive i ponose, a oni drugi stide (ili se prave da im nije ništa).

mara92 01:37 12.11.2010

Re: Sassoon

за Трећи Рајх сам се надовезала. Македонија није постојала као држава, нисам прецизна - касно је (више као географска одредница, а и да ми се не спочита великорспство и сл)...

Ма, слажем се ја са тобом у већини ствари, имамо само мала размимоилажења у финесама. Хе, па историју пишу победници. Да не залазим у детаље мировног споразума са силама Осовине и фрустрацијом Немаца (показало се, наиме, да није никако, ама баш никако здраво да се понижава велика и способна нација; фрустрације расту и мора негде и једном да пукне: вазда било и биће).

Него да разјасним. Назови ме непоправљивим идеалистом (можда и јесам, не знам), али искрено верујем да су се Срби тако грчевито и лудачки борили, јер су заиста, најискреније желели да поврате и ослободе своју кућу и кућиште: ништа више, ништа мање.

gorran2 14:50 12.11.2010

Re: Sassoon

Imaš toga i kod nas

Pobedi

Videh tvoja kola od krvavog zlata,
zasuta ružama i ženama golim.
U moru modrih telesa preli me plačem starim
robova, satrapa, imperatora i bogova
onaj urlik divan: "Thalatta, Thalatta".
Tad sinu nebo sjajno, ko mladost,
u njemu planu strašnom senkom Rim.
Deca i zveri i žene gole putem
padahu po tebi, polivene vinom.

Videh na njima maske i hetere i dželata,
u beloj svili suznu, stidnu Madonu sa sinom
u bujici krvi i kruna i zlata.
Pobedio je svaki narod, svi carevi.
Pobedila su deca i razbojnici.
Pobedila je smrt. Pobedila je slast.
Jednu nikad ne vukoše tvoja kola:
čast.

(Crnjanski)

ČOVEK PEVA POSLE RATA

Ja sam gazio u krvi do kolena,
I nemam više snova.
Sestra mi se prodala
I majci su mi posekli sede kose.
I ja u ovom mutnom moru bluda i kala
Ne tražim plena:
Oh, ja sam željan zraka! I mleka!
I bele jutarnje rose!

Ja sam se smejao u krvi do kolena,
i nisam pitao: zašto?
Brata sam zvao dušmanom kletim,
I kliktao sam kad se u mraku napred hrli,
I onda leti k vragu i Bog, i čovek, i rov!

A danas mirno gledam kako mi željenu ženu
gubavi bakalin grli,
i kako mi s glave raznosi krov; -
i nemam volje – il nemam snage – da mu se svetim.

Ja sam do juče pokorno sagibo glavu
I besno sam ljubio sram.
I do juče nisam znao sudbinu svoju pravu –
Ali je danas znam!

Oh, ta ja sam Čovek! Čovek!
Nije mi žao što sam gazio u krvi do kolena
i preživeo crvene godine klanja,
radi ovog svetog saznanja
što mi je donelo propast.

I ja ne tražim plena:
Oh, dajte meni još samo šaku zraka
I malo bele, jutarnje rose –
Ostalo vam na čast!
Dušan Vasiljev

mara92 15:04 12.11.2010

Re: Sassoon

хвала Горане - леп прилог

gorran2 15:05 12.11.2010

Re: Sassoon

Ne tvrdim ja ovde da rat nikada nije nametnut i da treba dići sve četiri u vis - nego samo da ružno lice rata zahteva dosta obrade u fotošopu da bi izazvalo divljenje. A oni koji su se rodili sa dobre strane bivšeg fronta se onda dive i ponose, a oni drugi stide (ili se prave da im nije ništa).

Uvek treba isticati to ružno lice rata - to je suštinski aspekt rata.
Ipak, postoje i drugi aspekti. To ne znači da ne treba, ili da nije lepo, negovati divljenje za jednu generaciju jednostavnih i žilavih ljudi, koji nisu ratovali ni za slavu, ni za osvajanje, koji su podneli sve te terete i izdržali.

mara92 15:10 12.11.2010

Re: Sassoon

Лепо ја кажем,
Сви ми (нормални, то јест) мислимо готово исто...разлике су у финесама. Но, бар је ужитак кад се лепо разговара (а и тако необично за "наше прилике" ).

Горане, ово:

Uvek treba isticati to ružno lice rata - to je suštinski aspekt rata.
Ipak, postoje i drugi aspekti. To ne znači da ne treba, ili da nije lepo, negovati divljenje za jednu generaciju jednostavnih i žilavih ljudi, koji nisu ratovali ni za slavu, ni za osvajanje, koji su podneli sve te terete i izdržali.

потписујем.

Biljana 77 15:13 12.11.2010

taman tako

jednu generaciju jednostavnih i žilavih ljudi, koji nisu ratovali ni za slavu, ni za osvajanje, koji su podneli sve te terete i izdržali.

gorran2 15:29 12.11.2010

Re: Sassoon

Posle rata se izgrade spomenici, mrtvi volontiraju svoje kosti za kosturnice, pesnici pevaju rodoljubive pesme, Bulajići snimaju filmove. Nužda, muka i očaj se ispeglaju na crtu, pa izgledaju kao herojstvo.

Hm, ovo si prilično lepo rekao

omega68 22:31 11.11.2010

Eh maro, maro...

Dok sam pripremao blog o Karađorđu i Milošu razgovarao sam sa jednim ortakom koji je živa enciklopedija srpske istorije.On mi reče jednu veliku istinu: Pod vlašću Obrenovića Srbija je tokom velikog dela 19. veka imala dug period bez ratova u kome je biološki i materijalno ojačala toliko da je mogla da izdrži i jednu ovakvu pogibelj koja ju je zadesila početkom 20. veka.
Početkom 18. veka su harale bolesti posle kojih je npr. u kragujevačkoj oblasti ostalo samo 170 ljudi!
1833. je u tadšnjoj Srbiji živelo 660 000 ljudi.
Početkom 20. veka nismo nestali i posle toliko žrtava

Hvala ti za ovaj post

mara92 00:42 12.11.2010

Re: Eh maro, maro...

Ма, Карађорђевићи су били, до зла Бога, једна ратоборна и пргава фамилија.
Лепо си приметио: свињар је, био мајстор и то највећи; ако је требало да се поклони у Цариграду - поклонио се, ако је требало да ћути, оћутао је, али је за вакта Обреновића било каквог таквог мира...Србија је од турског вилајета почела да се кобеља у малу и пристојну европску кнежевину. Додуше, био је књаз апсолутиста, али је био врло лукав и добар играч на међународном плану...па Обреновићи су донели прве одливке (калупе, немам појма како се тачно каже) из Француске да би се у Србији отворила фабрика топова (да л беше у Крагујевцу, не знам). Михаило Обреновић је наручио квадрил, па утицао (читај наредио) да се људи европски "носе", да се поручи униформа за војску по узору на све европске...

Молим и други пут (кад се већ стално черупамо око партизана и четника, рек'о да се сложимо око нечега)

omega68 01:01 12.11.2010

Re: Eh maro, maro...

да би се у Србији отворила фабрика топова (да л беше у Крагујевцу, не знам)

jeste

(кад се већ стално черупамо око партизана и четника, рек'о да се сложимо око нечега)

jok bre
i tu se slažemo

mada, malo čerupanja nije na odmet

mara92 01:30 12.11.2010

Re: Eh maro, maro...

jok bre
i tu se slažemo
mada, malo čerupanja nije na odmet

Само да приметим како нема мале Геџице (нека смајлица са јелекчетом да се направи, иначе је ово дискриминација)

pnbb 14:44 12.11.2010

Re: Eh maro, maro...

из Француске да би се у Србији отворила фабрика топова

jeste... i rudnike su otvarali, pa davali koncesije samima sebi...ovaj danas biznis klub ds je mala maca za neke obrenovice..a tek kad se setim ratnih profitera iz prvog rata...
i kad sam vec poceo.. zar niko drugi ne nalazi da ova recenica zvuci jezivo?

Србија је из Првог светског рата изашла као једна од победница: сиромашна, готово уништена - људски (страдало је преко 50% мушке популације) и материјално, али слободна и поносна.

mlekac 14:57 12.11.2010

Re: Eh maro, maro...

pnbb
из Француске да би се у Србији отворила фабрика топова

jeste... i rudnike su otvarali, pa davali koncesije samima sebi...ovaj danas biznis klub ds je mala maca za neke obrenovice..a tek kad se setim ratnih profitera iz prvog rata...
i kad sam vec poceo.. zar niko drugi ne nalazi da ova recenica zvuci jezivo?

Србија је из Првог светског рата изашла као једна од победница: сиромашна, готово уништена - људски (страдало је преко 50% мушке популације) и материјално, али слободна и поносна.

A sto bi bilo jezivo kad je tacna?
Dve trecine muskaraca uzrasta za vojsku pobijeno je u prvom svetskom ratu.
Zemlja je bila razorena - u svakom pogledu.
Da ne bi prisjedinjenja onih drugih krajeva koji su, fala na pitanju, imali nesto muskinja, verovatno bi nam se jos tad seme potpuno zatrlo.

To su cinjenice. Nema tu niceg jezivog.

Cesto sam slusala razgovor moje babe (1896 godiste) i njenih drugarica o tome kako su mnoge devojke ostale nepoudavane posle rata i o tome kako su se mnoge poudavale za "tamo neke" samo da ne ostanu same...

Koliko god glupo zvucalo - procitaj malo MirJam, ona je pisala o nekim aspektima tog zivota tokom okupacije i odmah posle nje. Romanticarski, ali drzala se cinjenica.

mara92 15:02 12.11.2010

Re: Eh maro, maro...

ПНББ,
Доле сам и поменула како је ужасна та бројка и данас и било када. Него се питам, је ли било другог начина. Нешто сумњам.

Иначе, Боже сачувај оних који воле колективне мегаломанске заблуде о "вечитој жртви" и метафизичка замајавања која обично воде право у пропаст (ово просто да разјасним)

mlekac 15:05 12.11.2010

Re: Eh maro, maro...

mara92
ПНББ,
Доле сам и поменула како је ужасна та бројка и данас и било када. Него се питам, је ли било другог начина. Нешто сумњам.

Иначе, Боже сачувај оних који воле колективне мегаломанске заблуде о "вечитој жртви" и метафизичка замајавања која обично воде право у пропаст (ово просто да разјасним)

Maro, iskreno, ne verujem ni ja da je moglo drugcije.
Da se nisu povukli - pobili bi ih tu, na licu mesta. Mozda i vise...

To je ono - ako uzmes, kajaces se, ako ne uzmes, kajaces se.

gorran2 15:14 12.11.2010

Re: Eh maro, maro...

Maro, iskreno, ne verujem ni ja da je moglo drugcije.
Da se nisu povukli - pobili bi ih tu, na licu mesta. Mozda i vise...
To je ono - ako uzmes, kajaces se, ako ne uzmes, kajaces se.

Teror je bio strašan, ali ipak ne bih rekao da je bio genocidnog karaktera.
Inače, što se tiče ratnih gubitaka, uzrok koji je odneo najviše života je tifus. SDrugi po mortalitetu je iscrpljujući marš po albanskom bespuću, iscrpljenost, gladovanje i bolesti u vezi s tim, a tek treći su gubici na frontu od oružja.
I onda se u sve na kraju umešala i španska groznica.

Biljana 77 15:24 12.11.2010

Re: Eh maro, maro...

Da se nisu povukli - pobili bi ih tu, na licu mesta. Mozda i vise...

To je diskutabilno. Verovatnije je da bi najveći broj završio u logorima, što radnim, što onim čisto zatvorskog tipa. E sad kakva bi im tu sudbina bila veoma je teško spekulisati. Moj je pradeda imao sreću da bude kod nekih korektnih ljudi u Nemačkoj kod kojih je izučio i sarački zanat i vratio se sa dukatima koje mu je gazda ušio u saru od čizama da ima. Mnogi drugi se nisu ni vratili.

mara92 15:29 12.11.2010

Re: Eh maro, maro...

Млекац,

пс. ко се радује рату? Нико при здравој памети

pnbb 17:22 12.11.2010

Re: Eh maro, maro...

To su cinjenice. Nema tu niceg jezivog.

ne mislim da su cinjenice jezive...
nego situacija - ' izgubili smo pola stanovnistva, kamen na kamenu nije ostao .. al zato smo ponosno sjebali dve carevine, haaaaa crknite austrougari...'
medjutim mara je vec razjasnila dole , tako i ja mislim

mara92 17:50 12.11.2010

Re: Eh maro, maro...

nego situacija - ' izgubili smo pola stanovnistva, kamen na kamenu nije ostao .. al zato smo ponosno sjebali dve carevine, haaaaa crknite austrougari...'

...
Жалосно је, али има прегршт ликова који баш тако размишљају...такви су опасни, а још ако су власни да одлучују о нашим животима...бррр

Jelica Greganović 19:10 12.11.2010

Re: Eh maro, maro...

Само да приметим како нема мале Геџице (нека смајлица са јелекчетом да се направи, иначе је ово дискриминација)

Potpuno se slažem.

mara92 19:40 12.11.2010

да истролујем рођени блог

Јелице, да ти шапнем:
Овде (западна Јевропа) су већ избацили украсе и свашта нешто. Одмах сам се сетила тебе...а и мене засврбели дланови (а три пластичне кутије сам довукла из Естадос Унидос, имам за три јелке)

пс. да поновим, молим модерацију да се реши питање родно равноправне заступљености смајлија (оћемо Геџицу)

Jelica Greganović 20:01 12.11.2010

Re: да истролујем рођени блог

Ne šapući, sve znam, i ovde ih izvlače, maločas sam obarala rekord u protrčavanju kroz robnu kuću, u kojoj u zoni pred izlazom namontirali minsko polje u formi novogodišnjih ukrasa...ali sam pre neki dan neizdržala i kupila metalni, pljosnati lampiončić sa unutra Deda Mrazom na federčetu...bio je prosto neodoljiv.

crossover 20:15 12.11.2010

Re: Eh maro, maro...

mara92
Само да приметим како нема мале Геџице (нека смајлица са јелекчетом да се направи, иначе је ово дискриминација)

Ево, може Станимирка да послужи као модел:

mara92 20:35 12.11.2010

Re: Eh maro, maro...

види што је слатка Станимирка

пс. прогутах два слова

mlekac 03:42 13.11.2010

Re: да истролујем рођени блог

Jelica Greganović
Ne šapući, sve znam, i ovde ih izvlače, maločas sam obarala rekord u protrčavanju kroz robnu kuću, u kojoj u zoni pred izlazom namontirali minsko polje u formi novogodišnjih ukrasa...ali sam pre neki dan neizdržala i kupila metalni, pljosnati lampiončić sa unutra Deda Mrazom na federčetu...bio je prosto neodoljiv.

Alo bre, vas dve - nemojte da mi pravite zazubice!
Necu smeti iz kuce da izadjem!!!!

mara92 00:04 12.11.2010

за сладокусце

свашта нешто, ко би рекао да може толико филмова да се нађе...

mara92 00:51 12.11.2010

одмор

приметите ситан вез на чарапама...а и снашли се да не спавају баш у блату (шта ли је у шареници? хлеб? сланина? ко зна)

mara92 00:53 12.11.2010

Pierre 1er, Roi de Serbie

чика Пера, краљ Србије (мислим, најбољи изданак династије)

mara92 01:04 12.11.2010

волујска кола - улога и значај

На захтев посетилаца, ево још једне слике...дакле, у мирнодопске сврхе упрегну се са плугом и оре се њива; кад је рат, онда вуку топове, муницију, храну...

mlekac 01:20 12.11.2010

Re: волујска кола - улога и значај

mara92
На захтев посетилаца, ево још једне слике...дакле, у мирнодопске сврхе упрегну се са плугом и оре се њива; кад је рат, онда вуку топове, муницију, храну...

Al' nikako da nadjem onu spomenika volu!
Gde je bese podignut? Sabac? Valjevo?

mara92 01:24 12.11.2010

Re: волујска кола - улога и значај

Копам ли копам, сестро слатка, а знам да сам негде натрчала и сад - нема шансе да нађем...стеј тјунД

mlekac 01:38 12.11.2010

Re: волујска кола - улога и значај

mara92
Копам ли копам, сестро слатка, а знам да сам негде натрчала и сад - нема шансе да нађем...стеј тјунД

Ma ista stvar!
Znam da sam negde naletela kad sam radila s klincima o I svetskom ratu i bas im je to bilo strasno zanimljivo, al' nikako da pronadjem...

gorran2 15:31 12.11.2010

Re: волујска кола - улога и значај

mara92
На захтев посетилаца, ево још једне слике...дакле, у мирнодопске сврхе упрегну се са плугом и оре се њива; кад је рат, онда вуку топове, муницију, храну...

Pa onda: Vola za predsednika!

(Uh, zaboravio sam da smo to već postigli...)

milisav68 22:16 13.11.2010

Re: волујска кола - улога и значај

mlekac
mara92
Копам ли копам, сестро слатка, а знам да сам негде натрчала и сад - нема шансе да нађем...стеј тјунД

Ma ista stvar!
Znam da sam negde naletela kad sam radila s klincima o I svetskom ratu i bas im je to bilo strasno zanimljivo, al' nikako da pronadjem...

Tražio i ja, nema pa nema.
Al` evo nešto što je simbol tog rata.
Barem meni, kad god se pomene, meni ova fotografija u glavi.

edit:bila i nestala.

evo ponovo.

mara92 23:22 13.11.2010

Re: волујска кола - улога и значај

Милисаве,
Камо слика?

mara92 01:23 12.11.2010

..

mlekac 01:39 12.11.2010

Re: ..

mara92

Ajde opet okaci, ne pokazuje ove dve

mara92 01:49 12.11.2010

Re: ..

мени показује, него су вееелике...а баш лепе и необично јасне

mlekac 02:01 12.11.2010

Re: ..

mara92
мени показује, него су вееелике...а баш лепе и необично јасне

A da probas da ih smanjis?
Udji na 'izmeni', selektuj, klikni na ikonicu za sliku pa u razmerama ukucaj duplo manje vrednosti (npr ako pise 1600 i 800 ubaci 800 i 400)
Mozda mi zato ne cita?