Putni nalog za XXI (XXII, XXIII, XXIV...) vek

Kad sam se pre nekoliko godina vratio u Srbiju da pokrenem firmu u zapadnom vlasništvu, pokušao sam da je od početka postavim na nekim principima koji važe na Zapadu. Naravno da se na kraju sve svodi na pare i profit, ali postoje razni načini da se firmom upravlja da bi se do profita došlo. I razni načini, nivoi i obuhvatnost kontrole. 

Gotovo dvadeset godina radio sam za zapadne firme, sasvim ozbiljne, a dobar deo tog vremena proveo sam na službenim putevima. Razne firme - razni običaji. Negde se dobije službena kartica, negde avans u kešu, negde oboje, negde se, bogme, plaća iz svog džepa pa nadoknađuje... Ali uvek i svuda firma određuje šta, koliko i kako smeš da trošiš. Samo firma i niko drugi. Najčešće i najduže radio sam po principu firma priznaje sve uobičajene i razumne troškove. Neke firme određuju maksimum za određenu kategoriju troškova, negde je taj maksimum strogo određen i nema odstupanja, negde je naglasak na razuman... Dugo sam radio za firmu u kojoj je bila obaveza da se noći u hotelima sa najmanje 4 zvezdice. Kad sam, kuriozan po prirodi, pitao zašto dobio sam prilično plauzibilno objašnjenje da je to kakva-takva garancija određenog kvaliteta usluga koje zaposlenom omogućuju da normalno obavlja svoj posao (ima sef, ima osiguranje, zadovoljava neke protivpožarne propise, možeš da dobiješ faks u ponoć i pre lokalne UDBE...). U jednoj firmi postojala je preporuka o najvišim cenama službenih večera; u drugoj je bilo pravilo k'o Biblija da ne sme nikakav alkohol da bude uključen na bilo kom računu... Ali - uvek je firma određivala kako se i do koje granice troše njene pare.

Dođem ja u Srbiju i krenem da postavljam organizaciju firme. Među prvim stvarima koje sam odlučio da ukinem bile su dnevnice i putni nalozi. Ideja dnevnica  postoji i na Zapadu ali samo u državnim i paradržavnim firmama. U privatnim firmama zaposleni potpisuje ugovor koji je svetinja i u njemu sve piše - i jesi li obavezan da ideš na službeni put, i koliko često... Pa ko ne voli il'ne potpisuje, il' pregovara o izmenama il' ide u drugu firmu. Ali ideja da ti firma plaća neke pare zato što u okviru svog posla ideš na službeni put normalnom zapadnom menadžeru (i svakom zaposlenom) zvuči prilično suludo, pogotovu devijacije te ideje tipa odem na službeni put, uzmem dnevnicu 100 novčanih jedinica, potrošim 50 i 50 stavim u xhep!

Dakle, znajući sa kakvim narodom imam posla, rešim da ukinem dnevnice. Šta ima ko da određuje privatnoj firmi koliko će para da troši na službena putovanja, gde će da joj ručaju zaposleni... Jednostavno, to nije ničiji posao do vlasnikov. Uostalom, svaki trošak se knjiži, porezi i doprinosi plaćaju se po zakonu i to je ono gde interesovanje države ima da prestane. A ja dodatno ne želim da zaposleni prave kalkulacije kako će nešto da štrpnu negde. A još manje želim da mi se dešava (a znam za slučajeve) da zaposleni sedne na pumpu na autoputu i 2 sata pije kafe jer - ako se vrati sa puta za 7 sati nikom ništa - ako se vrati za 9 ima pravo na dnevnicu - koju će dodatno da stavi u džep. Posao čeka dodatna 2 sata - a ja gulanferu još dodatno da platim!!!. Nije nego!

Odredim ja da će se plaćati normalni i razumni troškovi. Finansijski direktor i šefica knjigovodstva kažu da je to u redu, samo mora neko uvek da potpiše koliki se avans daje putniku. Već sa službenim karticama ispao je neki problem oko načina knjiženja, limita... neka komplikacija i rešimo da za početak izdajemo kartice samo direktorima.

Onda rešim da ukinem putni nalog kao besmislicu i nepotrebnu birokratiju. Finansijski, i on povratnik sa Zapada, saglasan. Šefica računovodstva krši ruke, jao, ne znam, nisam sigurna, ne znam sme li to proverite sa pravnicom...

Pravnica zakukala: nipošto, šefe, otići ćete u zatvor, odraće nas od kazni. Krene da mi vadi zakone i propise - čista udbaško-čvorovićevska ujdurma.

Dakle, država Srbija koja tvrdi da je demokratska država u kojoj vladaju ekonomske slobode propisuje da svaki ulični pandur ima pravo da kontroliše zašto moj zaposlenik ide na put, kuda, sa kime će da se sretne i šta će da radi, koliko je para dobio za put, koliko kilometara prešao, je li mu u Nišu neko pečatom overio da je stvarno bio tamo...

Uz to, država je propisala da ako ima firma više od (mislim 3, nisam siguran) motorna vozila - mora  da zaposli šefa voznog parka koji mora da bude dipl. mašinski ili saobraćajni inženjer koji pre svakog službenog puta mora da proveri tehničku ispravnost vozila... (A njega, opet, ima pravo da kontroliše svaki priučeni ulični pandur sa završenim obućarskim zanatom i tromesečnim kursom). Valjda će onaj dipl. ing. da stavi prst na motor i ukazaće mu se parametri motora, rukom će da zavrti točak pa ga zaustavi da bi proverio silu kočenja... a posle će još i pozornik u Mrčajevcima to da overi - turajući pendrek direktno u elektronsku centralu SAAB-a.

Elem, u XXI veku u državi Srbiji država sebi daje za pravo da kontroliše šta i kako radi privatna firma sa svojim parama i vlasništvom. Ne da u određenom trenutku (jednom godišnje ili čak i vanredno kad misli da treba) kontroliše je li firma poslovala po zakonu, platila poreze i doprinose, knjižila sve kako treba... nego da svaka šuša treba u svakom trenutku da kontroliše šta šuši i državi padne na pamet!!! Aloooo, bre!!!

Sama ideja je za zapadno poimanje ličnih i ekonomskih sloboda bizarna. I svakom ko je ikada u životu radio bilo kakav posao u normalnom okruženju apsolutno neprihvatljiva. Pre svega jer je idiotska. Koliko sam samo mejlova poslao u centralu objašnjavajući da je ovo Divlji Zapad, Komunistčki Paranojaland... Sama ideja je nekome nepojmljiva. Država želi da propisuje kako da privatna firma upravlja svojom imovinom.

U normalnom zapadnom svetu policajac može da zaustavi vozilo da proveri ima li vozač dozvolu i osiguranje, je li pijan... Ako sumnja da se vozi ukradena roba može da traži da je vidi (u većini zemalja samo uz sudski nalog) ali nikom ne pada na pamet da traži naloge za službena putovanja, tovarne listove, dokaz o vlasništvu vozila... Ako je vozilo ukradeno - policija to zna. Ako nije ukradeno - ne tiče je se zašto Hans Schwann vozi kola firme Loonatics Inc. Kud je Hans pošao, gde će da ruča, koliko će to da ga košta... to se nikoga ne tiče.

Putni nalog jedan je od najmračnijih i najdugotrajnijih recidiva najmračnije faze socijalizma, one državno-etatističke, staljinističke, kad je Država bila Sve i kad joj je sve pripadalo i kad je sve kontrolisala. Dodeljuje se kamion da preseli druga Mešu sa porodicom u Zvornik jerbo je isti proteran na neodređeno vreme. Šoferu se izdaje Putni Nalog...

Borise Tadiću, Svemudri Sveznajući Svedržitelju Srpstva Vaskolikog,  JEB'O TE PUTNI NALOG!

I tebe, Mirko Cvetkoviću, i tebeMikice Markoviću, i ostale redom...

Proveravao sam: putni nalog je ukinut u Sloveniji, Češkoj i Mađarskoj (najverovatnije i u Poljskoj ali nemam 100% potvrdu. Verovatno je i u Slovačkoj ukinut). Još uvek postoji u Srbiji, Hrvatskoj i ostalim mikimaus državama ex-YU. Izgleda da i u Rumuniji još postoji, bar u ograničenoj formi.

I - nikom ništa. Sa Velikim Udbaškim Bratom u XXI Vek! Cvetaju zakoni i propisi, putni nalog živi i u elektronskoj formi...

Ima, bre, i sajt za putne naloge!!!! EJ?!

Nisam ja jedini koji na ovo kuka, evo sam brzinskim guglovanjem našao još nekoliko tekstova na ovu temu. Normalni ljudi pizde. Mnoge boli uvo. A nekima je, bogme i dobro, prodaju se formulari, elektronski putni nalozi, nekakve tetke drndaju, knjiže i preknjižuju tone formulara u duplikatu i triplikatu...

U svemu tome bar je dobro što sam iznašao nepogrešiv način da se ustanovi stepen ekonomske slobode nekog društva:

NEMA putni nalog: ekonomski slobodna država

IMA putni nalog: komunizam, etatizam, staljinizam

Možte ovo slobodno nazvati Krkarovim merilom ekonomske slobode  

--------

ZAKON O DRUMSKOM SAOBRACAJU
Zakon o prevozu u drumskom saobra}aju
("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 66/2001 i 61/2005)

Član 4
U vozilu kojim se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju, osim putničkog automobila u svojini građanina kojim građanin vrši prevoz za lične potrebe i putničkog automobila kojim se obavlja auto-taksi prevoz, mora se nalaziti putni nalog popunjen na propisan način, overen i potpisan od strane ovlašćenog lica i lica odgovornog za kontrolu tehničke ispravnosti vozila.

www.parlament.sr.gov.yu/content/lat/akta/zakoni.asp


Oh, sad se setih, ima tu još budalaština, čistih Državnih Staljinističkih Sranja:

Član 5
Vozilo kojim se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju osim putničkih automobila u svojini građanina kojim građanin vrši prevoz za lične potrebe, putničkog automobila kojim se obavlja auto-taksi prevoz i vozila kojima se obavlja gradski prevoz putnika mora imati na bočnim stranama ispisanu firmu, odnosno naziv vlasnika vozila.

Elem, uhvati tako svojevremeno mog zaposlenog uličar-pandur da keca što vozilo nema ispisanu firmu. Što, bre, da ima? Moja roba, moj dućan. Ako hoću - napišem, ako neću - ne napišem. E, oš! Kaže pravnica po zakonu mora, pokaže mi zakon. Pitam ja ima li neki propis kako mora da bude ispisana firma, na kojem mestu, koja vrsta i veličina slova, šta tačno mora da piše... Elem, nađe ona da mora sa strane i mora ime i adresa firme, ništa više nije propisano. Tačnije, mora da piše i "za vlastiti prevoz" ako se ne obavlja javni prevoz. Te ja ne budi lenj dam da se kupe najmanja Letraset slova koja postoje, 4pt ili 3pt, ne sečam se, i dam da se njima na vratima napiše sve što zakon propisuje. I za svaka kola kupim lupu, da olakšam pandurima ;)

PRAVILNIK
O SADRŽINI, IZDAVANJU I VOĐENJU PUTNIH NALOGA I EVIDENCIJI O IZDATIM PUTNIM NALOZIMA

("Sl. glasnik RS", br. 20/96 i 32/2010)

Član 1
Ovim pravilnikom propisuje se sadržina, izdavanje i vođenje putnih naloga, kao i evidencija o izdatim putnim nalozima.

Član 2
Putni nalog za vozila kojima se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju, sadrži:

1) seriju i broj putnog naloga;
2) podatke o vrsti prevoza;
3) naziv, odnosno ime i prezime, sedište i adresu vlasnika vozila;
4) mesto, dan, mesec i godinu izdavanja putnog naloga;
5) ime i prezime vozača i ostalih članova posade vozila;
6) osnovne podatke o pravcu kretanja vozila;
7) overen potpis ovlašćenog lica vlasnika vozila;
8) overen potpis lica odgovornog za kontrolu tehničke ispravnosti vozila;
9) marku vozila, registarski broj vozila i oznaku područja gde je vozilo registrovano;
10) potpis vozača da je primio vozilo bez vidljivih nedostataka;
11) datum započinjanja prevoza, stanje kilometar sata na početku i završetku prevoza, kretanje vozila (mesto polaska - dolaska), vreme polaska i dolaska (čas, minut), stanje vozila (ukrcavanje - iskrcavanje putnika, utovar - istovar stvari, ostala zadržavanja), broj pređenih kilometara;
12) evidencioni broj ugovora o prevozu za vanlinijski prevoz;
13) broj tovarnog lista, odnosno drugog dokumenta koji zamenjuje tovarni list za prevoz stvari;
14) napomenu (odstupanje od reda vožnje, kvar, zastoj na putu itd.).
Putni nalog može da sadrži i: podatke o radu vozača, radu vozila, utrošku goriva i sl.

Član 3
Putni nalog izdaje se za jedan ili više prevoza i može se koristiti do potpunog popunjavanja putnog naloga sa podacima iz člana 2. stav 1. tačka 11) ovog pravilnika, ali ne duže od 30 dana od dana izdavanja.
Ispravke u putnom nalogu unose se čitko i overavaju od strane vlasnika vozila.
Putni nalog vodi se uredno od strane vozača i po izvršenom prevozu sa pratećom dokumentacijom vraća se ovlašćenom licu vlasnika vozila.

Član 4
Evidencija o izdatim putnim nalozima koju vodi vlasnik vozila sadrži podatke iz člana 1. tač. 1) do 10) ovog pravilnika.
Evidencija se vodi u knjizi evidencija izdatih putnih naloga ili izdavanjem duplikata putnih naloga.
Izdati putni nalozi čuvaju se dve godine računajući od dana njihovog izdavanja.

Član 5
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".