Bolest, ta bolest ...

Ali nije bas sve u buntovnistvu. Jedan od najvaznijih sastojaka odrastanja je i dozivljaj ljubavi - osecaj da volis i da si voljen - bilo da je to prva zaljubljenost, iskustvo ljubavnog odnosa ili naprosto zelja da se bude voljen i shvacen. Ljubav naravno ne bi bila ljubav kada je ne bismo na pravi nacin osetili tek kada ostanemo bez nje. Nikada nam devojka nije draza nego onog dana kada ova raskine sa nama! Dakle posle mladalackog buntovnistva sledeci vazan deo odrastanja jesu ljubavni debakli. 

Ali ovo nije tekst o Morisijevoj i Marovoj grupi uz koju sam (a verujem da u tome nisam bio usamljen) mnoge noci i dane proveo u krevetu, natmuren i bolestan od toga koliko me niko (dodjavola pa cak ni ona) ne razume i ne voli.

Ovo je tekst o srpskoj verziji  poznatog mancesterskog sastava - grupi Minstrel iz Novog Sada. Tacnije, ovo je tekst o njihovom prvom albumu koji se pojavio na kaseti pod nazivom Studiju M Live (TIOLI, 1993). Devet pesama koje sam slusao danima i nedeljama pogadjale su svaka na svoj poseban nacin ceo spektar onih najfinijih i najtanananijih osecanja koja obuzimaju coveka koji je upravo shvatio da mu se sa propalom romansom srusio i ceo svet.

Kaseta je imala veoma skroman omot a bend - iako je u pitanju koncertni snimak - nije previse komunicirao sa publikom: jedno "Hvala" i na kraju jedno "To je bilo sve od grupe Minstrel". Inace Marko Trbovic koji je autor muzike i tekstova je potpuno nedokuciv u svojoj poetici - iako sam milion puta preslusao album ja ni dan danas pojma nemam sta je zaista hteo da kaze kroz neke od svojih tekstova. Dakle sva moja tumacenja pesama koje mi tako puno znace su krajnje, krajnje proizvoljna i subjektivna!

Album otvara poletna ljubavna pesma Sport. Nakon sto bubnjar odbroji par taktova otpocinje najbolji opis tinejdzerske zaljubljenosti ikada zabelezen u srpskom rokenrolu Svaki dan kao sada kad vracam se u pola dva iz skole, ja razmisljam... Mislim da sam najsrecniji jer imam sve sto mogu da zamislim i pozelim. Trbovicevu muziku cini perfektan gitarski pop i zvuk za koji bi Dzoni Mar, Alan Vajt i Boz Borer dali bar po kaziprst. Minstrel pored Trbovica cine jos i  Atila Djember, Branislav Djeric, Darko Matic, Dragan Knezevic i Vladimir Ivancev.

Autodisco je samo naizgled jednostavna pesma o zivotnim faktima - devojke vise vole momke koji imaju kola. Ali ispod toga se krije zelja da neka osecanja i neka stanja nikada ne prestanu. Gorko-sladak refren  I neka uvek imam auto, jer onda imam drugove je toliko cist i tako naivno-tuzan da ustvari predstavlja samu sustinu socijalnih odnosa u mladalackom dobu. Album malo dobija na brzini i intenzitetu sa pesmom Pet dugih godina, u kojoj kao da - o gradu i ulici kao sceni na kojoj se odvijaju sve kljucne stvari - peva sam Jura Stublic (na ovom albumu je pevac grupe Minstrel bio sjajni Attila Gyömbér). Ovo je oda urbanom zivljenju i teznji za nekom vrstom lokalpatriotskog novosadskog kulturnog elitizma  Osecam da ovaj grad misli bas kao i ja, da vise niceg nema sa druge strane Dunava. Mislim da je problem neresiv, potpuno bez izgleda jer turske pesme ne znam i ne osecam. Ova pesma ce imati svojevrsni nastavak u numeri Incident sa njihovog drugog albuma Neosetljivost.

Plava gitara, pesma o zaljubljenosti u tudju devojku, onu koju vidimo u drugom uglu sobe i zelimo je za sebe jer njegova je bila i nesrecna, to dobro znam. Skoro da osetimo neku vrstu neprirodne simpatije prema osobi koja uspeva da preotme neciju ljubav. Patnja dakle nije uvek samo nasa - i drugi cesto pate, a ponekad bas zbog nas! Samo sto nama to tada nije vazno... Konacan odgovor, srceparajuci krescendo albuma, pesma koju ne mogu da odslusam bez da mi donja usna ne zadrhti. Ne znam na sta je pesnik zaista mislio ali meni je ona uvek  samo pokazivala na sva ona ogoljena osecanja koja izmesana naviru kada se ostane bez voljene osobe. I tako dok dodje do poslednjeg refrena tamo negde kod trece minute Bolest ta bolest, nista drugo nego to, sta je, Boze sta je, ostalo suze naviru same od sebe...  Ovo je saundrek za gledanje sopstvenog iscupanog srca u tudjim rukama.

Ima nesto i na Popboks forumu pa svratite i tamo

A tu imate i Popboksov intervju sa glavnim clanom Minstrela Markom Trbovicem

Eto, toliko o tome...