Život

Bekstvo iz realnosti

/ 20.11.2010. u 14:47

Komentari: 56
Čitanost: 9173
/
Preporuke: 4224
/

Ponedeljak veče u novembru je kao umorni elastični čovek, i njegove zategnute elastične trake umorno škripe. Sve je malo crnje nego obično. U mrak bioskopa će sići svetlo i boje sa ekrana, transport za bekstvo iz realnosti. U bioskopu se realizmi smeštaju gusto, kao sardine podignutih glava, i čekaju, skoro se dodiruju ramenima. Sela sam na slobodno sedište medju drugim sardinama.

Sa desne strane je lep muškarac, sa leve ružan. Gledam ispred sebe, u vrhove glava i ekran. Na ulazu sam naletela na Martina. On je čekao nekoga. Pozdravili smo se i ja sam otišla dalje, bilo mi je neprijatno. Mislila sam da me niko neće videti. I njemu je bilo malo neprijatno. Svako na svoj način - bilo je to veče za svakoga da negde pobegne. Bioskop je pun ljudi. Lep muškarac s desna ustaje i odlazi na nekoliko minuta. Zamolio je da mu sačuvam sedište. A samo par minuta ranije izgledao je uplašen kad sam sela kraj njega. Možda mu se previše udvaraju - žene, muškarci.. Videla sam ga bila prethodno na ulici. To su samo male slučajnosti, mogla bih da mu kažem, ali možda je od onih koji ne veruju u slučajnosti. Ružan muškarac glasno priča telefonom, izgleda vrlo zadovoljan sobom. Pošto se njemu ne udvaraju, on bira kome će se udvarati - suštinska razlika. Sa mojim kabastim kaputom u sredini, pazim da nikoga ne dodirnem i čekam svoju vožnju.

Film se odvija u Lisabonu. Grad je star i oronuo. O ljudima se nikad ne kaže da su lepi kad ostare a o gradovima, zidovima, automobilima pa i nameštaju se nadmeću. Možda zato što su roba, stari gradovi, zidovi... Stari ljudi nisu roba. Ne, ne sve je roba, samo stare ljude retko ko kupuje. U filmu se pojavljuju jedna trudnica, dvojica lopova, jedan udovac, par intelektualaca, jedna lepa žena sa ludom familijom u kojoj se često smeju, jedan taksista i jedna prostitutka, i još jedan bokser, pa glumci i režiser koji snimaju film u filmu...puno karaktera u jednoj lisabonskoj noći. Taksista je presekao vrat prostitutki. Nije bilo jasno zašto - nikada i nije u bezbroj filmova gde se to isto desilo, možda se očekuje od gledalaca da do sada znaju - osim što je izgledalo da ona voli seks i on joj je to uzeo za zlo. Verovatno je klanju prethodila velika unutrašnja borba ali kako jedan amater-ubica zna da neće zakazati? Možda da prvo proba na sopstvenom vratu? Sa takvim dodatkom u scenariju bilo bi manje klanja prostitutki, garantovano. Bar u filmovima.

Kraj filma je neočekivano lep. Ne znam zašto. Dopalo mi se da je Amerikanac hteo da vodi lepu Lisabonku u Njujork, i nju i celu ludu familiju, iako nije bilo ubedljivo. Tek kad su zaćutali poverovala sam da tu postoji jedna lepa mogućnost. I u portugalskom filmu računaju na Amerikance da spašavaju dan. Oni su oprobani heroji, i ovako spetljani kao ovaj iz filma. Napolju je i dalje ponedeljak veče u novembru i elastični čovek visi na nekom drvetu - vibrira, odmara se, ili umire, njegova jednokratna upotreba završena, ko zna. Ovaj grad nije lep. Ima šarma ponekad, i dobre energije, ima i puno robe, ali večeras je prazan i otužan, ulice preširoke i podseća na Lisabon ili bilo koji drugi grad - ko-produkcija sa milion učesnika. Film se nastavio na ulici. Svi beže od realnosti, i niko nigde nije pobegao. Lokali su otvoreni i većinom prazni. Iz tramvaja izlaze dve devojke, nose urolani tepih među sobom. Na drugoj strani ulice pogurena Kineskinja gura kolica i prilazi đubretu, razgleda ga, traži vredne komade. Taksisti prolaze, traže znak podignute ruke.

Nije lako napraviti dobar film.

postavite na |

Komentari (56)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

kukusigameni 15:28 20.11.2010

film

Nije lako napraviti dobar film.

Nije lako napraviti bilo kakav film. Svaki film je poduhvat, poduhvat za sebe.

Ivana Knežević 15:37 20.11.2010

Re: film

kukusigameni
Nije lako napraviti bilo kakav film. Svaki film je poduhvat, poduhvat za sebe.

Nije. I jeste, poduhvat sa sebe, kao jedan zivot, i mimo samog filma.

vojislav948 15:44 20.11.2010

Bekstvo iz realnosti

Da li je uopšte moguće pobeći i da li uopšte vredi bežati, pitanje je sad.

Ivana Knežević 16:26 20.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

vojislav948
Da li je uopšte moguće pobeći i da li uopšte vredi bežati, pitanje je sad.

Ja sam veliki pobornik bezanja. Borba je precenjena, narocito u tim namestenim mechevima gde se zna ko gubi.

Postoji i prihvatljiviji izraz - promena realnosti. Oprati, ispeglati, presvuci... Ionako je sve u oku posmatraca, zar ne.

kukusigameni 16:33 20.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

Da li je uopšte moguće pobeći i da li uopšte vredi bežati, pitanje je sad.

Evo, na primer, snovi.

Ivana Knežević 16:55 20.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

kukusigame
Evo, na primer, snovi.

Apsolutno.
Nije se jednom desilo da su usli u realnost. I obrnuto vazi, samo je sa one strane uzbudljivije. Svi zakoni i mostovi povuceni. Osim budjenja

kukusigameni 17:01 20.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

Osim budjenja

Kraj filma. Pale se svetla, stolice lupkaju prilikom ustajanja, zamor ljudi dok jos traje odjavna spica, neki menjaju naocare, a neki ne...

vojislav948 17:06 20.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

Ionako je sve u oku posmatraca, zar ne.

Da sve je u oku i u našoj sposobnosti da realnost, ma kakva ona bila obojimo lepim bojama.

vojislav948 17:14 20.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

Evo, na primer, snovi

Da svakako, zaista dobar recept za bekstvo iz surove realnosti.

Ivana Knežević 17:17 20.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

kukusigameni
Kraj filma. Pale se svetla, stolice lupkaju prilikom ustajanja, zamor ljudi dok jos traje odjavna spica, neki menjaju naocare, a neki ne...

Toliko pocetaka, toliko krajeva... zapetljane elasticne trake. Tesko je. Sve teze. I dobro je.

Ivana Knežević 17:20 20.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

vojislav948
Da sve je u oku i u našoj sposobnosti da realnost, ma kakva ona bila obojimo lepim bojama.

Ne bojimo je uvek lepim bojama. Nema izlaza koji je tako lak. Ni lako vidljiv. Ali bojimo.

kukusigameni 17:21 20.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

Toliko pocetaka, toliko krajeva... zapetljane elasticne trake.

A realnost i dalje traje ispocetka, a u beskraj. Drama ima pocetak i kraj. Zato je i drama.

kick68 17:45 20.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

Evo, na primer, snovi

Da svakako, zaista dobar recept za bekstvo iz surove realnosti.

A sta ako neko sanja surove snove?

Ja sam veliki pobornik bezanja. Borba je precenjena, narocito u tim namestenim mechevima gde se zna ko gubi.

Ja bezim koliko me noge nose. Ovakvi filmovi su aspirin za dusu, da ne upotrebim "onaj" izraz (mislim, kokosija supa). Film je mocna droga, ima mongo bzi, ali ne uvek i jaci efekat od knjige.

Ne moze se ponekad ni lep muskarac takmiciti sa solidnim bekstvom iz realnosti

Najbolja je kombinacija kada je lep muskarac u filmu (kao ovaj Kolin). Tada je beg potpun. To se konzumira IV. Pa jos ako film ima srecan kraj...ma bolje od...cokolade.

Ionako je sve u oku posmatraca, zar ne.

Da li je casa napola prazna ili napola puna puna?

Ivana Knežević 18:00 20.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

kukusigameni
A realnost i dalje traje ispocetka, a u beskraj. Drama ima pocetak i kraj. Zato je i drama.

Iseceni fragmenti traka, filmskih, zivotnih - od svake moze da nastane jedna drama. Ili to vec jeste.
Dobro je budjenje, dobra je i noc, i svi prelazi izmedju pocetaka i zavrsetaka, ali ponekad bas prija skrenuti u stranu. Ja se umorim.

Ivana Knežević 18:11 20.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

kick68
A sta ako neko sanja surove snove?

Svako ce ih sresti. Meni oboje dan, kao sto i lepi snovi oboje dan. Nekad ga i zguzvaju. Zguzvaju i mene.
Mi smo ovde da zivimo i dobro se pre kraja potrosimo. Pa kako kome uspe.

kick68
Ja bezim koliko me noge nose. Ovakvi filmovi su aspirin za dusu, da ne upotrebim "onaj" izraz (mislim, kokosija supa). Film je mocna droga, ima mongo bzi, ali ne uvek i jaci efekat od knjige.

za te veste noge.

Odgledati lep film je kao poklon za svakog gledaoca pojedinacno. Bezbroj nas sardina i svakome je dato nesto lepo.
I knjige su takve. Svako za sebe, i svi u istoj supi. Cudni smo, ne moze se poreci.

kick68
Najbolja je kombinacija kada je lep muskarac u filmu (kao ovaj Kolin). Tada je beg potpun. To se konzumira IV. Pa jos ako film ima srecan kraj...ma bolje od...cokolade.

Dobre kombinacije su tek art.

Ne znam u vezi case. Uvek moze da se prospe i posluzi za nesto drugo.

mirelarado 19:19 20.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

Ivana Knežević

Ja sam veliki pobornik bezanja. Borba je precenjena, narocito u tim namestenim mechevima gde se zna ko gubi.

Postoji i prihvatljiviji izraz - promena realnosti. Oprati, ispeglati, presvuci... Ionako je sve u oku posmatraca, zar ne.

И ја мислим да је бекство каткад разумније од борбе. И бежим често, иако знам да нећу успети да умакнем. Знам, али нећу да признам.

Ivana Knežević 20:05 20.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

mirelarado
И ја мислим да је бекство каткад разумније од борбе. И бежим често, иако знам да нећу успети да умакнем. Знам, али нећу да признам.

Sve dok smo na nogama, dobro je.
Ne priznati, apsolutno

vojislav948 13:17 21.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

Ne bojimo je uvek lepim bojama

Ipak mislim da je izlaz, ma kakav bio u bojenju lepim bojama i da je to uvek naš mogući izbor. Ružne boje života dolaze same. Lepe boje i u snovima i u javi su ipak naš izbor za beg iz surove realnosti.

Ivana Knežević 15:33 21.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

vojislav948

Ipak mislim da je izlaz, ma kakav bio u bojenju lepim bojama i da je to uvek naš mogući izbor.

Slazem se. Mogucnost izbora je i bez nekog realnog poboljsanja boja koja podize zivote na novi nivo, daje krila, i snagu nogama kod bezanja.
Drzati otvorene izlaze je uvek dobra ideja.

razmisljam 02:10 22.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

Drzati otvorene izlaze je uvek dobra ideja.

Међутим, бити веома опрезан и добро их подупрети надама и очекивањима.Јер шта ако нам изненадна промаја хировито позатвара све излазе испред носа и остави нас у безизлазу?

Ivana Knežević 02:31 22.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

razmisljam
Међутим, бити веома опрезан и добро их подупрети надама и очекивањима.Јер шта ако нам изненадна промаја хировито позатвара све излазе испред носа и остави нас у безизлазу?

Pod hitno napraviti novi izlaz

Nisam ljubitelj ni nade ni ocekivanja. Znam, znam, ne moze se bez njih, a i da se moze, guraju se svuda, ali izlaz - to je prakticna i fundamentalna stvar, kao pristup kiseoniku.

Mozda je moj wiring takav, ne znam, ali kod svakog ocajavanja ja prvo padnem, a potom ustanem.
I izadjem u setnju, ili smislim nesto drugo.
Verujte, zamenila bih sve nade i ocekivanja za dobre strateske izlaze.

A postoji i kraj. I on je deo price.

razmisljam 02:42 22.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

Nisam ljubitelj ni nade ni ocekivanja. Znam, znam, ne moze se bez njih, a i da se moze, guraju se svuda, ali izlaz - to je prakticna i fundamentalna stvar, kao pristup kiseoniku.

Нисам ни ја и нешто и не умем да их користим. Али, ту се јавља ситна зачкољица у погледу фундаменталне ствари зване излаз - надамо се да нам исти неће требати и очекујемо да ће нам се наћи при руци ако ( када ) нам буде затребао. Значи, логичан материјал за подбочити исти су...

kod svakog ocajavanja ja prvo padnem, a potom ustanem.

Ту се разумемо одлично и деламо слично ( ничим изазвани трапави поетски тренутак

A postoji i kraj. I on je deo price.

О том потом. То није нешто што би спадало у добре стратешке излазе, све док постоје друга решења.

Ivana Knežević 02:49 22.11.2010

Re: Bekstvo iz realnosti

razmisljam
Нисам ни ја и нешто и не умем да их користим. Али, ту се јавља ситна зачкољица у погледу фундаменталне ствари зване излаз - надамо се да нам исти неће требати и очекујемо да ће нам се наћи при руци ако ( када ) нам буде затребао. Значи, логичан материјал за подбочити исти су...

Oh, pa kazem Vam, ne moze se bez njih nigde, pa ni do izlaza

A izlaz ima i sire primene. Prolaziti kroz njega i vezbe radi. Odrzavati ih (i sebe) u dobrom stanju

Svaki poetski trenutak je dobrodosao.

jinks 16:33 20.11.2010

...

Kraj filma je neočekivano lep. Ne znam zašto. Dopalo mi se da je Amerikanac hteo da vodi lepu Lisabonku u Njujork, i nju i celu ludu familiju, iako nije bilo ubedljivo.

Tek kad su zaćutali poverovala sam da tu postoji jedna lepa mogućnost. I u portugalskom filmu računaju na Amerikance da spašavaju dan. Oni su oprobani heroji, i ovako spetljani kao ovaj iz filma.

Nije lako napraviti dobar film.

Da, toliko truda, a tako lako moze da se omane.

Ustvari, da li reziseri, glumci, producenti znaju kada su napravili los film ili su do poslednjeg trenutka ubedjeni da su snimili nesto dobro.

Ivana Knežević 17:06 20.11.2010

Re: ...

Zaboravila sam ovaj deo iz filma, hvala na izboru. Eto, Anglosaksonci bas moraju da dodju do ivice poznatog sveta da bi krenuli u slobodan pad i nasli se medju nama ne-Englezima, koji smo bucni, uvek putujemo u gomili i sve kazemo kako jeste

jinks
Da, toliko truda, a tako lako moze da se omane.
Ustvari, da li reziseri, glumci, producenti znaju kada su napravili los film ili su do poslednjeg trenutka ubedjeni da su snimili nesto dobro.

I ja se cesto puta pitam kako znaju kad imaju pravu stvar. Iako svako od nas zna u svojim filmovima da je prava stvar pitanje cudne, cudne smese i ne uvek akt volje i planiranja, a i talenat treba negde smestiti...

jinks 17:12 20.11.2010

Re: ...

u svojim filmovima da je prava stvar pitanje cudne, cudne smese i ne uvek akt volje i planiranja, a i talenat treba negde smestiti...

Vrhunska umetnost, miks znanog i neznanog ... mislim, filmovi, i oni na platnu, i oni drugi svuda oko nas.

Ivana Knežević 17:55 20.11.2010

Re: ...

jinks
Vrhunska umetnost, miks znanog i neznanog ... mislim, filmovi, i oni na platnu, i oni drugi svuda oko nas.

I ja sam za takav pristup. Pogled sa strane, okom kamere, i odmah zatim plunge into the deep end.

49 41 16:37 20.11.2010

Sta sanjam i sta mi se dogadja

to smo - na pola - izmedju.
Ako smo samo jedno i u jednom - ne valja.

Zamisli, da si stalno u tvrdom, realnom svetu ili obratno.
"Lupis o zid"!
Sopstveni ili tudji.

Ivana Knežević 17:09 20.11.2010

Re: Sta sanjam i sta mi se dogadja

Putovanje izmedju svetova, dragi 49 41, i brizno odrzavanje izlaza, tome treba poducavati decu.

49 41
Zamisli, da si stalno u tvrdom, realnom svetu ili obratno.

Ne pada mi na pamet

Vojislav Stojković 16:49 20.11.2010

Kud odvede priču, bre?

Čekaj malo Ivana, a šta bi sa ovim:

Ivana Knežević
Lep muškarac s desna ustaje i odlazi na nekoliko minuta. Zamolio je da mu sačuvam sedište.

Ivana Knežević 17:13 20.11.2010

Re: Kud odvede priču, bre?

Vojislav Stojković
Čekaj malo Ivana, a šta bi sa ovim:

Lep muškarac...

Pa odgovor je samo malo nize u tekstu, Vojislave:

'Sa mojim kabastim kaputom u sredini, pazim da nikoga ne dodirnem i čekam svoju vožnju.'

Ne moze se ponekad ni lep muskarac takmiciti sa solidnim bekstvom iz realnosti. Niti ga treba spakovati u prtljag. Neke stvari moras sama.

Vojislav Stojković 11:20 21.11.2010

Re: Kud odvede priču, bre?

Mislio sam na ono poznato dramaturško pravilo Antona Pavloviča Čehova:

„Puška koja se pojavi u prvom činu pozorišne drame, u poslednjem činu će sigurno da opali“.

Ivana Knežević 15:40 21.11.2010

Re: Kud odvede priču, bre?

Vojislav Stojković
Mislio sam na ono poznato dramaturško pravilo Antona Pavloviča Čehova: „Puška koja se pojavi u prvom činu pozorišne drame, u poslednjem činu će sigurno da opali“.

Bezati i krsiti pravila idu skupa kao keks i mleko, dragi Vojislave. Ako cemo bezati po pravilima.... nismo ni trebali.

Iako razumem nepresusnu potrebu da se zivot i njegove slike dramatizuju. Samo ne primenjujem. Meni se svidjaju svi likovi koji su mogli da budu, ali nisu. I izlazi koji su mogli da odvedu nekud, ali nisu. Ne znaci da nece...
Volim otvoreno sve.

Filip2412 16:14 21.11.2010

Re: Kud odvede priču, bre?

Vojislav Stojković
Mislio sam na ono poznato dramaturško pravilo Antona Pavloviča Čehova:

„Puška koja se pojavi u prvom činu pozorišne drame, u poslednjem činu će sigurno da opali“.

U Torontu generalno, ljudi misle da si pod neko ludilo ako zapocnes razgovor sa nepoznatom osobom.

Skoro mi prica kolega Kubanac da je za vreme provedeno u Petersburgu, gde je radio 4-5 godine, non stop upoznavao zene u sabveju (podzemnoj zeleznici) i naravno sa sjajem u ocima se seca tih plavusa... U Torontu je proveo 2 godine i nije upoznao nijednu.

Ovde se ljudi voze i bleje u prazno, ako nesto progovoris prva pretpostavka je da si neka budaletina & manijak.

PS: Lep tekst Ivana.

Ivana Knežević 17:33 21.11.2010

Re: Kud odvede priču, bre?

Filip2412

Ovde se ljudi voze i bleje u prazno, ako nesto progovoris prva pretpostavka je da si neka budaletina & manijak.

Da, iz tog ugla gledano, kultura ovde jeste prilicno distancirana. Ne smatra svako manijacima ni budalama oni koji nesto kazu, ali ljudi oklevaju vrlo cesto, i to predje u nacin ophodjenja.
Meni su i danas cudni kako su suzdrzani kao publika. A sakupljeni iz celog sveta, od najvrelijih do onih smrznutih. Valjda se zbog toga toliko pije pivo. Niko nikada ne stoji sam kad drzi flasu piva, plus opusta.

Fin primer sa Kubancem. Iako je ovde moguc razlog i to da on nije retka ptica kao mozda u Rusiji

Filip2412 18:12 21.11.2010

Re: Kud odvede priču, bre?

some call it tolerance, some think we just politely ignore each other

Ivana Knežević 20:51 21.11.2010

Re: Kud odvede priču, bre?

Filip2412
some call it tolerance, some think we just politely ignore each other

To je verovatno najblize istini, i polovima nasih suprotnosti

muaddib92 22:44 20.11.2010

To the old cities..

Ivana Knežević 01:37 21.11.2010

Re: To the old cities..

with love

snezana mihajlovic 09:39 21.11.2010

ovaj put

samo

slika

Ivana Knežević 16:07 21.11.2010

Re: ovaj put

Sve je stalo, draga Snezana.
Hvala.

miloradkakmar 09:58 21.11.2010

Jednu

Novu godinu dočeko sam u bioskopu. Mislio sam na miru odgledati tri filma, ali nije bilo tako. Pored mene je sedela usameljena mlada gospodja, ja sam bio mnogo mladji. Dva bega su šetnjom uz Miljacku ušla u Novu godinu.

Ivana Knežević 16:11 21.11.2010

Re: Jednu

miloradkakmar
Dva bega su šetnjom uz Miljacku ušla u Novu godinu.

Sretnu se ponekad, bekstvo moje, tvoje... Putevi i mi na njima. Korak po korak, izadje se iz jednu i udje u drugu pricu. Ili dan.

Lepa projekcija, dragi milorade.

bocvena 10:00 21.11.2010

Svima nam ponekad

treba neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar!

Ivana Knežević 16:13 21.11.2010

Re: Svima nam ponekad

bocvena
treba neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar!

Mora da samo zbog toga i postoje!

Ovo cu morati da pogledam kasnije, darling. Klinka gleda neke video spotove, i ne cujem ni sebe, a i da zavrsim recenicu je izazov

Par sati kasnije:

Ovo je vrlo lepo, bocvena. Fino je uradjeno, ali narocito mi se dopada kombinacija brzog tempa muzike i sporog kretanja kroz grad. Korak po korak..
Ne kapiram neocekivanu silu, ali vazno je da resava stvar

bocvena 12:09 22.11.2010

Re: Svima nam ponekad

To je samo ime benda, ali mi se uklopio u priču o bekstvima raznih vrsta.
Ceo život izigravam onog koji mora, zna i može...umorna sam. Mogla bi i neka druga SILA da reši stvari:)

Ivana Knežević 13:54 22.11.2010

Re: Svima nam ponekad

Simpaticno bas, mislim ime koje najavljuje silu takve vrste. Sacekacemo je otvorenih ruku.

bocvena
Ceo život izigravam onog koji mora, zna i može...umorna sam.

I ja, draga moja.

jasnaz 20:08 22.11.2010

nije dato: da bude

lako

Ivana Knežević 00:42 23.11.2010

Re: nije dato: da bude

Obradujes me svaki put, jasna. I ne samo ti.
Razliciti ste, jedinstveni, i svako prilazi jednom istom tekstu na svoj nacin, ili nadje tacku, rec, recenicu koja mu/joj govori nesto sto samo on/a cuje.
Ni to nije lako, ali vredi.

Hvala najlepse.

gorran2 03:23 23.11.2010

Volim realnost, i rado je se sećam

Šalim se, naravno.
Ne volim realnost.
Niti mi nešto naročito smeta doduše.
Once upon a time, kad je Snežana još srećno živela kod svog tate, stvarnost mi je delovala tako čarobno i obećavajuće.
Nekako u vreme kad je morala da izbegne u šumu kod sedam patuljaka, i mene je realnost počela da žulja.
Bežao sam par puta, i sretao Snežanu u bioskopu. Nisam ja bio princ iz bajke, ali ubijali smo vreme dok on konačno ne stigne u dimu nekih šumskih biljaka.
Posle je ona veštica počela da je snabdeva mnogo težim stvarima, pa sam je nekako izgubio sa radara.

Počeo sam da bežim sam. I dobro mi je išlo.
Nasuprot uvreženom shvatanju, realnost uopšte nije tako čvrsta, uporna i nepomična. Vešt bežač naći će očas posla puno diskretnih pora kroz koje možeš neopazice iscureti iz nje.

U realnosti postoje razni elementi i ritmovi. Entuzijasti tvrde da treba samo pažljivo izabrati i izbrusiti elemente, uklopiti ih u ritmove, i - sklopiš lepu priču ili muziku.
Da, verujem, Ne po znanju, nego po osećaju, sklopio sam i ja od tog života dve-tri čarobne sonate. Bio sam nestašan, lak, neuhvatljiv. A bio sam i bezuslovan, otvoren, uspravan, vedar i hrabar. Davao sam bezuslovno, mnogo više nego što sam mislio da imam.
Bio sam. Ali šta jesam?
Pa, ništa.
Rekli ste, evo ti život, pa živi. Ok. Mission accomplished.
Ali život nije neko iskustvo koje možeš nagomilati kao novac na računu. Sve što jeste, u stvari nije, jer se ne može ponoviti. Ali, možda može nešto bolje?
Pa, meni ne treba bolje. Treba li mi uopšte nešto?

Tako sam ja razmišljao tokom svojih usamljeničkih bekstava iz realnosti, pripremajući da se vratim. Ali, zašto da se vratim, zapitao sam se na kraju.
Nije bilo nekog iole suvislog razloga.

I tako sam ostao s one strane realnosti.
Poneo sam naravno svoja sećanja. Spakovao sam ceo svoj život u nekoliko fascikli. Slike, misli, želje, dodiri.
Ali šta će mi te fascikle? Da se sećam? Pa, nisam ja neki muzej ili groblje. To je muzila, a muzika je lažna dok je se sećaš. Tek kad je zaboraviš, ona možda može ponovo da oživi, da poteče iz nekog sna ili trenutka nepažnje.

Tako sam svoj prtljag presavio jednom, pa još jednom, i izravnao do veličine lista papira. Od njega sam napravio avion, i bacio. Vetar ga je odneo, i pretvorio se u tačku.

Tako sam ostao bez ičega, nigde.
Rekao sam: volim te!
I veselo primetio da se ljubav nije imala za šta zakačiti.
Rekao sam: potrebna si mi - i ta se reč vrtela zbunjeno kroz prazninu, praveći čudne putanje, i pala u prazno.
Rekao sam: želim da budem s tobom.
Ništa.
Nikome.
Tako oslobađajuće!

Nije mi doduše palo na pamet, ali kad bih eventualno i poželeo da se vratim u realnost, mislim da više ne bih uspeo da nađem put. Suviše sam duboko pustio unutra tihu, beskrajnu i neuhvatljivu melodiju Ničega.

gorran2 03:33 23.11.2010

Re: Volim realnost, i rado je se sećam

gorran2 03:37 23.11.2010

Re: Volim realnost, i rado je se sećam

Ivana Knežević 03:58 23.11.2010

Re: Volim realnost, i rado je se sećam

Ne smeta ni meni.
Ima puno uglova i iz svakog izgleda drugacije, ponekad gore, ali to se u stvari retko desava. Obicno je prvi susret najgori.
I ja iz dosta uglova izgledam lose, tako da joj ne zameram to. Sve dok nesto mogu da promenim, kod nje ili kod sebe, okay. Dani prolaze.

Volim da imam kontrolu. Nemoguce je svesti svoj odnos sa bilo kime na nesto prihvatljivo bez kontrole. Oslobadja.
I to je sasvim neobavezno.

Filip2412 06:23 23.11.2010

Re: Volim realnost, i rado je se sećam

Gorane, dobro ti je ovo

a kad pomenusmo film...

gorran2 17:03 24.11.2010

Re: Volim realnost, i rado je se sećam

Volim da imam kontrolu.

Kontrola, notorni masovni fun-killer

Verovatno bi je trebalo poslati u Hag, kad bi je bilo moguće locirati i pronaći. Naime, postoji plauzibilna teorija da je famozna "kontrola", zajedno sa "samokontrolom", "kontrolom u vezi", "kontrolisanjem brzine upuštanja", samo još jedan mit i legenda, rame uz rame sa bigfoot-om i Yeti-jem.

Ivana Knežević 19:11 24.11.2010

Re: Volim realnost, i rado je se sećam

gorran2
Kontrola, notorni masovni fun-killer
Verovatno bi je trebalo poslati u Hag, kad bi je bilo moguće locirati i pronaći. Naime, postoji plauzibilna teorija da je famozna "kontrola", zajedno sa "samokontrolom", "kontrolom u vezi", "kontrolisanjem brzine upuštanja", samo još jedan mit i legenda, rame uz rame sa bigfoot-om i Yeti-jem.

Ne slazem se. Ne na takav iznudjeni nacin

Filipe, nisam komentarisala na klip iznad: simpaticno.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Ivana Knežević

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Bekstvo iz realnosti

film

Re: film

Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

Re: Bekstvo iz realnosti

...

Re: ...

Re: ...

Re: ...

Sta sanjam i sta mi se dogadja

Re: Sta sanjam i sta mi se dogadja

Kud odvede priču, bre?

Re: Kud odvede priču, bre?

Re: Kud odvede priču, bre?

Re: Kud odvede priču, bre?

Re: Kud odvede priču, bre?

Re: Kud odvede priču, bre?

Re: Kud odvede priču, bre?

Re: Kud odvede priču, bre?

To the old cities..

Re: To the old cities..

ovaj put

Re: ovaj put

Jednu

Re: Jednu

Svima nam ponekad

Re: Svima nam ponekad

Re: Svima nam ponekad

Re: Svima nam ponekad

nije dato: da bude

Re: nije dato: da bude

Volim realnost, i rado je se sećam

Re: Volim realnost, i rado je se sećam

Re: Volim realnost, i rado je se sećam

Re: Volim realnost, i rado je se sećam

Re: Volim realnost, i rado je se sećam

Re: Volim realnost, i rado je se sećam

Re: Volim realnost, i rado je se sećam

Ivana Knežević

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana