VEŠTICE

Moj prijatelj Milorad napisa Otvoreno pismo Đavolu a ja evo reših da se pozabavim vešticama. Nemam nameru da gušim I davim poštovano blogočitateljstvo, pokušaću u nekoliko rečenica, koncizno koliko god je moguce, da istresem iz sebe na videlo blogodana moj najintimniji stav prema vešticama. Neću se baviti mizoginim optuživanjem I tome sledujućim spaljivanjem istih u ranijim civilizacijskim dobima a bogami I do skoro. Neću se osvrtati na Veštice iz Salema niti na Veštice iz Istvika, ma koliko voleo Apdajkovu knjigu I film snimljen po njoj, sa izvanrednim Suzan Sarandon, Mišel Fajfer, Šer I Džekom Nikolsonom. Ne, govoriću o savremenim vešticama. Za svoje 64 godine nisam ih sreo mnogo ali I to malo susreta s njima, ostavio je u meni duboke nezarastajuće rane. Potkovane vekovnim iskustvom, savremene veštice se ne mogu lako prepoznati. Naučile su da se koriste nekom vrstom društvene mimikrije, one su dobre majke, odane supruge, komšinice "na ranu da ih staviš...", članice, čak predsednice nevladinih I inih organizacija, humanitarke, savršene domaćice "niko kao ona ne kuva...", sportistkinje, istaknute članice I portparoli ovih I onih stranaka, režiserke, slikarke, spisateljice etc., etc., etc.

Prepoznavanje veštica po pravilu dolazi iznenada, kada je čovek opušten I blagorodan, kad mu srce dumbara u ritmu ljubavi I zaslepljenosti. Sudar zemlje sa asteroidom veličine Evrope, Apokalipsa, Armagedon... su sitni deca, spram otrežnjujućeg munjobleskujućeg saznanja da je njegova, recimo, draga žena, majka, strina, komšinica koja najbolje kuva, istražiteljica počinjenih zločina, blogerka...I sve gore navedene kategorije, VEŠTICA par excelance!

Iako sofisticirano pritajene, istrenirane kao negdašnji Marinci, oprezne do samoponištavanja, neki vaš pogrešan odgovor, čak bezazlen osmeh u "nevreme", učini da one, veštice, za trenutak zaborave sve što ih može odati I sruče se na vas kao Cunami s Orkanskih Visova ili Čarobnog Brega. U takvim trenucima, shvatate kasnije, za vas bi bilo bolje da Letite iznad Kukavičjeg Gnezda desetak godina, nego da budete obliveni od glave do pete zelenkastožutom gorkom žuči.

Toliko od mene, ne bih da vas zamaram dalje.