Čalmers Džonson 1931. – 2010.

Hroničan umor me je celo leto držao podalje od knjiga koje su mi na spisku za čitanje. Prošle nedelje sam se osetio dovoljno odmornim da nastavim (zapravo ponovo počnem) da čitam trilogiju Čalmersa Džonsona, koju sam počeo negde juna i to "naopačke" odnosno od druge knjige zato što Amazon ima čudnu politiku pakovanja i slanja knjiga. Elem, trilogija – Blowback, The Cost and Consequnces of American Empire, Sorrows of Empire, Militarism, Secrecy and the End of the Republic i Nemesis, The Last Days of the American Republic – je, pretpostavljam, ono po čemu je prof. Čalmers Džonson poznat široj publici. No, o tom potom. Juče uveče, neposredno pre nego što ću leći u krevet da čitam Blowback, onlajnirah se na kratko i na Tviteru videh tvit Democracy Now! "RIP Chalmers Johnson." A ko je Čalmers Džonson?

Uoči Korejskog rata, godine 1949, student ekonomije na Berkliju, Čalmers Džonson, se prijavio (ne čekajući da bude regrutovan) u ratnu mornaricu SAD. To je uradio poštujući porodičnu tradiciju (otac mu je služio kao mornar u Prvom, Drugom svetskom i pomenutom Korejskom ratu, a to je bio izbor vojnog roda i stričeva mu). VES* mu je bio avio-mehaničar. Iako jedinica kojoj je pripadao nije bila mobilisana za Korejski rat Čalmers je dva puta prešpartao Pacifik brodom bez imena (U.S.S. LST-883). Godina 1953. kada je prvi put sa bezimenog broda kročio na tlo Japana je bila prelomna za njegov život. Mada, možda je bolje reći da je Japan bio preloman. Opčinjen zemljom, tada osiromašenom ratom, počeo je da uči njenu istoriju i jezik.

Godine 1955. se vratio na Berkli na postdiplomske studije (u međuvremenu je diplomirao) sa namerom da se bavi modernim Japanom. Međutim, pada pod uticaj Džozefa R. Levensona, vodećeg američkog sinologa i posvećuje se studijama Kine.

Tokom postdiplomskih, s obzirom da je znao da čita japanski, bio je angažovan na indeksiranju mikrofilmovanih dokumenata Saveta za razvoj Azije (Asia Development Board, Koain), organa preko koga je imperijalni Japan eksploatisao osvojenu Kinu. Uvid koji je stekao čitanjem tih dokumenata – da je japanska brutalnost od 1937. do 1945. i kampanja protiv kineskih seljaka "spali sve, otmi sve, ubi sve" doprinela usponu kineskih komunista ga je doveo do doktorske disertacije Peasant Nationalism and Communist Power: The Emergence of Revolutionary China, 1937 – 1945.

Zahvaljujući uspehu knjige, koja je imala značajnog uticaja na studije moderne Kine, Berkli ga je zaposlio, a 1967. postaje šef katedre za kineske studije. Iste godine Ričard Helms, direktor CIA ga poziva da bude konsultant Kancelarije za nacionalne procene CIA (rogobatan prevod Office of National Estimates of the CIA). Čalmers Džonson je imao funkciju konsultanta CIA deset godina (do 1973.).

Konsultanti CIA, viđeniji ljudi akademskog života iz raznoraznih oblasti, su se okupljali dva puta godišnje u kući bivšeg direktora CIA Alena Djulsa (Allen Dulles)**, u kemp Periju, tada "tajnoj" CIA bazi za trening u Virdžiniji, ne bi li pregledali koncepte i učestvovali u izradi uvek supertajnih National Estimates – obaveštajnih procena.

Najbolji razlog da se nacionalne procene drže tajnim, jednom sam rekao mojoj ženi, je njihova krajnja banalnost. Možda su tako klasifikovani jer bi bilo sramota da se zna da takav konvencionalni žurnalizam prolazi kao strateška misao u Ovalnoj kancelariji. (The Sorrows of Empire, str. 9)

Same sastanke konsultanata Čalmers je ocenio stimulativnim i drugarskim, ali ono što mu je činilo te sesije najzanimljivijim je bila činjenica da je Djulsova biblioteka, puna poslednjih CIA izveštaja, kopija starih obaveštajnih procena i tajnih žurnala posvećenih špijunskom zanatu, bila otvorena cele noći. (ibid) Tokom tih noćnih čitanja štiva koje nije za svačije oči, profu Džonsonu se polako počeo kristalizovati utisak da je CIA rep koji vrti psa, te da nije čudo što su obaveštajne procene retko odstupale od standardne militarističke mudrosti ere Vijetnamskog rata, iako su mu analitičari CIA koji su dobro poznavali Vijetnam privatno priznavali da pozdravljaju objavljivanje 'Pentagon Papers' od strane Daniela Elsberga, jer su bili uvereni da se taj rat ne može dobiti.(ibid)

Fast Forward,1996. Čalmers Džonson prvi put putuje na Okinavu. Septembra 1995. dva američka marinca i jedan mornar su kidnapovali, prebili i silovali dvanaestogodišnju devojčicu na tom ostrvu, što je dovelo do ustanka (jednog od tri) lokalnog stanovništva protiv američkog vojnog prisustva. Čalmers, kao jedan od vodećih američkih stručnjaka za Japan je bio pozvan od tadašnjeg guvernera ostrva Ota Masahite. Šokiran onim što je video (47 američkih vojnih baza na 20% najbolje zemlje i sve što vojno prisustvo podrazumeva – silovanja (2 mesečno u proseku), kriminal otprilike jedno kriminalno delo dnevno u koje su umešani američki vojnici itd. itd.) počeo je da se interesuje za američke "vojne nekretnine" van SAD i, čini mi se, to je bila inicijalna kapisla za na početku pomenutu trilogiju.

Blowback trilogija

Blowback je CIA termin. Blowback ne znači jednostavno neželjene posledice inostranih operacija, on znači neželjene posledice inostranih operacija koje su namerno držane skrivene od američke javnosti, pa kad osveta dođe ona ne može da ga stavi u kontekst uzroka i posledica i dolazi sapitanjem "zašto nas mrze?" [Čalmers Džonson u dokumentarcu Why we fight, (04:45)].***

Lako je biti "prorok" posle događaja. Međutim, knjiga koju je Čalmers Džonson objavio u proleće 2000. "sa namerom da upozorim my fellow Americans o prirodi i vođenju spoljne politike SAD u poslednjih pola veka" (predgovor drugom izdanju 2002.)ima nečeg jezovito proročkog. Ja nisam predvideo 11. septembar 2001... Ali sam jasno konstatovao da akcije ove vrste dolaze i treba ih anticipirati. (ibid)

Interesantno, ali ne i neobično je da knjiga u vreme izlaska nije privukla mnogo pažnje, da bi se to promenilo posle 11. septembra 2001. (Nemesis, poslednja knjige trilogije (2007.) je bila Njujork tajms bestseler)

Pedantno istražena i prezentovana tema ove trilogije (američki impreijalizam/militarzam) bi trebalo da upozori njegove fellow Ameicans da ne postoji kompatibilnost između republike i imperije iliti demokratije i imperije. Da širenje demokratije navođenim bombama i bajonetima može rezultirati jednim velikim blowback-om – transformisanjem u tiraniju i to kod kuće. Koliko god je ta perspektiva pesimistična, Čalmers Džonson je uvek gajio i nešto optimizma da se trend možda može zaustaviti i da građani mogu povratiti kontrolu nad republikom.

Na žalost, nije više tu da ih upozorava.

---------------

* VES, za one koji ne znaju je vojno evidenciona specijalnost.

** Transkript prezimena uzet iz knjige Svi Šahovi ljudi, Stivena Kinzera u izdanju Samizdata B92.

*** Izraz "blowback" je prvi put upotrebljen u izveštaju CIA o svrgavanju Muhameda Mosadeka, demokratski izabranog premijera Irana, 1953. za račun Britiš Petroleuma (tada se zvao Anglo-iranska naftna kompanija). Ako se dobro sećam, rečenica je glasila "možemo očekivati nešto blowback-a zbog ovog." Hmm... desio se nekih 26 godina kasnije.

************************

Beleške na margini

Prof Čalmers Džonson nije bio neki napaljeni levičar. Naprotiv, prolog prve knjige u kojoj daje neke elemente svoje biografije je naslovio "Nosač koplja za imperiju." Po sopstvenom priznanju je bio "hladni ratnik" i podržavao je rat u Vijetnamu. Upravo zbog toga mi se čini da su njegove analize (kao što rekoh veoma pedantne) možda "vrednije" od nekog ideološki obojenijeg. A ja inače, najvolijem neke vrste renegata.

 ***

 Na slici je Čalmers Džonson sa ruskom plavom mačkom  Miti... ili je to možda Mof?