Novembar u meni, ja u Bodrumu, Bodrum u novembru

Bojan me dovezao do Mumdžulara, sedoh u minibus i pravac Bodrum. Mumdžular se nalazi na brdašcu a put se iz njega spušta u plodnu ravnicu koja je ustvari visoravan. Seo sam desno, do prozora i bilo mi je zanimljivo da posmatram uzorane njive, plantaže povrća, maslinjake...Nisam mogao a da ne zapazim da je zemlja, skoro od njive do njive, različita po svom sastavu. U dijapazonu od nečega što bi se zbog traktorom uzoranog kamenjara sikaste boje, jedva moglo nazvati njivom, do crvenkasto masne zemlje, na samo dvestotinak metara razdaljine. Kako bilo da bilo I na jednima I na drugima uspeva zasad. Nije to pšenica bjelica ali raž i već pomenuto povrće, uz zalivanje sprovedenim crevima po sistemu kap po kap, rastu k'o ludi. Maslinama je to ionako prirodan teren.  

Kroz usek, kanjončić, ljudskom rukom prokopan kroz brdašce, igrom prirode postavljenim  na sred planirane trase, dužine stotinak metara, izađosmo na auto put koji vodi ka Bodrumu. I već kad prođosmo Guverdžinlik ukaza se more. Obasjano suncem sjaktilo je smaragdno uz obalu, tamneći ka pučini u najfiniju Parisko plavu boju. Sa zadržanim uzdahom sam pogledom pratio sure školjeve i ostrvca obrasla šikarom sa po kojom maslinom, borićem ili čempresom na malom uzvišenju. Još kao poletarac sam se ne malo čudio Robinzonu I njegovoj, meni i danas teško shvatljivoj, želji da se vrati u tz civilizaciju! Svojevremeno sam se, lunjajući s ostrva na ostrvo, počev od Krka pa sve do Ade Bojane, svim srcem I dušom zaljubio u jedno bezimeno ostrvce sa prirodno zaklonjenom lučicom, svo obraslo u borove I čemprese. Na njemu smo ostali nekoliko dana I otkrili već prvog, da pri samoj obali postoji izvor pitke vode. U sebi sam se tada zarekao da ću ga kupiti, podići kuću I živeti na njemu. Nije me mrzelo da odem do vlasti u Dubrovniku, u katastar, da se raspitam. Po mom opisu, pronašli su ga I počeli da vrte glavama. Živih vlasnika nije bilo a njihovi potomci su bili rasuti od Amerike do Australije. Baška što u to doba nisi mogao da budeš posednik ostrva, tj da ga kupiš I obaška što u to doba nisam ni imao lovu potrebnu za kupovinu ni manje, ni više, ostrva. I sada dok ovo pišem, vidim ga jasno kao što sam ga video prvi put iz brodice kojom smo mu prilazili. Ostalo mi je večiti žal!

U Bodrum sam stigao za nešto više od pola sata. Duvao je...nazovimo ga, umereni Jugo ali je sunce sijalo I grejalo kao u avgustu. Niz uličice I sokake, nigde ne žureći, razgledao sam sa zanimanjem svaki izlog, spustio sam se na rivu. Okrenuo sam na levo I uputio se ka St. Peter's castle. Dobro očuvana tvrđava, nešto kao simbol Bodruma, nalazi se na svim turističkim prospektima, bila je zatvorena za javnost zvanu posetioci. Jebeni ponedeljak! Na moje pitanje a propos imena, svi kojima sam ga postavio, žvalavili su nešto neodređeno I maglovito, kao to je iz hrišćanskog doba, truć, puć, to sam I ja shvatio iz imena koje nosi. Obratih se Google-u, naravno danas dok pišem I evo nekoliko podataka:

The Castle's origins go back to the Knights of St. John, a group of expatriates who drew their ranks from Europe. This "Order of the Knights Hospitallers of St. John of Jerusalem" began in the Eleventh Century with a church and hospital set up for pilgrims in Jerusalem.

The hospital operated under the strict code that care be denied to no one, although those who did not belong to the Catholic faith were confined to a separate ward.

The order began with solely religious powers and functions, but the Crusades and other political events forced it into military pursuits. The Christians beliefs of the order took on a fanatical nature, and the Knights thought of themselves as soldiers of Christ and defenders of the Holy Places of Jerusalem. The Order enjoyed numerous battle successes during the Crusades, gaining many rich donations and Papal favors in the process.

The Knights were composed of seven different Languages or Tongues, so called because of language differences. They came from France, Italy, Spain, England, Germany and Provence and Auvergne (both now provinces of France). Each of these pious Catholic groups operated under the leadership of a knight of their own country. 

Obrnem na drugu stranu I krenem u dugu I već mi nedostajuću šetnju. My dear školskoakademski druže, Bodrumsko priobalno šetalište zaista liči na Splitsku rivu, samo je, ako se ne varam, duže od nje I ima više zelenila, palmi, maslina, čempresa, ariša, borova, ruzmarina...I malo malo, pa klupa. A da, sve brate blista od čistoće! Priznajem, uže je od pomenute Splitske rive. Pri kraju šetališta-rive naiđem na svetski kafić a u zavetrini, te sednem da popijem produženi s mlekom I ne popušim cigar duvana. Donese mi momak kavicu a ona miriše na vanilu! O'ma mobilni u šake I sinu poruku, on mi u Bgdu posle ručka pravi takvu kafu.

Približava se dvojka, ja nogu pred nogu nazad, u menjačnici zamenim bezvredne evre za turske lire I počnem  da tragam za restoranom, dublje po sokacima Bodrumskim, iznad kojeg piše corba. Nađem jedan takav, momak I gazda mi, smeškajući se, kažu Bujrum. Pitam imaju li pileću supu, imaju, al' da bude vrela, a pilav, ma kako da ne. Sednem za sto, popijem lekove za pre jela a ono stiže vrela supa sa kriškom limuna na tanjru ispod. Iscedim ga u supu (prvi put mi u životu) I počnem da jedem. Š'a da vam pričam, 1001 noć! A tek pilav! Moram da priznam, zapanjiše me cenom, 7 lira! To mu dođe nešto manje od 3,5 Evra. Umal' da se postidim al' se setih naših gulikoža, pa se samo zadovoljno osmehnuh.

Prolunjam još neko vreme sokacima, kupim poklone za ženu I sina, pita me jedan zlatar, a to sam doživljavao I u Istanbulu, odakle sam? Srbistan, kažem. E pa onda zdravo da si mi prijatelju, odvrati uz obavezni osmeh. Nisam ništa kupio u njegovoj juvelirnici iako mi je nudio lep mali prsten sa smaragdom za 1500 Evra. Njegovi trgovački geni ne bi bili to što jesu da me je pustio da odem. Evo jel' može ovako, promenićemo ovaj smaragd za jedan iste veličine ali malo takši. U kom smislu takši, pitam. Pa nije baš pravi, odnosno, jeste al' je industrijski I to za samo 500 Evra. Zahvalih mu se ljubazno I krenuh ali ipak čuh njegov glas: Može I za 350!

Spuštajući se ponovo ka rivi, setih se da sam ranije zapazio jednu lepu baštu tik ispod tvrđave. Odšetam tamo, zavetrina, sednem I poručim kafu, veliku šolju. Pijuckam, srkućem I uživam k'o svraka na jugovini. Pažnju mi privuče, iz Nirvane me trže, nekakvo neuobičajeno pljaskanje! Tromo okrenuh glavu, na samoj ivici mola, jedan čovek je držeći u ruci kanap kojim je bio povezao glave desetak hobotnica, pljaskao, mlatio njima po širokim kamenim pločama. Nije me mrzelo da mu priđem I pitam da li mogu da ga fotografišem, na šta je on odgovorio: yes, I šta to radi? Pljeskao ih je da bi ih oslobodio sluzi I boje. Ja se setih sipine sepije koju smo na prvoj godini Akademije koristili za lavirane crteže.

Povratak u Mumdžular je bio brz kao I svaki povratak. E, da! Cena prevoza! Odlazeći za Bodrum, platio sam 3,5 lire a povratak mi je naplaćen 4 lire! Ne, nije u roku od nekoliko sati odlukom vlade u Ankari poskupeo saobraćaj, ne Orijent je to bato!

Unapred računajući na malu čitanost jer nisam pisao o politici, sportu, filmu, muzici, kakanoj štampi, skandalima, sisama I dupetima, pljuvanju I sl.,pozdravljam vas uz ovaj benigni tekst.

Mikele