Vilinska saga V/1

 Nisam sigurna koliko ce jos nas Autor da gostuje ovde, ali za one koji prate, evo prvog dela jos jedne glave:

HODATI POD VILINSKIM ZVEZDAMA

Išli su satima, probijajući se kroz šipražije i drugo nisko rastinje. Kada im je već ponestalo snage, vilenjak ih povede u duboku, mračnu bukovu šumu, gde nije bilo mnogo prizemnog bilja. Mučno lomatanje ponovo se pretvori u prijatnu šetnju. Nastavili su da pričaju i da se smeju. U smiraj dana, tiha šuma je odzvanjala od njihovih veselih glasova. Činilo se da se sve drugo utišalo, ptice su prestale da pevaju, insekti da zuje, mali glodari da šuškaju. Čak se ni njihov neoprezni korak nije čuo od tepiha opalog lišća. Kju se najednom isključi iz razgovora. Devojke to i ne primetiše, ali on iskorači ispred, podigavši ruku da se utišaju. One stadoše, i ućutaše, iznenađeno gledajući vilenjaka koji se ukočio. Nekoliko trenutaka ništa se nije događalo, a onda se Kju brzo osvrnu i povede ždrepca do najbližeg proplanka sa gomilom papradi, gde mu oštro komandova „mrtav". Dok se konj svaljivao na bok, on iz bisaga izvuče ogromno tanko platno, slične šare kao i njihova odeća i potpuno ga prekri. Nabacavši preko njega još nekoliko isčupanih stabljika, vilenjak se vrati trčeći, sa lukom i tobolcem u rukama. Sve to trajalo je samo nekoliko sekundi. Prijateljice behu zbunjene takvim postupcima i tolikom žurbom. Umesto odgovora dobiše naređenje da navuku kapuljače i popnu se na drvo. Frija se nekako uzvera, ali Un nikako nije mogla. Kju dobaci Friji dugi luk i stele, pa pritrča da pomogne Un. U tom trenutku začu se teški galop i vilenjak odvuče plavušu i gurnu je među mladice i visoku travu, zatim se u dva skoka dohvati prvih grana. Na vidiku se pojaviše konjanici.
Bilo ih je pedesetak, i svi su bili u dugačkim crnim verižnjačama. Jedino se mutan metalni sjaj podizao sa njihovih kaciga i štitova. Konji im behu krupni i ne previše brzi, ali je snaga njihovih masivnih tela bila zastrašujuća. Galopirali su između dosta udaljenog bukovog drveća, održavajući potkovičastu formaciju, ako je to uopšte i bila formacija, jer se činilo da je nastala jednostavnim zaostajanjem krila za čeonim konjima. Protutnjaše na samo dva metra od Un, ne primetivši je, a sredina družine, prođe oko drveta gde su sedeli vilenjak i tamnokosa devojka. Kju koji je namestio strelu na tetivu, posmatrao je pažljivo nakićenog vođu konjanika. Oni se izgubiše u zelenilu šume.
- Ko li je zapovednik ove bučne družine? Onaj u pozlaćenoj opremi sa belim plaštom, više podseća na princezu koja kreće na venčanje nego na ratnika, - glasno je razmišljao vilenjak, smatrajući da Frija bolje od njega poznaje stvari o kojima ljudi pričaju.
- To je ludi Erl Hakon, desna ruka kralja Otona sa Gvozdenom Košuljom. On je veoma bogat gospodar. Njegova družina predstavlja okosnicu Otonove „Gvozdene Pesnice", konjice po kojoj je naš gospodar čuven. Kada se začuje njen teški galop, svi mornasi u okolnim zemljama poblede. Tako Hakon uživa veliku naklonost našeg kralja i ništa ga ne sprečava da se u ovoj zemlji ponaša krajnje nasilnički. Ratnik ili grupa, koje bi na svom putu silnik susreo, bili bi pobijeni iz čistog zadovoljstva. Ja sam jednom naišla na dvojicu dečaka, koji su čuvali goveda; bili su ubijeni sa po jednim udarcem mača. Stariji je imao petnaest, a mlađi trinaest godina. Položaji u kojima smo ih našli pokazivali su da su uzalud pokušavali da pobegnu. Oko njih je bilo mnogo dubokih tragova potkovanih konja. Stoka je bila rasterana, a nekoliko steonih krava, koje nisu uspele na vreme da umaknu, bile su izbodene teškim kopljima. Kada smo goveda sakupili, nije falilo ni jedno, što je dokazivalo da to nije bio neki pljačkaški upad.
Znalo se da je Erl Hakon sa svojima jahao našim krajem, da se pridruži Otonovoj vojsci, dole na jugoistoku. Otac ubijenih dečaka, slomljen bolom, otišao je da se požali našem gospodaru i biskupu, gde od njih dobi jedino obećanje, da će zamoliti, da se to više po njihovom kraju ne čini, jer su ljudi krotki i pravi hrišćani. Dugo vremena je on, sećajući se tog poniženja, govorio kako će se osvetiti Erlu Hakonu, ali nije imao sa kim, i kako su godine prolazile to je sve više padalo u zaborav. Strah od najmoćnijeg čoveka u našem malom kraljevstvu, pobedio je samopoštovanje i osvetnički bes. - ispriča Frija sve što je znala o Hakonu.
- To znači da smo dobro prošli što nas nije sreo. Mislim da je to sreća za obojcu, jer ne znam kako bi se obuzdao da mu ne uteram strelu u oko. - smrknuto reče vilenjak.
- I onda bi nama onemogućio, da se izvučemo samo sa silovanjem i malo batina - upade Un, koja je upravo prišla čisteći se od suvog lišća. I nastavi:
- Jednom je u mali zaselak, gde živi velika porodica mojih roditelja, po majčinoj liniji, svratio Erl da se odmori pri povratku iz lova. Pošto su domaćini imali vrlo lepe i stasite žene, otpočelo je silovanje. Jedan od njegovih ljudi, koji je razdevičavao jedanaestogodišnju devojčicu, iznerviran time što je mnogo grebala, zadavi je. Njeni rođaci, dotle uplašeni i ponizni, pobesneše. Nasta sukob u kome je prvi stradao ubica. Ipak, protiv teško naoružanih ritera, slabo opremljeni i neorganizovani seljaci nisu imali nikakve šanse.
Iskusan i hladnokrvan ratnik, Erl Hakon, ne prekidajući ono čime se upravo bavio, naredi da se svi muški stanovnici pobiju, a žene siluju napolju, kako bi mogle gledati dok im budu skidali glave. Posle pokolja, pošto je zadovoljio svoj nagon na mladoj majci, koja je kukala nad zaklanim trogodišnjim sinom, Erl im zapali kuće i odjaha vodeći sa sobom četiri najlepše devojke. Njih više niko, nikada nije video. -
- Sigurno da u toj priči ima dosta preuveličavanja i mašte, jer takva je ljudska priroda. Ali sigurno je, da je Erl Hakon vinovnik mnogih zlodela. - zaključi Kju.
- Zašto sad ti vređaš moju ucveljenu rodbinu? Sve je istina od reči, do reči, što sam vam o tom prokletniku ispričala - prasnu Un povređeno.
- Izvini, ali neosporno je da ljudi vole da kite priče. Pogledaj šta sve pričaju o mom narodu. A tek o rotbunima! Zamisli, tvrde da ta krotka i poslušna stvorenja, za vreme punog meseca jedu ljude! Doduše, oni se zaista ne libe leševa, ali to rade i gavrani pa ih se kod vas niko ne plaši. Čak mislim da vaš glavni Bog vodi dvojcu svuda sa sobom. - pokuša Kju da smiri situaciju.
- Naravno, pa Odin je Bog smrti. Sa sobom vodi i dva vuka - skoro uvređeno će kći Ulafa Razvatnog.
- To je bila priča iz prve ruke. Niko još nije stigao da je nakiti. - i dalje ljutita odgovori Un.
- Dobro je što smo ga izbegli, zahvaljujući tvojim trikovima - dodade Frija, pokušavajući da skrene temu - Nikakav susret sa njim, za nas običan svet, ne može biti prijatan. -
- Mi nismo običan svet, mi smo vilenjaci, a to je kao što ćete videti, mnogo više nego biti gospodar nekog kamenog zamka, ili šaka oklopljenih konjanika. - ponosno će vilenjak.
- Ne znam kako ti, Frija, ali ja se uopšte ne osećam kao vila. - primeti Un, koja je bila umorna od straha i pešačenja.
- Ma, otkud ti znaš kako se vile osećaju. - obrecnu se ova na Un.
- Pretpostavljam, bolje nego ja sada. - pomirljivo se branila plavuša.
- To je tako, samo zbog toga, što vilinski narod ima daleko bolju fizičku spremnost od tebe. Vile stalno love i pešače po šumi, a sem toga vežbaju neke vrlo teške veštine. Naravno, one bi se u ovoj situaciji osećale vrlo dobro, mnogo bolje od tebe koja prestojiš i presediš ceo dan u kući jer imaš robinje i samo povremeno pronjišeš bokovima po selu. - grubo joj reče Kju koji je želeo da ona shvati kako je sama kriva zbog položaja u kome se našla.
- Sluškinje, ne robinje, moj ujak ih pošteno plaća, pa zašto bi se ja bakćala sa seoskim i kućnim poslovima? Moj otac oslobodio je zadnjeg roba još na samrti, kad sam ja imala šesnaest godina. Na kraju krajeva, moja porodica je uvek bila imućna i od mene se očekivalo samo da dobro kuvam, da budem lepa i da se dobro udam. - ponosno će Un, posmatrajući sada čak i vilin-princa sa visine.
- Da te udaju za dobru priliku... Repa? Pa zar ne shvataš kakav bi to život bio? Tretirao bi te ko sluškinju, a on bi i dalje odlazio u duge pohode u potrazi za ratničkom slavom. Njegova odsustvovanja trajala bi i po šest meseci, a svraćao bi povremeno tek da ti napravi novo dete. On bi pritom i dalje spavao sa svim ženama koje stigne, a ti bi sedela kući pod budnim okom njegove porodice. Ako bi samo posumjao na prevaru, mogla bi odmah da se oprostiš sa životom. - obrati joj se Frija, negodujući.
- Pa ne bi mogao tek tako da me spali. Iza mene stoji moja porodica. Mogao bi samo da me otera i ne prizna decu. Ovo što smo mi uradile nešto je drugo. To se kosi sa religijom i tradicijom. - pokuša Un da dokaže da severnjakine i nemaju tako loš položaj u kući.
- A ti se onda vrati u Ejaberg i na lomaču. Njegov tatica mnogo bi ti se obradovao. E, kakvo je đubre taj Harold. Sećam se kad se pred svojim i mojim ocem, zakleo, na grobu moje majke, kako će se njegova porodica uvek brinuti o meni, ako moj otac nastrada, jer mi je njegov brat pobio celu porodicu. Pa vidiš, zamalo da se stvarno pobrine za mene. Sve je učinio da me spali. Mora da se stari Hafran okertao u grobu, jer on je bio dobar čovek i nije gazio svoju reč.
Zar ti misliš, gusko jedna praznoglava, da bi se on i Rep plašili ikoga od tvojih ili reči pravednog biskupa Tojstolfa? Bila bi robinja u sopstvenoj kući. I jedino pametno što bi mogla da uradiš bilo bi, da se malo pošetaš po kraljevstvu i obećaš se nekom vitezu megdandžiji u zamenu za Repovu glavu, nadajući se da je to bolji i časniji čovek. Ali tebi se nije micalo iz udobnosti tvoje kuće, i tvog senika u ambaru. - skresa joj tamnokosa sve što misli o njenoj lenjosti i nepokretnosti.
Plavokosa lepotica ćutala je neko vreme, gledajući u zemlju, pa onda uzdahnu i veselo pogovori:
- Nije sve ispalo tako loše. Ja zaista imam puno sreće. Došao je da me spase prelepi vilinski princ, i ja ću ga svuda pratiti, makar i kao sluškinja. Da sam tražila takvog naokolo, nikada ga ne bih pronašla. -
Tamnokosa podiže ruke sa kukova, i zavrte glavom okrenuvši se prema Kjuu. On se obešenjački cerio, pa onda reče da bi za promenu mogli da rade nešto ozbiljno.
Vilenjak čučnu i pozva ih rukom da i one tako urade. Razgrnuvši lišće, on štapićem na zemlji nacrta nekoliko vilin runa.
- Ovo je pismo mog naroda i moraćete da ga naučite ako želite da postanete deo njega. To će vam ujedno biti i najteži deo zadatka. Za većinu ostalih stvari već ćemo se mi postarati. - reče im vilenjak bez mnogo elana.
- Ako je to najteži zadatak, lako ću ga savladati. Ja već čitam dva pisma, latinsko i runsko. Samo ne vidim kako će me to zaštititi od bolesti i napraviti me otpornu kao vilu. - ozbiljno će Frija.
Un, koja je bila nepismena, htede oštro da joj odgovori, ali joj Kju nije dopustio da dođe do reči.
- Neće te pismo zaštititi od bolesti - reče Kju - nego ekstrakt naše krvi koji ćemo izmešati sa tvojom, ali uputstva za tu operaciju nalaze se u našim knjigama, napisana tim pismom. Pa, mislim da počinješ da shvataš, kolika je njegova vrednost. Kada ga budeš naučila, moći ćeš sama da kopaš po tajnama vilin-magije, i da nalaziš rešene za probleme, kao što mi uvek činimo kada se zaista nađemo u škripcu. -
- Ja bi mnogo više volela da naučim da se borim mačem kao ti. - uzvrati mu tamnokosa s poštovanjem.
- To se postiže samo upornom vežbom. Moraju proći godine pre nego što dobro ovladaš veštinom upotrebe mača. Naravno, ima nekih stvari koje nam daju prednost nad ostalim mačevaocima, ali i to ćemo postići, ako budeš htela da slušaš. - mirno joj obeća vilenjak.
- Lako ćete vi za mačevanje. Kada ćemo mi da postanemo prave vile? - nestrpljivo će Un naglašvajući to, kao da postavlja neko suštinsko pitanje.
Vilenjak uzdahnu, pa, pogledavši je duboko u sive oči, pokuša da joj objasni:
- Zvanično, to ćete postati kada stignemo do mog doma i budete upoznale deo mog naroda, naše običaje i shvatanja. Već sam vam rekao da ćete naše osobine steći posebnim postupkom i treningom. Što se spoljnog izgleda tiče, uši će vam zauvek ostati kao u ljudi, ali ih možete lako prekriti kosom učvršćenom biljnim preparatima, tako da se ni najmanje ne razlikuje od naše prirodne frizure. Te vaše uši mogle bi da se srede, ali za to nema nikakve potrebe. I onako nas stalno izdaju kad želimo da se neprimetno krećemo među ljudima.
Mada, vi ste vile postale onog trenutka kada ste pobegle sa mnom. Ušle ste u vilinski svet, i napustile ste ljudski. Vaš narod će vas uvek gledati sa strahom i podozrenjem. Već ste obučene na vilinski način, koristite vilinsku magiju u svakodnevnom životu, krijete se od ljudi, ako nemate nikakva posla sa njima. To su neke od glavnih odlika vilinskog sveta. -
Frija se poče smejati, gledajući nevericu na licu lepotice Un. Konačno izusti, gušeći se od smeha:
- Šta bi ti htela, da te neko svečano proizvede za vilu, kao one ratnike oklopnike na dvorovima u zemlji Brita preko mora? -
- Ne ratnike, nego vitezove. To se danas radi i u Franačkoj, pa čak su i neki naši kraljevi podlegli toj modi, - primeti plavuša, vešto koristeći ono što je čula u Repovim razgovorima, trudeći se da pokaže kako ni ona nije toliko neobrazovana.
- Uh, kako ti svašta znaš - reče Frija kroz smeh - Čak i taj strani izraz za ritere. Znaš li odakle je došao? -
Un je pogleda sa izvesnom dozom mržnje, a Kju se zaceni od smeha. Frija slegnu ramenima pa reče:
- To je rimski naziv koji se u početku koristio za konjanike u sastavu legije. Za vreme carstva oni su izrasli u poseban stalež i imali povlastice u javnom životu. Bili su imućni, ali nisu imali plemenito poreklo. Posle propasti zapadnog Rima, koga porobi Odoakar, mnogi varvarski kraljevi počeli su da koriste taj naziv za članove svoje družine, prisvajajući tako baštinu tradicije Rimske civilizacije, Tako se dogodilo da naziv koji je označavao istaknute ljude plebsa u Carstvu, postane sinonim za plemića u zapadnim zemljama. Čista ironija sudbine. -
- Nije ni čudo što toliko znaš o tome, kada ti je majka sigurno preturila preko sebe čitavu jednu vojsku vitezova. Tamo dole, u razvratnom Rimu. - pokuša Un da je ujede što otrovnije.
- Opet ti je jezik brži od pameti - planu Frija - Tačno je da je moja majka bila bludnica, ali je bila najvišeg mogućeg ranga u tom zanatu. Takve devojke su morale da budu veoma obrazovane kako mušterija ne bi stekla utisak da su joj uvalili neku varvarsku robinju, seljanku poput tebe, kupljenu na prvoj pijaci roblja za bagatelu. Ona je imala mnogo više znanja od Biskupa Tojstolfa i njemu sličnih, koji kod nas važe za vrlo učene ljude... -
- To je neosporno. Čak i u Rimu danas najučeniji ljudi jednostavno samo bubaju Bibliju napamet, spremajući se da brane pogrešne stavove crkve od svakoga ko slobodno misli. To je neverovatan nazadak za nauku jedne stare i tako razvijene civilizacije. I nemoj se žalostiti zbog tvoje prostodušnosti. Frija zaista o nekim stvarima ima znanje koje daleko prevazilazi i moje. - pokuša da ih pomiri Kju.
- Nisam htela da budem zavidna, ali ide mi na živce njen odnos prema meni u stilu „ćuti ti malo glupo stvorenje" - poče da se pravda Un osećajući da su prešle granicu obične prijateljske čarke.
- Zar ima smisla da se svađamo, posle svega što smo jedna zbog druge preživele? - ozbiljno upita Frija - Ili misliš da želim preoteti Kjua samo za sebe? -
Un ne reče ništa, samo se zacrvene, a tamnokosa produži:
- Strašno si sebična, Un. Bogovi su te u životu suviše mazili. Navikla si da zbog svoje lepote uvek budeš u centu pažnje muškaraca. Sad ti to sa vilenjakom ne ide tako lako, pa si odmah počela da se svađaš. Ne brini, još uvek si mnogo poželjnija od mene, i imaćeš ga u svom krevetu brže nego ja. -
- Zašto ti sad pocenjuješ sebe Frija? - umeša se Kju - Uopšte nisi manje poželjna od nje. Kada sam vas, ono, video na trgu, prvo si mi ti zapala za oko. Prestanite da igrate uloge lepe glupače i pametne rugobe, jer ni jednoj to ne pristaje. Osim toga, pa pobogu, vi se volite. Umalo niste izgorele zbog toga. -
- Šta ćeš? Proradio joj nagon ženke. Tera me od svog mužjaka. - smrknuto će Frija. - Ali zaista nisam mislila da te osvajam, samo sam se raspričala. -
Un oseti koliko je bila nepravedna. Iz njenih krupnih očiju skotrljaše se suze bez jecaja. Ona zagrli Friju i stade je ljubiti po vratu.
- Izvini malena - promuca ona - Nisam nameravala da te povredim, to nikad sebi ne bih oprostila. -
- Onda, ako ti se zaista toliko sviđamo, pokušaj da nas voliš oboje - prošapta kći Ulafa Razvratnog, mazeći se kao mačka.
Držeći je u zagrljaju, Un se zagleda u Kjua, koji ih je posmatrao sa izrazom nežnosti i uživanja na licu. Osećajući se vrlo neobično, ona mu pruži ruku, smatrajući zbog nečega, da to mora da uradi. On je prihvati i kleknuvši napred poljubi je u usta grleći ih obe. Osetivši sa jedne strane mekoću Un, a sa druge strane čvrstinu vilenjačkog tela, Frija zastenja od zadovoljstva. Dugi poljubac još nije bio gortov kada se vilenjakove oči naglo otvoriše i odlutaše nekud gore. On odskoči od njih i otkotrlja se prema svom odbačenom luku. Dohvativši ga, Kju se podiže pa kleknu, prebacivši luk preko kolena, stavljajući strelu u tetivu. Zatim se umiri i zagleda kroz visoku travu, preko glava devojaka. Frija i Un se tek tad osvrnuše u čudu i od onog što videše skočiše na noge.
Pravo prema njima jahao je jedan zaostali Hakonov riter, držeći u ruci lepo ispečeno prasence. Koplje nije imao, a štit mu je bio privezan duboko za sedlo. Verovatno je smatrao da mu pancir košulja i cilindrična, skoro potpuno zatvorena kaciga pružaju dovoljnu zaštitu u ovim krajevima. Da li zbog slabe preglednosti iz nje ili zbog boje devojačkih odela, koja su se stapala sa travom, on se naglo trže i obode konja kad ih primeti na desetak metara ispred sebe.
Kju opsova, pa se podiže za njima, nesrećan što su otkrile njihov položaj iz čiste gluposti i pritom dale priliku riteru da ih vidi. Sada skrivanje nije više imalo nikakvog smisla, pa on priđe i stade uz njih.