Imaš kliker, igraj se...

"Ćutanje ovog razgovora ostavljam u amanet mom sinu Vuku Antiću, sa prevelikom molbom da nikada ne pristane na čopor" - Mika Antić

Moja lična kolekcija

Ludi Neca i Buldožer su dvojica likova iz mog detinjstva koje pamtim kao najbolje igrače klikera svih vremena. Ima nešto kod dece koja imaju loš uspeh u školi - nešto primalno - što ih tera da budu najbolji u društvu. Njih dvojica nikada nisu znali gde je Gvatemala, ili kom slivu pripada Dunav, ali su zato kidali klikere na pola.... Nikada nisam bio dobar kao oni.

Čudne stvari dete odluči u 11-toj godini. Neke od njih i ispuni....

Priča počinje ovako -> prvo nacrtaš metu. Meta je okvir u kome se igraju klikeri. Ona je kvadratnog oblika. Crta se ili suvom granom ili ivicom patike (mame, jel vam sad jasno odakle blato na ivicama cipela muške dece?). Onda dođe onaj ko ima džombu. Stavi džombu u zemlju i napravi giltu. Gilta je rupa u zemlji koja je jedan od krucijalnih delova igre (gilta je još nešto, ne dajte se zbuniti). Gilta se malo oblikuje, ivice gilte se umekšaju, i onda je ok. Svi igrači proveravaju ispravnost terena (nemoj da je nekom nešto pod kosinom slučajno), i igra može da počne. Onda se bacamo, što podrazumeva određivanje ko igra prvi. Svi sa iste udaljenosti bacaju kliker i tada možeš da biraš da li ostaješ u meti i nastavljaš igru ili se povlačiš, uzimaš kliker i puštaš onoga ko je najbliži gilti da igra prvi. 

Cilj je da imaš giltu i škljocu. Gilta (ima dvostruko značenje ovog puta) je i rupa ali i trenutak kada ubaciš kliker u rupu. Tada imaš giltu - "Ala si ga ugiltao...". Škljoca je kada pogodiš protivnički kliker koji se nalazi u meti. Tada imaš škljocu. Ako imaš i giltu (giltu imaš uvek ako si samo jednom ubacio kliker u rupu i ona ti važi za sve igrače) i škljocu (nad jednim od igrača - može da ima više igrača i igra se dok ne ostane jedan) tada si dobio nečiji kliker. Default pravilo je da ti on daje kliker po izboru, ako niste pre toga utvrdili drugačije.

Pošto ste se svi bacali, onaj ko je najbliži gilti igra prvi, pa onda redom ko je bio najbliži gilti (drugi, treći i tako dalje...). Kao što smo rekli, pre nego što igra krene ostali igrači (oni koji su se slabije bacili) imaju pravo da biraju da li će ostati u meti (na mestu na kome su) ili će povući kliker. Pazite, ovde taktika igra puno. Ako npr, odlučiš da ostaviš kliker, a igraš drugi, onaj ko igra prvi može da gađa tebe ili giltu. Ako pogodi giltu, odmah posle toga može da gađa i tebe. Nije svejedno... Može da pogodi oba i odmah si piška. Tako da se uglavnom igralo na siguricu. Povuci kliker pa igraj bato....

Kada prvi igrač odigra svoj potez, onda drugi igraju u redosledu. Ako odmah pogodi giltu, ima giltu za sve i u prednosti je. Izvlači kliker iz gilte i čeka da drugi igraju. Ako je prvi promašio giltu, ostaje tu gde jeste, i svi ostali, sa ivice mete (po izboru odakle), ga gađaju da bi dobili škljocu na njemu. Ako ga niko ne pogodi, on nastavlja dalje. Ako ga neko pogodi, on povlači kliker (nebitno da li je ostao u meti ili ne).

Npr, da je pogodio giltu. Cilj sledećeg je da sa ivice mete (opet po izboru), odmah pogodi giltu (ugilta). Time je zarađuje i ne dozvoljava da ga drugi gađaju. Nemaju priliku za škljocu. Izvlači kliker iz gilte i pušta sledećeg da igra. I tako u krug. Dok se neko ne zezne, promaši giltu, ostane "živ" u meti i onda ga gađamo.

E sad, nije to sve.... Postoje ceo jezik specijalnih pravila.

Džoranje je kad dođe tvoj red da igraš a nema ni jednog kilkera u meti. Time te protivnici zezaju da im se "namestiš" tako što ćeš da promašiš giltu. Kao:"Ae tvoj red da se džoraš... ae namesti nam se sad...."

Nema iz mete u metu - Default pravilo. Kada se džoraš, ne možeš da tako jako ispališ kliker da on izađe iz mete. Moraš da pogodiš giltu da bi bezbedno izašao. Ili to ili... se piškaj. Ovo pravilo nije moglo da se menja.

Čaplinski je specijalna tehnika. I ona se dogovara na početku - da li ima takvog načina igranja ili nema. To je kad si blizu gilte (kliker ti se nalazi baš blizu) i onda da ne bi promašio, ne gađaš normalno - već samo malo gurneš kliker srednjim delom kažiprsta (delom koji se nalazi između dva zgloba kažiprsta). Jako je olakšavala igru, pa se zbog toga nije uvek dozvoljavala.

Iz Vis je kad gađaš protivnički kliker sa ivice mete. I to se dogovara na početku. Kada gađaš - default pravilo - uvek imaš pravo da gađaš drugi kliker po zemlji. Samo ako je dogovoreno, možeš da ga gađaš i iz visine.

Podbačanke - je podpravilo Iz Vis. Ako je utvrđeno pravilima da smeš da gađaš iz visine, ne sme da ti se desi da kada gađaš uletiš u vazdušni prostor mete (ako lopta pređe gol liniju onda je gol, zar ne). Iskusni igrači su uvek gađali malo iz daljine da im se to ne bi desilo. To je ipak major break of the rulez.

Primaš liz ili ne primaš... Ako te gađaju, pa te protivnički kliker samo dotakne ali te ne pomeri sa mesta to nije škljoca. To je liz. Default odgovor je bio:"Ne primam liz!!!!" Samo neiskusni su govorili drugačije.

Bajanje je kada nogom povučeš liniju ispred svog klikera koji je u meti, a kada neko treba da te gađa. To je vrsta vradžbine. Uz to je uglavnom išlo:"Aši, maši, pa promaši, bulji oči pa preskoči...". Cela bajalica je imala neviđeno dejstvo. I sa dva centimetra su ljudi promašivali.

Klasifikacija klikera:

Porcelanci - uglavnom ih je bilo (mislim, ne baš na svakoj trafici ali su mogli da se nađu). Mada su se vrlo visoko kotirali. Ako se partija igrala u porcelance, onda je to bila partija visokog rizika. Nisi tek tako igrao u porcelanca.

Besperci - retka vrsta. Njih baš nije bilo. U njih su se igrale partije koje si pamtio. Tek po koja za celo leto. Ako si bio vešt mogao si da ih nakupiš dosta baš lako... Mislim ako si bio vešt.

Troperci - njih je bilo ko pleve. U njih se uglavnom i igralo. Oni su bili regularni na svakom kiosku, i bili su regularan čip u svakoj partiji

Jednobojci - Njih je bilo takođe.Kada bi se umorili troperaca, onda bi malo zabiberili jednobojcima. Onako da se digne ulog. Čisto malo radi igre.

Džombe - iliti veliki klikeri. U njih se igralo ako smo hteli egzotiku. Nisu valjali nizašta sem da ih imaš u kolekciji i da se njima napravi gilta. Nije ih bilo puno, ali i nisu imali upotrebnu vrednost... Sem - kao na slici - jedan u ovoj kolekciji je Paukova mreža (objašnjenje sledi).

Mnogoperci - njih takođe nije bilo s'početka, ali ih je kasnije bilo, tako da su samo jedno vreme bili interesantni. Lepo izgledaju, tako da su bili iznad troperaca i jednobojaca po vrednosti.

Razno - ovi nisu spadali ni u jednu kolekciju. Mada od njih jedan ima posebnu vrednost - totalno desni kliker - ima boje jugoslovenske zastave. On se nije menja ni za jedan kliker u to vreme.

Ekstra raritet - paukova mreža - Ovo je jedini koga imam. I tada je vredeo 20 normalnih klikera (ili više). Uglavnom ga nisi menjao ni za šta normalno.

Ekstra raritet - staklenac i livac - Zašto selevi zove staklenac ne znam ni dan danas (ceo je beo i nije kao porcelanci jednostavno jeste drugačiji), ali desni je sigurno od kamena. Sa njima se nije igralo. Oni se nisu nalazilitako lako, ako bi ih uopšte našao.

i...

Ekstra raritet - moja prva dva klikera - kao što se vidi sa njima je igrano i igrano. Za desni postoji i priča. Njega sam izgubio i našao ga 3 godine kasnije na istom mestu gde je i nestao. Tako to ide.

Sa 11 godina sam odlučio da svom sinu poklonim svoj dečački amanet. Nešto iz mog detinjstva sa čime sam se ja igrao. I dan danas ih čuvam. Za njega. Ili nju... šta ga znaš... 

P.S.

Neće me biti tu ceo dan do uveče. Uživajte.

P.P.S

Naslov je mail potpis jedne moje prijateljice. Ovim putem želim da joj se zahvalim na inspiraciji.