Tulpan

     Prilikom upotrebe termina "autorski film" (fr. film d'auteur) veoma često nastaje zabuna. Iako je ovaj termin nastao u Francuskoj još 1957. godine, rasprava o razlici između zabavnog, i autorskog filma, odnosno umetničkoj vrednosti i dalje traje. Od tada pa do danas filmski teoretičari ne mogu da se odluče da li se autorskim filmom mogu smatrati samo dela velikih reditelja poput Hičkoka, Felinija i Kurosave, ili se može odnositi i na reditelje spektakularnih holivudskih "blokbastera", poput Kamerona i Spilberga.

     Sasvim je sigurno da autorski film nije film zabave i dokolice, već film umetnosti. Tako je došlo i do podele reditelja na "zanatlije"– koji režiraju takozvane bioskopske filmove, i "autore"– koji svoja dela prikazuju na festivalima autorskog filma.

     Na jednom takvom festivalu u Beogradu prikazan je i film "Tulpan". Ovo je prvi tematsko-autorski film kazahstanskog reditelja Sergeja Dvorcevoja (Sergei Dvortsevoi).  Film je sniman u južnom Kazahstanu, u oblasti Betpak Dala. Ova oblast, inače nazvana "Stepa gladi", predstavlja ravan deo Kazahstana prekriven stepama, u kojima ne živi niko osim pastira. Najbliži grad, Čimkent, udaljen je 500 kilometara od mesta boravka porodice koja je opisana u filmu. Ovde je čovek prepušten prirodi i životinjama, okrenut svojoj duši.

     Kroz prizore najsurovije prirode (loši vremenski uslovi, brojni insekti, otrovne zmije i paukovi kojih ima u skoro svako doba godine) opisan je život veoma siromašnih stočara-nomada. Mladić Asu, demobilisan iz mornarice, živi u jurti sa svojom sestrom, njenim mužem i njihovom decom. Običaj kazahstanske mornarice je da svaki mornar nacrta svoje životne želje na pozadini kragne. Mladi Asu je naslikao imanje, životinje, ženu i decu, mesec, zvezde. Da bi nasledio imanje i ovce od svoje sestre, i ostvario ovaj pastirski san, bilo je potrebno da pronađe devojku. Njegova žudnja je devojka Tulpan, koju nikada nije video. Ona je jedina devojka u blizini, do čije se jurte putuje ceo dan. Asuova porodica joj nudi miraz – luster i deset ovaca.  Tulpan odbija da se uda za Asua zbog njegovih velikih ušiju, i njeno odbijanje rađa dilemu kod Asua: da li da prihvati odlazak u grad sa lucidnim drugarom ili da ostane, u nadi da će Tulpan, jednoga dana, biti njegova žena.  U nastojanju da ispuni svoju sudbinu, Asu noću vezuje traku oko glave ne bi li ublažio klempavost, i vraća se na imanje njenih roditelja. Iako poslednji pokušaj nije uspeo, Asu odlučuje da ostane u stepi koju možda nikada neće napustiti.

     Scena peščane oluje i beskrajna lepota čistog neba prati rađanje jaganjaca, koje ovoj porodici donosi sreću i obezbeđije egzistenciju, a gledaocu budi najtananija osećanja. Oni ne znaju kako izgleda svet, ali znaju da vole i umeju da se nadaju. Vole bez reči, mirno, ne znaju za poeziju i ne znaju da im je Bog dao ono bez čega život ne postoji, ma gde ga živeli.