Društvo| Ljudska prava| Moj grad| Život| Životni stil

Silovanje pravde

/ 08.12.2010. u 00:37

Komentari: 4
Čitanost: 3846
/
Preporuke: 2
/

Ne znam da li ste primetili kako neki ljudi pravo, pravdu i moral shvataju veoma selektivno i veoma rastegljivo. Toliko, da od silnog čupanja i vučenja tamo-amo sve tri pobrojane kategorije pretvoriše u karikature, a sa njima i sebe same. Sve to u silnoj želji da doskoče boginji pravde, preoblikuju je po svojoj slici i prilici i malo se poigraju tasovima na njenoj vagi.

Ali, kako je pravda teško uhvatljiva i vrlo klizava igračka čovekovim rukama, nekako se i njima uvek izmigolji, odskoči i svojim zveketom progovori o pokušaju silovanja.

Govorim vam o onima koji se, koliko ih grlo nosi, najpre izviču kako su oni, njihovo dostojanstvo i neko pravo povređeni nečijim pisanjem, po njih neprijatnog sadržaja, a potom ne trepnuvši nastavljaju da prema nekom trećem usmeno čine ista ona dela za koja, kada su oni bili pismeno oklevetani, rekoše da su krivična. Tako uvređeni, spominju moral, pravdu i sud, ali odmah zatim kreću da po hodnicima, pred svedocima vređaju druge, ne smatrajući valjda da se i govorom, a ne samo pismom, čini delo podložno zakonu.

Neukost ili bezgranično poverenje u slučajnog prolaznika na hodniku, tek, krenu oni da o nekom trećem govore i prizemnije i uvredljivije nego što je o njima iko ikada pisao. Nesvesni ili neinformisani da su papirnate uvrede za sud i sudije isto što i kazano u kuloaru, palacaju po svemu što se po njihovim merilima ne smatra moralnim, kulturnim, lepim, vaspitanim, patriotskim ili lokalpatriotskim.

Njihovi već debeli herbarijumi sa otkinutim i ispresovanim delovima tuđih života kao da ih nisu naučili da je poverenje koje se olako poklanja na hodnicima, oduvek bilo najbrže kvarljiv desert u spletkaroškim kuhinjama. Takvi prijatelji ne traže za čuvanje vaše tajne nikakvu cenu niti protivuslugu, jer su svesni da je to što od njih očekujete da vaš trač sačuvaju samo za sebe, teška iluzija. Iskusni intriganti, ako iole drže do svog renomea, treba da znaju da hodničke klevete nikada nisu nosile zaštitni pečat i da i njih, ma gde se prosule, od sudnice ne deli više od jednog koraka.

Atačmenti

justitia.jpg / 43.88 / KB image/pjpeg

postavite na |

Komentari (4)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

loader 00:44 08.12.2010

Pravda je daleko, a tako blizu

...
U ovom našem slučaju se pravda skraja po meri određenih grupa njenih željenih korisnika. Svaka društvena grupacija, u nekom svom delu društvenog hodnika, skraja neki svoj model tzv. pravde, kako bi zadovoljila svoje interese, koji god da su.

Stoga se ovde ne radi o pravdi, već o velikom komadu plastelina, koji se naizmenično stavlja u više vrsta kalupa.

srdjazlopogledja 02:40 08.12.2010

Дабоме да је силују

Дабоме да је мајмуни силују кад носи повез преко очију, а тешко се одлучује да употреби оно што у десној руци држи.

Jelica Greganović 23:07 08.12.2010

Re: Дабоме да је силују

Možda ih toliko i ima upravo zato što ih Pravda ne vidi od poveza.

srpskivikiliks01 13:20 09.12.2010

SLUŽBE

Strogo je zabranjeno otvarati tajne dosijee! Oni su, zaboga, tajna. Poverljiva državna stvar. A i opasni su po čovekovu okolinu. Zbog smrada. Nesnosnog. Svako otvaranje moglo bi da zagadi ogroman prostor. Uz to bi, sigurno je, ostali bez mnogo uzornih gradjana.
Na spisku tajnih službi je vidjeniji svet. To su novinari, bankari, profesori, lekari, činovnici, bogataši raznih fela, inženjeri, akademici, analfabete... Tresle bi se gaće bivšoj, sadašnjoj i budućnoj vlasti. Zato djubre ne treba dirati. Neka istrune u mraku.
Službe su bile i ostale veoma moćne. Mnogoljudne. U njima su brojni profesionalci. Ljudi od tajnog zanata. Mada ima i gomila natruščika. Mnogi su zdušno nudili usluge. Polupošteni i totalno nepošteni. Pred vratima službi uvek je bila gužva. Dugi redovi secikesa, protuva, cinkaroša, doušnika, lenjobuba i domoljuba.
Službe su danonoćno radile. Morale su, zbog navale dobrovoljaca, da otvaraju nova odeljenja: Prijavi komšiju, Ocinkaj ženu i decu, Oklevetaj kolege s posla, Otkucaj širu rodbinu...Potom su, u skladu sa potrebama, nastale specijalne grupe: za premlaćivanje, umlaćivanje, ubistva, laži i prevare, podmetanja, praćenje, privodjenje, trgovinu duvanom, za prostituciju, šverc alkohola i droga...Sve sami specijalci.
Delale su službe po tržišnim principima. Nabavljale su i prodavale raznu robu. Imale javne i tajne račune. Kupovale vile i helikoptere. Zarad bolje budućnosti sludjenih gradjana.
Današnje tajne službe više nisu tajne. Zna se za koju stranku rade. Dok je na vlasti. Kad ispadne iz igre, tajne službe postanu vlasništvo vladajuće partije. Sve je transparentno.
Službe revnosno uhode gradjane. Prisluškuju. Šikaniraju. Prebijaju. Po pravilu službe. A narod sve to uredno plaća. Dvostruko: novcem i glavom. Dogadjaju se i ubistva. Naročito prilikom smene direktora tajnih službi. To mu dodje kao pokazna vežba.