Dan ljudskih prava

Povodom Medjunarodnog dana ljudskih prava, gost na blogu Britanske ambasade u Beogradu je Milan Antonijević, branitelj ljudskih prava iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) i Čivning (Chevening) stipendista Vlade Velike Britanije.

Dan ljudskih prava

Branitelji ljudskih prava uložili su dvadeset godina u podizanju svesti o ljudskim pravima i borbu protiv diskriminacije. U 2010. godini bilo je pozitivnih, ali formalnih koraka na strani države: dobili smo Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti (ali ne uz opštu podršku branitelja ljudskih prava), doneti su zakoni o obrazovnom sistemu koji bi trebalo da omoguće inkluziju manjinskih i ranjivih grupa, usvojene su brojne strategije u oblasti ljudskih prava koje su zasnovane na načelu jednakosti. Opšta ocena je da je sada neophodno primeniti sve donete propise, strategije, a to je, priznaćete, teži deo posla.

Taj posao zahteva veliki napor i pozornost pre svega branitelja ljudskih prava koji su uvek bili u prvim redovima da daju ideju, pravo usmerenje ka punopravnom ostvarivanju ljudskih prava, a naročito da kritikuju pogrešne korake države. Ova godina pamtiće se po odlasku jedne od najglasnijih braniteljki ljudskih prava, Biljane Kovačević-Vučo, ali možda pre - borca za ljudska prava. Snagom argumenata koji su uvek bili čvrsto utemeljeni u ljudskopravaškim idealima, zbog kojih su je mnogi i zvali heroinom ljudskih prava, uspevala je da se bori sa prikrivenim zločincima, političarima, sudijama, profesorima kako bi svoje aktivnosti usaglasili sa demokratskim vrednostima.

Branitelji poput Biljane su potrebni celom svetu, što su ove godine istakle i UN određujući da tema Dana ljudskih prava 2010. godine budu braniteljke i branitelji ljudskih prava koji se bore protiv diskriminacije.

Za YUCOM, 2010-tu godinu su obeležila i putovanja do Preševa, Novog Pazara, Niša, Novog Sada, Negotina gde smo se ponovo sastali sa braniteljima ljudskih prava, sa onima koji su još devedesetih aktivno čuvali ono malo ljudskosti koje je Srbija tada imala. Takođe, želeli smo i da se upoznamo sa braniteljkama i braniteljima, koji novim snagama jačaju zaštitu ljudskih prava u Srbiji. Ti susreti doneli su podatke koji će nam biti od velike koristi da spoznamo gde su branitelji ljudskih prava danas, sa kojim se problemima suočavaju, da li se zajednica onih koji žele da se bave ljudskim pravima širi ili smanjuje.

Poslednji u nizu gradova koje smo obišli sa OEBS-om i UN OHCHR-om u decembru bio je Negotin, nekada veći centar u kojem je delovalo više nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Danas je sveden na nekoliko organizacija koje imaju iskustvo i kapacitet da se bore sa diskriminacijom, torturom i drugim, na žalost, inventivnim vidovima kršenja ljudskih prava. Tu smo se još jednom suočili sa tim da je broj branitelja u mnogim gradovima u Srbiji smanjen, da se mladi ljudi veoma retko odlučuju da se bave zaštitom ljudskih prava. Brojni branitelji se i dalje otvoreno nazivaju neprijateljima države i naroda, trpe pretnje, vređanje i zastrašivanje.

"Mir, napredak i ljudska prava su tri cilja neodvojivo povezana; nemoguće je ostvariti jedan od njih bez ostala dva". To je misao Andreja Saharova, ruskog disidenta i branitelja ljudskih prava, koja se provlačila kroz mirovne studije na Univerzitetu u Bredfordu, koje sam pohađao kao Chevening stipendista početkom 2010. godine. Kasnije, prilikom posete branitelja ljudskih prava u Preševu i Novom Pazaru, istakao sam da je, u ovim mogućim žarištima sukoba i kršenja ljudskih prava, za trajnu stabilnost presudno umeće branitelja da uočavaju sva kršenja prava, da budu spremni na velike izazove i da promovišu demokratske vrednosti.

Sa pomenutom rečenicom susreo sam se ponovo - pre nekoliko dana - na izložbi u organizaciji Saveta Evrope povodom okruglog stola o braniteljima ljudskih prava - u Sarajevu...

Pisati blog na Dan ljudskih prava - desetog decembra trebalo je da bude jednostavno podsećanje na proteklu godinu: šta smo kao branitelji ljudskih prava uradili, šta još ostaje da se uradi, koliko nam država stoji na raspolaganju, koliko nas opstruira. Međutim, kada vas država ponovo razočara, par dana pred ovaj praznik ljudskih prava odlukom da ne dozvoli bilo kom zvaničnom predstavniku Srbije da prisustvuje dodeli branitelju ljudskih prava Nobelove nagrade za mir, uz obrazloženje da bismo time narušili dobre odnose sa Kinom, onda se obesmisli koncept o pisanju bloga o mirnoj državi u kojoj još samo malo treba raditi kako bi ljudska prava bila dostupna svima.

Dodatak:

Kako se u Srbiji sve brzo dešava, osim naravno suočavanja sa prošlošću, neophodno je bilo da prepravim ovaj kraj. Elem, premijer Mirko Cvetković ipak je pod pritiskom javnosti i branitelja ljudskih prava odlučio da ovu rašomonijadu okonča i pošalje Ombudsmana Sašu Jankovića u Oslo na dodelu Nobelove nagrade za mir.

Čestitam vam dan ljudskih prava.

Milan Antonijević