Koštunice, skini gaće! (Update + posni cover photo)

 Piše: Boban Stojanović

Pati i od gubitka iste!

Toliko je njome opsednut da nam se neprestano dokazuje. Dokazuje se tako što nam tu stvar gura stvar u oči, usta, glavu...

U najmanju ruku - to je nepristojno.

Ako je nezadovoljan svojom nesposobnošću da neke stvari održi čvrstim, neka me lepo pita da li ja hoću da budem deo njegove igre, neka mi ponudi nešto veliko i lepo, a ne da me ovako siluje, da mi skreće pažnju sa mnogo važnijih stvari.

Ups, ako neko nije razumeo, mislim na MOĆ.

Dakle, u uvodu napisanom na dominatnom (čitaj: jeftinom i prostačkom jeziku), govorim samo i jedino o Koštunicinoj poziciji moći.

Naime, ovaj čovek zajedno sa svojim pulenima maskira svoju lošu državnu politiku plasiranjem budalaština i kreiranjem problema od nacionalne važnosti.

Tako, iako zna da je Kosovo davno i zauvek izgubljeno, neprestano nas bombarduje (i to je gore od NATO intervencije), informacijama koliko je važno da sačuvamo Kosovo, uz korišćenje pojma „kolevke“ kao agrumenta koji treba da izazove samilost i saosećanje. A Kosovo je kolevka svega: sabornosti, hrabrosti, savremenih komunikacija, Interneta, Teslinog oružja, manastira...svega...i zbog svega što nam u tu kolevku ubace moramo da jse koljemo da je očuvamo.

Očuvanje Kosova je način maskiranja svih ostalih zagovnjanih stvari u Srbiji, prodavanje magle sopstvenom narodu, kontinuitet sa političkom logikom Miloševićevog režima...

I tako, dok gledamo kako se državne glavešine divno slažu, polažu kamene temeljce uprkos političkim neslaganjima, ili od svih kulturnih događaja biraju baš onaj mega važnosti: koncert Miroslava Ilića, ti se rajo zajebavaj i svađaj sama sa sobom, postani džekela, pa kako god se snašla da preživiš.

I onda nam bacaju koske.

I u tom kontekstu, nešto by the way, razmišljam o smislu svih optužbi koje idu na račun Čede Jovanovića!?

Kao, Čeda je narkoman.

Ili, Čeda je tu nešto sumljiv podršava gej prava.

I šta sada sa tim?

Šta ja sada da radim sa tim informacijama?

Kao, da ne glasam za njega jer će on Srbiju posuti heroinom po kome će se valjati pederi.

Ili će se deca drogirati u školi, a onda orgijati po školskim klonjama.

Kao da deca ne mogu već da se drogiraju smradom jer im Koštunica kaže da je Kosovo važnije od higijene.

Šta..?

Ipak, ono što me više zabrinjava je projekcija neprijatelja. Kada su potrošili spoljne, sada furaju sa unutrašnjim neprijateljima: narkomanima i gejevima! Te dve grupe su sada najveće zlo, sve nam to ubija natalitet i direktno prazni srpske kolevke i daj da to proteramo i pobijemo.

Taj kretenski vid diskvalifikacije je jedan fašistički čin koji poručuje da je bolje biti zločinac nego, ne daj Bože, peder.

I to se čulo kao argument protiv Peščanika.

I to se čulo 10.decembra na Trgu Republike.

I to se svakog dana čuje iz medija.

I, što je najstrašnije, to je način razmišljanja ovdašnje većine.

Hajde što nas je onaj famozni Milošević svojim totalitarnim režimom ubio u pojam, pa kao slušamo turbo folk, ali ova nepismenost da se čitaju banalne poruke, to je već nešto što zabrinjava.

Tako, tabloid donese svedočenje (pravo, lažno –nema veze), bivših telohranitelja Čede Jovanovića, prvo ih legitimiše kao OK momke, očeve i sve to, koji, cenim, nisu mogli da dozvole da im Čeda bude poslodavac. Kao, poruka je: Čeda je toliko loš, toliki ološ i narkomačina, da za njega čak neće da rade plaćeni ljudi!.

U takvoj klimi nema više smisla govoriti o dijalozima, trijalozima, nenasilnim komunikacijama...

Nekog dubljeg smisla u plasiranju ovakvih, diskreditujućih informacija nema.

Te informacije su toliko plitke i jeftine da prosto ne rade.

Bar ne rade kod jednog dela građana ove jadne zemlje.

Jer, bojim se, generalno smo vrlo tupav narod.

Love,

Boban Stojanović

www.queeriacentar.org