"I don't know what to say except to you, my audience, thank you, and instead of goodbye, how about so long?"
Овим речима одјавио је емисију Лари Кинг - легенда америчког радио и телевизијског програма. Након четврт века само на CNN-у (од педесетак у медијима уопште), неких 6000 емисија, 60000 интервјуа краљ talk-show програма се повлачи пред неумитним законима и захтевима рејтинга и профита.
Мало је људи који барем не препознају лик (ако не име и дело), карактеристичну боју гласа, а свакако упечатљив стајлинг: трегере - обично лудог дезена, кошуљу са рукавима често подврнутим и необавезни стил разговора.
Водитељи долазе и одлазе, у тој врсти посла милости нема, зато чињеница да је неко опстао четврт века фасцинира. Поврх тога, списак гостију Larry King Live је готово невероватан: од председника до глумаца, певача, спортиста, старлета...до Кермита из Мапет шоуа!!!! У последњем издању, у програм се укључио Бил Клинтон (из Литл Рока у Арканзасу), али је емитована и порука актуелног председника Барака Обаме...емисија је ишла из студија у Лос Анђелесу, паралелно са дупке пуним студиом у Њујорку где су се oкупили тренутно најбољи телевизијски водитељи САД-а: Кејти Курик, Брајан Вилијамс, легендарна Барбара Волтерс и Дајен Сојер...
Све ово мање-више представља део "фолклора" медијског посла. Рекох већ, водитељи се смењују и замењују, али ће 16. децембар остати упамћен као крај једне ере. Зашто?
Живимо у ери технолошке супер-револуције, где се информације са једног на други крај света преносе страховито брзо; конзумација је такође, брза. Аудиторијум нема стрпљења да прати и "удубљује" се у садржај превише и предуго: тржиште захтева информацију одмах; лаки садржаји однели су превагу над озбиљним. Тешке теме третирају се кратко, брзо, као успутна секвенца. Такозвани "ријалити" серијали преплавили су програме - одатле је проистекла и субкултура својеврсног воајеризма и потпуног одсуства интересовања за промишљање о стварном свету.
Лари Кинг је можда био превише мекан у интервјуима, није инсистирао на незгодним питањима; врло често није био ни потпуно припремљен, али, како је то добро приметио члан градског већа Лос Анђелеса Ерик Гарчети (Eric Garcetti), који је јуче лично уручио водитељу проглас градских власти Лос Анђелеса о Дану Лари Кинга - Лари је умео да слуша. Можда је у томе трик: да се у наизглед опуштеном ћаскању, без обавезе да се "пређе на ствар", кроз разговор о општим стварима дође до суштине...Не знам, нисам експерт, само сам конзумент, али су интервјуи били занимљиви, сигурно не банални.
CNN се прилично хладно опростио од великана. Додуше, овај није умро, но ИПАК! Реклама за новог водитеља била је врло јака и са очигледним циљем да се што брже етаблира нова звезда. Замена је пронађена и то је Енглез - Пирс Морган, бивши уредник таблоида ("Daily Mirror") и водитељ наравно, ријалитија "America's Got Talent", што су битни "детаљи". CNN већ неколико година муку мучи са рејтингом и гигант из Атланте као да губи битку са агресивним Фоксом и солидним "кућама": ABC, CBS, MSNBC...Емитовање вести 24 сата, репортери у ратним зонама, подручјима погођеним природним катастрофама више нису ексклузива не само CNN-а, већ медијских кућа уопште; свако ко има мобилни телефон са камерицом и приступом интернету постаје репортер. Горе већ написах како је аудиторијум гладан лаке забаве, рат (у Авганистану, а раније у Ираку) је постао непријатан, јер "добри момци" не устају на крају филма, већ се кућама враћају у ковчезима, долар је уздрман и даљински управљач мора да замени непријатну стварност (звучи познато, зар не?).
Икона једног времена - мајстор свог заната; помало и шоумен, помало звезда попут многих које је интервјуисао са осам бракова, неколико деце...Лари Кинг је изгубио трон, а са њим се завршило и једно поглавље телевизијског програма. Шта нас чека? Огољена баналност? Да ли је будућност информисања у интернету и репортерима-аматерима? Јесу ли прошла времена интервјуа и седења у студију? Да ли је Лари Кинг само извикана ружна маскота CNN-а, легенда која је урушила саму себе? "Не мењајте канал" и сазнаћете веома брзо одговор.