Prognoza trendova za 2011.

/ 19.12.2010. u 11:00

Komentari: 48
Čitanost: 6388
/
Preporuke: 21
/

Pri kraju svake godine se sabiraju utisci iz prethodne i prave predviđanja za iduću godinu. Pokušaću da prognoziram trendove u oblasti sigurnosti i privatnosti vezano za upotrebu računarskih, informacionih i komunikacionih sistema i mreža za 2011. godinu.

Evo moje prognoze 10 najvažnijih trendova:

1. Značajan porast narušavanja sigurnosti i privatnosti preko društvenih i sličnih mreža kao što su Facebook, Twitter i slično.

2. Povećanje broja incidenata u pogledu sigurnosti i privatnosti vezanih za mobilne uređaje koji je posledica sve većeg značaja, primene i funkcionalnih mogućnosti smart telefona i drugih sličnih prenosnih uređaja, posebno u bežičnoj komunikaciji.

3. Novi problemi vezani za napade kroz Internet čitače (browsere), kao što su „man in the browser" napad, SQL Injection, Cross-Site Scripting (XSS), Broken Authentication and Session Management, Cross-Site Request Forgery (CSRF) itd.

4. Sigurnost podataka „ide u oblake" tj. sa rastom cloud computinga javljaju se novi problemi. Takođe, sve veći problemi vezano za savremene sisteme komunikacije (VoIP, sistemi za video konferencije, telepresence i slično).

5. Sve više problema sa sigurnošću na nivou kompromitovanih fajlova kao što su Office dokumenti, PDF, Flash i slični, preko kojih se napadaju računari korisnika sa ciljem umetanja zlonamernog programskog koda.

6. Usaglašavanje i konvergiranje regulative u oblasti računarske sigurnosti i privatnosti širom sveta, kroz standardizaciju, strukovne ili teritorijalne organizacije.

7. Dalji gubitak granice između unutrašnjih (insajderskih) i spoljašnjih napada, kao i problemi sa tkz. inteligentnim softverskim agentima, udaljenim pristupom korporativnim mrežama sa različitih uređaja.

8. Komercijalizacija računarskog kriminala i sve bolja organizacija zlonamernih hakera, uključujući i komercijalno i „državno sponzorisane" napade.

9. Udruživanje firmi i različitih državnih i internacionalnih udruženja i institucija u borbi protiv ugrožavanja sigurnosti i privatnosti. Računarska bezbednost postaje poslovni proces. Firme, države i različite institucije počinju ozbiljnije da se bave ovim problemom većim investiranjem, obukama, kadrovskim i organizacionim pojačanjima i drugim merama.

10. Napadači (zlonamerni hakeri) će trpeti sve veći pritisak i biti češće otkrivani i sankcionisani zahvaljući organizovanijem i sistematičnijem pristupu firmi i države.

Tagovi

bezbednost, sigurnost, privanost, trendovi, prognoza, 2011

postavite na |

Komentari (48)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Milutin Milošević 11:05 19.12.2010

2011

6. Usaglašavanje i konvergiranje regulative u oblasti računarske sigurnosti i privatnosti širom sveta, kroz standardizaciju, strukovne ili teritorijalne organizacije

Ovo je trebalo odavno da se desi

A da li je ovo mogući trend:
Sve veća količina spam poruka na mobilnim telefonima

Dragan Pleskonjic 11:09 19.12.2010

Re: 2011

Milutin Milošević
6. Usaglašavanje i konvergiranje regulative u oblasti računarske sigurnosti i privatnosti širom sveta, kroz standardizaciju, strukovne ili teritorijalne organizacije

Ovo je trebalo odavno da se desi

Trebalo je i spolja deluje kao da jeste, ali još je daleko od potrebnog.

A da li je ovo mogući trend:
Sve veća količina spam poruka na mobilnim telefonima

Jeste, to sam stavio pod tačku "2. Povećanje broja incidenata u pogledu sigurnosti i privatnosti vezanih za mobilne uređaje..."

Milutin Milošević 11:15 19.12.2010

Re: 2011

Hvala za odgovore. Glede broja 6: spremaš li se za Eurodig? Ima li izgleda da se tu postigne neki napredak?

Dragan Pleskonjic 11:23 19.12.2010

Re: 2011

Milutin Milošević
Hvala za odgovore.

Nema na čemu.

Glede broja 6: spremaš li se za Eurodig? Ima li izgleda da se tu postigne neki napredak?

Nisu me zvali... još.

Mislim da ima šanse, svaka inicijativa tog tipa je dobrodošla i pomaže. Bitno je da su jasno postavljeni okvir, teme i ciljevi inicijative.

mariopan 11:47 19.12.2010

Re: 2011

Naša država neće ili ne može da spreči ni druge, lakše za otkrivanje, oblike bespravnog korišćenja informacija - recimo pozive na privatne telefonske linije za nuđenje raznih usluga, na mobilne telefone (znaju ime i znaju koga zovu)...a zvale su i banke da nude kredite, razni prodavci svega i svačega, veša, posteljine , aparata za kuću...svega..odakle im brojevi telefona? To su firme a ne pojedinci, lakše ih je otkriti jer se predstavljaju. Niko ih ne prečava?
Svako, iole pismen može da skine podatke o nama sa nekog sajta?

Ne može i neće da zaštiti ni naše lične podatke koje zahteva da ostavljamo kojekude, počevši od broja lične karte pa do zdravstvene knjižice, mi ne znamo ko ima uvid u te podatke i kako se čuvaju.
Pa ako ne rešava ni ove lakše probleme ne bih očekivala ni pomak u boljem smeru, bar za sada.

Dragan Pleskonjic 11:54 19.12.2010

Re: 2011

Slažem se da je problem privatnosti vrlo veliki i biće sve izraženiji, a javnost će postajati sve više svesna tog problema.

Ipak, mislim da se dešavaju neki pozitivni pomaci i da se Poverenik i još neki ljudi i institucije ozbiljno trude da se usvoje dobri propisi i sprovedu prakse u pogledu zaštite privatnosti.

Freedom of Information 12:17 19.12.2010

Re: 2011

Optimizam pod 9. i 10. je ohrabrujući pogotovo kad ga i jer ga izražava kompetentan čovek.

Dragan Pleskonjic 12:23 19.12.2010

Re: 2011

Freedom of Information
Optimizam pod 9. i 10. je ohrabrujući pogotovo kad ga i jer ga izražava kompetentan čovek.

Hvala na komplimentu.

Obzirom da učestvujem u nekim međunarodnim forumima, radnim grupama i telima na ovu temu, pa time pratim neka od kretanja - optimista sam. Doduše, umereni optimista, ali i to je već nešto.

BebaOdLonchara 12:01 19.12.2010

.

2. Povećanje broja incidenata u pogledu sigurnosti i privatnosti vezanih za mobilne uređaje koji je posledica sve većeg značaja, primene i funkcionalnih mogućnosti smart telefona i drugih sličnih prenosnih uređaja, posebno u bežičnoj komunikaciji.

ovo mi se najmanje dopada jer to znači da će biti pokušaja proboja na jedan od najprodavanijih telefona, iPhone, čiji sistem baš i nema viruse - jer ih do sada niko nije napravio. ako ih naprave za iPhone os, sledeća stanica je OS X

Dragan Pleskonjic 12:17 19.12.2010

Re: .

BebaOdLonchara
sledeća stanica je OS X

To se već desilo: World's first OS X virus hits Apple.

maksa83 12:44 19.12.2010

Re: .

iPhone, čiji sistem baš i nema viruse - jer ih do sada niko nije napravio.

Nema viruse, ali je itekako osetljiv, on prvi padne na pwn2own takmičenjima. Kako se život bude selio na web (što je jak trend u mobilnoj telefoniji) tako će browser security dolaziti još više u prvi plan. Inicijalni protokoli na kojima radi Internet su zamišljeni tako da maltene ne predviđaju zlu nameru, (npr. email koji je koncipiran tako da u From: polju može da piše bilo šta, a što primalac na kraju vidi kao pošiljaoca). Preraditi i klijente i servere i protokole da to sve bude više sejf je nemali posao.

BebaOdLonchara 13:15 19.12.2010

Re: .

To se već desilo: World's first OS X virus hits Apple.

gospodin_ne 12:19 19.12.2010

Regulativa i standardizacija

6. Usaglašavanje i konvergiranje regulative u oblasti računarske sigurnosti i privatnosti širom sveta, kroz standardizaciju, strukovne ili teritorijalne organizacije.

Cenzura&kontrola. v1.0 je vec u beta verziji u nekim zemljama. U drugim je cak i izglasana, pre toga lepo upakovana u omot sigurnosti.

Dragan Pleskonjic 12:27 19.12.2010

Re: Regulativa i standardizacija

Bolno pitanje je granica slobodne govora, privatnosti, sigurnosti, kontrole i cenzure. Čini mi se da je to klatno koje će se još dugo klatiti na jednu, pa na drugu stranu. Dosta vremena će proteći dok se to klatno ne stabilzuje i umiri u nekoj obostrano (višestrano) prihvatljivoj ravnoteži.

niccolo 22:33 19.12.2010

Re: Regulativa i standardizacija

Bolno pitanje je granica slobodne govora, privatnosti, sigurnosti, kontrole i cenzure

Eh da, i to ne samo u pogledu interneta...Vrlo delikatno pitanje, i teško dostiziva ravnoteža.

Nego, imam ja jedno pitanje koje nije u vezi s temom bloga za tebe, Maksu i Vučka kao stručnjake - ako imamo podatke iz popisa stanovništva koji sadrže i informaciju ko sve živi na jednoj adresi (u jednom stanu), pa imamo i podatke koji kućni savet dostavlja ne znam ni ja kome koji takođe sadrže podatke ko sve živi u stanovima u zgradi čiji je kućni savet. Na kraju imamo i podatke i iz porekih prijava za porez na imovinu, gde su ljudi prijavljivali ko sve sa njima živi u domaćinstvu (imali su pravo na neku olakšicu u tom slučaju, nebitno za moje pitanje).
Koliko bi po vašoj proceni koštalo da se napravi kakav softver koji bi uporedio sve ove podatke i izbacio sve one slučajeve kod kojih se međusobni podaci ne slažu (recimo u poreskoj prijavi neko naveo da u konkretnom stanu živi on, žena i dvoje dece, a u podacima iz popisa i onim dobijenim od kućnog saveta stoji da tu živi samo on)?

Goran Vučković 22:56 19.12.2010

Re: Regulativa i standardizacija

Nego, imam ja jedno pitanje koje nije u vezi s temom bloga za tebe, Maksu i Vučka kao stručnjake - ako imamo podatke iz popisa stanovništva koji sadrže i informaciju ko sve živi na jednoj adresi (u jednom stanu), pa imamo i podatke koji kućni savet dostavlja ne znam ni ja kome koji takođe sadrže podatke ko sve živi u stanovima u zgradi čiji je kućni savet. Na kraju imamo i podatke i iz porekih prijava za porez na imovinu, gde su ljudi prijavljivali ko sve sa njima živi u domaćinstvu (imali su pravo na neku olakšicu u tom slučaju, nebitno za moje pitanje).
Koliko bi po vašoj proceni koštalo da se napravi kakav softver koji bi uporedio sve ove podatke i izbacio sve one slučajeve kod kojih se međusobni podaci ne slažu (recimo u poreskoj prijavi neko naveo da u konkretnom stanu živi on, žena i dvoje dece, a u podacima iz popisa i onim dobijenim od kućnog saveta stoji da tu živi samo on)?

Ćao Niccolo,

nisam siguran da li je ovo više softver ili više usluga - ako se to radi jednokratno onda je verovatno više usluga/konsultacija u pitanju - nema potrebe da se pravi neka aplikacija sa lepim web stranicama itd, nego je više pitanje napumpati podatke u neku bazu i onda ih počistiti i dovesti u format za poređenje, uporediti i izvući u neku čitljivu formu poput excel. Tu cena uglavnom zavisi od količine rada i naravno od tarife.

Količina rada opet zavisi od formata u kojem podatke dobijaš, jer tu može biti dosta đubrasta forma - znači koliko je jednostavno upariti adrese, pre svega (ćirilica, latinica, greške u kucanju imena ulica, drugačiji format itd) a onda posle verovatno može da se ide na prebrojavanje članova domaćinstva iz raznih izvora kao prvu fazu, pa tamo gde se ne slaže da se analizira dalje.

Naravno, pre toga "omladinska zadruga" (prepisivanje sa papira u excel ili neki sličan format, da se uštedi na pravljenju programa), ako podaci nisu u mašinski čitljivoj formi

maksa83 23:08 19.12.2010

Re: Regulativa i standardizacija

Koliko bi po vašoj proceni koštalo da se napravi kakav softver koji bi uporedio sve ove podatke i izbacio sve one slučajeve kod kojih se međusobni podaci ne slažu (recimo u poreskoj prijavi neko naveo da u konkretnom stanu živi on, žena i dvoje dece, a u podacima iz popisa i onim dobijenim od kućnog saveta stoji da tu živi samo on)?

Uz ogradu da mi baze nisu baš u fokusu, rekao bih da je to prilično trivijalno ako su podaci konzistentni, uredno strukturirani i stvarno centralizovani u tri baze a ne rasuti po milijardu papira i ko zna kakvim lokalnim bazicama.

Koliko bi koštao može da ti kaže samo onaj ko hoće da ga pravi.

P.S. Imaj u vidu da u mom okruženju važi sledeća definicija reči "trivijalno":
trivijalno, def: nešto što neko drugi treba da uradi

niccolo 23:31 19.12.2010

Re: Regulativa i standardizacija

Tnx. U međuvremenu sam se setio da svako od nas mora da ima prijavljeno prebivalište u mupu, pa eto još jednog izvora.

Ne znam 100% kako to ide sa popisom recimo, ali mi se nešto čini da se podaci skupe u papirnoj formi pa ih posle zavod za statistku prebaci u elektronsku i izbaci raznorazne statističke podatke. Takođe, pretpostavljam da i mup vodi te evidencije o prebivalištu i u elektronskoj formi. Opet, poreska uprava podatke iz poreske prijave ubacuje u svoj sistem.

Međutim, svi oni prave (odnosno trebalo bi/bilo bi preporučljivo da prave) svoje elektronske sisteme pre svega za svoje potrebe. Stoga, ukoliko neki od tih organa to još uvek nije uradio, troškove prebacivanja podataka iz papirne forme u elektronsku ne bi trebalo računati isključivo kao troškove onoga što ja želim da postignem, pošto će od toga korist imati i sami ti organi pri obavljaju drugih svojih poslova. Znači da mene u stvari zanimaju samo troškovi povezivanja svih tih sistema različitih državnih organa, kako bi jedan od njih (konkretno poreska uprava) na jednostavan način elektrosnkim putem (koji je istovremeno čini mi se i najjeftiniji - svakako jeftiniji nego da se svaka poreska prijava proverava ličnim uvidom od strane inspektora poreske uprave) mogao da izvrši proveru da li podaci koje građani dostavljaju njemu odgovaraju podacima koji imaju drugi organi i da na odgovarajući način reaguje ukoliko ne odgovaraju i na taj način spreči nekoga da ostvari neko pravo koje inače ne bi mogao da ostvari (naime kaže mi jedan da su do sada mnogi lažno prijavljivali više članova domaćinstava nego što ih je stvarno, pa onda dobiju veće umanjenje poreza nego što bi imali pravo i da to niko nije kontrolisao. Sad mene, logično, zanima a koliko bi zaista bilo teško iskontrolisati tako nešto)...

Naravno, posebno je pitanje da li se u praksi podaci koje valja uporediti vode od strane svakog od tih organa na način da se oni mogu uporediti ili je neophodno da se prvo uredi način vođenja tih podataka kod svakog od ovih organa, pa tek onda ih upoređivati.

Goran Vučković 23:44 19.12.2010

Re: Regulativa i standardizacija

niccolo
...

Meni se čini da su podaci o prijavi prebivališta/boravišta najlogičniji izvor za proveru.

Uzgred, na ličnoj karti se sada nalazi neka adresa, čini mi se (u čipu ili odštampana, ako je LK bez čipa). Da li je dosta da tražilac olakšice donese na uvid LK članova domaćinstva?

niccolo 23:53 19.12.2010

Re: Regulativa i standardizacija

čini mi se (u čipu ili odštampana, ako je LK bez čipa). Da li je dosta da tražilac olakšice donese na uvid LK članova domaćinstva?

E jeste, ima. Razmišljam da li bi bilo dosta, to ne bi pokrivalo one situacije kada neka porodica ima više stanova, pa u svakom prijavi prebivalište po jednom članu (do sada je olakšica išla 40% za jednog, pa po 10% za svakog sledećeg člana domaćinstva (najviše 70%) pa bi im se isplatilo da na svaki stan ide po 40%, nego za jedan recimo 70%, a za ostale da nema olakšice. Uzgred isti slučaj može da se pojavi i posle sad ovih izmena koje će biti do kraja godine) a u stvari svi faktički žive u jednom, a ostale izdaju...Što više razmišljam o njemu, sve se interesantniji problem čini

Dragan Pleskonjic 23:58 19.12.2010

Re: Regulativa i standardizacija

Mislim da je i sada preduslov da se dobije umanjenje poreza na imovinu po osnovu stanovanja, da se prethodno donese dokaz iz MUP-a o prijavljenom prebivalištu na toj adresi za članove domaćinstva. Dokaz može biti LK za punoletna lica i odsečak o prijavi prebivališta za maloletna lica.

topcat 22:10 19.12.2010

ja mislim,

a inace sam nadaleko poznata po svom nepopravljivom optimizmu, da ce u 2011 najveci trend biti ukinuce interneta.

Dragan Pleskonjic 22:47 19.12.2010

Re: ja mislim,

topcat
a inace sam nadaleko poznata po svom nepopravljivom optimizmu, da ce u 2011 najveci trend biti ukinuce interneta.

Ma neće, Internet je smišljen sa ciljem da preživi i nuklearni rat.

Doduše, trude se da uvedu cenzuru, kontrolu, nadzor i slične zvrčke.

BebaOdLonchara 23:02 19.12.2010

Re: ja mislim,

najveci trend biti ukinuce interneta.

pa ako asanž ostane na slobodi (i živ), vrlo moguće da će u US da ga ukinu

uros_vozdovac 11:36 20.12.2010

Jel to stvarno

vraćaju PDV na 18% za računare i opremu? Eto ti ga sad, da vidiš kad se pojave štancovani ramovi i grafičke na sve strane za džabe pare i "no name no density" kvalitete. Eto nam veselja, ima da bude banalnih kvarova na sve strane.

BebaOdLonchara 11:48 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

a zamisli samo koliko će Apple kompjuteri da koštaju u tom slučaju?

niccolo 12:15 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

a zamisli samo koliko će Apple kompjuteri da koštaju u tom slučaju?

Pa i do sada su bili skuplji kod nas nego u inostranstvu, a od sada pogotovo. Zato i valja kupovati na strani, ako još dobiješ povraćaj njihovog pdv-a i "zaboraviš" da ga prijaviš na granici kod nas, ispadne još jeftinije*

* Disclaimer: Zaboravljanje da se nešto prijavi na carini predstavlja prekršaj, a kod težih slučajeva moš da bidne i krivično delo. Stoga, niccolo ne savetuje da se zaboravlja prijavljivanje carini, već priča onako uopšteno, konverzacije radi

aleksandarz92 12:44 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

* Disclaimer: Zaboravljanje da se nešto prijavi na carini predstavlja prekršaj, a kod težih slučajeva moš da bidne i krivično delo. Stoga, niccolo ne savetuje da se zaboravlja prijavljivanje carini, već priča onako uopšteno, konverzacije radi

Iz tog razloga se preporučuje da cariniku odma' tutnete u ruku 20 evra, jer ako vas uhvati ima da traži 100.

maksa83 13:10 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

vraćaju PDV na 18% za računare i opremu?

Stvarno vraćaju.
Majstori.

Što reče neko u komentarima vesti b92 - Đinđić ukinuo TV pretplatu, oni vratili, Đinđić ukinuo porez na računare - oni vratili. Još samo Slobodana da vaskrsnu.

BNTKĆPUZKSDKIM rekli bi u Vodiču Za Autostopere Kroz Galaksiju.

Dragan Pleskonjic 13:23 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

Sad razmišljam da li ovo povećanje poreza može da utiče na trendove u pogledu sigurnosti i privatnosti u 2011. i da li da, shodno tome, revidiram listu ili dodam još jedan trend vezan samo za lokalno tržište Srbije.

maksa83 13:50 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

Sad razmišljam da li ovo povećanje poreza može da utiče na trendove u pogledu sigurnosti i privatnosti u 2011.

Naravno da utiče. Što bi rekao onaj crnjak - nema ruku - nema džema.

Manje računara - manje problema sa cyberprivatnošću i sekjuritijem.

Ako dovoljno dugo čekaš i živiš u pravoj državi problem se sam od sebe rešava.

mrdax 14:09 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

uros_vozdovac
vraćaju PDV na 18% za računare i opremu? Eto ti ga sad, da vidiš kad se pojave štancovani ramovi i grafičke na sve strane za džabe pare i "no name no density" kvalitete. Eto nam veselja, ima da bude banalnih kvarova na sve strane.

Pa ne pise bez razloga na "Nikola Tesla" aerodromu "Dobrodosli u zemlju nauke i tehnologije"

Njih najvise oporezujemo da se ljudi ne "navuku" previse ,kao cigarete i alkohol.

Salu na stranu, meni nekako ovaj Wikileaks "diclosure" od pre koju nedelju nekako najavljuje jedno doba u kojem ce informacije i privatnost postati pravo blago. U svakom trenutku te neko ili gleda kamerom ili moze da te locira preko mobilnog ili te gleda iz svemira . Samo cekam kada ce u realtime-u neko moci da ti zaviri u spavacu sobu kroz prozor .

BebaOdLonchara 15:08 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

Stvarno vraćaju.
Majstori.

vrate malo manje (kao, neka usluga) ali vraćaju. meni vratili za sve što sam uzela u .de.

blogovatelj 16:03 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

* Disclaimer: Zaboravljanje da se nešto prijavi na carini predstavlja prekršaj, a kod težih slučajeva moš da bidne i krivično delo. Stoga, niccolo ne savetuje da se zaboravlja prijavljivanje carini, već priča onako uopšteno, konverzacije rad

Vidi se ko je strucan da onako uopsteno, konverzacije radi, objasni stvari.
Bas se razmisljam da sa jedno kilo kokaina pod miskom dodjem iz Kanade u Srbiju. Zaboravicu sasvim sigurno da carinicima kazem sta imam pod miskom.

Disclaimer: Ovo "miskom" je napisano malim slovom i ne sme se brkati sa slengom koji se cesto koristi za opis jednog drugog dela tela, a koji se cesto iz milja pise velikim slovom.

niccolo 16:18 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

Vidi se ko je strucan da onako uopsteno, konverzacije radi, objasni stvari.

Hvala, hvala

Bas se razmisljam da sa jedno kilo kokaina pod miskom dodjem iz Kanade u Srbiju.

A, vidim počele pripreme za Sensation

uros_vozdovac 16:26 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

Konverzacije radi carina na računare i opremu postoji da štiti domaće proizvođače, i to sam skoro otkrio.

BebaOdLonchara 16:50 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

Konverzacije radi carina na računare i opremu postoji da štiti domaće proizvođače, i to sam skoro otkrio.

značčči, Apple se proizvodi u srbiji.

maksa83 16:52 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

Konverzacije radi carina na računare i opremu postoji da štiti domaće proizvođače, i to sam skoro otkrio.

Naravno. Kada je devedesetih Karić (to je onaj pre Miškovića ; ) razmatrao da se upusti u "proizvodnju računara" prva stvar koju je spremio je akcija u Privrednoj Komori da se zabrani uvoz.

Dragan Pleskonjic 17:08 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

uros_vozdovac
vraćaju PDV na 18% za računare i opremu?

Ako je za utehu, neki ministri su bili protiv ove odluke ili uzdržani.

uros_vozdovac 17:27 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

Možda ne bi bilo loše objasniti državi da to što neko probere komponente pa sastavi konfiguraciju šrafcigerom ni u kom slučaju ne znači proizvodnju, pa još manje znači da takvo ponašanje treba nagraditi carinskom zaštitom.

A, baš me krenulo, `oću bre mnogo!

Ako je za utehu, neki ministri su bili protiv ove odluke ili uzdržani.

Božidar se uzdržavanjem baš onao proslavio. Da nije jadno bilo bi komično, ali je jadno jbg.

crossover 17:55 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

uros_vozdovac
Konverzacije radi carina na računare i opremu postoji da štiti domaće proizvođače, i to sam skoro otkrio.

Ево, ја баш ових дана треба да пазарим неки хардвер за фирму и већ данима гризем нокте у дилеми који домаћи рачунар да купим. Мислим, немам неке превелике захтеве, битно ми је само да не ради на дрва и угаљ јер немам где да их складиштим.

Повећање ПДВ-а на рачунаре говори да онај ко је донео такву одлуку благог појма нема шта ради и шта би требао да ради. Вероватно је зато и запослен у државном сектору.

Dragan Pleskonjic 22:15 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

Definitivno ću morati da dodam i stavku 11 u prognozi trendova, koja će se odnositi na specifičnosti Srbije. Otprilike početak će ići ovako:

11. U Srbiji će, kao posledica povećanja PDV-a na računare, u 2011. godini biti pojačani rizici vezani za raspoloživost računara i računarske opreme, povećan broj otkaza...

Zamolio bih za pomoć oko dopune ove prognoze.

EDIT: Kad rekoh "povećan broj otkaza" mislio sam na otkaze tj. kvarove opreme, obzirom na to da će biti biti skuplja, pa će se ređe zanavljati.

mirelarado 23:22 20.12.2010

Re: Jel to stvarno

U Srbiji će, kao posledica povećanja PDV-a na računare, u 2011. godini biti pojačani rizici vezani sa raspoloživost računara i računarske opreme, povećan broj otkaza...

BebaOdLonchara 23:39 20.12.2010

.

http://www.9to5mac.com/43532/apple-releases-iad-producer-mac-app-to-create-iads

nije tema ali je jedini blog gde ovo mogu da postiram

Dragan Pleskonjic 10:34 21.12.2010

Re: .

BebaOdLonchara
nije tema ali je jedini blog gde ovo mogu da postiram

Nije tema, ali je baš zanimljivo.

Dragan Pleskonjic 12:47 24.12.2010

Skype problem

Proteklih dana je bilo dosta problema sa korištenjem Skype-a. Skype CEO Tony Bates kaže:

"We now understand the cause of the problem and we believe it was not caused by a malicious attack. But, we are still doing a full analysis and we will provide an in-depth post-mortem."

Nadam se da je u pravu. U protivnom, trend iz tačke 4 je već počeo i to nikako ne bi bilo dobro.

Više detalja ovde i ovde.