Gospodin glavnoodbornik

Šala u četiri čina
Branislav Nušić
Režija: Predrag M. Azdejković
Likovi: Boris, Paki, Lepa, Boban, Adam, Draganica, Adorjan, Peđica, Pahomije, Dušan, Ćirilov.
Premijera zakazana za 9. mart 2011.

Odlomak iz predstave.

Boris je sedeo u novom Hugo Boss odelu u dnevnoj sobi, pušio u zatvorenom prostoru i učio kako se igra bridž. Ali nije mogao da se skoncentriše na učenje jer su mu se po glavi non-stop motali mladi zgodni socijalistički omladinci i brinuo je kako će, takav kakav je, da nađe ljubavnika. Kao što je svima poznato nema dobrog člana Glavnog odbora ako ne puši, ne igra bridž i nema ljubavnika. U tom trenutku u sobu je ušetao njegov bivši kolega Lazar Pavlović, poznatiji kao Paki.

PAKI: Dobar dan, Borise.

BORIS: O, to si ti, Paki, otkud ti?

PAKI: Kako otkud ja? Pa ko će da ti dođe ako neću ja? Baš sad uz put sretnem gospa Stašu, iz Žena u crnom, pa mi veli: „A šta ste se vi tako poneli, gospodine Paki, zato valjda što vam je Boris u Glavnom odboru!"

BORIS: A šta imaš ti da se poneseš?

PAKI: E, pa kako šta imam! Kolega sam ti, najbliži sam ti, kao brat sam ti, pa dabome i mene zbog tebe čestvuju. Znaš li, Borise, sedimo tako u kafani, pa ja ustanem pa kažem: „Odoh ja malo do mog druga člana Glavnog odbora, na jednu kafu" A oni oko stola svi skidaju kapu. „Zbogom, gospodin Paki!" - „Prijatno, gospodin Paki" - „Hoćemo li se videti sutra, gospodin Paki?" A meni, pravo da ti kažem milo i onako prijatno mi kao da me neko golica po trbuhu.

BORIS: Pa jest, može da bude prijatno!

PAKI: Ama, otkad ja čekam da neko od naših onako... kako da kažem... da odskoči, brate, da se čuje, da se vidi i da se proslavi. Zar toliki gej lobi pa niko, gde bi to bilo! Mislio sam pre da će odskočiti onaj Boban. Bistar je momak, studira komunikologiju, a i zemljak mi je. I sećam se baš, uvek sam govorio: „Ovaj će naš Boban daleko da dotera!" Ali on, ništa, nigde ga nema. - Pa onda polagali smo velike nade i na Draganicu. Bila je lepa i nekako rođena za veliku gospođu. I lepo se aktivizmom bavila, ali - pomete se nekako. Posvađa se prošle godine s tobom, izbaci te iz kuće kao poslednju džukelu. A to joj ne bi dosta, nego se posle posvađa i sa Bobanom. Eh kakav ti je ovaj naš lobi. Nejedinstveni, svi međusobno posvađani. I posle toga gotovo da dignem ruke, kad jednog dana ti odskoči i uskoči u Glavni odbor. Alal mu vera, Borisu, reko sam mome Aci. Kažem ja da neko iz našeg lobija mora da ode visoko.

BORIS: Pa jeste, samo ne vidim šta ima od toga lobi što sam ja član Glavnog odbora?

PAKI: Bože, Borise, kako to govoriš; pa zar ti ne misliš malo da pogledaš i na svoj lobi?

BORIS: Kako da pogledam?

PAKI: Tako, da ga zbrineš! Pa zašto si postao član Glavnog odbora, ako nećeš svoj lobi da zbrineš? Nije da kažem da je to neka velika briga i da se ne može. Niko ne traži da bude ministar, ili vladika, ili tako nešto; nego sve tako nešto, sitne želje, sitni zahtevi, pa je pravo, Borise, da ih zbrineš.

BORIS: Taman, gde ću ja toliko njih zbrinuti!

PAKI: Nemoj tako, Borise, slušaj ti mene što ti kažem. Jer upamti ovo: niko te na svetu ne može tako ocrniti kao gej lobi; niko te na svetu ne može nagrditi i olajavati kao što može gej lobi. Kažu: opasno je kad koga dočepaju novine; more kakve novine, nisu one ni izdaleka tako opasne kao gej lobi. Zato, znaš, bolje je dobro sa gej lobijem. Pa, naposletku, i red je. Svaki član Glavnog odbora zbrine najpre svoj lobi, pa tek onda državu. Pa, naposletku, i preči mu je lobi od države.

BORIS: Ama, zar ti misliš, boga ti, da ja ceo gej lobi uzmem na vrat?

PAKI (vadi jednu ceduljicu): Pa i nema nas baš tako mnogo. Evo, ja sam napravio i spisak, pa nema nas više od devetnaest.

BORIS: Kakvih devetnaest, pobogu, Paki, pa to čitava vojska! Koga si, boga ti, sve upisao?

PAKI (čita): Tetka Lepa.

BORIS: E, već ta tetka Lepa Mlađenović, pozajmila mi dvesta dinara pa mi se ovde popeo. Vratiću joj tih dvesta dinara, pa eto, to je dosta za nju učinjeno.

PAKI (čita): Peđica.

BORIS: Njega briši. On je rekao za mene da sam lopov.

PAKI: Pa nemoj tako, Borise; to je rekao pre, dok nisi bio član Glavnog odbora, a sad, evo ja te uveravam, ne bi tako nešto za živa boga kazao. A posle i nemoj tako da meriš reči u lobiju. Eto i ti si svašta za mene govorio kako sam ti podmetnuo nogu da bih seo u tvoju fotelju, al' vidiš - ja to nisam primio k srcu. Nisam ti, istina, zbog toga dolazio u kuću, ali čim si postao član Glavnog odbora, ja sam prvi dojurio da ti čestitam.

BORIS: A koga si još zapisao?

PAKI: Boban i njegov Adam.

BORIS: Jel to oni što prave kalendare?

PAKI: Jeste.

BORIS: Pa šta oni hoće? Prave kalendare, pa neka im je na zdravlje. Jedino ako hoće da me stave na kalendar kad sam postao član Glavnog odbora.

PAKI (čita): Pop Pahomije

BORIS: To je onaj s robije?

PAKI: Nije, izvukao se. (čita) Pahomijen Ćirilov.

BORIS: Ko ti je to opet?

PAKI: Ja ga ne poznajem, ali on kaže da je naš...

BORIS (ponavlja u sebi): Pahomijen Ćirilov? Pravo da ti kažem, nikad nisam čuo da je neki Pahomijen Ćirilov naš.

PAKI: Ni ja Borise, ali on veli: „Paki, Paki, ja sam vaš".

BORIS: Ama, je l' je on naš otkako sam ja član Glavnog odbora, ili je i ranije bio?

PAKI: Nikad ga ranije nisam ni čuo ni video.

BORIS: Pa dobro, Paki , šta ti hoćeš sad sa tim spiskom?

PAKI: Pa da ih primiš, Borise.

BORIS: Koga?

PAKI: Pa lobi. Da ih primiš da ti svaki kaže svoju želju i da vidimo šta može da se učini. Svi se žale kako su ti dolazili pa nećeš da ih primiš.

BORIS: Ama, zar ceo taj spisak da primim? Pa to mi treba deset dana samo na to, a imam toliko posla da nemam kad ni čestito da ručam.

PAKI: Šta će ti ručak. Treba malo da oslabiš. A trebalo bi da ih primiš. Ako ne može drukče, a ja, ako hoćeš, da ih skupim, pa sve najedanput da ih primiš. Eto to ako hoćeš?

BORIS: Pa to bi još i moglo. Samo da se oni ne nađu uvređeni što ću tako u gomili da ih primim?

PAKI: Ama, vole oni grupno, neće da se ljute. A ti ćeš docnije, dok odujmi navala, da ih prizoveš koj' put.

BORIS: Pa eto, nek dođu sutra po podne.

PAKI: Dobro, sutra! E baš ti hvala, Borise. Ne mogu da živim više od njih. Znaš, ja sam ti kao najbliži, pa oni sve mene: Šta je, Paki, zar se Borisu ne može ni prići? Okupili me kao da sam ja član Glavnog odbora. Odoh, evo iz ovih stopa, da ih sve obiđem pa da im urečem sastanak. Dakle, tako neka bude, za sutra?

BORIS: Jeste! ...

PAKI: To je najbolje. Iskupiću ih ja sve, ceo gej lobi, pa ti učini sve što možeš, a ako ne možeš, a ti obećaj: znaš kako je, i obećanje je koj put dosta. E, 'ajde pozdravi Ivicu i Palmu. Do viđenja! (ode)

GEJ LOBI U POSETI

PAKI (dolazi spolja): Borise, evo ih idu!

BORIS: Ko?

PAKI: Gej lobi!

PAKI (otvori zadnja vrata): Uđite! (Ulazi velika grupa ljudi. Tu su Lepa Mlađenović, Boban i Adam, Predrag Azdejković, Adorjan Kurucz, Pahomije, Dragana Vučković, Majda Puača, Maja Savić i Jovan Ćirilov. Svi prilaze Borisu i ljube mu ruku)

LEPA (ljubeći Borisu ruku): A ti mene, Borise, zaboravi!

BOBAN (ljubeći ruku): Ju, slatki moj Borise, otkad te nisam video! Dobro izgledaš: tu, tu, tu ... (pljuje) da mi te ne ureknu!...

DRAGANICA: E, Borise, da znaš, niko ti se nije tako obradovao sreći kao ja.

ADORJAN: Ja sam, Borise, dolazio, ali bio si nekako zauzet.

PEĐICA (ljubeći ruku): Slatki moj Borise, boga mi sam uvek tebe najviše voleo od celog gej lobija.

BORIS (pošto su mu svi poljubili ruku): Hvala vala što ste došli. Izvolite sedite! (uzima vlažne maramice i briše ruke) Oprostite, boga mi, što vas ovako sve zajedno primam. Ja vidim i sam da nije red, ali ne možete prosto verovati koliko sam zauzet. Nisam ni u snu sanjao da je to tako teško biti član glavnog odbora. Ali - zdravlje, bože - doći ćete vi opet, doći ćete i drugi put.

PAKI (koji je ostao na nogama i nalazi se kraj Borisa): Pa dabome, videćemo se još. Ovo je samo onako... a videćemo se.

BORIS: Kako si ti Lepa?

LEPA (uvređena): Pa dobro...

BORIS: De, de de... znam te što si ljuta, ali nemoj misliti da sam te zaboravio. A ti, Bobane?

BOBAN: Ju, slatki moj, da mi oprostiš. Otkad ja govorim mom Adamu: hajmo do Borisa, red je da mu čestitamo, ko će ako nećemo mi, gej lobi? A on meni: „Nemoj, boga ti, godinu dana nismo mu prag prešli, pa sad će reći potrčali smo što je član Glavnog odbora!" Da ti nismo prešli prag, to je istina, to je znaš zbog onog što si nas olajavao, ali kažem ja njemu: „Pa neka, neka kaže svet da smo sad potrčali zato što je član Glavnog odbora, pa ko će da potrči ako nećemo mi koji smo mu braća po toploti!"

BORIS: A ti, Draganice, nisam te davno video, kako, kako si ti?

DRAGANICA: Pa kako da ti kažem, Borise, ne valja; sve nekako naopako. Nego velim, sad ako mi malo svane, dok si ti na vlasti. Računam, znaš. zbrinućeš svoje i podržati.

PAKI: Pa, dabome, ko će ako on neće?

BORIS: Ne viđam ni tebe, Peđice?

PEĐICE: Čudnovato, a baš za mene kažu da se mnogo viđam. Kažu da čim otvore frižider, ili ne daj bože upale televizor, iskočim ja. Ne može čovek svetu ugoditi. Ako se zavučem u kuću - olajavaju me, ako izađem u svet - olajavaju me, pa bar kad bi samo svet olajavao pa da ne mari čovek, ali gej lobi, rođeni gej lobi!

PAKI: E pa ko će ako neće lobi!

BOBAN (pakosno i više za sebe): Niko nikog ne olajava ako nema zašto.

PEĐICA (uzbudi se): Pa jest što kažeš, Bobane, eto zar bi tvoju Kviriju olajavali da nisu imali zašto.

BOBAN: Olajavali su je takvi kao što si ti!

PEĐICA: Kakav sam da sam, tek se nisam davao za donacije.

BOBAN (plane i skoči): Davao si ti svakome ko je hteo, beštijo jedna!

PEĐICA (skoči i takođe i unese mu se u lice): Može biti, ali za donacije nisam.

BOBAN: Ju, ju, ju, pustite me!... (poleti da ga ščepa za kosu)

PAKI (stane između njih i razdvaja ih): De, zar vas nije sramota? Ne možete ni minut normalno da razgovarate! (pritrče i ostali pa ih razdvajaju)

BOBAN: Pa dabome kad čovek ima u gej lobiju i takve!

PEĐICA: Briši najpre ispred svoje organizacije, pa onda laj za drugog.

PAKI: Ama mir, kad vam kažem! Sramota, bolan, i vi se kobajagi brojite da ste gej aktivisti.

BORIS (Pakiju): Eto, kažem ja tebi!

PAKI: Pa jes! Ovamo okupili me: „Ajde, Paki, vodi nas kod Borisa!" A zašto? Zato da obrukate i mene i sebe. Ajde svako na svoje mesto, pa kad izađete na ulicu, a vi se čupajte sve dok vam traju dlake na glavi. (ovi odlaze i sedaju.) A ti, Borise, oprosti. To ove tetketine, necivilizovane.

BORIS: Nije mi baš prijatno, ali... (hoteći da pređe preko stvari) Kako si ti, Adorjane?

ADORJAN: Pa, znaš kako je kad čovek ode u reality show. Svi me sad proganjaju zbog onog Trenutka istine. Nisam ti ništa zadovoljan, ništa mi ne ide od ruke. A opet, znaš, tešim se oduvek, kažem sebi: „Čekaj, Adorjane, mora jednom doći i tvoj dan." Pa tako eto čekam, a šta bih drugo?

BORIS: A ti, Maljkoviću?

DUŠAN (on je korpulentap i sa velikim trbuhom): Mene ne pitaj, ispi me sekiracija.

BORIS: A zbog čega?

DUŠAN: Zbog Karleuše. Eno je na Farmi, uopšte se nije snašla, srećica moja.

BORIS (Pahomijenu Ćirilovu): A... (zbuni se) vi... ? (Paki). Je l' je i gospodin naš?..

PAKI: On kaže da je naš.

ĆIRILOV: Pa razume se da sam vaš.

BORIS: Ja se ne sećam.

PAKI: Ni ja! Možda ti, Lepa?...

SVI (odmeravaju Ćirilova).

LEPA: Ja ne znam da je gospodin naš.

BOBAN: Ni ja!

NEKOLIKO NJIH (sležući ramenima): Ni ja.

ĆIRILOV: Ja sam, znate, vaš po gej liniji.

PEĐICA: Pa eto, ja sam gej linija, ali vas ne poznajem.

BOBAN (kroz zube): Čudo!

PAKI: Pa dobro, kako po gej liniji, čiji ste vi?

ĆIRILOV: Meni je moj Srejović pre 14 godina na smrti govorio: „Jovančice, ne ostavljam te samog na svetu, ako ti što u životu zatreba, javi se Borisu iz Glavnog odbora, on je naš!"

PAKI: E, da me ubiješ, ne pamtim nijednog Srejovića, a ni Ćirilova.

BORIS: Ni ja.

ĆIRILOV: Uostalom, to sve ne menja stvar. Ja znam da ste vi moji, ja se toga ne odričem, niti stidim. Radije bih ovde paradirao no što bih se svog gej lobija odrekao.

PAKI: Ama, de, nije stvar za paradiranje, nego...

BORIS: Pa kad čovek kaže...

PAKI: Pa jest, kad čovek kaže, šta mu možeš?

BORIS: Pa kako ste?

ĆIRILOV: Hvala, gospodine članu, blagodarim na pitanju. Milo mi je što vas vidim tako svežeg. Vi se, gospodine članu, odista sjajno držite!

PAKI: Nego znaš šta, Borise ti si mnogo zauzet, to mi svi znamo, pa zato ako hoćeš, pređi odmah na stvar. Deder, brate, propitaj ti svakoga redom šta bi želeo, te da vidiš šta bi se moglo za koga učiniti.

DRAGANICA: Pa ako neće sad da nam se učini, ja ne znam kad će.

PAKI: Neka lepo svaki kaže šta mu je na srcu, a ja ću da zapišem, pa će onda Boris da gleda, što može - može, a što ne može - ne može.

BOBAN: Kad se hoće, može se sve, samo je pitanje da li treba svakome učiniti, jer ima ih i takvih...

PEĐICA (preseče mu reč): Ja samo jedno imam da te molim, Borise, da mi pomogneš da dobijem donaciju.

BOBAN (plane): Eto ga, on opet pruža jezik.

PAKI: Smirite se, jer ako meni mrkne, zapušiću vam obojici usta!

PEĐICA I BOBAN (u isti glas): Iju...

ĆIRILOV: Slušajte, Bobane, i ti, Peđice. Kao što vidite, gospodin Boris nas je lepo primio, kao što je i red da primi gej lobi. I mi ćemo sad da mu kažemo svoje želje i da ga molimo da se zauzme za nas. Ja sam uveren da će se gospodin Boris zauzeti. Vi svi znate kako on ima dobro srce. Ali smo zato mi pozvani da poštujemo njega, njegov dom i njegovu partiju. A mi, ako se budemo tako ponašali i međusobno vređali, iskazaćemo time jedno nepoštovanje. Zato vas lepo molim, Bobane, i ti Peđice, uzdržavajte se!

PEĐICA (Lepi koja sedi kraj njega): Ama, otkud sam ja na ti sa ovim?

LEPA: Ne znam, ja ga i ne znam ko je.

PEĐICA: A zar ga ja znam!

DRAGANICA (Adorjanu koji sedi do nje): Tako ti boga, znaš li ko je ovo?

ADORJAN: Nikad ga u životu nisam ni video ni čuo.

PAKI: Dakle, da ostavimo sve drugo pa da pređemo na stvar, jer Boris nema mnogo vremena.

BORIS: Boga mi, nemam. Baš sad čekam neke važne vizite iz diplomatije.

PAKI: Pa dabome. Nego deder! (izvadio je hartiju da beleži) Dede, Lepa, šta bi ti imala da zamoliš Borisa?

LEPA (još uvek uvređeno): Neka me pita Boris pa ću da mu kažem.

BORIS: E pa ti, Lepa, sa tvojih dvesta dinara ovde mi se pope. Preskoči, Paki, nju kad neće kao čovek i kao lobi lepo da razgovara, nego sve nešto uz nos.

LEPA: Ništa ja uz nos, ja hoću samo svoje.

BORIS: E, pa dobićeš tvoje. Zapiši, Paki, da joj se da. Eto ti!

PAKI (pošto je zapisao): A ti, Bobane, imaš li ti štogod da zamoliš Borisa?

BOBAN: Pa ja to, za Kviriju. Hteo bih da zamolim, Borise, da narediš da nam se da neka donacija, da možemo da završimo naš kalendar, jer smo stali na pola puta. (Peđica se iskašljuje) Pogrešili jesmo, priznajem - molim dotičnu personu da se ne iskašljuje - eto priznajem, ali pogreše i vlade i ministarstva, a kamoli nevladine organizacije. I nismo pogrešili onako od besa i od pokvarenosti, kao što ima persona, nego opet zbog aktivizma. Molim dotičnu personu da se ne iskašljuje!

PAKI: Peđice, ne iskašljuj se!

BOBAN: Zbog aktivizma, dabome.

ĆIRILOV: Svako može da pogreši. Grešili su ljudi i za krupnije stvari. Piši Paki, da se Kviriji da neka donacija!

BORIS: A ti, Pahomije? Ti ne odleža robiju, a?

PAHOMIJE: Ne odležah, Borise. Zastarelo, ali me sada svi prozivaju, pa bih ja voleo da se to nekako zaboravi

BORIS: Kako da se zaboravi?

PAHOMIJE: Pa tako, da se zaboravi. Zaboravili su ljudi za tvoju partiju, pa hoću i da se za mene zaboravi.

BORIS: Dobro, nešto će da sredimo.

PAHOMIJE: Ljudi su zaboravni, Borise, pa je red i da se moj slučaj zaboravi i pređe preko toga, kao da nikada nije ni bilo.

BORIS: A šta bi ti, Draganice?

DRAGANICA: Pravo da ti kažem, Borise, ja bih da se povučem iz ove priče. Svi bre misle da sam vaša, a mom dečku to već počinje da smeta. Ja bih neku državnu službu. Nešto u nekom ministarstvu, ili kod Zaštitnika građana, tako nešto. Najbolje bi bilo da zamenim Marka Karadžića, njegovo mesto je upražnjeno. Mislim, ako si dovoljno moćan da mi to središ.

BORIS: Naravno da sam moćan!

DRAGANICA: Znala sam da jesi, svi o tome pričaju.

BORIS: A ti, Peđice?

PEĐICA: Ja bih voleo, Borise, kad bih mogao nasamo da ti kažem.

SVI (bune se): A ne, kako smo mi! Javno, javno!

BOBAN (izdvaja se glasom od ostalih): Kad smo mogli svi ovako javno, može valjda...

PAKI (preseče ga pogledom).

PEĐICA: Na posletku, šta da krijem, ne ištem što mi ne priliči. Ti znaš i sam Borise, da nikada nisam imao sreće sa muškarcima. Menjao sam, menjao, rekli bi zli jezici, muškarce kao čarape...

BOBAN (iskašlja se).

PEĐICA: ali, može mi se kad sam još uvek mlad, lep i zgodan...

BOBAN (iskašlja se).

PEĐICA: Negde mi je vreme da se uozbiljim i skrasim. Pa bih nekog ozbiljnog, finog muškarca, koji bi mogao da me izdržava dok se ja bavim aktivizmom i humanitarnim radom. Pa eto, hteo sam, Borise, ako bi mogao da mi nabaciš Branka Ružića?

BORIS: Iju, Peđice, pa on je oženjen čovek.

PEĐICA: Ne brini ti ništa, ne bi bio prvi kojeg je Peđica razveo.

BORIS: Ama čovek nije gej.

PEĐICE: Borise, nemoj da si naivan. Na svetu postoje muškarci koji su gej i oni koji nisu upoznali Peđicu. Jel možeš ti meni da nabaciš Ružića ili ne možeš? Meni je dovoljno da budem pet minuta s njim nasamo.

BORIS: Videću šta mogu da uradim.

ĆIRILOV: E sad dozvolite meni da vam ja iznesem svoj problem. Nisam više tako mlad, a imam jednu želju, koju biste mogli ispuniti. Retko ko od vas ovde uopšte zna da sam vaš. To je zbog toga što sam ja godinama ćutao o tome. Bilo me je sramota i stideo sam se toga. Nisam govorio da sam vaš, vrdao sam kad bi me pitali, ali došlo mi je iz dupeta u glavu. Hoću da ceo svet zna da sam vaš i da se ne stidim toga, i ako nije problem da me pozovete sledeće godine na paradu, da je predvodim. To bi mi baš puno značilo.

BORIS: Dobro, dobro, to neće biti nikakav problem.

ĆIRILOV: E, onda, puno vam hvala.

BORIS: Ala vreme leti. Ja se izvinjavam, ali treba da mi dođu neke diplomate na večeru i ne mogu sve da vas saslušam. Ali, pre nego što pođete da vam dam moje nove SPS vizitkarte za uspomenu. (uzme sa stola kutiju i deli svakom redom) Evo, evo... pa to, onako, za uspomenu.

PEĐICA: Udenuću u dekolte i svuda ću je nositi.

ADORJAN: E hvala, baš ti hvala.

ĆIRILOV: Molim vas, meni dajte dve.

LEPA (pošto su svi primili vizitkarte):E, pa zbogom, Borise.

BORIS: Pa de, de, ne budi na kraj srca!

BOBAN: Pa gledaj, boga ti, Borise!

DRAGANICA: Boga ti, svrši mi ono!

PEĐICA: Učini mi, Borise, sevap je! A, ako ništa ne bude od moje molbe, a ja ću da tražim donacije.

BOBAN: Dobio si ti donacije čim si prohodao!

PEĐICA: Pas laje, vetar nosi! (oni izlaze u svađi i čim cela gomila bude napolju, te se vrata zaklope, čuje se vrisak i cika i larma onih koji ih razdvajaju).

BORIS (Pakiju, koji je zaostao): Trči, Paki, potukoše se!

PAKI: Beštije jedne! (odjuri i sam)

www.azdejkovic.com