Образложење

Да ли једно друштво дефинишу митови или порези? Да ли је значајније ако политичар да часну реч (предизборно обећање) да ће водити фер социјалну политику или ако дигне руку за закон који повећава/смањује финансирање образовања? За потребе овог текста, да се сложимо да је новац битан - да расподела "буџетских линија" више говори о једном друштву и његовој политичкој елити него цела колекција предизборних билборда.

Ако смо се око тога сложили, онда лако проналазимо сагласност и око тога да су најзначајнији закони у једном друштву они порески  и  онај буџетски.

После (непотребног) увода идемо у причу о сету пореских закона које је Влада РС проследила Народној скупштини пре неколико дана. Потребу за финансирањем тј за променама у финансирању у будућем периоду Влада је дефинисала кроз предлоге закона о изменама и допунама закона о ПДВ-у, акцизама, пореза на употребу, држање и ношење добара као и Закона о изменама и допунама Закона о порезима на имовину.

Овај последњи је и изазвао највише (накнадне) полемике. Кажем накнадне јер у Србији је постао обичај јавност доводити пред свршен чин. Тренутно пред собом имамо Предлог, што значи да је бар владајућа коалиција стала у потпуности иза формулисаних решења. С ким је и када причано да би се разменили ставови и аргументи - скоро да нико не зна. Текст је усвојен на Влади Србије и има легитимет става политички надмоћне већине. Али расправу да ли је за друштво у целини и за оне који би да "владају" друштвом добро да је комуникација на тако ниском нивоу оставимо за касније. Сада бих да пробамо да исимулирамо расправу о овом предлогу закона.

Сваки од ових закона је проблематичан на свој начин: подиже се стопа ПДВ-а за продају рачунарске опреме (што веома стимулативно утиче на крајњу цену наравно), изменама акциза на дуванске производе нарушају се претходни договори са представницима те индустрије (не улазећи у смисленост тих договора - само истичем нарушавање)... али ипак, највише "прашине" диже добри коњ - порез на имовину...

Прво пар објашњења - Закон дефинише порезе на имовину који спадају у изворне приходе локалних самоуправа и дефинише "горњу границу" пореских обавеза. Свака локална самоуправа има право да одреди ниже порезе (на неколико начина се то смањење може вршити али то није битно за сада).

Дакле, у јавности с једне стране већ имамо артикулисан став дела "корисника", тј оних који ће порез плаћати. До сада је мање више јасно да ће ретко ко плаћати мање него до сада. Можда по неки "богаташ" али то је то. Колики се удар очекује (тј - који је прорачунат) можда је најбоље илустровано ограничењем раста пореза у 2011. години у односу на 2010. годину.

Како и зашто смо добили такав Предлог?

"Влада Србије усвојила је предлог измена Закона о порезу на имовину које предвидјају уводјење јединствена пореске стопа од 0,4 одсто вредности имовине и увецање пореских обавеза најависе до 50 одсто, изјавила је министарка финансија Диана Драгутиновиц. "Измене Закона о порезу на имовину усвојене су на захтев Сталне конференције градова и опстина јер је то порез који иде у касе локалних самоуправа", рекла је она. Она је додала да је Министарство финансија одредило максималну стопу пореза на имовину од 0,4 одсто, али да локалне власти имају могуцност да пропису мање стопе. На питање да ли це градјани бити принудјени да продају станове јер неце моци да плацају порез, одговорила је да це свака опстина моци да процени коју це стопу применити. Управо због бојазни да опстине у обрацуну пореза на имовину не примене највисе прописане стопе предлозено је, према њеним рецима, да оптерецење пореских обвезника по том основу не мозе бити веце од 50 одсто у односу на износ који сада плацају."

Дакле, министарка финансија пере руке од проблема. Локалне самоуправе, организоване у Сталну конференцију градова и општина су тражиле измене закона.

Стална конференција градова и општина је иначе асоцијација на бази добровољности и ни у ком случају не представља званичан део државног система Србије. Лепо је што је Министарство изашло у сусрет захтевима локалних самоуправа јер то представља јединствени пример сарадње невладиног сектора и званичних органа државе.

Али оставимо и то по страни. Сваки текст сваког Предлога Закона који се доставља Народној скупштини прати и текст образложења који се може прочитати док се закон налази "у процедури". Кроз образложење би се морао показати и став предлагача Закона. Образложење би требало да буде "аргумент више" који би привукао посланике да гласају за Предлог да постане Закон. У пракси је наравно другачије, гласа се по упуствима оних који су прави "власници мандата" - дакле по упуствима шефова странака. Али опет, у образложењима се има шта "прочитати".

Прво што је битно је да је Закон о изменама Закона о порезима на имовину дат у скупштинску процедуру у такозваном "хитном поступку". Зашто? Питаћемо "Образложење:

"Недоношење Закона о изменама и допунама Закона о порезима на имовину по хитном поступку могло би да има штетне последице у погледу висине прилива буџетских средстава јединица локалне самоуправе (којима припадају приходи по том основу), што би се могло негативно одразити на обезбеђивање неопходних материјалних средстава и других услова за финансирање њиховог рада. "

Што се тиче анализе ефеката Закона, вели се следеће:

"Очекује се да ће се по основу примене овог закона остварити позитиван ефекат на приходе јединица локалне самоуправе, како у погледу прихода који би требало да се остваре, тако и у погледу смањења трошкова администрирања пореза на имовину"

Занимљиво. Ако се изгласа закон који директно повећава изорне вприходе лоокалне самоуправе очекује се "остваривање позитивног ефекта на приходе"... Мада то је очекивано (занимљивост у образложењу). Мене лично је интересовала и следећа ствар: колико се велики "позитивни ефекат" очекује? Али одговора на то питање - нема.

"Међутим, у овом моменту у Републици Србији не постоји потпуна и ажурна евиденција непокретности ни у катастру, ни у земљишним књигама... Стога је оцењено да обрачун ефеката на бази евиденција јединица локалне самоуправе о непокретностима на које се у овом моменту порез на имовину плаћа не даје довољан приказ фискалног капацитета овог пореског облика, па ни ефеката измена и допуна закона. Због тога, иако се очекују позитивни ефекти измена и допуна Закона, они нису исказани у апсолутним износима..."

Следеће питање на које се "проналази одговор" у Образложењу је:

На кога ће и како ће највероватније утицати решења у закону?

На приходе локалне самоуправе - наравно али и:

на пореске обвезнике

"Измена законских решења у делу којим се уређују предмет опорезивања, порески кредит и амортизација за коју се умањује основица пореза на имовину, требало би да допринесе правичнијој расподели пореског терета по основу пореза на имовину, сразмерно економској моћи пореског обвезника"

Имајући у виду да сте Ви порески обвезник - колико Вам прија чињеница да спадате у оне  "велике економске моћи" (ово стога што Вам овај порески издатак највероватније расте следеће године)?

И за крај - трешња на торти:

"Да ли су позитивне последице доношења закона такве да оправдавају трошкове које ће он створити?

Циљ који се жели постићи овим законом је правичнија расподела пореског терета сразмерно економској моћи обвезника. Зато сматрамо да су позитивне последице доношења закона такве да оправдавају евентуално веће обавезе појединим обвезницима по основу пореза на имовину."

ОК, прихватам, али ми је нејасно следеће: ко су ти обвезници који ће плаћати мање и колико их је и у које социјалне категорије спадају?

..............................

"Да ли су све заинтересоване стране имале прилику да се изјасне о закону?

У поступку припреме овог закона остварена је сарадња са Сталном конференцијом градова и општина и градом Београдом, како би се имале у виду сугестије јединица локалне самоуправе, с обзиром на то да њима припадају приходи по основу пореза на имовину, пореза на наслеђе и поклон, као и пореза на пренос апсолутних права.
Такође, овај закон је у поступку припреме достављен на мишљење надлежним министарствима. "

Све је то лепо, само не знам како сте заборавили ону "заинтересовану страну" која треба да плати тај порез? Пореско решење које изазива масовно незадовољство може изазвати и масовне покушаје утаје пореза, а онда се целокупна идеја "правичније расподеле" изврће до непрепознатљивости...Да не причам о политичкој одговорности. Има до избора још...

............................