OPTIMISTA

Može se biti optimista i nemati nade. Već sam nekoliko puta citirao ove reči Francis Bacon-a (jednog od najvećih slikara XX a i ostalih vekova) ali nije na odmet ponoviti ih. Da nisam optimista odavno bih okončao ovo što neki, tepajući mu, zovu život, mislim, sopstveni. Način na koji bih to učinio nije bitan. I još nešto! Ja uopšte nisam usamljen!

Svi, ja vi...svi smo mi u istom kolu, samo koliko god groša dali, iz ovog kola ne možemo izaći. Ovo je kolo kolo naokolo nepekidno i neprestano. Odavno zaigrano a kraj mu se ne nazire. Ojađen, siromašan, gladan, go i bos, srpski narod nije dao groš da se u kolo uhvati, dao je, uložio je svoj sopstveni dvadesetogodišnji život! Ulaže ga i danas jer se kolo vrti li vrti. Muzike ili nema ili se ne čuje od krčanja praznih stomaka.

Ovo kolo nema nasmejanog stasitog kolovođu s maramicom u podignutoj ruci. U kolu vlada молчаније, ne čuje se ni glas a kamo li podvriskivanje i pocikivanje. To je zombi kolo, vrti se dvadeset godina (i duže ali da ne širim temu), kao da ga je neko davno navio pa izgubio ključ.

Prave kolovođe sa pristojne daljine i visine, odenuti u inostrano ruho, uhranjeni i zadrigli, ravnodušno s vremena na vreme bace pogled na kolo kroz naopako okrenut durbin. Mravi, bube, nekakvi insekti gamižu ispod naših visina ali su sve sporiji…stare valjda, pitaju kolovođe jedan drugog. Kad im dosadi a to se dešava vrlo brzo, uslužni šoferi im otvaraju vrata klimatizovanih Audija, Mercedesa, BMW-a…Uzdišući od napora jedva čekaju da uđu u svoje domaćinskosrpskokorupcionopošteno, zarađene kuće i vile koji se ne bi postideo ni Sultan od Bruneja. Tek tu u miru i spokoju svojih toplih i konfornih domova, posluga korača na prstima, mogu da se bave svojim pravim zadacima, planiranjem budućnosti. Zabole njih što 2020 godine više od polovine danas igrajućih u kolu više neće biti živo, što će od preostale polovine pola njih, mladih i stručnih, glavom bez obzira zbrisati iz umiruće države. Ako oni, kolovođe, budu živi, ne treba brinuti za njih! Imaju oni love dovoljno za pet života a kolo neka i nestane, izumre uz dodatnu pomoć bele kuge.

Istini za volju, kolovođe se u toku predizbornih kampanja, otimačini za najbolja mesta u raznim upravnim odborima, podeli resora, podeli love… sete i prisete kola i beskrajno dugo igrajućih zombija. Neko treba da ih izglasa! Iznenada počnu da se grle sa koloigračicama i koloigračima, iz sveg grla se dernjaju navijajući za inostrane građane u dresovima svoje države, idu u posetu češljajućim babama, uz širok osmeh u kojem dominiraju keramički zubi ugrađeni u Švajcarskoj, obećavaju najnezamisliviju i najsvetliju budućnost koja tek što nije kročila na vrata.

Pozicija (vlast) i opozicija su sijamski blizanci, direktni potomci vampirastog grofa Drakule. Svrha njihovog postojanja je da vam, nam, isisaju i poslednji dinar, poslednju kap krvi. Da mogu a srećom ne mogu, vratili bi nas u pećine da sedimo uz vekovna ognjišta, pošto smo prethodno nabrali svakojake bobice i ako smo imali sreće ubili kakvog sitnog glodara. Vadili bi nas i izvlačili iz stalagmitskih obitavališta samo u doba predizbornih kampanja, obećavajući nam umesto kamenjem ograđenog ognjišta, lepe i funkcionalne smederevce. Odoh da se izbljujem, pa se vraćam!

Te tako, da završim, ja sam optimista ali bez nade. Nada u ovoj zemlji je odavno umrla ili nije nikad ni postojala ili je jedno veliko sranje. Skloniji sam ovom trećem!