Čuvar,Tutor i Bogati ujak ili autsajderska new year želja

Ekonomska, kulturna, medijska, rečju - životna groznica polako prelazi u prazničnu - novogodišnju. Možda bi se to moglo posmatrati kao svojevrsni klimaks (vrhunska tačka gradacije) ili čak zenit godine od koje se, za nekoliko dana, opraštamo.  A, opet, možda je samo reč o mojoj podsvesti, kako, literarno uvek nadahnut i "ostvaren", reče ministar Slobodan Milosavljević u jednom dahu - "Više je to psihološki momenat u podsvesti građana da će se devedesete vratiti, ali , budite sigurni da neće".  Drago mi je, kao građaninu, što uživam tu privilegiju, da se političari bave mojom podsvešću, ali,  nekako bih više voleo da ostanemo pri svesti, jer ona, ukoliko nije iskrivljena ili halucinogena, a nije, registruje devedesete

Ali nije ministar Milosavljević jedini, koji je u poslednjih desetak dana, kako da kažem - učestvovao, preciznije, sudelovao u jednom hučnom i bučnom igrokazu, čiju poentu vidim u pojavljivanju brojnih, a važnih lica u prepoznatljivim ulogama. Od uloge Čuvara nade  koji će, baš kad zatreba, otvoriti sakriveni rezervoar optimizma, Tutora koji kuraže, hrabre, ne dozvoljavaju nam da posustanemo,  Bogatog ujaka  koji  prigodnom donacijom stimuliše bratića ili sestrića da se priženi tokom godine koja dolazi, ali pod uslovom da mu već sledeće cepaju košulju kad stigne prinova.

Da prevedem:

1.Čuvarni ministar Đelić obećava bolje plate, nova radna mesta, "jačanje ljudskih kapaciteta", "jednostavnih 5 ciljeva" koji će biti ostvareni do 2020.! Primamljivo, bez prigovora, ovakvom poklonu u zube ne bi trebalo gledati, a ministar, zauzvrat traži samo još deset godina mog i vašeg  života. Kada ovu poruku nade, koja je ministru - jednostavna, prebacim na lični plan - hm...sačekaću četrdesete sa kolekcijom uspomena na dane nade, entuzijazma i borbe oličenim u svakom bedžu koji sam nosio 1996., kao brucoš istinski spreman i naivno uveren da svet može učiniti boljim mestom za druge i za sebe, zatim sa kolekcijom uvreda, razočarenja, izneverenih očekivanja. Ne završava li se sve, ako sledimo jednu ovakvu rutu - kolekcijom besa?  Ja ga stišavam povlačenjem, sve jačom izolacijom, sve čvršćim držanjem za zidove sopstvenog mikrokosmosa iz kojeg mogu da bacim pogled, prokomentarišem, naljutim se, ali i da se trudim da me ne dotakne sasvim, da kreativnom igrom (večiti Šiler!) pobegnem i preživim. Ili je i ovo samo još jedna verzija utopije, samoobmane?

Ministre, uzmite sve moje godine, ne mogu ja tu mnogo da utičem. Ali, me nemojte pitati  koja je moja novogodišnja želja. Odavno sam to, zahvaljujući mestu gde živim, prerastao. A, moje snove, koje ću izliti na kraju, ne verujem da vi možete ostvariti! Tako se za ovih prvih deset godina pokazalo.

2.Tutori koji kuraže - večni i uvek mlađani Dinkić. Ovaj večiti podržavalac koji  jedva preskače cenzus, ali za svoju podršku dobija nagradu u vidu sigurne, ergonomske fotelje, baš kao  što i njegov Tomica suvereno održava svoje desetogodišnje carstvo belih mantila - recituje nešto o povećanju plata, preciznije, odmrzavanju, kao i o rastu penzija u 2011! Želeli su da nagrade penzionere sa 2%, ali su ipak shvatili da je to, valjda teško podnošljiv udarac za budžet, pa će kvota nade za penzionere iznositi - 1%. Ili ipak 2%?  Tako je napokon odlučeno, posle premišljanja i računanja. U slučaju većine penzionera koje poznajem, to iznosi otprilike - 400 dinara! Hvala. Srećna

3. Palma, baš kao i Mrka ("Srbija je veliko, budno gradilište i čemu onda rekonstrukcija vlade?" - parafraza), predstavlja udarnika na delu. Onog koji ostvaruje obećanja. Kada nešto obeća ili uslovi, uhvati se i za kasu. Dve stotine parova koji se venčaju naredne godine, dobiće nezanemarljivu donaciju, ali,  od "just married" se očekuje - da  "ne čase časa" i da već 2012. obraduju Velikodušnog i Galantnog  Ujaka - prinovama! Biće svadbi, i to bez "48 sati", a biće i seksa. Bravo. Da li će se, novonastale porodice, posle motivišućeg finansijskog podmazivanja, kasnije pridružiti kolonama gubitnika tranzicije - videćemo! Tutor i Čuvar tvrde da neće, možda samo u prvoj deceniji zajedničkog života, ali 2020., taman kada deca stasaju za školu - bajka počinje!

I. šta dalje? Kada pomisliš da bi bilo najbolje da 5% građana izađe na neke buduće izbore i prekriži listić, kako bi poslali signal Evropi da nisu apstinenti, ali da nemaju iza koga da stanu na domaćoj političkoj sceni, pojavi se Jelko Kacin i pobrka balkanske države!To me jako podsetilo na tekst posvećen nedavno postavljenoj  izložbi  u Etnografskom muzeju, "Casa mare" Franka Gaudlica:

"Kada je otac "svih radnika" streljan, palata koju je u njegovu čast u Bukureštu gradilo na hiljade ljudi na prinudnom radu, nije bila ni u pola završena (. ..)Tri godine nakon smrti Nikolaja Čaušeskua, 1.oktobra 1992, Majkl Džekson je bio taj koji je izašao pred stotine hiljada ljudi, okupljenih ispred Casa Poporului - "Kuća naroda". Bog pop muzike, tada je umesto "Vođe" stao pre ushićeni narod, i u mikrofon uzviknuo rečenicu koja će ubrzo u Rumuniji postati širom poznata - "Dobro veče Budimpešto!"

Pitanje je koliko Evropa poznaje samu sebe? Koliko mari za one "druge":

"Izložba prikazuje portrete ljudi istočne Evrope i enterijere njihovih kuća. U širem smislu opisuje veliki kulturno-geografski prostor, na kome se još uvek ne vide posledice globalizacije u okviru Evropske unije. Ukratko, Gaudlic pokazuje da se mi sami ne snalazimo na sopstvenom kontinentu, a nedoumice u kojima se zatičemo poslednjih godina, kada su brisane stare i ucrtavane nove granice, nisu se umanjile. Amnezija Evropljana koji gube sopstvenu istoriju, dok joj dodaju novo poglavlje, odomaćila se upravo u ono vreme, kada se Evropskoj uniji priključuju nove države, koje su dugo bile skrivene iza Gvozdene zavese. Evropa istovremeno postaje i bogatija i siromašnija, ujedinjuje se i zaboravlja samu sebe u istom istorijskom momentu."

Meni su ovi portreti veoma bliski. Ne znam kako bi se činili Kacinu.

I, kao što obećah Čuvaru, nekoliko reči o mojim snovima, umesto novogodišnje želje...

Želeo bih da...

...Prestane održavanje kontinuiteta sa retrogradnim idejama i snagama. Sa korumpiranom, "burazeskom" politikom, ekonomijom ogrezlom u nepotizam i opsesije ličnom korišću.  Sa progonom svakog ko se usudi da dirne u oveštale, konzervativne vrednosti.

... Želim Ratka Mladića u Hagu. Želim huligane u zatvorima. Diskvalifikaciju govora mržnje. Novi, jasni konsenzus o vrednostima iza kojih će ovo društvo stati. Želim televizije sa kulturnim programom, barem dva sata dnevno, sigurnost na stadionima, zabranu organizacija koje su ideolozi fašizma i nasilja. Ne želim u Evropu sa kozmetičkim rešenjem ovih pitanja, jer bi to bilo licemerno, jadno, istrajavajuće u nevrednostima.

...Želim pravosuđe istinski reformisano, želim da se Brankica Stanković sama, bezbrižno šeta knez Mihajlovom i gleda izloge...Rastanak od smešnih kazni za svakog ko metalnom štanglom demonstrira patriotizam

Kao što vidite - ništa lično. Ostalo ću čekati. Za ova ostvarenja, dao bih vam još deset sopstvenih godina i prestao bih da računam i da se ljutim. Sve bih razumeo, a ostvarenje snova bi apsurdu sadašnjeg života dalo smisao. I on bi, prirodno, prestao da bude apsurd. Samo ružna uspomena u inače preopterećenoj kolekciji.

Srećni praznici,

vaš Autsajder.